*Топлички партизани Ђинђићи и Мићуновићи

Од самог почетка “демократских промена“ 1990. године, невоља је била у томе што је Србија очекивала спас од оних који су је гурали у пропаст… Велику и лепу кућу Сотировића у Прекопуцу узурпирали су партизани Ђинђићи, у њој данас живи мајка Зорана Ђинђића. Драгољуба Мићуновића су као комунисту пребацили у разред више у гимназији.

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

Демократска странка је некада, по природи ствари, била антикомунистичка. Њен председник др Милан Грол био је у истој влади са генералом Дражом Михаиловићем, секретар др Брана Ивковић био је на Равној Гори, председник Демократске омладине Милија Јанићијевић био је истакнути Дражин сарадник, члан председништва и народни посланик др Драгић Јоксимовић бранио је Дражу на суду, итд.

Међутим, када је последњих дана 1989. године обнављана Демократска странка, на скупу су доминирали комунисти попут Милована Ђиласа, Добрице Ћосића и Драгољуба Мићуновића, као и потомци истакнутих комунистичких фамилија, попут Зорана Ђинђића. Писац Борислав Пекић, који је као демократски омладинац робијао под комунистима, брзо је скрајнут у други план.

Исти принцип важио је за скоро све новоосноване странке. Тако је од самог почетка “демократских промена“, 1990. године, невоља  била у томе што је Србија очекивала спас од оних који су је гурали у пропаст.

Сведочанство о томе налазимо и у интервјуу са Луком Степановићем из села Горње Гргуре у Топлици, који данас живи у Београду. Лука је рођен 1928. године, у добростојећој фамилији, којој су касније комунисти готово све конфисковали. Као дечак помагао је четницима, а пушку је узео после рата, учествујући у “Другом топличком устанку“, како га он назива у мемоарима. Наиме, групе четника у Топлици после рата бројале су и до 1.000 људи.

Сведок: Лука Степановић на снимку из 1913. године

У паузама између затвора – робијао је у четири наврата – успео је да заврши прво економску школу, а потом економски факултет, као и да магистрира. Када је четврти пут изашао са робије, 1966. године, одмах је емигрирао и игром случаја постао учесник Вијетнамског рата. После 13 месеци у паклу Вијетнама желео је само да се врати кући, па је, иронијом судбине, илегално прешао границу са оне стране. Упознао је много људи: од браће Сотировић и жене Косте Пећанца, до др Ђуре Ђуровића и легендарног фудбалера Рајка Митића, који је у рату командовао бригадом београдских илегалаца, а после рата делио карте за утакмице својим саборцима равногорцима.

Следе делови из интервјуа са Луком Степановићем, објављеног у књизи “Разговори са равногорцима“ 3. том (НИП “Погледи“, Крагујевац, 2013).

– Можете ли рећи нешто више о Дражиним официрима браћи Сотировић, Ратомиру и Ратибору?

– Били су из чувене, угледне и богате породице из села Прекопуца, десетак километара од Прокупља. Отац им се звао Сотир. Били су пријатељи Боре Димитријевића, бана Моравске бановине у Нишу. Борин отац је био комита, име му је уклесано на споменику војводи Кости Војиновићу у Гргуру. Као утицајан човек, бан је Сотировићима, и другима, набављао лажне немачке аусвајсе. Куповао их је од Немаца из окупационог апарата. Са тим аусвајсима лакше су се кретали као илегалци, саботери. Када су Немци најзад успели да ухапсе Ратибора, код њега су нашли један од тих аусвајса. Издахнуо је на мукама у нишком Гестапоу. Он је иначе био предратни новинар “Политике“, резервни официр.

Ратомира су касније ликвидирали четници, под оптужбом да је сарађивао са комунистима. (Прецизније речено, осуђен је на смрт јер је борбу против комуниста називао братоубилачким ратом – прим. М.С.)

– Шта је после рата било са Сотировићима?

– Пошто су били најбогатији у крају, комунисти су им све запленили. Њихову велику и лепу кућу у Прекопуцу узурпирали су партизани Ђинђићи. Разговарао сам касније са тим првим Ђинђићем који се уселио у кућу Сотировића. Од тих Ђинђића је потоњи премијер Зоран Ђинђић. Данас у кући Сотировића и на њиховом имању живи мајка Зорана Ђинђића, и још неко од њих, не знам. Углавном, пре неколико седмица, јуна ове 2013. године, док сам обилазио терене на којима сам ратовао после рата, ступио сам и на имање Сотировића, односно сада Ђинђића. Обезбеђење ме је снимило камерама, па су ме позвали на разговор…

– Да ли неко од Сотировића данас тражи повратак отете куће?

– Ратиборову жену су после рата комунисти неко време држали у затвору, умрла је убрзо пошто су је пустили. Али остао је жив њихов син. Колико ми је познато, неки Сотировићи сада траже да им се врати кућа.

– У својим мемоарима пишете да сте још 1944/45. упознали два касније добро позната политичара: Батрића Јовановића и Драгољуба Мићуновића…

– Мићуновић је припадао групи од 4-5 скојеваца, која је наоружана долазила на наставу у Гимназији у Куршумлији. Носили су титовке, опонашали су полицију. Удесили су да он из трећег директно упише пети разред. Као, био је много паметан. Његов рођени брат Брана био је неки опасан партизански командант. После, 1948. године, обојица су “заглавила“ по питању Стаљина: он је на Голом отоку издржао годину и по дана, а његов брат шест година.

Ако је Броз ишта добро урадио, то је било хапшење ибеоваца. Тако је почишћена та екстремна левица. Ти што су отерани на Голи оток били су најгори, наравно уз изузетке. Да су они победили, ми бисмо завршили у Сибиру, а на свакој бандери би висио по један брозовац. Они су били џелати. Обавили су посао инсталирања комунизма, а онда су кренули да посеку и Броза.

– Да ли сте се сукобљавали са том групом скојеваца?

– Како да не. Нас је било много више, стално смо их тукли.

– Да ли је заиста Драгољуб Мићуновић јахао попа, као што га је касније оптуживао Војислав Шешељ?

– Нисам видео, али од њих се може све очекивати.

– Ко је још био у тој скојевској групи?

– Шеф им је био Звонко Симоновић. Он је после био доживотни технички директор Радио Београда, Телевизије Београд и Радио Телевизије Србије. Умро је на том положају.

– У мемоарима помињете и једну девојку, тј. девојчицу…

– Миру Протић. Она ми је била станодавка у Куршумлији. Тј. ње­на мајка, јер јој је отац Стева погинуо 1941. као партизан. У Кур­шу­м­лији и Прокупљу постојале су улице по његовом имену, можда и да­нас постоје. Били су јака фамилија. Богати, али комунисти. Са Ми­ром сам ишао у исти разред гимназије. Била је лепушкаста. Виђао сам је сваког дана, живели смо под истим кровом.

– Били сте заљубљени у њу?

– Јесам. Али она, после мале матуре јуна 1944. године, са неким бу­гарским подофициром оде у партизане. То је било у оно време када су Бугари масовно прелазили у партизане, да се боре против “српских фа­шиста“. Имала је 16 година.

– Да ли сте је икада срели?

– После 60 година. Потражим је и нађем, 2004. године. Живи у Бео­граду. Сетила ме се. Нашли смо се у “Мажестику“. Добро се др­жи. Прво је питам за здравље, онако, реда ради. Она рече: “Све је до­б­ро, али кад дође 10 увече, кад легнем да спавам, онда ме спопадају они које сам побила. Знаш добро да сам атеиста. Али ево, стално но­сим икону Свете деве Марије у џепу“.

Питам је кога је то побила. Она набраја: прво 600 Бугара. То су би­ли батаљони из Куршумлије и Блаца, које су комунисти затворили у неки логор. Одабрали су Миру и још две девојчице да их побију. Ка­же да је све изгледало као да им се даје велика привилегија, осећале су се почаствовано што су баш оне изабране. После су убиле још око 200 Немаца, из последње групе која се повлачиле са Крита. И на крају, каже, још око 200 “ових наших“. Убијале су по 50 за ноћ, а да­њу су спавале.

И онда, настави Мира, у првом сну ти побијени почну да вриште и да је даве. Она скочи, пробуди се, не може да спава. Једном јој се у сну јавила Света дева Марија. Рекла јој је да носи њену икону и да ће је проћи. “Погледај како су ме искористили. Ушла сам у рат малолетна 1944, изашла малолетна 1946, без чина и одликовања, а 1948. су ме на­били у Керестинац и мучили годину дана“ – причала је.

Керестинац је злогласни затвор у Загребу, где је она заглавила по линији Информбироа.

Мира Протић се доселила у Београд чим је демобилисана. Про­дали су кућу и купили стан у Улици Драгослава Јовановића, код гра­дске скупштине. Плашила се да је у Куршумлији неко не убије на ули­ци због оног што је радила. Била је озлоглашена. Онда ми је рек­ла како су је у то доба искористили будући професори Воја Шуловић и Драгољуб Мићуновић. Становали су бесплатно код ње а нису јој по­могли да заврши факултет. Тако је остала са средњом школом. Те 2004. година имала је пензију од 19.000 динара и морала је да пере хо­д­нике да би преживела. Била је огорчена на своје бивше другове. Зна­ла је да пишем књигу и рекла ми је: “Преоклећу те ако не унесеш ову моју причу у књигу“. Знала је и да ми је преминула супруга, рекао сам јој. Хтела је да се узмемо. Рекао сам јој да је то немогуће, јер би­смо се свађали сваких пола сата. И даље је тежак бољшевик.

– Да ли је жива?

– Јесте.

– А случај Батрића Јовановића?

– Он је дошао у Гргуре са једном од црногорских пролетерских бригада. Наишао је са јединицом и тражио храну. Њихови одборници су их послали на четничку кућу – нашу. Мајка је рекла да не да, он је ударио кундаком. Ударац је одбацио мајку неколико метара, пала је на стајско ђубре. Отели су једно прасе и издали неку потврду. Нисмо тражили да нам плате, јер ни остало нису платили. Извршили су такву отимачину и пљачку да данас ни Европска унија то не би могла да плати, а камо ли Србија. Батрић је после био професор историје у Београду, народни посланик, итд.

(“Слобода“, гласило СНО, Чикаго, 10. август 2015.)

Оригинални извор чланка: http://www.pogledi.rs/toplicki-partizani-djindjici-i-micunovici/

Save 

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Najbolji način stvaranja partizanske vojske J. B. Tita
"Potrebno je zato stvoriti toliko mnogo beskućnika, da ovi beskućnici budu većina u državi. Stoga mi moramo da palimo. Pripucaćemo pa ćemo se povući. Nemci nas neće naći, ali će iz osvete da pale sela. Onda će nam seljaci, koji tamo ostanu bez krova, sami doći i mi ćemo imati narod uza se pa ćemo na taj način postati gospodari situacije. Oni koji nemaju ni kuće ni zemlje ni stoke, brzo će se i sami priključiti nama, jer ćemo im obećati veliku pljačku. Teže će biti sa onima koji imaju neki posed. Njih ćemo povezati uzase predavanjima, pozorišnim predstavama i drugom propagandom... Tako ćemo postepeno proći kroz sve pokrajine. Seljak koji poseduje kuću, zemlju i stoku, radnik koji prima platu i ima hleba, za nas ništa ne vredi. Mi od njih moramo načiniti beskućnike, proletere... Samo nesrećnici postaju komunisti, zato mi moramo nesreću stvoriti, mase u očajanje baciti, mi smo smrtni neprijatelji svakog blagostanja, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Беч не признаје злочине у Србији
Бечки дневник „Пресе“, поводом стоте годишњице почетка Првог светског рата, констатовао је да је аустроугарска војска била посебно свирепа на Балкану и руском фронту. Дневник се, при том, позвао на списе Швајцарца Арчибалда Рајса, али и нову књигу тима историчара окупљених око Ханеса Лајдингера која је недавно изашла под насловом „Хабсбургшки прљави рат – истрага Аустроугарског вођења рата 1914.-1918.“ Тим историчара окупљених око Лајдингера се супроставио тези Кристофера Кларка који тврди да је читава Европа крива за рат. Историчари окупљени око Лајдингера смарају да је Аустроугарска доследно ишла путем војне конфронтације посебно према југоисточним суседима. До осуде ратних злочина није дошло, констатује „Пресе“, указујући да су изговори били да Република Аустрија, која је заменила дунавску монархију, није могла да се криви за недела аустроугарске војске. Ни после Другог светског рата Аустрија није признала злочине Аустроугарске, како не би нанела штету царском угледу који привлачи туристе. Избрисати цео народ „Београдске болнице су четири пута данас ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Tuđmanov ministar priznao: Prvi smo napali Srbe da bi počeo rat
Ministar policije u Tuđmanovoj vladi: Prvi su napadnuti Srbi! Napadnuto je Borovo selo kako bi se isprovocirao rat! Prvi su napadnuti Srbi. Napadnuta je Jugoslavija, a ne Hrvatska!. Šušak, Glavaš i Vice Vukojević napali su Borovo Selo kako bi isprovocirali rat“, tvrdi Boljkovac. U ekskluzivnom intervjuu za dnevni list „Vesti“, koji je namenjen srpskoj dijaspori u Nemačkoj, Josip Boljkovac, prvi ministar policije u Tuđmanovoj vladi rekao je kako je Hrvatska 1991. planski napala Srbe u Hrvatskoj i namerno izazvala rat. Boljkovac tvrdi i da su se Tuđman i Milošević tokom celog rata dogovarali i donosili odluke zajedno. „Glavaš me za vreme svedočenja optužio da sam ga proganjao zbog rušenja mosta na reci Dravi u Osijeku. On je rekao da je most srušio da bi se grad zaštitio od tenkova JNA, a ja sam rekao da je JNA u tom trenutku bila regularna vojska jedne međunarodno priznate države, a Hrvatska, koja tada još nije ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Како су Сава Ковачевић и Драгица Правица заиграли коло над побијеним жртвама Радачког Бријега
„Када је након првог плотуна један од стрељаних, док му је крв шикљала из груди, узвикнуо ‘Живјела Русија!’ – пришао му је Сава Ковачевић с пиштољом у руци и, уз ружну псовку, испалио му неколико хитаца у главу. Драгица Правица је, на запрепашћење присутних, проверила да ли је смртна казна ваљано извршена, пуцајући из пиштоља у мртве људе. Најтужније и најружније било је коло које се ухватило око побијених људи, ни кривих ни дужних…“ О трагичном 27. фебруару 1942. године, који памти Радачки Бријег на Љубомиру, дуго се и упорно ћутало. Недужне жртве задесио је удес многих које су остављене у дубокој анонимности „погрешне стране историје“ – усљед сложених а промјенљивих политичких и ратних околности, а захваљујући пракси: да их по правилу тумаче само побједници. Тим прије ако је виновнике тих злочина посљератна партијска митологија овјенчала ореолима народних хероја, као што је и био случај са љубомирским. У одмазди за раније ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Руси одлучни да открију сва зверства усташа и нациста у Јасеновцу
Руски академик и историчар Јелена Гускова оцењује да усташки логор Јасеновац, по мучењима и убиствима, није имао премца међу концентрационим логорима у Другом светском рату. Логорашима су резали кожу, а онда су те ране посипали сољу, мучили их глађу и жеђу, излагали ниској температури и тешким физичким радовима – наводи руски академик и историчар Јелена Гускова. „Људи су убијани ножевима, камама, секирама, чекићима, дрвеним маљевима, металним шипкама, мотикама, кочевима, каишевима, вешањем, спаљивањем мртвих у специјалним пећима, а живих у гасним коморама“ – напомиње Гускова у интервјуу агенцији Срна. Оне који су изгубили свест и који су били израњавани – газили су ногама, гушили и давили у Уни и Сави. Гускова верује да ће Међународна комисија за утврђивање истине о Јасеновцу, чији је и сама члан, открити нове архивске материјале, документа и фотографије, које говоре о страшним злочинима нациста и усташа. Она сматра да је број жртава Јасеновца постао политичко питање те да власти Хрватске, у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*KOSTA ČAVOŠKI: Kako su komunisti uništili državu srpskog naroda
Piše: Kosta Čavoški Nezavisno Kosovo, Republika Vojvodina, Nezavisni Sandžak, tzv. „Crnogorska nacija“ – ove ekstremističke ideje nastale su pod okriljen KPJ. Catena mundi otkriva kako su komunisti razbili državu srpskog naroda. /…/ Dok je KPJ verovala da je Jugoslavija „jedna nacionalna država“ i stajala „na braniku ideje nacionalnog jedinstva i sviju nacionalnosti u zemlji“, nikome nije smetala ni mala ni velika Srbija niti je postavljao pitanje koje su to zemlje srpske a koje nesrpske. Kada se počev od 1924, po nalogu Kominterne, KPJ počela da bori za ukidanje „velikosrpske hegemonije“, započelo je tugaljivo utvrđivanje koje su to zemlje nesrpske (slovenačke, hrvatske, albanske itd.), a koje jedino mogu biti srpske. Time su na posredan način utvrđene i granice neke buduće, avnojevske ili brionske Srbije. Već 1924. godine KPJ je osporila pripadnost Vojvodine Srbiji kada je zaključila da su imperijalistički ugovori o miru „podvrgli ugnjetavanju srpske buržoazije kompaktne mase Mađara, Nemaca i Rumuna u Vojvodini“. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Ултиматум који је шокирао свет (23. јул 1914. г.)
То је “најужаснији документ који је једна држава икада уручила некој другој држави” оценио је, аустроугарски ултиматум Србији, британски министар спољних послова Едвард Греј. Влада у Београду је коментар сажела у једној реченици: “Не остаје ништа друго него да се гине.” Преносимо из књиге др Андреја Митровића “Србија у Првом светском рату” део из поглавља о јулској кризи 1914. Посланик Владимир барон фон Гизл је 23. јула 1914. у 18 часова уручио ултимативну ноту заступнику српског председника владе Лазару Пачуу, министру финансија. Одговор је тражен, како је изрично стајало у документу, у року од 48 часова. Тренутак предаје био је одређен жељом Беча да се сачека одлазак француског председника Републике из Русије пошто се желело спречити руско-француско саветовање на највишем нивоу поводом ултиматума Србији и тиме онемогућити овим силама да брзо заузму заједнички став. То је било и постигнуто. Такође је било одлучено да текст ултиматума буде стављен на знање другим великим силама ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Амерички сан или мапа Русије после Трећег светског рата
Крајњи циљ САД и НАТО је да поделе (балканизују) и пацификују (финландизују) Руску Федерацију, највећу земљу на свету, чак и да успоставе темељ за вечиту нестабилност (сомализацију) широм Русије или барем једног дела остатка постсовјетског простора, како је учињено на Блиском Истоку и у Северној Африци. Будућност Русије – или више Русија, које би уствари биле много слабих и подељених друштава – био би деинстријализовани, сиромашни простор, без икаквих одбрамбених капацитета и структуре за експлоатацију ресурса. Била би то земља коју Вашингтон и његови НАТО савезници виде у демографском паду. ПЛАНОВИ ИМПЕРИЈЕ ЗА ХАОС У РУСИЈИ Распад Совјетског савеза није био довољан за Америку и НАТО. Крајњи циљ САД је да спрече било какву алтернативу са европског и азијског простора, тј. да спрече евроазијске интеграције. Зато је уништење Русије један од њихових стратешких циљева. Такви циљеви Вашингтона били у јеку током сукоба у Чеченији. Исти циљеви су били очигледно на сцени током Евромајдана у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Pasja groblja žrtava komunizma
Beograd i veći gradovi u Srbiji posuti su neobeleženim masovnim grobnicama, punih kostiju nevinih žrtava komunističkog terora s kraja Drugog svetskog rata. Zapanjujuća je sličnost sa zločinom u Srebrenici, počinjenim 50 godina kasnije. Nedavna presuda prvom predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću ponovo je otvorila pitanje zločina u Srebrenici, koji su počinile snage pod komandom generala Ratka Mladića, oficira nekadašnje Jugoslovenske narodne armije, a poslednje tri godine karijere i Vojske Republike Srpske. Drljavi, američki, pristrasni i kakav god Haški tribunal ipak je osudio većinu nalogodavaca i neke neposredne izvršioce tog stravičnog zločina, grobovi ubijenih su obeleženi i podignut im je spomenik. Nema spomenika žrtvama, ali biće spomenika zločincima U Beogradu ne postoji nijedan državni spomenik hiljadama ljudi koji su streljani bez suđenja, ali se zato planira podizanje spomenika organizatorima i naredbodavcima masakra Aleksandru Rankoviću i Slobodanu Peneziću Krcunu, koji se u delu naroda još uvek doživljavaju kao velike srpske patriote. U Šapcu, pored mosta ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Lista američkih brljotina na Balkanu
Ako iscrpljena EU, što zbog nameta koje joj nameće NATO i američkih ratova po svetu, što zbog izdvajana iz budžeta za održavanje u životu „država iz epruvete“ poput Kosova, kao i sankcija i kontrasankcija sa Rusijom, ne može da reši svoje probleme, kako će onda da razreši balkanski čvor. Terorizam, najezda migranata, ekonomska kriza, separatizam… To su boljke sa kojima se EU suočava u svom dvorištu. Kosovo, Makedonija, Srbija, Bosna… zaostala su nerešena pitanja Amerike na Balkanu za koje SAD očekuje da ih EU reši, i to u skladu sa američkim planovima. Može li EU, uz sve svoje jade, da zadovolji i prekookeanskog partnera i prilike na Balkanu da zaokruži na način kako to SAD žele? I šta će se desiti ako u tome ne uspe? Zvanična spoljna politika Amerike navodno je usmerena daleko van Balkana, ali, ako je suditi po rečima umirovljenog bivšeg ambasadora SAD u Srbiji Vilijama Montgomerija, ostala su tri ključna pitanja za američku administraciju za koja se očekuje da će ih rešiti EU — prvo, da nezavisno Kosovo bude ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*CIA: Kako je Tito prebacio 70 fabrika iz Srbije u Sloveniju i Hrvatsku
Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) postavila je na internet 12 miliona stranica sa kojih je skinuta oznaka tajnosti. Među njima je i izveštaj o transferu fabrika iz Srbije posle Drugog svetskog rata. Newsweek Srbija ekskluzivno otvara CIA dokument RDP80 - 00810A008600430009 - 4. Da li je Josip Broz Tito naredio da se, ubrzanim tempom, srpska industrija prebaci u zapadne delove SFRJ posle Rezolucije Informbiroa (doneta 1948. u Bukureštu) u strahu od invazije SSSR, ili je nešto drugo imao u glavi – pitanje je na koje Beograd, Zagreb I Ljubljana već 60 godina nude različite odgovore. CIA agentura u nekadašnjoj Jugoslaviji nije imala dilemu. Revnosno prateći sve što se ticalo ekonomije, prosledila je šefovima 13. decembra 1955.  izveštaj o transferu industrije u Sloveniju, primećujući da je oko ovog pitanja ”planula" dva meseca pre toga žestoka polemika između srpskog i crnogorskog rukovodstva Centralnog komiteta komunističke partije s jedne strane i slovenačkog, odnosno hrvatskog rukovodstva s ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
“Случај Рачак” (15. јануар 1999. г.) – Вокеров Глајвиц
Сажетак: Циљ овог текста је да изврши критичку анализу „Случаја Рачак“ из јануара 1999. г. на основу досада познатог фактографског стања. Важност и актуелност ове тематике је велика обзиром да је овај случај послужио америчкој администрацији и НАТО званичницима да дају ултиматум властима у Београду да са Косова и Метохије (КосМет) повуку све војне и полицијске снаге државе Србије и Савезне Републике Југославије (СРЈ), а ову јужну провинцију Србије препусте на управу снагама НАТО пакта што је практично значило да се од Србије захтевало одрицање од дела своје државне територије па чак и своје независности. Обзиром да је овај ултимативни захтев Вашингтона и Брисела одбијен за време „преговора“ (у ултимативној форми) у замку Рамбује (Француска) западна војна алијанса је директном војном агресијом на Србију и Црну Гору од 24. марта до 9. јуна 1999. г. коначно успела да натера државне органе Србије и СРЈ на потписивање фактичке капитулације у виду ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Василије Крестић: Званична српска политика својим ћутањем о НДХ наноси штету и подстиче усташлук који сваким даном јача
Академик Василије Крестић оцијенио је поводом 76 година од оснивања Независне Државе Хрватске /НДХ/ да је за српски народ изузетно важно да извуче поуке из прошлости да би знао с ким има посла и како да се понаша, али не да би заоштравао односе са Хрватском већ да му се не понове прогон и етничко чишћење из деведесетих година. Крестић је изјавио Срни да, уколико Срби буду заборављали, то ће бити доказ њихове неозбиљности, неодговорности и у крајњем случају примитивизма. „Ако заборавимо, `тешко нама`. Не могу наше жртве бити јефтиније од туђих. Нажалост, испада да их ми не поштујемо, а тражимо од других да их поштују више него ми“, нагласио је Крестић. Крестић је истакао да се чињенице о жртвама НДХ у Јасеновцу и безбројним јамама и стратиштима налазе у документима њемачких официра, као и да је експертска комисија састављена од Хрвата још 1945. године изнијела податак да је у Јасеновцу страдало 500.000 ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Англоамеричко бомбардовање Лесковца: Седамдесет година од разарања ‘Српског Манчестера’
На данашњи дан, пре седамдесет година, англоамеричка авијација је, на захтев Титовог измећара и партизанског команданта, битанге маскиране у „надреалисту“ и „интелектуалца“, Коче Поповића, са земљом сравнила Лесковац, до тада познат као „србски Манчестер“, јер је био средиште наше самосвојне текстилне индустрије. Изабран је 6. септембар, јер је то био рођендан краља Петра; англоамеричка сатанистичка врхушка решила је да покаже Србима да су осуђени даизгубе свог владара и живе под влашћу србоубице Броза. О историјском контексту овог злочина можемо читати у књизи Милослава Самарџића,„Крвави Васкрс 1944“ (Савезничка бомбардовања српских градова, УНА Прес, Београд 2011.) ЦЕНА СРБСКИХ ИЛУЗИЈА То да је србски народ „јаук и гробље“ знао је, у „Лирици Итаке“, Милош Црњански, а у „Другој књизи Сеоба“ записао је да су и други народи страдали, а не само Срби, али да је другим народима било дато да предахну, а да Србима није било дато чак ни то. Најстрашније од свега је то што све, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Topola: Manje đačkih ekskurzija, više odraslih gostiju
Prošle godine najviše je bilo posetilaca iz Republike Srpske, Slovenije i Nemačke, a primetno je i da u Topolu sve češće dolaze gosti iz Češke i Slovačke Topola KRAGUJEVAC - Direktorka Turističke organizacije Topola Ljiljana Todorović izjavila je danas da je generalno zadovoljna turističkim posetama toj opštini u prošloj godini, iako je zbog majskih poplava bilo znatno manje đačkih ekskurzija u odnosu na ranije godine. "U prošloj godini beležimo manje đačkih ekskurzija, ali i povećanje broja odraslih turista, a razlog tome je što smo za turističke proizvode definisali vinski turizam, kao i manifestacioni turizam", rekla je Todorović za Tanjug. Prema njenim rečima, najviše je bilo posetilaca iz Republike Srpske, Slovenije i Nemačke, a primetno je i da u Topolu sve češće dolaze gosti iz Češke i Slovačke. "Zadužbinski kompleks na Oplencu posetilo je 72.640 turista, a podrum vina 'Aleksandarović' oko 11.000 turista", rekla je Todorović i dodala da još nema evidencije o poseti ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*У ком свету Србија живи?
И ПОСЛЕ 73 ГОДИНЕ ОД БОМБАРДОВАЊА БЕОГРАДА И СКОРО СВИХ ВЕЋИХ ГРАДОВА У СРБИЈИ НА ПРАВОСЛАВНИ ВАСКРС 16.АПРИЛА 1944.ГОДИНЕ, ТИ ДОГАЂАЈИ СЕ НЕ НАЗОВАЈУ ПРАВИМ ИМЕНОМ. МОРА ЛИ СРПСКИ НАРОД И ДАЉЕ ДА ЖИВИ У ИДЕОЛОШКОМ МРАКУ ИСПРАНИХ МОЗГОВА. Скоро на свим медијима 6.априла 2017.године је објављено подсећање на вандалско бомбардовање Београда које се десило 6.априла 1941.године. Овај нељудски чин изведен од стране немачке фашистичке авијације произвео је велике разорне последице како по бројности људских жртава, изазивања страха, патњи и несигурности, тако по питању материјалних разарања. Подсећање на ове догађаје било је, по процени аутора овог текста, донекле примерено времену и ситуацији у коме се налази држава и друштво у целини. Полагани су венци на спомен обележја страдалих, организоване су одрђене манифестацфије у смислу подсећања на тешке дане безумља коме је српски народ  платио велику цену. Кажу да време лечи све па и најтеже ране се временом зацеле. Али, свакако да су ова ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
The Guardian: Pročitajte kontroverzni i do sada, u Srbiji, neobjavljen članak o Zoranu Đinđiću
Prenosimo preveden tekst Nila Klarka objavljen u britanskom izdanju lista “Gardijan” dan nakon ubistva Zorana Đinđića. Tekst nosi naslov “Beogradski kvisling” i do sada nije citiran u domaćim medijima. U ovom tekstu autor iznosi činjenice o neuspelim reformama vlade Zorana Đinđića koje je demokratska vlast u Srbiji pokušala da sakrije kreirajući kult ličnosti pokojnog premijera. Na kraju teksta možete pronaći link ka originalnoj verziji teksta na engleskom jeziku. Piše: Nil Klark, 14. mart 2003. Gardian (London) Počasti Zoranu Đinđiću, ubijenom srpskom premijeru, pljušte kao kiša. Prvi je počeo predsednik Buš, hvaleći njegovo “snažno vođstvo”, dok je portparol kanadske vlade veličao “vesnika demokratije”, a Toni Bler govorio o energiji koju je Đinđić posvetio “reformisanju Srbije”. U čituljama zapadnih listova Đinđić je skoro uvek slavljen kao bivši student-agitator, koji je hrabro poveo narodni ustanak protiv okrutnog diktatora i pokušao da uvede svoju zemlju u novu demokratsku eru. Ali izvan CNN-ove verzije svetske istorije, karijera Zorana Đinđića izgleda prilično drugačije. Oni koji ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*”Likvidirajte sve nekomuniste i njihove porodice!”
U Sloveniji je pronađen dokument komunističke tajne službe pri Osvobodilnoj fronti Slovenije iz 1943, kojim se naređuje ubijanje svih nekomunista kao i njihovih porodica, čak i onih koji „samo platonski podržavaju” taj pokret. Istoričar Srđan Cvetković kaže da je dokument pronašao jedan slovenački kolega (ime poznato redakciji) koji će uskoro objaviti rad o svom otkriću u nekom od naučnih časopisa, ali da je fotografije dokumenata već dao na uvid. - Ova naredba, ako je dokument autentičan, slična je dostupnim dokumentima koja je pronašla Državna komisija Srbije, ali prednjači po brutalnosti i eksplicitnosti uputstava za likvidacije. Uklapa se u opštu ideološku matricu boljševičke revolucije koja je bila uzor ovdašnjim komunistima gde je sve dozvoljeno u cilju osvajanja vlasti i provođenja revolucionarnih planova - navodi Cvetković, koji je bio sekretar Državne komisije za pronalaženje grobnica žrtava koje su ubili komunisti. SEDAM TAČAKA U dokumentu se prvo daje opšte uputstvo. „Napad na stanove onih koji će biti likvidirani ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Najbolji način stvaranja partizanske vojske J. B. Tita
*Beograd – Pasja groblja žrtava komunizma (mapa)
*Беч не признаје злочине у Србији
*КОГА ТО ПРЕМИЈЕР ИМИТИРА?
Tuđmanov ministar priznao: Prvi smo napali Srbe da bi počeo rat
Како су Сава Ковачевић и Драгица Правица заиграли коло над побијеним жртвама Радачког Бријега
*Руси одлучни да открију сва зверства усташа и нациста у Јасеновцу
*KOSTA ČAVOŠKI: Kako su komunisti uništili državu srpskog naroda
*Ултиматум који је шокирао свет (23. јул 1914. г.)
*Амерички сан или мапа Русије после Трећег светског рата
Pasja groblja žrtava komunizma
Lista američkih brljotina na Balkanu
*CIA: Kako je Tito prebacio 70 fabrika iz Srbije u Sloveniju i Hrvatsku
“Случај Рачак” (15. јануар 1999. г.) – Вокеров Глајвиц
*Василије Крестић: Званична српска политика својим ћутањем о НДХ наноси штету и подстиче усташлук који сваким даном јача
*Англоамеричко бомбардовање Лесковца: Седамдесет година од разарања ‘Српског Манчестера’
*Topola: Manje đačkih ekskurzija, više odraslih gostiju
*У ком свету Србија живи?
The Guardian: Pročitajte kontroverzni i do sada, u Srbiji, neobjavljen članak o Zoranu Đinđiću
*”Likvidirajte sve nekomuniste i njihove porodice!”

Share
  • L’incubo del Califfato balcanico: Daesh sulla soglia dell’Europa – AVVENIRE (Italia), 31-12-2015

  • ГЛАСНИК ОВСИШТА: Топлички партизани Ђинђићи и Мићуновићи

  • Categories: Balkans, History, Serbia, Serbs, Yugoslavia

    Tags: Belgrade, Bosnia, Broz, cetnici, Chetniks, Dalmatia, Draza, Herzegovina, Hitler, Mihailovic, Montenegro, partizani, Ravna Gora, ravnogorci, Serbia, Serbs, Tito, UB

  • Categories: America, CIA, Democracy, Multiculturalism, Pentagon, Terrorism, Tolerance, USA

    Tags: America, Censorship, democracy, police, USA

  • Totalitarian Rule in America: False Flags,
    Secret Prisons, Extrajudicial Assassinations, Media Censorship, The
    Rounding Up of Alleged “Terrorists” …

  • ШУМАДИЈА

    НАЈСТРОЖЕ ЧУВАНА ТАЈНА О ТИТУ: Броз и Хитлер ишли у исти разред, прави Тито клао српску децу!