Categories

Archive

ШТА СРБИЈА СЛАВИ?

Сви су издајници само су патриоте они који су уз помоћ тенкова Црвене армије и Стаљинове чизме ушли у Београд и назвали себе ослободиоцима (није битно што је Јасеновац, та најмонструознија фабрика смрти у историји човечанства, редовно радила све до 16. априла 1945. године) […] Read more ›

Share

ИМА ЛИ СРБИЈА СНАГЕ ДА НАКОН СМРТИ ЈОСИПА БРОЗА ИЗВРШИ ДЕМИСТИФИКАЦИЈУ ЊЕГОВОГ КУЛТА

Тотална изолација (без личних докумената, без личне имовине, без личних права и под будним оком телохранитеља) дала је пун ефекат […] Read more ›

Share

Стварање нове прошлости Косова и Метохије

Једно од најзначајнијих средњовековних утврђења на простору Косова и Метохије – Звечан, уопште није ни поменуто у водичу. Под влашћу средњовековне Србије био је још од жупана Вукана, о чему сведочи независни историјски извор – Ана Комнина, ћерка византијског цара, у своме делу Алексијада […] Read more ›

Share

Православна црква на Вису, коју су комунисти срушили 1963. г.

Задњи верски обреди у цркви на Вису забележени су у новембру 1941. године, а 1944. године је оштећена у немачком бомбардовању. Синод СПЦ је 1. септембра 1947. године писао државној комисији за верска питања да су их припадници црквене општине са Виса обавестили о намери власти да сруше цркву св. Кирила и Методија и да на њеном месту подигну партизански споменик […] Read more ›

Share

Сарадња комуниста и Немаца у чачанском крају 1941. и 1942. г.

Захваљујући овим људима током 1942. године извршена су масовна хапшења присталица генерала Михаиловића у Такову. Тада је у смрт отерано преко 300 душа […] Read more ›

Share

Ко је био др. Ибрахим Ругова (1944 г.−2006. г.)?

Циљ овог истраживачког рада је да истражи и прикаже праву политичку истину о личности Др. Ибрахима Ругове – политичког и националног лидера косметских Шиптара од 1990. г. до 2006. г. […] Read more ›

Share

Србија, Хрватска и Европска Унија

Процес проширења Европске Уније (ЕУ) на истоку Старог континента се наставља и након 1. јула 2013. г. када је за сада последња (28.-ма) пуноправна чланица овог клуба постала Република Хрватска […] Read more ›

Share

Величање зла и последице

Пошто су “Коча и Пеко“ добили улице, следи споменик Александру Ранковићу. Шта је наређивао Ранковић и како је Коча Поповић поубијао чак и своје спасиоце? […] Read more ›

Share

Naučno potvrđeno da su Hrvati potomci Srba!

Hrvati su potomci Srba koji su negde tokom desetog veka prešli na područja naseljena manjim slovenskim plemenima, koja su se priklonila toj grupi i tokom desetog veka preuzeli ime Hrvat (latinski Skorbatus), kaže dr Milorad Pavić iz Instituta FA […] Read more ›

Share

Austrougarski popis: U Dubrovniku žive Srbi, nema nijednog Hrvata

Prema podacima koje je skupila Austrougarska država, kada je 31. decembra 1890. godine popisala stanovništvo grada Dubrovnika, srpskim jezikom govori apsolutna većina od 5.823 ljudi, italijanskim 677, češkim 48, poljskim 6, nemačkim 263 i mađarskim 384 […] Read more ›

Share

Језиви српски мук – случај Мартиновић

Тог шестог „предреволуционарнодемократског“ септембра историјске 2000 те године објављена је вест да је преминуо Ђорђе Мартиновић, мученик са Косова. Најстрашнији пример икада забележен у историји. Не само по бруталности којом је арнаутска дивљачка дружина исти починила […] Read more ›

Share

Ниједна српска ратна застава није заробљена

Под њима су се српски пукови борили у два балканска и Првом светском рату. Ниједну заставу непријатељи нису заробили. Војничка и народна част је сачувана […] Read more ›

Share

Топлички партизани Ђинђићи и Мићуновићи

Од самог почетка “демократских промена“ 1990. године, невоља је била у томе што је Србија очекивала спас од оних који су је гурали у пропаст… Велику и лепу кућу Сотировића у Прекопуцу узурпирали су партизани Ђинђићи, у њој данас живи мајка Зорана Ђинђића. Драгољуба Мићуновића су као комунисту пребацили у разред више у гимназији […] Read more ›

Share

Рехабилитација истине

Прочитавши текст насловљен чудним и подсмешљивим насловом „Дража као – још једна – шарена лажа“, објављен на порталу НСПМ 26. маја 2015 године, схватио сам да он нужно завређује одговор. Пишући одговор, увидео сам да сам се дотакао проблема много бројнијих и шире садржине од оних којима се поменути текст бави, односно које изазизива […] Read more ›

Share

У Хрватској ни покојници немају право на ћирилицу!

Ако из Срема, преко окупиране Српске Крајине, кренете пут Винковаца, на самом уласку у град наићи ћете на таблу која вас обавештава о градовима пријатељима. Хрвати су педантни, рекли би неки Срби, о свему мисле, ништа не препуштају случају […] Read more ›

Share

Broz i Hitler išli u isti razred, pravi Tito klao srpsku decu!

Josip Broz Tito – veliki sin jugoslovenskih naroda i narodnosti koji se voleo više od majke i oca ili najveći “Hohštapler” u istoriji ovih prostora? Po svemu sudeći ovo je bilo i ostaće jedna od najvećih evropskih enigmi 20. veka, kada je u pitanju zvanična istorija […] Read more ›

Share

Topola: Manje đačkih ekskurzija, više odraslih gostiju

KRAGUJEVAC – Direktorka Turističke organizacije Topola Ljiljana Todorović izjavila je danas da je generalno zadovoljna turističkim posetama toj opštini u prošloj godini, iako je zbog majskih poplava bilo znatno manje đačkih ekskurzija u odnosu na ranije godine.

“U prošloj godini beležimo manje đačkih ekskurzija, ali i povećanje broja odraslih turista, a razlog tome je što smo za turističke proizvode definisali vinski turizam, kao i manifestacioni turizam”, rekla je Todorović za Tanjug.

Prema njenim rečima, najviše je bilo posetilaca iz Republike Srpske, Slovenije i Nemačke, a primetno je i da u Topolu sve češće dolaze gosti iz Češke i Slovačke.

“Zadužbinski kompleks na Oplencu posetilo je 72.640 turista, a podrum vina ‘Aleksandarović’ oko 11.000 turista”, rekla je Todorović i dodala da još nema evidencije o poseti svim ostalim vinarijama na području opštine Topola… Read more ›

Share

Службеници неће ћирилицу

Закон слабо брине о српском језику и писму, а у пракси се чак ни тако благи параграфи не поштују. Лингвисти упорно траже да се пропишу језичка правила за рекламе, медије, приватни сектор…

СРПСКО писмо, ћирилица – мртва слова на папиру, и буквално! То што постоји какав-такав закон који каже када би морала да се користи, што ју је Устав ставио на високо место и заштитио, не значи ништа када се, без казне, ова правила свакодневно крше.

Пред судије за прекршаје, као велики изузетак, стигне понекад пријава због непоштовања службеног писма, и то углавном против приватника који нису на прописан начин истакли натпис своје фирме (реклама може да буде латиничка, али основне информације обавезно морају бити исписане ћирилицом). То што поједина јавна предузећа, научни институти, факултети и други који су на државном буџету, или их је држава бар основала, имају латиничке сајтове на интернету, нико не може ни да казни. Важећи закон који уређује ову област, Закон о службеној употреби језика и писама, усвојен је 1991. године, када се интернет у Србији још писао великим словом и тек је био у најави. Али и тамо где закон прописује употребу ћирилице, нико то не контролише и не кажњава ако се поменуто правило крши. Ништа се неће догодити ако грађани у неком министарству или комуналном предузећу добију латинички формулар, ако нотар састави латинички уговор, ако нека државна институција грешком свог службеника одштампа документе који нису ћирилички. У прекршајним судовима не памте казне за такве грешке, иако закон предвиђа распон “пенала” од 4.000 па до милион динара, зависно од тога ко га и у којој мери прекрши… Read more ›

Share

Фрањин дух у Колиндином телу

Хрватска има нову председницу и стару политику према Србима. Колинда Грабар Китаровић наставиће путем свих својих претходника, од Фрање Туђмана и Стјепана Месића до Иве Јосиповића. Узлетела на крилима љутих Херцеговаца, односно Хрвата из БиХ којима је Загреб доделио куће протераних Крајишника, уз подршку националистичке ХДЗ и аплаузе такозваних бранитеља који већ месецима под шаторима бране своје, у рату против Срба стечене привилегије, Колинда седа у председничку столицу најмлађе чланице ЕУ.Да је жив, Туђман би плакао од среће јер је деценију и по након смрти његов дух, усељен у Колиндину главу и тело, јачи него икад. Са гробља Мирогој “отац домовине” слуша јеку Колиндиних обећања “Хрватицама и Хрватима” о бољем животу у етнички очишћеној држави сећајући се својих инструкција (“нанесите такве ударце да Срби практично нестану”) које је на Брионима, као врховни командант, дао војном и полицијском врху уочи Олује.Срби су практично нестали, чему је допринос дао и Стјепан Месић, председник Хрватске који је наследио Туђманово (не)дело претходно му помажући у обликовању општег става према Србима којима је поручивао да ће “из Хрватске однијети онолико земље колико су на опанцима донијели”… Read more ›

Share

Погледајте насловне стране листа ‘Шарли Ебдо’ пред бомбардовање Србије 1999. (ФОТО)

АРАНЂЕЛОВАЦ – Српски народни покрет „Наши“ издао је саопштење у којем је позвао све који пале свеће због масакра у редакцији француског сатиричног листа „Шарли Ебдо“ да запале и свећу за убијене у НАТО агресији на СРЈ 1999. године.

Ова организација је објавила две насловне стране тог чаописа из 1999. године у коме се вређају Срби.

– Сваки злочин је страшан и за осуду, посебно губитак људских живота, па зато постављамо питање „Зашто се нико од српских политичара не оглашава о жртвама бомбародвања 1999. године„, или је о тим страдањима забрањено говорити, јер су Србе карикатуристи листа „Шарли Ебдо““ представљали као злочинце уз натписе „шта је нема више ништа да се силује„ и „романтични растанак Србије и Косова„Такве карикатуре су допринеле да дође до војне интервенције на Србију, а српски народ је представљан као геноцидан у злочиначки… Read more ›

Share

Истина о Вражјој дивизији

Војним сломом и распадом Аустро-Угарске монархије, нестала је са попришта као војна формација и 42. хрватска домобранска дивизија, али је настала загонетка, која већ скоро један век има последице за српски народ и српски етнички простор.

Током Великог рата, изникли су из редова њених, окупаторски управници у БиХ, Црној Гори и Србији, а после завршетка рата и стварања заједничке државе, тројица политичких вођа. Имали су различиту политичку развојну каријеру, али заједнички антисрпски предзнак и ратовање у редовима 42. домобранске дивизије КуК „казнене експедиције“.

Јединство утицаја свештенства РКЦ и идеологије ХСП (Хрватска странка права) као изразито клерикалне и антисрпске настало је још пре Великог рата, јер је већина резервних официра из 42. хрватске домобранске дивизије била активна у ХСП. То ће се драстично испољити ратним злочинима над српским народом у Великом рату. У злочинима почињеним и у аустро-угарској монархији и у Србији, предњаче примерима својим, старешине у 42.хрватској домобранској дивизији.

Генерал-пуковник Стјепан пл. Саркотић као командант 42. домобранске дивизије именован је октобра 1914. за Земаљског поглавара у БиХ, након пензионисања понемченог Словенца ОСКАРА ПОТЈОРЕКА. Чим је стигао у Сарајево забранио је ћирилицу као писмо, и изјавио: „Срби су са својим писмом непријатељско тијело Истока, у борбеној зони Запада“!

Безобзирно је забранио писмо већинском народу, јер су Срби православне вере чинили 43,49% становништва по попису из 1910.године, који су провеле аустро-угарске власти у тадашњој БиХ.

Прогон ћирилице у НДХ наставак је ове забране, а траје и данас, у појединим новонасталим земљама на српском етничком простору!… Read more ›

Share

Englezi: Draža nije zločinac

Iako je od 2. svetskog rata prošlo poprilično godina i dalje postoje velike svađe i sukobi mišljenja na teritoriji Balkana. Tako su Srbi i dalje četnici, Hrvati ustaše a sukobi su i dalje u opticaju.

Velika Britanija i njeni istaknuti akademici, istoričari i analitičari već 20 godina pokušavaju da utvrde neutralne činjenice o dešavanjima tokom nacističke okupacije Jugoslavije, a ponekad se rezultati i objave javnosti. Te informacije često i dođu do srpske javnosti.

O ovoj temi pričali smo sa nekoliko poštovanijih ljudi u Britaniji kada je reč o istoriji u periodu od 1939. do 1945… Read more ›

Share

Поглед на Русију изнутра – Најопаснији је рањени медвед

Прошле недеље допутовао сам у Москву у 16:30, 8. децембра. Постаје мрачно у Москви у то време, а Сунце не свиће до 10 сати пре подне у ово доба године, тзв. црни дани насупрот белим ноћима. За свакога ко је научио да живи близу Екватора ово је узнемирујуће. То је први знак да сте не само у страној земљи, на шта сам ја навикао, већ и у страном окружењу. Ипак, док се возимо ка центру Москве, преко сат времена, саобраћај и радови на путу јесу нешто уобичајено. Москва има три аеродрома, а ми смо дошли са најудаљенијег од центра, Домодедово, који је главни међународни аеродром. У Москви је присутна бесконачна рестаурација и док зауставља саобраћај, указује на то да се просперитет наставља, барем у престоници.

Наш домаћин нас је сачекао и брзо смо отишли на посао причајући о догађајима током дана. Он је провео велики део времена у САД и нијансе америчког начина живота су му биле далеко више познате него мени руске. У том погледу он је био савршен домаћин, преводећи ми његову земљу увек са присуством руског патриоте што је он сигурно био. Разговарали смо док смо се возили по Москви, успевши да допремо дубоко у тему… Read more ›

Share

Битка четника и партизана још од црвеног октобра!

ОКТОБАРСКА револуција 1917. променила је свет и лишила Србију јединог заштитника у Великом рату. Срби који су се затекли на руској територији упали су у врзино коло грађанског рата. О њиховој улози у тим смутним временима много се и често манипулисало.

– Учешће Срба у Грађанском рату и у интервенцији у Русији још увек није до краја истражено. Срби су се борили како на страни интервентних јединица Антанте, тако и на страни Црвене армије – каже руски историчар др Михаил Вашченко.

Мало је позната прича о “црвеним” Србима који су имали пресудну улогу у разбијању добровољачког корпуса спремног за помоћ српској војсци на Солунском фронту. Још је скривенија истина о лутању Срба из Прве српске добровољачке дивизије који су до Солуна стигли преко Сибира, Манџурије и Жутог мора.

Обе приче, и “црвена” и “бела”, почеле су 1916. у Русији, кад је Србија је била окупирана. После албанске голготе од 420.000 мобилисаних српских војника остало је само 35.000 способних за борбу на Солунском фронту.

Истовремено у руској Галицији, данашњој Украјини, налазило се око 57.000 Словена који су заробљени као аустроугарски војници. Руска царска влада у априлу 1916. одлучује да организује Српску добровољачку дивизију у коју су позвани јужнословенски заробљеници: Срби, Хрвати и Словенци. Наиме, од почетка рата до јесени 1915. око 3.500 заробљених Срба самостално се пријавило у добровољце и дошло руским бродовима у Србију. Српска влада, која је прокламовала као ратни циљ ослобађање “јужнословенске браће”, очекивала је још већи број добровољаца кад им је руска војска дала нове униформе, добру храну и плату. Из заробљеничких логора стизале су хиљаде захтева за пријем у Прву српску добровољачку дивизију, укључујући оне које су писали Чеси, Словаци и Пољаци… Read more ›

Share

Тито поклањао Космет Албанцима још 1946. године

Београд – Усвајањем амандамана на Устав СФРЈ почело је распарчавање Југославије и одвајање окупираних територија од Србије, а све под диригентском палицом Јосипа Броза Тита!

26. децембра 1968. године у Савезној народној скупштини усвојени су амандмани на Устав СФР Југославије, којима се шири аутономија покрајина и оне добијају статус сличан републикама.

Покрајине су добиле покрајински Уставни закон, чиме је отворен пут готово потпуно самосталној законској, извршној и судској власти.

Син наших народа и народности и доживотни председник СФРЈ Јосип Броз Тито је још крајем 1946. године “поклонио” окупиране територије, као и све друге територије са већинским албанским становништвом Албанији и Енвер Хоџи!

Тито је, када је о окупираним територијама реч, Асошијетед пресу рекао следеће: “Уколико комунисти дођу на власт у Албанији оно може бити под ингеренцијом Тиране“.

Албански шеф државе Енвер Хоџа је увек истицао да му је маршал Тито крајем јуна 1946. године “лично обећао” да ће окупиране територије бити у саставу Албаније, као и други крајеви где су Албанци већина, јер их је волео.

Ипак, овим изјавама се није баш придавало на важности, јер су односи Тиране и Београда увек били “ход по жици”, па и тада… Read more ›

Share

KOSTA ČAVOŠKI: Kako su komunisti uništili državu srpskog naroda

Nezavisno Kosovo, Republika Vojvodina, Nezavisni Sandžak, tzv. „Crnogorska nacija“ – ove ekstremističke ideje nastale su pod okriljen KPJ. Catena mundi otkriva kako su komunisti razbili državu srpskog naroda […] Read more ›

Share

Англоамеричко бомбардовање Лесковца: Седамдесет година од разарања ‘Српског Манчестера’

То да је србски народ „јаук и гробље“ знао је, у „Лирици Итаке“, Милош Црњански, а у „Другој књизи Сеоба“ записао је да су и други народи страдали, а не само Срби, али да је другим народима било дато да предахну, а да Србима није било дато чак ни то […] Read more ›

Share

Кућа Радоја Домановића у јадном стању

Нема те енциклопедије у којој не пише да је један од највећих српских сатиричара, аутора сатира “Размишљање једног обичног српског вола”, “Страдија”, “Краљевић Марко по други пут међу Србима”, “Вођа”, “Мртво море”… рођен Овсишту, селу удаљеном пушкомет од Опленца и Тополе, на путу ка Крагујевцу. Уз основни податак о селу у којем је 1873. године рођен сатиричар који је на посебан начин жигосао све мане времена у којем је живео, додаје се да је Радоје Домановић угледао свет у кући у којој је у то време била и школа где је његово отац Милош био учитељ.

Школска зграда је изграђена још 1852. године и у њој се настава одржавала све до 1930. године када је направљена нова. Стара зграда је реновирана тек 1973. године и више нико ништа није урадио, већ је остављена на милост и немилост времену које толико нагризло кров, греде, унутрашњост зграде да је некаква комисија једном приликом зграду опасала жутом траком и упозорењем да је забрањен приступ згради због тога што је склона паду… Read more ›

Share

Фалсификати ТВ серије Равна Гора

У недељу, 10. новембра 2013. године, у ударном термину Првог програма Радио телевизије Србије, почело је емитовање прве серије „Драмске трилогије 1941-1945“, под насловом „Равна Гора“. Та прва серија састоји се од десет 50-томинутних епи­зода и емитована је до 12. јануара 2014. године.

Што се тиче наставка, најављено је да ће се звати „Ужичка република“. То би требало да значи да ће се у првој серији акценат ставити на Дражине четнике, а у другој на партизане. Уочи емитовања, на други наслов нико није обраћао пажњу, али је „Равна Гора“ изазвала реакције на свим странама: (нео)комунисти су је осуђивали и пре него што су је видели, док су је љубитељи праве историје бранили – такође на невиђено. Јер, аутор „Равне Горе“, Радош Бајић, најављивао је да ће се „први пут“ једна ТВ серија у Србији снимати према „истинитим догађајима“, а посебно да ће на тај начин бити исправљена „национална неправда која је учињена патриотском покрету српског народа на чијем челу је био ђенерал Михаиловић“.

Према томе, реакције и једних и других биле су очекиване. Међутим, још од прве епизоде видело се да нешто не шти­ма: Југословенска војска приказана је кроз лик једног пијаног официра који не хаје за немачки напад, 6. априла 1941, док су комунисти приказани нападно афирмативно, и то чак по стереотипима из доба соцреализма 1950-тих година, које су и они сами превазишли. Од те прве епизоде почео сам да пишем критике серије из историјског угла – који је сам њен аутор означио као најважнији, не потенцирајући „уметничке слободе“ – али тада нисам ни помишљао на књигу. Идеја за штампање књиге дошла је после преломне пете епизоде, под насловом „Кама“. До те епизоде још је било доста оних који су се надали да ће Дража и његови људи, а с друге стране и комунисти, на крају ипак бити приказани реално. Тада је све постало јасно као дан и негативне критике су убедљиво превладале… Read more ›

Share

www.ovsishte.com