Титова сахрана 8. маја 1980. године: Највећи скуп убица и диктатора

josip-broz-tito-8-

Многе од 124 државне делегације, у којима се налазило и 38 шефова држава или влада, чиниле су такве личности чије ступање на тло Србије, у најмању руку, не би требало да служи на понос

На подсећање да је 4. маја пре 36 година “умро друг Тито“, један члан форума на сајту “Погледи“ одговорио је: “Тај још није умро“.

И заиста, догађаји током сваког 4. маја подсећају нас на комунистичку паролу из 1980-тих година, која је гласила: “И после Тита – Тито“. Много воде је протекло Савом и Дунавом од тада, а судећи према водећим медијима, и даље се негује култ диктатора, који је у ствари био један од највећих непријатеља Србије у историји. Ове године, један од ретких изузетака је фељтон Пере Симића у “Новостима“ о мрачној Титовој улози у вези концентрационог логора Јасеновац. Иначе доминира афирмативно приказивање овог масовног убице и диктатора, уз несмањени темпо репризирања партизанских филмова, у којима је представљен као нека врста квази-божанства.

Ништа није боља ситуација ни на политичкој сцени. Премијер Александар Вучић упоређује се са Титом, док је Социјалистичка партија – директни наследник Титових комуниста – још једном понизила Србију, тако што је после управо одржаних избора међу народне посланике у републичком парламенту уврстила и Јосипа Броза Тита унука.

Уочи сваког 4. маја понавља се и прича о “највећој сахрани на свету“, која се користи као доказ наводне Титове величине у светским размерама. По правилу се у први план истиче долазак десетак премијера из западног света, попут Маргарет Тачер, док су у ствари многе од 124 државне делегације, у којима се налазило и 38 шефова држава или влада, чиниле такве личности чије ступање на тло Србије, у најмању руку, не би требало да служи на понос.

Тако велики број државних делагација на Титовој сахрани 8. маја 1980. године у Београду био је последица чињенице да је у то доба постојао велики број диктаторских држава, у основи по две линије: комунистичкој и тзв. несврстаној, с тим што су земље “покрета несврстаних“ такође често имале неке врсте социјалистичких режима. Управо “Покрет несврстаних“ наследници Титовог (не)дела тумаче као његов највећи политички успех, али по правилу заобилазе чињеницу да на сахрани 8. маја 1980. није био лидер овог покрета – Фидел Кастро. Наиме, на Шестом самиту “несврстаних“, одржаном 1979. године у Хавани, шеф кубанских комуниста оштро је критиковао осниваче покрета, па међу њима и Југославију и њеног диктатора Тита. Тито је присуствовао самиту, али није ништа одговорио Кастру. Све ово медији су 1979. године прећутали, као што је касније изостало објашњење зашто на сахрану није дошао онај ко би требало да је први – лидер “покрета несврстаних“.

Разуме се, тај покрет је био фарса, као и остали “највећи Титови успеси“. “Несврстане земље“, или “земље у развоју“, економски су биле везане за западни свет и у неким случајевима Југославији су чак скупље продавале своју робу. Међутим, било их је много – стотинак, а како је постојао и велики број класичних комунистичких држава, резултат је био долазак 124 државне делегације на сахрану.

Посебну фарсу овом догађају дала је чињеница што се као најважнији на сахрани појавио Курт Валдхајм, бивши Хитлеров официр, у то доба генерални секретар Организације Уједињених нација. Касније, новинске ступце пунили су фељтони и чланци на тему како је један нациста уопште дошао на тај положај. Историчар Роберт Херцштајн пронашао је документа која повезују Валдхајма са ратним злочинима, а Британија и САД забраниле су му улазак у њихове земље.  Међу осталим ратним одликовањима, откривено је и оно које му је уручио хрватски поглавник Анте Павелић.

Други по указаној почасти 8. маја био је диктатор Совјетског Саваза Леонид Брежњев, али трећи, како су домаћини очекивали, није био кинески диктатор Ђанг Цеминг. Он је послао изасланике, јер је још био забављен прогонима неистомишљеника после Масакра на Тјанмену, или Четвртојунског масакра, 1989. године. Цеминг је преузео управљање Кином управо током овог масакра, јер се показао као најодлучнији у одбрани комунистичког поретка по сваку цену: на ненаоружане студенте и друге демонстранте у центру Пекинга, послао је војску под пуном ратном спремом, укључујући и тенкове, и наредио паљбу. Хиљаде су убијене у кратком року, а потом су уследила масовна убиства и хапшења по целој Кини. Те хиљаде нису ништа у односу на претходне комунистичке диктаторе у овој земљи, нарочито Ма Цедунга, који се сматра највећим убицом у историји света, испред Стаљина, Хитлера и Лењина.

На сахрани је био и севернокорејски диктатор Ким Ил Сунг, један од Титових највећих пријатеља. И данас, када у Северној Кореји влада Ким Ил Трећи (једина комунистичка династија), постоји посебан музејски простор посвећен Титу. Ким Ил Сунг је у много чему надмашио Тита: подигнуто му је преко 500 споменика, од којих се онај у центру Пјонгјанга сматра једним од највећих на свету. Током његове владавине убијено је преко милион и ухапшено више милиона грађана.

У том делу света Тито је имао још два пријатеља: лидере Камбоџе Нородома Сиханука и Пол Пота. Први је био краљ, па премијер, па поново монарх – принц, али се ипак залагао за завођење комунизма и маоизма у Индокини. Подржавао је и Црвене кмере (камбоџанске партизане) којима је на челу, као лидер Комунистичке партије, стајао Пол Пот. Ово је била најзлочиначкија од свих комунистичких формација: поубијала је петину становништва Камбоџе, односно око два милиона људи, жена и деце. Камбоџа је имала своју делегацију на оснивачком самиту “покрета несврстаних“ у Београду 1961. године, а вероватно и на Титовој сахрани (не помиње се изричито на списковима, као ни Северни Вијетнам; делегације Јужне Кореје није било).

У Београд је 8. маја 1980. године дошао и краљ Непала Бирендра Бир Бикрам Шах. Његова политика била је да демократија није за неразвијене земље, тј. да је за њих апсолутистичка власт. Ипак је морао да одржи референдум по питању вишепартијски систем или апсолутизам, и то баш у мају 1980. године. Резултат референдума је, очекивано, ишао у његову корист. Бирендра и његова породица убијени су 2001. године.

На Титовој сахрани био је и председник Пакистана генерал Мухамед Зиа-ул-Хак. Он је упамћен по суровим методама владавине, укључујући и убиства политичких неистомишљеника, али и као организатор муџахедина слатих у Авганистан да ратују против Совјетског Савеза. Погинуо је у авионској несрећи 1988. године (наводно, авион је био миниран).

Био је и лидер Авганистана, Султан Али Киштаманд. Он ће касније, за време Џона Мејџора, добити политички азил у Великој Британији.

На сахрани није било представника Израела, али је присуствовао шеф “Палестинске ослободилачке организације“ Јасер Арафат.

Ту је био и низ диктатора из арапских земаља, на челу са Садамом Хусеином. У младости, Хусеин је био симпатизер пронацистичке струје ирачке армије, због које је хтео да упише војну академију, али није примљен због лоших оцена. Уписао је права, али их није завршио, већ се посветио “револуционарном раду“. Брзо је напредовао у Бат партији јер се истицао по методама мучења неистомишљеника. На састанку руководства ове партије, 22. јула 1979, прочитао је списак руководилаца који треба да напусте положаје. Седницу је директно преносила ирачка телевизија. Прозвани су по изласку из сале хапшени и потом су сви поубијани. Уследиле су систематске ликвидација функционера и официра, у којима је наводно Хусеин и лично учествовао. Ухапшен је после америчке инвазије Ирака 2003, а погубљен 2006. године.

Био је и либијски диктатор Моамер ел Гадафи, који је такође убијен после америчке војне интервенције. Он је дошао на власт 1969. године, на челу пучиста који су свргли либијског краља Идриса. Прогласио је Либију социјалистичком земљом и себе произвео у чин пуковника (био је капетан). Неке од оптужби за финансирање међународних терористичких група је признавао (нпр. групу Карлоса Шакала), тј. њима се хвалио, а неке није (нпр. Црни октобар, која је масакрирала израелске спортисте на Олимпијади у Минхену 1972. године).

Анвар ел Садат, још један арапски диктатор чији живот је трагично окончан, такође је присуствовао Титовој сахрани. Као председника Египта, убили су га завереници египатске војске, на војној паради 1981. године.

Диктатор Замбије Кенет Дејвид Каунда расплакао се поред Титовог ковчега. Сматран је блиским Титовим пријатељем. У Лусаки је саградио кућу специјално за Титове посете. Био је председник Замбије од 1964. до 1991. године, када је дозволио одржавање вишепартијских избора, на којима је поражен.

Ахмед Секу Туре – још једно егзотично име које се у доба Титове владавине често помињало на телевизији и у штампи. Био је диктатор Гвинеје, у којој је, уз прогоне и ликвидације неистомишљеника, заводио социјалистички поредак. Током његове владавине из Гвинеје је побегло око два милиона грађана. Разуме се, и када је дошао на Титову сахрану, у медијима је представљан у суперлативима.

Ту је био и Роберт Мугабе, председник Зимбабвеа. Његова владавина је карактеристична и по другој највећој хиперинфлацији у историји света.

Од суседних земаља, никога није било само из Албаније, док државну делегацију није послала само Грчка. Из Атине је дошао председник тамошњих социјалиста, Андреас Папандреу.

Бугарску делегацију предводио је председник ове земље и њене Комунистичке партије, Тодор Живков. Током Другог светског рата Живков је био политички комесар у једном партизанском одреду, а непосредно после рата функционер ‘’народне милиције’’. Бугарском је владао од 1954. до 1989. године, односно 35 година, као и Тито Југославијом.

Код нас се мало пише о злочинима комуниста у Бугарској, као и у Румунији, коју је на Титовој сахрани представљао још један његов велики пријатељ, Николае Чаушеску. Занимљиво је да је и ‘’Карпатски геније’’ једно време хваљен на Западу, као и Тито. Такође, имао је пријатеље и међу афричким диктаторима. Убијен је у народној побуни 1989. године, заједно са супругом Еленом.

Мађарску је на Титовој сахрани представљао шеф њихове државе и Комунистичке партије, Јанош Кадар. Био је на челу Мађарске од 1956. до 1988. године. ‘’Википедија’’ бележи: ‘’Дана 2. маја 2007. његов гроб је оскрнављен на вандалски начин, украдене су његове кости, лобања, и супругина урна. На гробу је остављена порука: `Убица и издајник не може бити покопан на светом тлу`.“


ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

Изворник: Слобода, лист СНО у Америци, Чикаго, 10. мај 2016.

Расправљајте на нашој Твитер страници!

Brat brata

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
*Обама: САД учествовале у пучу у Украјини
Овом веома непопуларном изјавом, амерички председник је признао одговорност за све што се догодило, каже за Спутњик виши научни сарадник у Институту за међународну политику Драган Петровић. Амерички председник Барак Обама изјавио је да су Сједињене Америчке Државе учествовале у пучу и транзицији власти у Украјини од фебруара 2014. године после чега је успостављена прозападно оријентисана влада. "Онда је Путин донео одлуку о Криму и Украјини — не због неке посебне стратегије, већ на првом месту зато што се нашао између протеста на Мајдану и бекства тадашњег председника Виктора Јануковича, пошто смо ми посредовали у споразуму о транзицији власти у Украјини“, објаснио је амерички председник. Обама је рекао да ће САД наставити да делују "на два колосека", вршећи притисак на председника Русије Владимира Путина и помажући Украјини, али је Путину послао поруку да су дипломатска решења и даље на располагању. Сарадник Института за међународну политику Драган Петровић каже за Спутњик да је Обамина изјава признање одговорности за све што се догодило у Украјини. „Потпуно је јасно да су Сједињене Америчке Државе биле те које су стајале иза тог пуча, а да ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Povodom Dana mladosti: Zašto je Titu bila važna samostalnost Kosova
Najveći problem sa Titom je što su njegov lik i delo i dalje ovejani misterijom i tajnom. Istoričari i istraživači poslednje dve i više decenija pokušavaju da osvetle ko je zaista bio Josip Broz, i šta je zapravo ostavio iza sebe. Piše Veljko Miladinović Datum: 25/05/2016 Dan mladosti, iliti Titov rođendan koji to nije, ali smo voleli tako da ga doživljavamo, praznik je za neizlečive jugonostalgičare koje nikada nije napuštala ljubav prema Titu. Posle dve i po decenije teške političko-ekonomske krize na „zapadnom Balkanu" - ah, kako bi de Tito prevrnuo u grobu da čuje ovaj izraz - popularnost „druga Starog" konstantno oživljava širom nekadašnje države sa šest buktinja. To nije samo odraz ideološke reinkarnacije komunizma ili socijalizma sam samoupravljanjem i ostalim derivatima. Zapravo, nema nikakve veze s tim. Istorijski otklon, i proteklo vreme "koje leči sve", nose sa sobom i tu nus pojavu relativizacije (i hipsterizacije) diktatorskih, totalitarnih ili autoritarnih sistema - ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Злоупотреба ЕУ у походу САД на Русију
„Европа је данас крхка и слаба и није слободна из разлога што је слобода повезана са истином, а у Европи је данас забрањено говорити истину….  Ипак народ Европе се буди и прегрупише а стубови сузбијања истине се полако криве и почињу да пуцају. Народ Европе полако схвата да је његова будућност угрожена, да су угрожени послови, безбедност и миран живот…. „[1] Након Хладног рата поново над Европом кружи дух немира и осећај несигурности и страха, који неће донети никоме добро. То народи Европе у свим државама осећају све више кроз смањење личне безбедности, повећање опште несигурности и кроз пад животног стандарда. Након убрзаног и неоправданог ширења НАТО, водеће силе Запада поред Блиског истока изазивају кризе и ратове у срцу Европе. Постепено интензивирање Украјинске кризе и подршка војној опцији и режиму Украјине у нападима на Новорусију и заговарање даљих припрема за војно решење за Крим јесу веома опасни потези САД и водећих ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Стварање нове прошлости Косова и Метохије
Не ишчуђавајмо се и не потцењујмо безумље. Истина је „само једна од опција које се боре на тржишту”. Задатак арбанашке окупационе структуре и њених западних ментора само личи на немогућу мисију: избрисати једино што постоји (српска културна и сакрална баштина) и исконструисати уназад оно што никад није постојало (албанско културно наслеђе на Косову и Метохији). Кад се све претвори у карикатуру, нормалност више није нормална. Ево како је то покушано у публикацији ArchaeologicalGuide of Kosovo. Затирање свега српског на Косову и Метохији постало је редовна пракса, обична вест. Из штампе су познати примери уништавања савремених гробаља, паљења цркава, покушаја бруталног прекрајања историјских чињеница. Међутим, Албанци на Косову целој тој ствари приступају много темељније. Судећи по публикацији Archaeological Guide of Kosovo из 2012. године, на делу је и потпуно брисање постојања српске средњовековне државе и српске баштине на Косову и Метохији. У тој публикацији приметно недостају ствари уобичајене у било којем стручном ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Православна црква на Вису, коју су комунисти срушили 1963. г.
Православна црква св. Ћирила и Методија на тргу града Вис на истоименом острву Јадранског мора Након завршетка Првог светског рата, на острву Вису се појавио покрет Хрвата који је без агитовања и мисионарског залагања СПЦ прелазио у Православље.  Остале су забележене речи угледног вишког домаћина и последњег председника православне црквене општине: “Нећемо да једном ногом стојимо на Вису, а другом у Риму- природније је: једном ногом на Вису а другом у Београду.” Један од ставова ове православне заједнице био је и следећи: “Хоћемо да у свему будемо своји. Када је народна држава- нека је и народна Црква. Е, зато смо пригрлили свето Православље!” Наравно да је било и оних који су спекулисали о природи преласка у Православље, али се на овакве гласине одговарало са: “Прешли смо из властитог уверења, без ичије агитације и наговора и без било какве материјалне користи или награде.” Православна црква св. Кирила и Методија на Вису Да бисмо схватили жељу мештана ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Одмазда и терор у Београду
Dr Srđan Cvetković | 12. новембар 2015. 17:52 Успостављање народне власти пратио је бруталан обрачун са носиоцима културног и политичког живота окупиране Србије, али и супарничког покрета отпора. Ликвидације су обављане у највећој тајности Недићевог официра и квислинге спроводе на стрељање у Београду Наставци Суочавање са заблудама Друга фаза револуције Одмазда и терор у Београду Грех мањине платила већина Шпијуни Озне на сваком кораку И знање немачког било је грех Озна је успевала да све дозна Озна тужи, суди и стреља Грађански сталеж на удару Ликвидације глумаца и новинара СРБИЈА и њени градови, као центар колаборације, легло "буржоазије и народних непријатеља", као носилац "великосрпског хегемонизма", били су посебно на мети револуционарних снага. У јесен 1944. године, са риком топова, који су се примицали с југа, у Београду међу становништвом, мешала су се двојака осећања - страх и еуфорија. Еуфорију и срећу због ослобођења од нацифашизма мутили су код многих противника револуције страх и подозрење од успостављања комунистичког режима. Страх је храњен гласовима ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Језиви српски мук – случај Мартиновић
Тог шестог „предреволуционарнодемократског“ септембра историјске 2000 те године објављена је вест да је преминуо Ђорђе Мартиновић, мученик са Косова. Најстрашнији пример икада забележен у историји. Не само по бруталности којом је арнаутска дивљачка дружина исти починила. Он носи страшан печат језиве српске ћутње, нанешене неправде несрећнику Србину, кукавичлук и олошки плашт српских кадрова у црвеној камарили потчињеној задриглом Станету Доланцу. И срамоту државе Србије- ако дотична више и зна шта је то срамота. То ћутање и данас траје. Нико и не спомиње несрећног Ђорђа из Гњилана. Ни док се кези у бриселским чампрасдиванима, ни док дронови који носе заставу велике Албаније лете изнад српске престонице, ни када Еди Рама усред те исте престонице тврди да је прича са Косовом завршена. Исти плашт,исте кукавице . Само сада сакривене и умивене по европски. А ове 2015 тачно је тридесет година од оног првог маја 1985 године, када је Ђорђе кренуо на своју ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Са 14 година сам доведена у Јасеновац
Милица Секулић (87) прича о масовном страдању Срба у Доњој Градини код Козарске Дубице, од усташа. ДЕВЕТ гробних поља на подручју Доње Градине код Козарске Дубице седам деценија опомињу и крију страшну истину о злочиначком усташком походу под окриљем Независне Државе Хрватске. Током Другог светског рата, у злогласном логору Јасеновац на најмонструознији начин убијено је 700.000 људи, међу њима 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста и 20.000 деце. Преживели логораши били су сведоци стравичних убистава целих породица. Милица Секулић (87) из села Демировац изгубила је бројне чланове породице. – То су биле страхоте, нељудске, страшне. И сада када се сетим, плачем. Имала сам свега 14 година када сам доведена у Јасеновац и свега се сећам. Доведена сам са мајком и сестром. Покушала сам чак да побегнем, али сам одустала, јер нисам хтела мајку да оставим. Људе су трпали у вагоне, било је све заглавило од муке и јада. И мог оца су ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*CIA: Kako je Tito prebacio 70 fabrika iz Srbije u Sloveniju i Hrvatsku
Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) postavila je na internet 12 miliona stranica sa kojih je skinuta oznaka tajnosti. Među njima je i izveštaj o transferu fabrika iz Srbije posle Drugog svetskog rata. Newsweek Srbija ekskluzivno otvara CIA dokument RDP80 - 00810A008600430009 - 4. Da li je Josip Broz Tito naredio da se, ubrzanim tempom, srpska industrija prebaci u zapadne delove SFRJ posle Rezolucije Informbiroa (doneta 1948. u Bukureštu) u strahu od invazije SSSR, ili je nešto drugo imao u glavi – pitanje je na koje Beograd, Zagreb I Ljubljana već 60 godina nude različite odgovore. CIA agentura u nekadašnjoj Jugoslaviji nije imala dilemu. Revnosno prateći sve što se ticalo ekonomije, prosledila je šefovima 13. decembra 1955.  izveštaj o transferu industrije u Sloveniju, primećujući da je oko ovog pitanja ”planula" dva meseca pre toga žestoka polemika između srpskog i crnogorskog rukovodstva Centralnog komiteta komunističke partije s jedne strane i slovenačkog, odnosno hrvatskog rukovodstva s ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Десант на Дрвар и бекство Ј. Б. Тита из земље
Филм о догађајима од 25. маја 1944. године, попут осталих партизанских филмова, апсолутно фалсификује чињенице. Међутим, као и у другим случајевима, телевизије – у овом случају Б 92 – у најавама пишу да се све заиста тако одиграло, чиме настављају комунистичку пропаганду, мада наводно сада живимо у демократском поретку. Шта се, дакле, заиста дешавало у Дрвару? Дрвар, 25. маја 1944. Немци са заплењеном униформом Ј. Б. Тита Пролећа 1944. године комунистички и западни медији надметали су се у преувеличавању бројног стања и борбене вредности југословенских партизана. Совјетска амбасада у Вашингтону у свом билтену за 1. јун пренела је чланке Милована Ђиласа и члана његове мисије у Москви, ‘‘генерала’‘ Ивановића, објављене у ‘‘Правди’‘. Ђилас је писао да су југословенски партизани до тада убили чак 300.000 Немаца, док су они притом имали 100-120.000 палих бораца. Такође је писао: ‘‘Прекаљених 300.000 бораца под командом маршала Тита држе положаје у срцу Балканског полуострва’‘. Ни Ивановић није имао ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Не нападају нас што смо на раскрсници путева, већ због нечег другог!
Више од једног века у српском народу постоји мишљење да су нас кроз историју нападали зато што смо на раскрсници путева. Данас нас осуђују без кривице, чак и када прави кривци исту признају, као што је био случај у недавној изјави Туђмановог министра полиције Бољковца да су Срби у Хрватској нападнути да би се изазвао рат. Ако смо некада били на раскрсници путева, пошто су путеви били ретки, да ли смо то и данас када путева има свуда? Или разлог за непрестане нападе на Србе треба тражити негде другде? Воде ли баш сви путеви у Рим? Увек када је српски народ страдао у новијој историји, Рим, односно Ватикан, се назирао негде у позадини тога страдања. Неки путеви свакако воде у Берлин или Беч, Немцима и њиховој вековној тежњи да буду господари Европе. Србија је на тим путевима увек била камен који треба шутнути. Јер су се о тај камен разбијале њихове илузије и ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Рекордна бекства партизана
Комунисти су се хвалили – а и данас се хвале – својим безбројним успесима (измишљеним), док у ствари међу свим герилама у Другом светском рату они држе рекорд у – бекствима. Наиме, Савезници су авионима и бродовима преко Јадрана пребацили, и тако у задњи час спасили, најмање 27.000 партизана, укључујући и њиховог команданта Тита. Поред Тита, јуна 1944. евакуисани су и чланови савезничких мисија и његовог штаба као и преко стотину партизана, укупно око 200 људи. На тај начин је партизански врховни командант спашен од сигурног заробљавања. ПИШЕ: Ненад ЈАКОВЉЕВИЋ Вољом трију великих сила на конференцији у Техерану, донета је тајна одлука да „се пружи сва могућа помоћ партизанима“. У новембру 1943, пре него што је одлука била и донешена, партизанима је бродовима испору­чено преко 3000 тона залиха. То је истовремено значило да се сва морална, материјална и политичка подршка укида Михаиловићу. Снабдевање је закомпликовано већ у децембру 1943. пошто су Немци покренули офанзиву да би поново ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*НЕ TУГУЈ  СРБИЈО
Не треба човек да буде баш превише паметан па да лако уочи како нам је ових дана, у предизборнј грозници ова наша лепа Србијица располућена на два дијаметрално супротна пола. На једној страни све нам иде како треба, све цвета, имамо најбољу државу, најпоштенију и најспособнију власт, млади људи се запошљавају, производња расте, корупција је сузбијена, напокон имамо владавину закона... живимо као у рају. Наша мала Србијица је најхуманија држава на свету. Нећемо ми ваљда као неки тамо Трамп да спречавамо мигранте да улазе у нашу земљу или, не дај Боже, као Виктор Орбан да дижемо ограду. Хуман је српски народ. Шта је то за државу Србију да се обезбеди хуман смештај за десетак хиљада белосветских миграната. Треба дати пример свету како једна мала држава може да обезбеди добро опремљене прихватне центре у којима ће ти „несрећници“ имати све: храну, одећу, комфор, здравствену заштиту. То је тако кад човек гледа ТВ ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Tuđmanov ministar priznao: Prvi smo napali Srbe da bi počeo rat
Ministar policije u Tuđmanovoj vladi: Prvi su napadnuti Srbi! Napadnuto je Borovo selo kako bi se isprovocirao rat! Prvi su napadnuti Srbi. Napadnuta je Jugoslavija, a ne Hrvatska!. Šušak, Glavaš i Vice Vukojević napali su Borovo Selo kako bi isprovocirali rat“, tvrdi Boljkovac. U ekskluzivnom intervjuu za dnevni list „Vesti“, koji je namenjen srpskoj dijaspori u Nemačkoj, Josip Boljkovac, prvi ministar policije u Tuđmanovoj vladi rekao je kako je Hrvatska 1991. planski napala Srbe u Hrvatskoj i namerno izazvala rat. Boljkovac tvrdi i da su se Tuđman i Milošević tokom celog rata dogovarali i donosili odluke zajedno. „Glavaš me za vreme svedočenja optužio da sam ga proganjao zbog rušenja mosta na reci Dravi u Osijeku. On je rekao da je most srušio da bi se grad zaštitio od tenkova JNA, a ja sam rekao da je JNA u tom trenutku bila regularna vojska jedne međunarodno priznate države, a Hrvatska, koja tada još nije ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ово је прави Валтер – четнички потпуковник!
После писања Телеграфа, који је уз помоћ аутора бројних књига о четничком покрету Милослава Самарџића разбио многе митове из историје коју су генерације у СФРЈ училе о комунистичком Валтеру, који је бранио Сарајево, да је он био четник и под командом Драгољуба Драже Михаиловића, наш портал иде корак даље и доноси право име јунака из Сарајева, а то је потпуковник Жарко Тодоровић! Велико занимање за прошлу тему – о офанзиви четника на осовинске формације у области Сарајева и у самом Сарајеву – аутоматски нам је поставило нови задатак: Валтер. Наиме, сви знају за филм ”Валтер брани Сарајево”, али испоставило се да је ретко коме познато на основу којих догађаја је тај филм снимљен. У Другом светском рату заиста су постојала два Валтера: – Владимир Перић Валтер, комуниста, и – Потпуковник Жарко Тодоровић Валтер, четник. Први Валтер је после проглашен народним херојем, а други се и данас налази на списку народних непријатеља и ратних злочинаца, који је ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
О “капитулацији” Краљевине Југославије (17. априла 1941. г.)
Кликни на текст да га увеличаш и нормално прочиташ! Расправљајте на нашој Твитер страници!
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Вишедеценијско „ћерање“ четника и партизана
Идеолошка спорења између партизана и четника, односно њихових присталица, деле и историчаре: једни тврде да помирења нема због комунизма, а други да је разлог однос према фашизму. Рочишта одржана почетком ове године у поступку за рехабилитацију команданта четничког покрета Драгољуба Михаиловића, била су још једна прилика за наставак деценијског спора између оних који подржавају партизански и оних којима је дражи четнички покрет. Овај иделошки сукоб није престао ни током ратова ’90-их, ни током НАТО агресије, али ни после 2004. године, кад је усвојен Закон о изменама и допунама Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица. Према овом закону, право на борачке пензије добили су и припадници равногорског покрета, међутим, нема његове практичне примене, јер сведок онима који су поднели захтев мора бити неко ко већ има борачку пензију, а носиоци партизанске споменице неће да сведоче у корист припадника четничког покрета. Као логично намеће се питање зашто у Србији и 2015. непрекидно трају оваква иделошка спорења и зашто нема националног помирења? Утицај комунистичке елите Историчар Чедомир Антић каже за Спутњик како Србија није ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Јосип Броз Тито као робијаш
О пореклу Јосипа Броза Тита воде се многе теорије завере, а по многима није био Југословен, ни Хрват, већ неки страни агент. Тако се у све ове приче умешала и ЦИА која тврди да је био Пољак, али те детаље смо колико-толико чули. Ипак у биографији Броза може се пронаћи податак да је био осуђен на 5 година робије, али о томе како је Тито проводио време “иза браве” се мало зна. Телеграф.рс осим фотографија доживотног председника СФРЈ из затвора вам доноси и причу о овом периоду живота МАРШАЛА. Тито се, према историјским подацима до којих је дошао наш портал у јесен 1920. године вратио у Загреб где ступа у редове Комунистичке партије Југославије. Исте године партија је одлуком краља забрањена. Када 1921. остаје без посла запошљава се у млину у месту Великом Тројству где је са својом тадашњом супругом живео до касног пролећа 1925. године. Ту му се родило троје деце. Прво дете ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Обама: САД учествовале у пучу у Украјини
Povodom Dana mladosti: Zašto je Titu bila važna samostalnost Kosova
Злоупотреба ЕУ у походу САД на Русију
Стварање нове прошлости Косова и Метохије
*Православна црква на Вису, коју су комунисти срушили 1963. г.
Одмазда и терор у Београду
Језиви српски мук – случај Мартиновић
*Са 14 година сам доведена у Јасеновац
Српске новине, Бр. 695, децембар 2016. г., Чикаго, УСА
*CIA: Kako je Tito prebacio 70 fabrika iz Srbije u Sloveniju i Hrvatsku
Десант на Дрвар и бекство Ј. Б. Тита из земље
Не нападају нас што смо на раскрсници путева, већ због нечег другог!
Рекордна бекства партизана
*НЕ TУГУЈ СРБИЈО
“Српске новине”, бр. 688, октобар 2015. г.
Tuđmanov ministar priznao: Prvi smo napali Srbe da bi počeo rat
Ово је прави Валтер – четнички потпуковник!
О “капитулацији” Краљевине Југославије (17. априла 1941. г.)
Вишедеценијско „ћерање“ четника и партизана
Јосип Броз Тито као робијаш
Share

Comments are closed.