Злоупотреба ЕУ у походу САД на Русију

nato2

„Европа је данас крхка и слаба и није слободна из разлога што је слобода повезана са истином, а у Европи је данас забрањено говорити истину….  Ипак народ Европе се буди и прегрупише а стубови сузбијања истине се полако криве и почињу да пуцају. Народ Европе полако схвата да је његова будућност угрожена, да су угрожени послови, безбедност и миран живот…. „[1]

Након Хладног рата поново над Европом кружи дух немира и осећај несигурности и страха, који неће донети никоме добро. То народи Европе у свим државама осећају све више кроз смањење личне безбедности, повећање опште несигурности и кроз пад животног стандарда. Након убрзаног и неоправданог ширења НАТО, водеће силе Запада поред Блиског истока изазивају кризе и ратове у срцу Европе. Постепено интензивирање Украјинске кризе и подршка војној опцији и режиму Украјине у нападима на Новорусију и заговарање даљих припрема за војно решење за Крим јесу веома опасни потези САД и водећих држава ЕУ, који могу довести до несагледивих последица по мир у свету.

Осим Украјинске кризе, стратези Запада заговарају и нова кризна жаришта дуж повучене линије сукобљености интереса водећих држава Запада у походу на Исток. Перманентна криза и рат у Украјини треба да удаље Европу од Русије и успоре развој и стабилност Руске Федерације, кроз спровођење економских санкција. Те санкције  имају за циљ снижавање социјалног прага становништва у Русији, развијање противречности и изазивање предпоставки за поделе у друштву и за разбијање Руске Федерације на више самосталних држава. Такође, на тај начин желе се успорити интеграције и сарадња држава на евроазијском простору. Логика стратега Запада да се САД требају мешати у све кризе у свету препознатљива је и у изјавама водећих политичара: Тако је и Хилари Клинтон рекла „Америка не може сама да реши горуће проблеме, а свет не може да их реши без Америке.“[2]

КРИЗЕ НА ЕВРОАЗИЈСКОМ ПРОСТОРУ

 

Преко миграната и Украјинске кризе САД намеравају да изграде предпоставке да и даље контролишу ЕУ у економском, безбедносном па и политичком смислу, како би пребазирале додатне војне снаге и ојачале непосредно војно присуство у Европи. САД поред Европе и даље интензивирају кризе и ратове на Блиском истоку и не дозвољавају процес стабилизације држава, чији режими нису по њиховој вољи. Одржавају у тим државама модел перманентне кризе и обезбеђују услове за бизнис компанијама са Запада.

Кроз управљање кризама на евроазијском простору САД преко НАТО и ЕУ настоје умањити способности Руске Федерације и њен све већи значај у међународним односимa. Истовремено намеравају да преко смањења БДП од нафте и гаса, изазивају социјалне тензије и незадовољство у већим градовима Русије, како би то унутрашње незадовољство расло и постало плодно тло за унутрашње противречности, сукобе па и смену актуелне извршне власти, пре свега председника Владимира Путина јер својим угледом и харизмом поприма све више симпатија и на Западу.

Под плаштом конфликата у Европи и Украјинске кризе НАТО, пре свега САД и Велика Британија, ће настојати да повећају базирање снага у Пољској, Немачкој, балтичким државама, Румунији, Бугарској и у другим државама Југоисточне Европе. Такво агресивно деловање администрације САД, бирократије ЕУ и НАТО препознато је у народу у већини европских држава, првенствено Мађарској, Чешкој, Шпанији, Грчкој, Француској и Немачкој.

Питање је дана када ће то постати под притиском јавног мњења и политика власти, као што је то сада у Мађарској. Премијер Мађарске је пример трезвеног понашања и одговорног односа према националној безбедности, без обзира на притиске које трпи од САД и водећих држава ЕУ. „Даме и господо, данашњи непријатељи слободе су обучени у другачију одору од оне коју су имали ранији империјални владари… Они користе другачији низ алата којим намеравају да нас потчине, да нас заробе и да нам узму слободу и ако нас не скупљају у концентрационе логоре нити шаљу тенкове да окупирају наше државе. њихова данашња артиљерија су уцене и претње….[3]

Подршка албанском екстремизму и пројекту “Велика Албанија”, од стране САД и Велике Британије биће и даље изражена, као и до сада у погледу чланства у међународним организацијама па чак и у УН. Условљавање Србије око даљег придруживања ЕУ, наставиће се и даље кроз захтев за суштинско признање независности лажне државе Косово, прихватање евроатланских интеграција и стално удаљавање од Русије. На тај начин САД желе да кроз контролу власти и неоколонијални положај “државица” на Балкану што пре тај простор у целости ставе под контролу ЕУ и НАТО.

Сада су скоро сви режими у државама Балкана, под значајним америчкм утицајем и притиском. Једино Република Српска и Србија, пре свега народ, већински су опредељени да своју будућност и судбину граде ван НАТО-а и овакве ЕУ, која је у суштини тамница за слободне државе и народе и инструмент за неоколонијални однос према неразвијеним и малим државама. То потврђују сва објективна и најновија истраживања јавног мњења, која немају одјека у медијима на ваљан начин.

Режим у Србији резултате гласања на изборима 24. априла 2016. покушава да прикаже као референдум народа о приступању ЕУ а познато је да ни једна власт до сада није смела да распише референдум о том судбоносном питању за српски народ. Власт у Србији зна да на том путу тзв. „европских интеграција“ треба суштински да се одрекне Космета, Републике Српске и Русије, како би испунила тзв. европске критеријуме за чланство. Знају да то народ неће подржати и било која власт у Србији неможе опстати са таквим сервилним и у суштини издајничким односом. Ни кампањом преко медија неби могао да се контролише гнев народа у тим моментима.

О неискрености односа и деловања руководилаца ЕУ према српским националним интересима могли смо да се уверимо у више наврата. Такав тренд се наставио и кроз појачање безобзирног условљавања кроз тзв. Бриселске преговоре. Тако Ернст Рајхел, опуномоћеник немачког Министарства спољних послова за Југоисточну Европу, недвосмислено и отворено говори да је суштина Бриселског дијалога да заокружи „независност Косова“.

Немачки портал „Дојче веле“, издање на српском језику, објавило је интервју са Ернестом Рајхелом који се није устручавао да изнесе суштину дијалога које у Бриселу воде представници српске власти и тзв.државе Косово. Ернест у овом кратком интервјуу понавља да су Бриселски преговори у „интересу косовске суверености која није могућа без тих преговора“! Такође, за разлику од других кандидата за чланство у ЕУ, Србија је добила додатне услове од којих он истиче отцепљење Косова и Метохије![4]

Интервју није пренео ни један српски медиј, тако нешто још увек није исплативо пласирати српској јавности, вероватно је процена већинских западних власника медија у Србији.

На питање: Јасно је да садашња ситуација на Косову отежава тамошњој влади политичко деловање јер осећа да је под притиском,  Ернст Рајхел је одговорио веома прецизно како види суштину тих разговора.

„Али наставак дијалога је у интересу тзв. „Косова“. Наиме, дијалогом се следе фундаментални интереси косовске суверености и требало би да се они тиме реализују. Најпре, то је укидање српских „паралелних структура“ како је немачка канцеларка Ангела Меркел године 2011. захтевала у Београду. То је у вези са постизањем ефективне суверене контроле Републике Косово и на северу земље. Пут до тога је у процесу, који је, признајем, мукотрпан, у дијалогу. Без дијалога не треба очекивати остварење тих интереса.“

На новинарско питање и констатацију…“ Немачка посланица у Европском парламенту Дорис Пак каже да већина у ЕУ која признаје независност Косова треба више да притисне пет држава које га не признају да промене став. Мискачанные файлы (1)слите ли да ових пет држава ЕУ треба да признају Косово и да ли Немачка на њих врши притисак, или их „охрабрује“ у том смислу?….“

Ернст Рајхел је отворено без увијања рекао истину и суштину односа Немачке и ЕУ према Србији и Косову и Метохији: „Знате да је наша позиција чврста да признајемо Косово као независну државу. Желимо да све друге државе ураде исто. Отуд, у сталном смо контакту са пет земаља које не признају Косово и охрабрујемо их да заузму исти став као ми.“[5]

Цео тај процес некаквих преговора са тзв. државом Косовом је противуставан и одвија се под константним уценама и притисцима водећих држава НАТО и ЕУ. Такав однос неће обавезивати народ и Р. Србију да поштује договоре који су склопљени на тај начин и мимо УН. ЕУ је пролазна организација којој истиче рок трајања па и документима који су донети под њеним мандатом. За српски народ само Резолуција 1244 јесте обавезујућа и цео преговарачки процес и мандат треба да се врати у тај оквир.

Нема нико „тапију“ да прода ресурсе, народ и право на ослобађања Косова и Метохије од окупације и повратак суверенитета Р. Србије над овом покрајином у складу са Уставом Србије и међународним правом. Окупационе силе на Космету су свесне тога и врше системски притисак на власт Р.Србије да се прихватањем независности тзв. Косова укине право будућим поколењима. Косово је национално питање првог реда и ни једна генерација, нити било која власт нема право да се у име народа, њега одрекне.

ПРОМАШЕН СТРАТЕГИЈСКИ ИЗБОР  „ЕВРОПСКА УНИЈА НЕМА АЛТЕРНАТИВУ“

 

Пут у ЕУ јесте у суштини промашен избор у коме се узурпирају највише националне вредности и распродају национални ресурси зарад некакве лажне идеологије европејства и бољег живота осиромашеног становништва. Управо је та ЕУ непосредно и преко НАТО-а разбијала српски етнички простор и посредно спровела пљачкашку приватизацију преко марионетских режима, након 2000.године. Неке водеће државе ЕУ у новијој историји, па и данас, чиниле су све против српских националних интереса. Сасвим је логично питати се: Чему безусловно давање своје слободе и будућности онима који угрожавају опстанак српског народа?

Последице комунизма једва смо преживели а лажно европејство би нас коначно дотукло као народ и понизило у сваком смислу, па и удаљило од Русије, која је била једини безусловни савезник и заштитник српских националних интереса кроз историју.

Зато војна и политичка сарадња и стратешко партнерство Србије са Русијом, Кином и државама које нису подржале сецесију и признале независност лажне државе Косово, јесте спас и прави избор за њену будућност. Руска Федерација и Кина никада нису угрозиле српске националне интересе а и данас исказују вољу да помогну развој Р. Србије и заштите је од безобзирног односа и притисака водећих земаља Запада. То су показале кроз признавање и подршку територијалног интегритета Србије и отворено и доследно супротстављање покушајима САД, Велике Британије и Немачке да српски народ означе геноцидним и да му отму и покраду културну баштину на Косову и Метохији.

ЕУ и НАТО су пролазне категорије и наднационалне организације, које не гарантују заштиту националних интереса и циљева, јер су постале један од креатора и учесника у кризама на евроазијском простору и у свету. Европска Унија је у својој суштини инструментализована и неравноправна организација, посебно према малим државама и народима и налази се под континуираним притиском и управљањем од стране САД.

Европску Унију многи пореде са „Оријент експресом“. У том „возу“ постоје салон вагони, вагони за спавање и ручавање. У њима се вози искључиво бриселска бирократија, а у вагон за ручавање залазе и путници 1. класе, када имају да плате (Немачка, Француска, земље Бенелукса, Скандинавије, Аустрија, В. Британија, Италија).

У 2. класи путују Ирска, Шпанија, Португал, Грчка. Они су на време ушли у воз и добро су профитирали од разних бесповратних кредита и помоћи, док је за то било пара.

У 3. класи је такозвана ситна боранија – балтичке земље, Малта, Пољска, Чешка, Словачка, Мађарска, Словенија. У вагону за багаж, стиснути између сандука и кофера, возе се Румунија, Бугарска и Хрватска, стално се надајући да ће их можда некада пустити и у 3. класу. На крају воза клацкају се „сточни вагони“. Само у њима још има места, уколико они из салон-вагона и кола за спавање уопште некоме више и дозволе да уђу у воз. Многи стручњаци унутар ЕУ, овакав „Оријент експрес“, путујући по шинама светске економске кризе, већ су осудили на пропаст… Финансијски проблеми резултирали су великим несугласицама у ЕУ, али и економским протекционизмом. У борби против кризе, државе чланице све чешће вуку индивидуалне потезе, избегавајући договор и заједничке антирецесијске мере ЕУ. Богатије земље попут Немачке и Француске се залажу да њихове компаније затворе фабрике у источној Европи и врате радна места у матицу.

Велики је отпор и финансирању опоравка слабије развијених држава попут Грчке, а камоли Бугарске, Румуније или Хрватске. Потраје ли рецесија, уз економски протекционизам и крах евра, тешко је веровати да ће ЕУ, заједница утемељена на слободном тржишту, моћи да функционише. Подела или распад ЕУ је у том случају известан сценарио.[6]

Од Другог светског рата САД на Европу гледају као простор који треба непосредно да контролишу и са њим управљају у политичком и безбедносном смислу. Ни једна криза на простору Еврпе није почела нити се завршила без пресудног утицаја Америке. Та константа односа САД видљива је у већини студија и анализа међународних односа са посебним освртом на Европу, ЕУ и водеће државе Запада. У свему томе није тешко уочити доминантан утицај англо-саксонских теорија, према којима су се сагласно понашали амерички и британски политичари. „Већина Европљана повремено потпуно заборави на динамику етике одговорности, ако она укључује пренос ризика. Зашто би Сједињене Америчке Државе бесплатно понудиле хуманитарну интервенцијуна Косову – или уосталом, било где друго – ако су њени ризици били кршење међународног права или цивилне колатералне штете? Пошто Сједињене Америчке Државе другачије практикују рат, ослањајући се на високу ватрену моћ у операцијама високог интензитета, онда ће ризици њихових војника који их изводе бити увек много већи од оних које је позвала Европа.“[7] Цитирана студија јесте у својој суштини англоамеричка пропаганда места и улоге САД у креирању безбедности у савременом свету.

На несрећу српског народа видљиво је да је агресија НАТО изведена у супротности са међународним правом уз разарање великог броја цивилне инфраструктуре и убијање недужних цивила. Тешко се отети утиску да Кристофер Кокер испољава саосећање за безбедност војника војски са Запада а не за страдање цивила. Сваки дубљи коментар око таквог односа је сувишан. То потврђује сву безобзирност стратега, политике и појединих торетичара рата из САД и Велике Британије, које подржава власт тих држава и афирмативно се односи према ставовима које заступају.

_________________________________________________________________________________

[1] Делови из говора премијера Владе Мађарске, Интермагазин, 23. март 2016.

[2] Џозеф С. Нај, Будућност моћи, Архипелаг, Београд, 2012., стр.7

[3] Делови из говора премијера Владе Мађарске, Интермагазин, 23. март 2016.

[4] http://www.kmnovine.com/2016/01/ernst.html

[5]http://srbin.info/tag/%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%81%D1%82-%D1%80%D0%B0%D1%98%D1%85%D0%B5%D0%BB/

[6] http://www.dnevne.rs/nesto-drugacije/americki-n-s-i-i-cia-otkrili-mapu-buducnosti-2020-evropa-bi-trebalo-da-se-podeli-na-tri-dela-srbija-u-pravoslavnoj-uniji

[7] Кристофер Кокер, Сумрак Запада, Досије, Београд, 2006., стр.12

_______________________________________________________________________________________

 ЛИТЕРАТУРА

1.Кристофер Кокер, Сумрак Запада, Досије, Београд, 2006.

2. Џозеф С. Нај, Будућност моћи, Архипелаг, Београд, 2012.

3. http://www.kmnovine.com/2016/01/ernst.html

4.http://srbin.info/tag/%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%81%D1%82-%D1%80%D0%B0%D1%98%D1%85%D0%B5%D0%BB/

5.http://www.nspm.rs/hronika/ernest-rajhel-treba-stvoriti-mehanizme-efektivne-kontrole-suvereniteta-kosova-i-na-severu-zemlje.html

6.http://www.dnevne.rs/nesto-drugacije/americki-n-s-i-i-cia-otkrili-mapu-buducnosti-2020-evropa-bi-trebalo-da-se-podeli-na-tri-dela-srbija-u-pravoslavnoj-uniji


Аутор: проф.др Митар Ковач, генерал-мајор у пензији

Извор: http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/zloupotreba-evropske-unije-u-pohodu-sad-na-rusiju/

Расправљајте на нашој Твитер страници!

Cold_War_610x356

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
*Службеници неће ћирилицу
Закон слабо брине о српском језику и писму, а у пракси се чак ни тако благи параграфи не поштују. Лингвисти упорно траже да се пропишу језичка правила за рекламе, медије, приватни сектор... СРПСКО писмо, ћирилица - мртва слова на папиру, и буквално! То што постоји какав-такав закон који каже када би морала да се користи, што ју је Устав ставио на високо место и заштитио, не значи ништа када се, без казне, ова правила свакодневно крше. Пред судије за прекршаје, као велики изузетак, стигне понекад пријава због непоштовања службеног писма, и то углавном против приватника који нису на прописан начин истакли натпис своје фирме (реклама може да буде латиничка, али основне информације обавезно морају бити исписане ћирилицом). То што поједина јавна предузећа, научни институти, факултети и други који су на државном буџету, или их је држава бар основала, имају латиничке сајтове на интернету, нико не може ни да казни. Важећи закон који ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Lista američkih brljotina na Balkanu
Ako iscrpljena EU, što zbog nameta koje joj nameće NATO i američkih ratova po svetu, što zbog izdvajana iz budžeta za održavanje u životu „država iz epruvete“ poput Kosova, kao i sankcija i kontrasankcija sa Rusijom, ne može da reši svoje probleme, kako će onda da razreši balkanski čvor. Terorizam, najezda migranata, ekonomska kriza, separatizam… To su boljke sa kojima se EU suočava u svom dvorištu. Kosovo, Makedonija, Srbija, Bosna… zaostala su nerešena pitanja Amerike na Balkanu za koje SAD očekuje da ih EU reši, i to u skladu sa američkim planovima. Može li EU, uz sve svoje jade, da zadovolji i prekookeanskog partnera i prilike na Balkanu da zaokruži na način kako to SAD žele? I šta će se desiti ako u tome ne uspe? Zvanična spoljna politika Amerike navodno je usmerena daleko van Balkana, ali, ako je suditi po rečima umirovljenog bivšeg ambasadora SAD u Srbiji Vilijama Montgomerija, ostala su tri ključna pitanja za američku administraciju za koja se očekuje da će ih rešiti EU — prvo, da nezavisno Kosovo bude ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Њујорк тајмс: Како је Косово постало плодно тле за ДАЕШ
Више од 10 година, користећи мрежу добротворних организација преко радикалних имама, Саудијска Арабија и друге земље Арапског залива шире вехабизам на Косову кроз градњу нових џамија, утеривање страха и регрутовање младих за борбу у Сирији на страни џихадиста, пише „Њујорк тајмс“. Џамије, које су на Косову саграђене од новца који је донирала Саудијска Арабија, окупљају људе који шире вехабизам — „конзервативну идеологију која доминира у Саудијској Арабији“, наводи се у тексту Карлоте Гал у њујоршком дневнику, преноси данас РТС. Од када је 1999. Београд после интервенције НАТО изгубио контролу на Косову, под присмотром америчких званичника, новац и утицај Саудијске Арабије је умногоме променио ову некад толерантну муслиманску заједницу, примећује се у тексту. „Њујорк тајмс“ наводи да се Косово сада, као и остатак Европе, брани од претњи исламиста и да је у протекле две године полиција идентификовала 314 грађана Косова — укључујући два бомбаша-самоубице, 44 жене и 28 деце која су нестала, а сумња се да су их џихадисти отели и прикључили њиховим групама. Децу су регрутовали, како наводе косовски истражитељи, екстремистички свештеници ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Поглед на Русију изнутра – Најопаснији је рањени медвед
(Стратфор, 16. 12. 2014) Прошле недеље допутовао сам у Москву у 16:30, 8. децембра. Постаје мрачно у Москви у то време, а Сунце не свиће до 10 сати пре подне у ово доба године, тзв. црни дани насупрот белим ноћима. За свакога ко је научио да живи близу Екватора ово је узнемирујуће. То је први знак да сте не само у страној земљи, на шта сам ја навикао, већ и у страном окружењу. Ипак, док се возимо ка центру Москве, преко сат времена, саобраћај и радови на путу јесу нешто уобичајено. Москва има три аеродрома, а ми смо дошли са најудаљенијег од центра, Домодедово, који је главни међународни аеродром. У Москви је присутна бесконачна рестаурација и док зауставља саобраћај, указује на то да се просперитет наставља, барем у престоници. Наш домаћин нас је сачекао и брзо смо отишли на посао причајући о догађајима током дана. Он је провео велики део времена у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Титова сахрана 8. маја 1980. године: Највећи скуп убица и диктатора
  Многе од 124 државне делегације, у којима се налазило и 38 шефова држава или влада, чиниле су такве личности чије ступање на тло Србије, у најмању руку, не би требало да служи на понос На подсећање да је 4. маја пре 36 година “умро друг Тито“, један члан форума на сајту “Погледи“ одговорио је: “Тај још није умро“. И заиста, догађаји током сваког 4. маја подсећају нас на комунистичку паролу из 1980-тих година, која је гласила: “И после Тита – Тито“. Много воде је протекло Савом и Дунавом од тада, а судећи према водећим медијима, и даље се негује култ диктатора, који је у ствари био један од највећих непријатеља Србије у историји. Ове године, један од ретких изузетака је фељтон Пере Симића у “Новостима“ о мрачној Титовој улози у вези концентрационог логора Јасеновац. Иначе доминира афирмативно приказивање овог масовног убице и диктатора, уз несмањени темпо репризирања партизанских филмова, у којима је ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Балканска географија „Турског тока“
Власти у Анкари покушавају да претворе земљу у кључно чвориште енергетских токова који иду ка Европи и да од Турске направе главног играча у плановима свих будућих пројеката транспорта гаса у Европу. Енергетска безбедност Балкана диктира добре односе са Русијом. Танкери са америчким течним гасом из Катара или Алжира не могу доћи у Београд, Софију и Скопље. А све постојеће и планиране маршруте гасовода стижу у регион са истока, а не са запада. Руска компанија „Стројтрансгас“ започела је изградњу гасовода Клечовце-Неготино у Македонији. Са пуштањем у погон овог гасовода Скопље ће добити дуго чекану основу за стварање сопственог савременог енергетског система. У овом тренутку, зависност македонске привреде од спољних енергетских извора оцењује се на 48%. Једино Хрватска у региону има виши проценат зависности – 52%. Међутим, значај пројекта је знатно шири и може се посматрати као кључни елемент стварања општебалканског енергетског система повезаног са пројектом „Турски ток“, који су усагласили Русија и ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Србија, Хрватска и Европска Унија
Процес проширења Европске Уније (ЕУ) на истоку Старог континента се наставља и након 1. јула 2013. г. када је за сада последња (28.-ма) пуноправна чланица овог клуба постала Република Хрватска. “Велика мотка” Статус кандидата за пуноправно чланство у ЕУ тренутно имају Црна Гора, Србија (без Косова и Метохије - КосМет), Турска и Бивша Југословенска Република Македонија што ће рећи да је Балкан са Малом Азијом (мост између Европе и Азије) следећи регион тајмиран за Еуро-интеграције. Сходно томе, 24. априла текуће године се у Србији одржавају ванредни парламентарни избори како би се про-унионистичка и про-НАТО-овска владајућа пречанско-динариодска СНС (анти-Србијанска назадна странка) дефинитивно учврстила на власти са апсолутном већином у Народној скупштини и тако коначно у наредном четворогодишњем мандату угурала Србију прво у НАТО па онда (вероватно након још једних избора) и у ЕУ. Управо предизборно потписан споразум владајуће коалиције са НАТО пактом о фактичкој војно-политичкој окупацији Србије од стране западне алијансе је уједно ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Ко је ко међу Србима?
Народна пословица гласи: „Какав народ таква и власт“. Супротно од ове повесне народне изреке избацили бисмо модерну пост-совјетску аксиому управо дијаметрално супротне корелације: „Каква власт такав и народ“. Аксиому као карту на коју игрју „Велики Брат“ и његова сабраћа након пада Берлинског зида новембра 1989. г. – поставиш демо(но)крате на власт у својим каубојским колонијама и решио си проблем до следећег подизања Берлинског зида. У вртлогу ове игре нашла се и Србија како пре тако и након државног удара са улице од 5. октобра 2000. г. Бити уз Мајку Русију или маћеху Европу питање је сада. Приволети се ил „Царству небеском“ ил „Царству земаљском“!? С једне стране фатаморганско европско „златно теле“, с друге стране трајно валидни морални принцип звани „Косовски завет“ и савест пред Русијом која се жртвовала ради Србије тачно пре сто година када је због ње ушла у Велики рат. На жалост, херцегбосанско-монтенегријанерско-прекодринска колонија Република Остатака Србије је ипак ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Паре или живот: Откуд бољшевицима новац за револуцију?
Бољшевици су се борили против царске власти скоро 20 година и најзад победили. Новац им је често био крајње потребан и они су често прибегавали насиљу и нестандардним начинима прикупљања средстава за своју ствар. Замислите да сте револуционар и бољшевик крајем 19. и почетком 20. века у Царској Русији. Ваш циљ је да срушите тај „затвор многих народа“, да срушите капитализам и да земљу дате у руке сељацима, а фабрике радницима. Међутим, ваша партија је забрањена, а ваши лидери су у иностранству. Царска полиција тражи и вас и ваше другове, и ви можете бити ухапшени у сваком тренутку. Поврх свега тога, треба вам новац. Треба вам много новца. Новац вам треба за све: за штампање новина, за фалсификовање докумената, за прављење бомби и куповину оружја за борбу против полиције, и за евентуални оружани бунт. Вероватно није најбоља варијанта да уђете у банку и затражите кредит за „рушење тираније“, поготово ако ваш манифест ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Србија и ,Јужни ток’: логичан крај
15. децембар 2014. Петар Искендеров Од свих земаља погођених одлуком Русије да одустане од изградње „Јужног тока“ у Србији постоји вероватно најшира лепеза мишљења о таквом расплету догађаја. Жестина расправе о „руској превари“ и неосновано довођење „Јужног тока“ у везу са продајом НИС-а нису у складу са пасивношћу Београда око „Јужног тока“ коју он показује још од 2008. Било би боље ако би се Србија концентрисала на извлачење највеће могуће користи из новонастале ситуације - која може бити велика - јер друге земље неће пропустити ту прилику. Према речима премијера Србије Александра Вучића, Србија као „мала земља“ не може да реализује тако велике пројекте (као што је „Јужни ток“) „без дозволе Европске комисије“. Извор: AFP / East News. Одлука Русије да обустави реализацију пројекта „Јужни ток“ и да своје сировинске, стручне, техничке и финансијске капацитете усмери на другу страну изазвала је, сасвим логично, збрку у свести Европљана. Њихова реакција у потпуности ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*ШТА СРБИЈА СЛАВИ?
За Владимира Владимировича Путина кажу да се још увек није дистанцирао од тамне стране комунистичке владавине за време трајања Совјетског Савеза. Аналитичари који се баве овим питањима тврде да се у блиској будућности, овај тренутно најауторитативнији политичар на свету неће о тим стварима ни изјашњавати, бар не у негативном смислу, и не само он, већ и они који ће доћи после њега. То је сасвим разумљиво јер Русија је увек била империјална сила: и као царевина и као комунистичка земља али и данас. Велики и јаки никада о себи не говоре лоше. Прослава 16. октобра 2014. године као дана ослобођења престоног града Србије, помало је зачудила обичан свет иако се тај дан прослављао дуги низ година 20.октобра. Шта се и како, ког дана, на који начин стварно дешавало (ко је кога ослободио, од кога и када) тешко је сада после толико година до краја и са сигурношћу просуђивати (што нам није ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Предаја Суверенитета Србије звана “Сарадња” са “Милосрдним Анђелом”
Када је 1914. Године Аустроугарска Влада послала Краљевини Србији ултиматум у коме се, између осталог, захтевало да Краљевина Србија одобри аустроугарским властима да пошаље на територију Србије своје инвестигаторе, укључујући и полицију, Влада Краљевине Србије је прихватила све услове изузев тај један, дозволу Аустроугаским органима власти да делују на територији Краљевине Србије а да - не подлежу јурисдикцији Србије. Последица је врло добро позната: Први Светски Рат! Разлог за ово одбијење Аустроугаског захтева био је заснован на правним и конститутивним принципима. Наиме, да би једна држава могла до постоји као правни идентитет и функционише као независна - та држава мора да располаже својим суверенитетом! Људи који су одбили ултиматум Аустроугарске 1914. године итекако су били свесни чему да тај захтев води губљењу суверенитета и независности, и зато су морали да га одбију и сачувају Независну, Суверену Србију. Разлике између ултиматума Аустроугарске од 1914. године и скорашњег споразума између Владе Србије о ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*In memoriam: Др. Зоран Ђинђић (1952. г.-2003. г.)
Да се из једног тоталитаристичког политичког система ипак не може прећи у демократски (тј. анти-тоталитаристички) политички систем без класичне револуције и грађанског рата који је пратећа појава свих правих револуција управо нам ових дана пред још једне одлучујуће (повесне) изборе априла месеца 2016. г. потврђују страначки лидери „демократске“ провенијенције кријући се иза иконе „првог послератног демократског премијера Србије“ (нпр., франфкуртске вести онлајн од 12. марта 2015. г.), „нашег највећег сина демократије“, „српског Кенедија“ – Др. Зорана Ђинђића (1952. г.−2003. г.), једног од Др. у плејади „домаћих“ (тј., пречанских) лидера политичких странака, стојећи тако раме уз раме са својим херцегбосанским земљаком Др. Војиславом Шешељем.[1] Да се у свим тоталитаристичко-једноумним политичким системима мора имати непогрешиви страначко-национални лидер – „највећи син свих наших народа и народности“ – коме се ц(иј)ела нација клања (и носи штафете), а који је наравно под „Законом о заштити лика и дјела“ уверили смо се такође свих протеклих дванаест година ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*У Хрватској ни покојници немају право на ћирилицу!
Ако из Срема, преко окупиране Српске Крајине, кренете пут Винковаца, на самом уласку у град наићи ћете на таблу која вас обавештава о градовима пријатељима. Хрвати су педантни, рекли би неки Срби, о свему мисле, ништа не препуштају случају. Све им је уредно. Улице нису прљаве као наше, травњаци су покошени, а трговци услужни. Једном речју, могу нам бити „узор“ у свему. А да ли је баш тако?    Поред наведеног обавештења, преко читаве табле је исписано велико латинично слово „У“ са „крижом“ у врху, које вас такође обавештава о једној битној чињеници: „Нисте добродошли, ако сте Србин!“ То вас, наравно, неће ни најмање изненадити, јер је мржња према Србима одавно постала уобичајени, саставни део хрватског фолклора. И не само фолклора већ пожељна, суштинска, карактерна одредница сваког „свесног домољуба“.  Отићи ћете у град, обавити послове због којих сте дошли, уколико су ти послови у неким државним установама службеници ће вам, кад је то ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Истина о Вражјој дивизији
Војним сломом и распадом Аустро-Угарске монархије, нестала је са попришта као војна формација и 42. хрватска домобранска дивизија, али је настала загонетка, која већ скоро један век има последице за српски народ и српски етнички простор. Током Великог рата, изникли су из редова њених, окупаторски управници у БиХ, Црној Гори и Србији, а после завршетка рата и стварања заједничке државе, тројица политичких вођа. Имали су различиту политичку развојну каријеру, али заједнички антисрпски предзнак  и ратовање у редовима 42. домобранске дивизије КуК „казнене експедиције“. Јединство утицаја свештенства РКЦ и идеологије ХСП (Хрватска странка права) као изразито клерикалне и антисрпске настало је још пре Великог рата, јер је већина резервних официра из 42. хрватске домобранске дивизије била активна у ХСП. То ће се драстично испољити ратним злочинима над српским народом у Великом рату. У злочинима почињеним и у аустро-угарској монархији и у Србији, предњаче примерима својим, старешине у 42.хрватској домобранској дивизији. Генерал-пуковник Стјепан пл. Саркотић ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*NATO može slobodno da gazi Srbijom
Vojnici NATO ubuduće bi trebalo da imaju slobodan tranzit kroz Srbiju, da koriste srpsku vojnu infrastrukturu i budu „zaštićeni“ posebnim statusom dok borave na teritoriji Srbije, pišu „Večernje novosti“. Ovo je samo jedna od stavki koje se Srbija obavezala Individualnim partnerskim akcionim planom /IPAP/, čije su stupanje na snagu prije dva dana u Briselu ozvaničili ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i ministar odbrane Bratislav Gašić. Plan IPAP podrazumijeva i potpisivanje takozvanog SOFA sporazuma, koji Srbija već ima sa SAD i sa članicama NATO, kojim se reguliše prelazak granice i nivo imuniteta za pripadnike NATO dok prolaze kroz Srbiju ili borave u njoj, kao i pristup vojnim objektima. Srbija se obavezala i da Regionalni centar za obuku „Jug“ kod Bujanovca bude otvoren za sve zemlje članice Partnerstva za mir i NATO, da postepeno usklađuje svoje propise u oblasti odbrane sa EU, uništava viškove naoružanja. Posebno je zanimljiva obavezna stavka o saradnji sa NATO na polju ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Битка четника и партизана још од црвеног октобра!
Борис Субашић | 28. децембар 2014. 11:30 |   Срби су се у руском грађанском рату који је почео 1917. године фанатично тукли на обе стране. Одбијали заклетву српском краљу, али не и аустроугарском цару. Тито: Највише сам волео мисије на српском и руском фронту СМОТРА Руски цар Николај испред српске добровољачке дивизије за Солунски фронт ОКТОБАРСКА револуција 1917. променила је свет и лишила Србију јединог заштитника у Великом рату. Срби који су се затекли на руској територији упали су у врзино коло грађанског рата. О њиховој улози у тим смутним временима много се и често манипулисало. - Учешће Срба у Грађанском рату и у интервенцији у Русији још увек није до краја истражено. Срби су се борили како на страни интервентних јединица Антанте, тако и на страни Црвене армије - каже руски историчар др Михаил Вашченко. Мало је позната прича о “црвеним” Србима који су имали пресудну улогу у разбијању добровољачког корпуса спремног ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Окупација у триста слика
Не може се човек , све и да хоће, отргнути утиску да је,бар што се мене тиче моја домовина Србија окупирана перманентно. Не мислим на окупацију и поробљавање од стране Отоманског царства, ни оног Аустроугарског чак ни оног језивог од стране Трећег Рајха. Било, прошло и не повратило се. Окупација је много опаснија, пефиднија и значајнија ако су мангупи у нашим редовима народским језиком речено, када је њено извориште српски етнички корпус стасао ван Србије. Нека ми Господ опрости на утиску да је мржња тих увек незадовољних, за одбрану сопствених прагова неспособних али уредно крволочних према Србији тзв. Срба пречана, прекодринаца у време Милоша Великог називаних коритарима већа и од оне код самих помуслимањених Срба па и Хрвата. Ако листате Политику из 1921 године пронаћићете полемичке текстове о овој српско- српској ствари. У тектсту се наводи да је тзв.србијански корпус био запањен чињеницом колика је мржња Срба Личана и Крајишника према Србији. Наивни ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Тајне операције Запада против Србије и Русије
Везе српског и руског народа су бројне и дубоке. Њих карактеришу заједничко словенско порекло и православље, али и заједничка борба и слична судбина. Блискост Срба и Руса је потврђена и у стратегији њихових највећих непријатеља. Западне елите су веома предано радиле на разбијању СССР-а и Југославије, држава чији су заштитници били руски и српски народ. У тим процесима Запад није бирао средства. Користио је најподлије методе и најгоре злочинце да би дошао до свог циља. Међутим нестанак Совјетског савеза и Југославије био је само почетак. Западна плутократија је желела коначни обрачун са српским и руским народом, а повампирени нацизам је постао њихова ударна песница. Још 1991. године Европска заједница и САД су Југославију и СССР „изузели“ из међународног права и поставили су правила која ће се примењивати само на ове две државе.Те норме за Запад важе и данас. Декларација о смерницама за признање нових држава у Источној Европи и СССР-у и ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*ЕУ стално врши притисак на Србију, мада се она већ решила на уступке
ЕУ врши огроман притисак на Србију, приморавајући је да уводи санкције против Русије, и доводи у реалну опасност ступање у ЕУ, чему су Срби тежили последњих 15 година, одлучивши се на озбиљне уступке за земљу, сматра руководилац Центра за проучавање савремене Балканске кризе Института за славистику РАН, академик Српске Академије наука и уметности Јелена Гускова. Европски комесар за европску политику суседства и преговоре о проширењу Јоханес Хан уочи посете Београду изјавио је у интервјуу за београдски лист Вечерње новости да је Србија дужна да увде санкције против Русије ако жели да ступи у ЕУ. Притисак на Србију се стално врши, и мада је она све време вршила озбиљне уступке како би ступила у ЕУ, притисак ће се наставити. Данас се исти покушај притиска врши на Русију, систем санкција је из исте приче, али са нама је теже разговарати, ми смо јачи, а са Србијом је лако, зато је у тој ситауцији подршка ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Службеници неће ћирилицу
Lista američkih brljotina na Balkanu
Њујорк тајмс: Како је Косово постало плодно тле за ДАЕШ
*Поглед на Русију изнутра – Најопаснији је рањени медвед
*Титова сахрана 8. маја 1980. године: Највећи скуп убица и диктатора
Балканска географија „Турског тока“
*Србија, Хрватска и Европска Унија
*Ко је ко међу Србима?
*Паре или живот: Откуд бољшевицима новац за револуцију?
*Србија и ,Јужни ток’: логичан крај
*ШТА СРБИЈА СЛАВИ?
Предаја Суверенитета Србије звана “Сарадња” са “Милосрдним Анђелом”
*In memoriam: Др. Зоран Ђинђић (1952. г.-2003. г.)
*У Хрватској ни покојници немају право на ћирилицу!
*Истина о Вражјој дивизији
*NATO može slobodno da gazi Srbijom
*Битка четника и партизана још од црвеног октобра!
Окупација у триста слика
*Тајне операције Запада против Србије и Русије
*ЕУ стално врши притисак на Србију, мада се она већ решила на уступке
Share
  • ШУМАДИЈА

    It is time for Russia and the West to end economic sanctions