Други део Истина “Стрељања Историје”

Други део

Истина Стрељања Историје:

Inconveniet History: Забрањена Историја!

“Храбар је слободан!”

“He Who is brave is Free!”

(Lucius Annaeus Seneca 4BC – 65 AD)

 

У Првом наставку “Истина стрељања историје” разјашњени су Мекдауелови докази да “нити Броз нити његов такозвани ‘Титоизам’ – нису уопште учествовали у рату против Нацизма, и нису допринели Победи Другог светског рата”! Међутим, пошто се исти доказ односи и на Брозовог савезника Усташтво, зато – да би се утврдило да лаж јесте лаж; и да би се схватио огроман опсег лажи Броза, Усташтва, Черчила и Ватикана; и зато да би се у име Истине схватила и прихватила нулификација лажи – мора се разлучити шта Мекдауел сматра стварним ратним дејством на тлу Југославије у Другом светском рату, и на основу чега ратна дејства јесу de facto легитимна као таква: Рат се водио против непријатеља! Непријатељ је био окупатор! Рат се водио за ослобођење отаџбине од окупатора! Пошто је исти непријатељ окупиране Европе и окупираних делова Југославије; и пошто против истог непријатеља ратују за исте циљеве и Западни Савезници и Совјетски савез – превасходни легитимитет ратних дејства као таквих за Мекдауела јесте усаглашеност ратних дејстава на окупираним територијама са анти–нацистичким ратним напорима и циљевима свих савезника! Из те једноставне али једине стручне и поштене перспективе: ни Броз ни Усташтво – нису водили рат против Нацизма: пре свега зато јер нису били нити окупирани нити на окупираној територији! Осим тога, Броз није извршио ни једно од Стаљинових бројних наређења да се од демагошког жонглера–обмањивача промени у ратника против Нацизма! Напротив, Броз и Усташтво су били послушне марионете: нити су имали окупирану отаџбину коју ослобађају – НДХ је била марионета коју је Нацизам вештачки прогласио за државу, а сва своја жонглирања Броз није чинио за ослобођење Југославије него за стављање Југославије под мржњу његове нтисрпске диктатуре! Дакле, супротно од Југословенске војске у Отаџбини, под командом генерала Драже Михаиловића, која је на читавој територији поробљене Европе била једина легална и уставна војска активна против окупатора – жонглерско шарлатанство Брозовог квази–ратовања на неокупираним територијама НДХ и њених пронацистичких прирепака није било никакво стварно ратовање. Иако је на самом почетку рата Броз краткотрајно био и на окупираној триторији Србије – ни стратегијски нити тактички његова “дејства” уопште нису била нити усмерена нити су уопште утицала на непријателјска дејства – већ су довела до стравичних српских жртава од немачких репресалија које је Броз намерно изазвао jer јер је циљ његов усташке мржње и био да окупатор репресалијама масакрира Србе! И доиста, како устврђује историчар Владислав Сотировић наводећи историчара Милослава Самарџића:

“У Србији је 1941. било много ако не и претежно партизана са територије НДХ којима Србија није била родна груда”! Ти наводно “локални партизани” су наравно “сa гађењем одбацивали да помогну србским сужњима одређеним за одстрел. Најупечатљивији такав случај догодио се у селу Дивостин недалеко од Крагујевца”: “Партизани су ‘шенлучили и банчили’ славећи немачко стрељање српске деце у оближњим крагујевачким Шумарицама”!!!(1)

Иако је у наводу пропуштено да се истакне у том периоду пресудна улога фолксдојчера за Броза – фолксдојчерска пресудна улога за Броза наставиће се до краја рата – наведена нељудска суровост Брозовог разбојништва недвосмислено доказује Брозово не–ратништво и то већ од самог почетка рата на територији бивше Југославије; затим – додворавање Броза Усташтву да су и “партизани” исто као и Усташтво против “великосрпске буржоазије”; и најзад – да су на територији окупиране Србије не зато да ратују против окупатора већ искључиво зато да својом антисрпском мржњом навлаче окупатора на немилосрдне репресалије над српским становништвом! Сходно почетку, доцније, током читавог трајања рата, на не–окупираним територијама, Броз наставља злочин по истом подмуклом шаблону тероризма комунистичке Интернационале у Шпанском грађанском рату, проглашавајући своје фашизоидно жонглирање тероризмом за некакав “грађански рат”: Броз манипулише цивилима, превасходно Србима у бекству од усташког клања, и намешта Усташтву за још више клања све оне Србе са неокупираних територија који су одбили да се приклоне Брозовом присилном преваспитавању у роботе–убице Србије и Равне Горе! Мотив Брозових лажи “борба против великосрпске буржоазије” и “грађански рат” – иако зачетих давно пре почетка Другог светског рата, и иако такорећи дизајнирани по довођењу Лењина у Русију да са Бољшевизмом преотме револуцију од Руса и окрене је против Руса – сам Броз је доказао на крају рата Убиством Србије: Прво: да је само против “српске буржоазије” а не против југословенске – што доказује његову усташку мржњу, али такође доказује да је његова усташка мржња против Постојања Српског Народа! Друго: да његов лажни “грађански рат” није никакав грађански рат, нити “револуционаран” нити ма какав – већ фашизoидни террор мржње против Срба – истоветaн усташком! Брозов преварантска парола “борба против великосрпске буржоазије”, под којом се средином тридесетих ујединио са Усташтвом, доказ је да је већ тих давних дана унапред дизајнирано Брозово лажно учешће у рату које ће доцније бити разрађено британским и ватиканским измишљеним фатаморганама “лажног ратника” ради крунисања у “лажног маршала”! Међутим, сам Броз је унапред доказао подлост своје мисије:

Ликвидација Срба Равне Горе и Србије,

и увршћење Усташтва НДХ

у лажног победника Другог светског рата!

Према томе, да је данас важност рекламираног “Уништења Краљевине Југославије” толико другоразредна – безпоговорно доказује Трећа фаза Брозовог Убиства Србије: резултанта “ломљења кичме” смишљено je довела до данашњег заглупљења диктатуром мисли над лоботомисаним Србима од стране наследника убица Србије: Брозово усташко–ватиканско послератно “граничење” измишљених нових нација и националости, било је унапред умишљено да се искористи за уништење Србије приликом доцнијег растурања Југославије, када је те наводно “авнојске” – а уствари титоистичко–усташкo ватиканске “унутрашње границе” – некаква нaвoдна “међународна комисија” послушно прогласила за – “државне границе”!!! Те лажне “границе” је највероватније Роберт Марфи (Robert Murphy), августа 1944. издиктирао Брозу на Вису, где је у истој ганц-новој маршалској униформи којом је претходно фасцинирао папину мржњу против Срба – Броз на Вису приредио пријем за Марфија… и то пријем – на јахти! Да, на јахти… Далеко од рата! Далеко од ратишта… Броз, громадно рекламирани миљеник лажи био је далеко и од “голих и босих” како ће његове убице Равне Горе и Србије Броза рекламирати лажном “револуционарношћу” као мотивом разбојничког убиства “Српске буржоазије”! А зато што је убијен Српски национални Дух, и то из разлога што је зачетник најчистије честитости Правде, и зато што тај Дух бијаше најискренији ревнитељ Истине Вере Хришћанске; и зато што тај Дух није нити прижељкивао нити искао икакве славе овоземаљске, нити икаква ордења нити ђинђуве, па чак нити ма какво хвала за своја добра дела – јер ђинђуве нису достојне Српског Православца – тако и “Стрељање историје” баш због тог Поштења Праведности није o стрељању завичаја, нити о чежњи за завичајем:

Не ко је издао Србију и Српски Народ!

Него: ко је убио и убија Србију и Српски Народ!

Не где се полажу венци лажним антифашистима!

Него: зашто се фашисти славе као антифашисти!

А славе се зато иако нити Убиство Србије,

нити Стрељана историјанису фатаморгане!

И зато је Историјска ПерспективаСтрељања историје

потпуно различита од Лажи коју биљежи паралажа мржње!

Зато је – Право на Истину срж Раденковићевог “Стрељања Историје”: зато јер је фокус “Стрељања Историје” разобличење лажи и разобличење “прикривања Истине” – а они који за Истину делају и у Њу верују… такви не ишту ни награде нити признања!

Право на Истину

И зато што Убиство Равне Горе и Србије јесте стварност, и зато што Право Српског Националног Духа на Истину није фатаморгана – зато уместо досадашњег батргања наметнутог перспективом лажљивца – зато су закључци Историјске Истине “Стрељања историје” доказ стварности: То пре свега значи директан доказ: ко је и због чега – дириговао и диригује Лаж!

partizani-i-ustase-zajedno-april-42-crna-legija-1-proleterskaПартизани Прве пролетерске са усташама Црне легије у Босни 1942. г.

Међутим, зато да би лажљивци остварили и наметнули своју преварантску перспективу, и зато да би је камуфлирали уместо Истине – зато Запад, Ватикан и данас, уз НАТО и ЕУ… “уопће” не прикривају отворену расистичку мржњу према Србима… зато чак и амерички државни органи – у давним послератним годинама – осим што сакривају Труманово одликовање Дражи Михаиловићу (Legion of Merit) – које ће тек деценијама доцније бити откривено благодарећи часној упорности конгресмена Дена Дервинског – брутално и буквално спречавају сваки покушај откривања истине фрапантном нелогичном формулацијом некакве мађионичарске “controversy” – некакве наводне “несугласице”, управо некакве фтаморганистичке сомнабуле наводно “неусаглашености података” у односу на забрану декласификације лажних тврдњи да је Броз наводно био некакав учесник рата против Нацизма, а да наводно Срби Равногорске Србије и Дража Михаиловић наводно нису били нити учесници рата против Нацизма нити “пресудан” “instrumental” чинилац у постизању Победе над Нацизмом! Зато осим забране америчким ваздухопловцима спашеним евакуацијом са Прањана мисијом “Подигач” (“Halyard”) да сведоче у корист Драже Михаиловића на линчу у Београду, и осим сакривања дебриефинга спасених пилота из војних и историјских архива – зато ова небулозна и нечастиваа завера Запада доводи до најтрагичније, па чак и најпресудније преваре: Лаж је откривање Истине… запечатила од будућности!

Зато је исто као и “Подигач” и дебрифинзи – и Њујоршки процес за поштено суђење Дражи Михаиловићу апсолутно уклоњен из америчких историјских архивских анала – зато да се из стварности елиминише сазнање о једном од најеминентнјих америчких, и уопште западних војно–политичко–интелектуалних скупова… и доказа! Иако су добро познати врхунски војни, обавештајни, политички, правни, интелектуални ауторитети учесника; иако су добро познати најверодостојнији извештаји најеминентнијих војних и обавештајних стручних сведока и аналитичара; иако је добро познат широки опсег еминентних публициста, историчара, и стручних међународних учесника… јер осим еминентних представника јавног мњења и еминентних представника америчких и савезничких војних снага који су недвосмислено оспорили признавање икаквих војних заслуга Брозу и такозваним “партизанима” и били одлучно против остављања на цедилу Србије и Драже Михаиловића – не у Рајхстагу, не у Кремљу, не у НДХ… не на Њујоршком процесу – једином еминентном и ауторитативном процесу на коме је установљена једина објективна, војно компетентно стручна, једина историјски веродостојна и једина правно и законски легитимна анализа рата на тлу Југославије у Другом светском рату… ипак је Истину из стварности… ликвидирала Америка! И то она Америка чији су Морал, Одговорност, Часност, Родољубље… тих година били много, много другачији од данашњих врдања!!!

Према томе… зашто је Истина ликвидирана?

Зато да би се сакрио corpus delictiнајгрознија лаж лаж о Брозу!

Зато да би се сакрио Брозов најгрознији злочин злочин над Србијом!

Зато да би лаж царевала будућношћу мржњом против Срба!

Зато да би будућност била осуда Срба на:

Коначно решење” – српског питања”!

Зато је McDowell Истином раскринкао паклену лаж о Брозу!

И зато што је то суштина Раденковиће Стрељане историје

зато се Стрељање историједанас одбацује из истог разлога:

Зато да би Лаж наставила Забрану Истине!

Један од најповерљивијих сарадника америчког легендарног генерала Виљема Донована, познатог под надимком Wild Bill Donovan, током Другог светског рата директора тада једине америчке обавештајне организације ОСС (Уред стратешке службе, OSS – Office of Stratetig Services) – амерички обавештајни пуковник Роберт Мекдауел, иако се као командант америчке мисије “Ренџер”, стицајем околности прво “обрео” на такозваној Брозовој “територији” – намерно је употребљен термин “обрео” јер су пребацивање савезничких мисија строго контролисали искључиво Британци, који од почетка рата покушавају да спречавају да савезничке војне мисије уопште допру до Равне Горе, и то чак и много раније од тек доцније “обнародоване забране” слања савезничких мисија код Драже Михаиловића – “обнародованe” наравно на британску черчилијанско–ватиканску иницијативу – дакле… упркос Черчилу, упркос Брозу, упркос ватиканској “британској забрани” – по Рузвлетовом личном наређењу, Донован шаље Мекдауела код Михаиловића и Мекдауел коначно ипак успева да се пребаци код Михаиловића… код кога остаје до пред крај.

Черчилова и Брозова огорчена офанзива лажима против ове посете почиње договореним Брозовим “протестом” савезничким политичким органима у којима Броз себе титулише као “маршал Југославије” (“Marshal of Yugoslavia”), и као “главнокомандујући” некакве “Југословенске армије”, и то “армије” за некакво “национално ослобођење” (“C. in C. of the Yugoslav Army of National Liberation”), потписавши се “B. Tito”! Цитат је из оригиналног до сада необјављеног документа названог “Tito’s Complain”, из Архива ASH Foundation – American Serbian Heritage Foundation!(4) Брозова употреба термина “Национално ослобођење” је уобичајена Брозова провидна лаж: јер пошто није био у рату против Нацизма, пошто се није нити борио – он није могао да обави икакво “ослобођење”, нити је ослобођење уопште била намера његовог антисрпског злочинства… а и да је имао у виду икакво “национално ослобођење” – то би било “национално ослобођење” искључиво Усташке НДХ!!! Исто као и лажне термине “маршал” и “главнокомандујући југословенске армије”, и лажни термин “Национално ослобођење” Броз је употребио зато да би пред савезничким органима, али поготово пред америчким средствима обавештавања покушао да изразом “национално” демагошки анулира истину да су Михаиловићеве војне снаге и Равногорска Србија ти који једини јесу у рату против Нацизма и једини који се заиста боре за национално ослобођење – јер је за Броза ова лаж – да је он тај ко “командује армијом” која ратује против Нацизма – била пресудна да би се поготово америчким, али и совјетским круговима – наметнула рекламерска лаж черчилијанско–папске “маршализације” као некаква “неприкосновена истина” Другог светског рата!

И зато што је био сметња овој маестрално организованој лажи

зато се Донованов обавештајац пуковник Мекдауел

нашао на Брозовом нишану!

Наравно, зна се да је Брозова ујдурма успела: иако најгнуснија лаж Другог светског рата, упркос чињеници да је врло прозирна лаж – овај Брозов “протестни телеграм” нарастао је прво у бесомучно гоњење Макдауела и Михаиловића по Србији од стране убачених у Србију Брозових и усташких здружених са немачким – највероватније фолксдојчерским – специјалацима убицама! Доцније је лаж нарасла у британско преварантско хватање Драже Михаиловића и предавање Брозовом КНОЈ–у да би Дража био дивљачки растргут! Брозов телеграм је нарастао чак у наводно “званичне” америчке репресалије против Макдауела по његовом повратку у САД: забрана објављивања рукописа, забрана општења са Донованом и савезничким штапским официрским кадром! Разбојничка хајка је крунисана чак Брозовим “захтевом” америчким државним органима да Мекдауела – осуде на смрт! Ова највећа издаја Другог светског рата кулминира Трумановим отпуштањем генерала Донована и ликвидацијом Доновановог утицаја на послератна обавештајна збивања упркос чињеници да је Донованово искуство било једино компетентно и ауторитативно! И наравно, прикривање лажи о Брозу је узроковало и већ поменуто сакривање од јавности и од Историје – Трумановог одликовања генералу Михаиловићу!

Дакле Броза – сада “Tita” – иако није водио никакав нити “антифашистички”, нити “ослободилачки”, нити уопште икакав “рат” против Нацизма – већ бивао марионета усташтва; Броза који је de facto подлачки ”челичио” фашистичко-разбојничко-терористичку ватиканску мржњу против Равне Горе – која јесте водила рат против Нацизма – Ц. Д. Џексон (C.D. Jackson), један од свемогућих извршних директора магазина “Time” – у западној јавности ”устоличује” у ”Маршала Тита” прво фалсификатом у Time–Life магазину! Зато да се то не би сазнало зато је из Историјске Истине – па чак и из издајничке преваре – моћ западне пропагандистике искључила Џексонову пресудну улогу у превари о “Титу”! Коров заразе Зла је у послератном свету тако мајсторски ишђикао баш како Православље давно устврђује: “лако je изаћи на крај с ђаволом на почетку – али чим ђаво успе да угура ногу у врата, тада постаје много теже да се избори са њим”!(2) Зато је данас и оштећеност историјског архива Лажју, и оштећеност здравог разума пропагандистичким лоботомисањем – сучељена са наизглед тоталном супротношћу Мекдауеловог Сведочанства Истине, поготово зато што се коначно уобличење издајничких подвала и деформација догађало у време злочинства већ поменуте брозовистичко–усташке британско–ватиканске Прве фазе Убиства Србије: током убиства Равне Горе! И зато што је злочинство већ поменуте Друге фазе – Убиство Србије – било комотно обављено иза затворених граница – било је зато довољно времена да сви кључни елементи издајничке подвале буду маестрално умућкани тако да остану изван сазнања послератних и будућих генерација!

Иако је највероватније важнији разлог за отпуштање Донована и ликвидацију његовог утицаја на послератно формирање америчке обавештајне службе управо ликвидација његове другачије визија послератне будућности – ипак, искључиви ауторитет Мекдауеловог Сведочанства Истине у корист огромног доприноса и огромног значаја Драже Михаиловића, Равне Горе, и Српског Народа Србије за постизање Победе у рату против Нацизма, и Мекдауелова нулификација Броза – јесу свакако били пресудни не само за бруталне репресалије против Мекдауела већ и за бруталну ликвидацију Доновановог утицаја! Међутим, упркос репресалијама, па чак баш и због њих, непобитан је Мекдауелов искључиви ауторитет документован његовим стручним војно-обавештајним извештајима током читавог трајања рата на тлу бивше Југославије и Балкана, и поготово његовим послератним извештајем на већ поменутом Њујоршком процесу за поштено суђење Дражи Михаиловићу, и његовим доцнијим послератним извештајима упркос забрани!

А Дража… Дража је био Равна Гора! Равна Гора била је Равногорска Србија! Равногорска Србија била је Слобода и Поштење Православља! “Стрељање историје” откривајући Истину Поштења Слободе и Поштења Православља открива Истину Поштења Родољубља и Поштења Српског Националног Духа! Зато… иако наравно одувек биваше изузетака: издајника, кукоља, ловаца у мутном… увек прегромогласних, увек пренакинђурених велезвањима и веле–ордењем, али хвала Богу подлаци увек бијаху незнатна мањиница оних који спретно мењају униформе… и то које? Па наравно партијске фашистичке униформе! И баш због тога и баш упркос кукољу – зато Истина “Стрељања историје” прераста у историјски једини легитиман захтев промене схватања у Поштено схватање Истине Слободним Националним Духом слободне српске Здраве Памети… јер…

…Право на Истину је једино легитимно и аутентично право на живот!

Жонглер:

Марионета “Tito”!

Министар одбране данашње Русије тврди крајем марта 2015: “Дошао је дан када су реч, камера, фотографија, Интернет и уопште информације постали још једна врста оружја, још један вид оружаних снага“!

Нажалост, овај поштени аларм рамље за Истином: већ крајем Другог светског рата Стаљин је изјавио: “Дајте ми CBS – даћу вам Црвену армију”! Дакле… чак је и лажна пропаганда превазиђена жонглирањем: то је најупечатљивији доказ да се схватање које је наметнула Лаж Зла мора променити из основа:

Издаји Другог светског рата, управо ватиканској усташоизоидној антисрпској расистичкој мржњи – коју је папа поверио Брозу – здружено су кумовали Черчил, папа, енглеске обавештајне службе, британски СОЕ (SOE – Special Operations Executive), извесни најутицајнији амерички жреци, жреци незнаних тајних организација, знаних обавештајних организација Абвер, Коминтерна, НКВД, нацистичко загребачко поглаварство у Загребу, Гестапо, Фолксдојчери, НДХ, разнобојни југословенски фашистички сарадници окупатора албански, босански, бугарски, мађарски… укључујући наравно и српске… сви активно синхронизовани под вођством Ватикана још од средине Првог светског рата и пропасти Аустроугарске! И баш зато што Броз нема никакве везе са комунизмом нити са партијском комунистичком нити демагогијом нити револуционарношћу – зато је та здружена завера “маршализовала” Броза тек након – тек након што је жонглер “Tito” уверио све своје фашизоидне послодавце – а првенствено папу и Черчила – да је он превасходни “хрватски националиста” – а не никакав инфериорни партијски демагог… тек пошто их је уверио да је мајстор–лажов надојен мржњом према Србима и Православљу!

Та чињеница ставља све поменуте у оптужене!

У оптужене иако су измакли суђене на Нирнбершком трибуналу!

И ставља у оптужене све оне који су и данас најамници те Лажи!

Све их данас ставља пред Трибунал Правде!

Издаја против Равне Горе, Драже и Равногорске Србије, и расистичко убиство Равне Горе, расистичко Убиство Драже, расистичко Убиство Српског Народа Србије, и расистичко наствљање тог Убиства у данашње доба – прикривањем Истине наметнутим расистичким антисрпским и антиправославним лажима о Православљу и Српском Националном Духу – јесте злочин холокаустичних размера! Зато Доказ “пресудног доприноса Равне Горе и Србије у постизању Победе у Другом светском рату” јесте неприкосновени ауторитет Њујоршког процеса за праведно суђење Дражи Михаиловићу на којем је пуковник Мекдауел био принципијелни извештач Истражне комисије тог Процеса – јер тај Процес јесте једина ауторитативна документација о инструменталној улози Драже Михаиловића и Срба за Победу у Другом светском рату – јер тај Њујоршки процес јесте једини законити поступак који је икад одржан у вези са истином и лажима у Другом светском рату у односу на територију бивше Југославије… једини законити поступак који је осим Нирнбершког трибунала икад одржан у вези са Моралношћу Другог светског рата, и једини законити поступак…

…који је икад одржан о Западној издаји Моралности као такве!

Наметнути историјски круг лажи, разоткривен већ тада на Њујоршком процесу – коначо је затворен данашњим заиста чудовишним Ускрснућем Истине Историје захваљујући Раденковићевој оданости обећању Мекдауеловом Аманету и њиховој заједничкој оданости аманету Истине – објављивањем забрањеног Мекдауеловог рукописа у “Стрељању историје” – зато јер је Раденковић, као основац, био курир Равне Горе, преносећи тајне поруке у школској торби… зато је ово ослобођење Истине заиста ‘чудовишно’, па чак Богу хвала и ‘чудотворно’, јер је малтене чудотворна Раденковићева истрајност оданости аманету Истине…

…зато јер морална али и брутална Издаја,

и фактичка забрана Стрељања Историје

јесте до данас била заснована

управо на Стрељању Истине!

Као Добро, које је оличење Убијене Србије, тако нити Раденковић – не чини то да би се прославио као некакав “велики Ревнитељ Истине”; исто као ни Српски Национални Дух – он не иска “никакву овоземаљску славу, нити хвалу за своје добро дело”! Напротив, једино за чиме чезне је Истина, и то каже гласно и поштено:

Једна од најтрагичнијих жртава те Издаје,

тог Стрељања Истине

јесте, по Раденковићевим речима:

Стрељање кључне улоге Срба у Другом светском рату!

И зато… “због Истине која живи у нама

и која ће заувек бити са нама”:

(2 John 1-2)

Мекдауелова студиозна и веродостојно документована анализа Стаљиновог фрапантног незадовољства са Брозовим неучествовањем у рату, и Брозовим терористичким наводно партијашкo–идеолошким швиндлерским жонглирњем – на супрот Стаљиновом латентном задовољству са ратним доприносом Михаиловића и Српског Народа… такође захтева потпуно нове перспективe виђења историје – и то одговорима на врло чудна – до сада забрањена питања:

Како је Броз уопште успео да убаштра усташког команданта Марка Месића и његов штаб у састав Црвене армије као некакву “југословенску ослободилачку војску”? Питање је фрапантно из више разлога: Месић је командовао усташком “пуковнијом” која је бивала најбесомучнија нацистичка ударна јединица у нацистичком покушају освајања Москве, и доцније ударна нацистичка јединица на Стаљинграду! Како је онда уопште могуће да су преживеле усташе те нацистичке усташке “пуковније” – уместо да буду или кажњени или одведени у заробљеништво – постали део армије маршала Жукова, који је легендарно познат као “победилац Стаљинграда”? Питање је, међутим, још фрапантније: не само да се за совјетским снагама које су напредовале према Београду вукла група преживелих Усташа Месићеве “пуковније”, и не само да је на челу са Месићем та усташка група, жедна српске крви оставила за собом помор српских лешева на путу од Младеновца до Београда – и не само чињеница да је након заузимања Београда од стране Толбухинових јединица Ждановљеве Украјинске армије – Броз произвео Марка Месића у генерала и поставио га за команданта своје почасне дворске страже у Белом Двору – управо за команданта свог личног обезбеђења – управо за јединог човека од поверења, или пак као некога ко заиста командује и коме је жонглер “Tito” заиста одговоран… већ је још понајчуднија чињеница да је поменути усташа Месић био директно одговоран за акције Црвене армије – управо за акције “специјалаца” Маршала Толбухина – који је зато и постављен за команданта истеривања Немаца из Београда и Србије, уз шта се мора нагласити и суактивност НКВД–а – дакле: како то да је усташа Месић доминирао совјетском “специјалцима” за ликвидацију јединица Драже Михаиловића заиста пресудних за победу у рату против Нацизма и то упркос чињеници да су совјетске команде на терену биле очигледно свесне доприноса Равне Горе, јер упркос њиховом првобитно израженом пријатељству – како то да су тек следећег дана, тек по стизању усташе Месића да преузме руководство – тек тада Михаиловићеве снаге бесомучно ликвидирали “специјалци” Толбухинове Украјинске Армије?

Ustase_i_partizani_velika_kladusa_1944

Партизани и усташе заједно у Великој Кладуши 1944. г.

Oва чињеница јесте фрапантна, управо чудовишна: усташки нацистички командант обезбедио “Titu” да га Совјети поставе на власт и то упркос Стаљиновом личном незадовољству са Брозом!?! Како то да пошто су и папа, и Черчил, и Нацисти знали да Броз није комуниста већ “хрватски националиста” онда не долази у обзир да ту пресудну чињеницу није знао и Стаљин!?!

То непобитно доводи до наизглед апсолутно нелогичне предпоставке: Прво – да Жданов, заокупљен комадовањем ратним операцијама није имао појма да су се у саставу његових трупа… у саставу трупа легендарног “Победиоца Стаљинграда” – угњездили његови најљући нацистички усташки непријатељи које је наводно поразио под тим истим Стаљинградом! Друго – ако се та нелогичност чак и прихвати – немогуће је да Стаљин и НКВД наводно нису знали да усташе и Ватикан постављају “Tita” на власт помоћу совјетских трупа… користећи их такође и за ликвидацију Михаиловићевих јединица! И треће – пошто је здружена операција “маршализације” и постављања “Tita” на власт над Југославијом – била првенствено савезничка, управо првенствено британска, управо првенствено Черчилова и папина, али и првенствено америчка, па и нацистичка; и првенствено политичка и апсолутно супротна убеђњима савезничких војних кругова, али свакако и совјетских… како је онда уопште могуће да су – насупрот логици – Совјети заведени усташама – поставили на власт особу која не само да није активно учествовала у рату против Нацизма, већ и особу која уопште није била комуниста – него “хрватског националисту” и Ватикановог и Черчиловог поверљивог жонглера “Tita”… како то?

Ова фрапантна “чудовишност”, као и свака зараза лажи, убрзано се шири и на друге фрапанте нелогичнности: Како је Рузвелт тако олако – тако олако наведен да – одустане од одлуке да Хрвате после рата стави под међународну контролу као казну због њихових стравичних злочина над Србима? Како је Рузвелт тако олако – тако олако оставио на цедилу Михаиловића и Равногорску Србију после њиховог жртвовања у рату против Нацизма и поготово после њиховог легендарног жртвовања на спасавању америчких авијатичара у операцији “Подигач” (Halyard) којом је Рузвелт био нарочито захвалан и импресиоиран? Како и зашто се Рузвелт тако олако и тако непромишљено повинује наметнутој америчкој подршци Брозу насупрот и војним и обавештајним извештајима ОСС–вих обавештајаца да Броз уопште није учествовао у рату против Нацизма, и да уопште није био комуниста већ задрти “хрватски националиста”? Зашто Рузвелт тако олако дозвољава забрану debriefing–a? И најзад… зашто се Рузвелт тако олако дао преокренути на пристанак здружења усташких и Брозових снага за убиство Равне Горе и Србије?

Зараза ‘нелогичност–абнормалност’ – ширећи се неумно као коров сваке лажи – поставља наравно и друга питања: Зашто је Труман отпустио генерала Донована? Зашто је Труман одликовао Дражу Михаиловића и Српски Народ Равногорске Србије најпочаснијим америчким одликовањем Другог светског рата а истовремено олако – да, врло олако допустио да се то одликовање сакрије, и препустио Михаиловића да га растргну најобичнији бандити и лажови?

И најзад: зашто је Труман уопште дозволио Брозову ликвидацију Равне Горе и Убиство Србије?

И најзад: зашто је Труман уопште дозволио америчку ликвидацију Истине забраном објављивања Мекдауелових доказа?

И најзад: зашто је Труман доозволио:

“Највећу превару Другог светског рата” – лаж звану “Tito”?!?

Далеко од Отаџбине, надојен трагању за Истином, на предиван амерички “празник расељених” (Displaced Persons), на Thanksgiving, на дан Захвалница – гледајући на тв репризу филма “Right Stuff” о првим америчким астронаутима, чујем како “званични стручњак” убеђује америчког председника да ће Америка победити у трци за освајање свемира зато што су “амерички Germans” бољи од “руских Germans”!?! Па размишљам: операција “Спајалица”, “Paper Clip” – усељење нациста у САД по завршетку Другог светског рата, свакако је обављено под утицајем нацистичког обавештајног бригадног генерала Рајнхарда Гелена (Brigadier General Reinhard Gehlen, Chief of the Third Reich’s “Foreign Armies East”), са којим је, уместо са Донованом, заједнички смишљена прва америчка обавештајна агенција… а Гелен је био директор нацистичке обавештајне мреже која је током рата блиско сарађивала са многим фашистичким организацијама, укључујући и данас чувене настављаче, и са Черчиловим и папиним миљеницима Усташама “the Ustashe of Yugoslavia”! Дакле… “питање је сад” зар не: пошто “нема победе у свемиру – без Нациста” – сходно томе: нема победе нити у Хладном рату без Нациста! Размислите, кога је тада требало дотући? Судећи по Рајнхарду Гелену – требало је дотући Јевреје – јер по њему комунизам су наводно Јевреји! Према томе, да ли је данас Израел на прагу да буде издан? Јер… па данас се ето Запад бави баш онаквим државним међународним најамништвом за какво су до пре неки дан били оптуживани Бољшевици… камуфлирајући се данас баш као и Ватикан:

Свемоћноћном пропагандистиком лажи…

Зар ове офрље претпоставке не дају одговор: зато Толбухин, зато “Tito”, зато лажно ослобођење, зато убиство Срба и Православља, зато данас отсечене главе најамника у Фелуџи, зато током убиства Србије НКВД прегледа да ли су Гестапо, Специјална полиција, Фелджандармерија, фолксдојчери… не да ли су сарађивали са окупатором – јер свакако да јесу – него да ли су довољно добри Нацисти за послератни врли свет… баш неко малоумно шљакање кефала на предиван празник Захвалница, зар не! Боже опрости… али…

Значај Мекдауелове мисије

и његовог Сведочанства Истине

Некакав наводно “званичан” прекид односа Савезника са Михаиловићем првенствено је проузроковао Черчилово али делимично и америчко – више политичко него војно – противљење мисији Ranger! Међутим, као и такозвани “званичан прекид”, тако и “противљење” јесу непобитан доказ злочиначког покушаја прикривања Истине: Без Мекдауелове мисије код Михаиловића Лаж издајничке завере, тада “нагло” већ у пуној брзини, заувек би стрељала Истину да никад – да, да никад не буде сазнана!!! Зато је Мекдауелова мисија Ranger код Михаиловића вероватно најважнија историјска мисија Истине током Другог светског рата – зато што открива већ наведене битне чињенице Истине – и зато што оповргава лажи наметнуте фалсификовањем историје Другог светског рата…

…и зато је Мекдауел прогањан и забрањен!

Међутим, можда баш зато да би ипак обелоданио Истину и срушио Лаж – зато Мекдауел управо не само да заобилази помињање америчких политичких органа, већ је у својим врло ретким спомињањима чак и благонаклон према њиховим наводно “објективним ставовима”! Међутим, искључиво зато да би се спречило сазнање Истине – зато исти политички органи забрањују не само америчким пилотима које је Михаиловић спасао са Прањана, већ и многим другим врло значајним америчким личностима да сведоче истину у корист Драже на линчу у Београду; зато сакривају Труманово посмртно одликовање Дражи; зато деценијама спречавају подизање споменика америчке захвалности Дражи и његовим војницима и српском народу Србије на америчком федералном земљишту; зато – ликвидацијом у заборав – спречавају сазнање о Њујоршком процесу за поштено суђење Дражи; зато осионо спречавају сваку критику “Tita” под лажном премисом “Controversy” – што би требало да наводно значи као да постоји некаква различитост мишљења… међутим, једина стварна controversy иста је као и увек:

Различитост Истине – од Лажи!

Супротно расистичкој немилосрдности недавног “Милосрдног анђела” – зато “Controversy” није никад нити јавно нити званично обзнањена! Али… злочиначке последице “Controversy” су катастрофалне:

Лажна интерпретација наметнута је као стварност! Лажна интерпретација криминализује лажним легитимитетом покорност мржњи од стране накарадно образованих и заблуђених плаћеника: Истина, Историја, Стварна Стварност… изветрели су у… oblivion, у помијару покорних лажи! Acceptance has become the sole mandate to survive: Покорност је постала легитимитет преживљавања! Морал је изопачен! А Морала нема без вере у Добро. Зато што Поштење није нити фанатизам, нити декрет, нити испразно рекламерство лажне вере… Напротив, Поштење Доброте јесте једини темељ Поштовања Добра:

А та Вера Павославља је једини темељ Морала. Иначе… Морала нема!

И баш зато је Морал… криминализован!!!

И зато да не би постојала никаква “различитост мишљења” од наметнуте интерпретације – зато јер је различитост мишљења забрањена! Зато се тек данас тек понеко усуди да то драконско злочинство јавно назове “каменовањем” (“stonewalling”)!(3) Зато, да би се схватило злочинство “интерпретације” – управо злочинство “Controversy” – морају се схватити стравичан опсег и методичност наметање лажи за чињеницу – јер је подлост заснована јединo на ”Controversy“: заснована зато да манипулише данашњи свет у амбис неморалности, у каменовање… у тријумф дивљаштва!

Stonewalling, “каменовање” – Ватикан од старина упражњава под термином Инквизиција “јереси” и “шизматизма”… управо зато да би инквизицијом ликвидирао постојање Православља – јединог стварног Хришћаства – de facto зато да би тако ликвидирао стварно Хришћанство! Сходно томе, када је например отворен сеф папиног Броза у Народној банци – нађено је само украдено! Ништа Брозово! Сетите се само бродовља: “Галеб” на мору – украо! “Крајину” на Сави, преко пута доњег шпица Аде – украо! Украо све од Милочера до Белог Двора, а… пошто није комуниста, пошто није нити икакав револуционар икакве револуције – онда према томе – пошто је покрао чак и од комуниста накараду комунизма – значи:

Ватиканов Броз – јесте лопов!

Пошто и Зло као такво – јесте лопов: зато је Брозов усташки пајташ, генерал Месић, пуцао у очи Исуса Христа на фрески – највероватније зато што га је Ватикан – не Исус него Ватикан – благословио да од Младеновца до Београда покоље српске шизматике…

…зато да би својим безумљем потврдио јерес Ватикана:

Зато што га његова мржња чини већим папом чак и од римског папе… или…

…већим маршалом од Броза!

И зато што су му, као и Ватикану, Срби и “Исус” надахњујућа жртва за садистичку насладу зла мржње, присетимо се зато само уљеза Крцунa: “Каква истрага, какве глупости, ја ћу вама свима да пресудим. Само са том разликом, што сам бандита рукама удавио, а вама ћу живима гркљане и срце ножем да ишчупам…

…памтите добро што сам вам рекао…”

И ето… памти се:

рукама удавио!

И ето… памти се:

мржњом ископао очи Исусу!

Чињеница да неумна оданост лажи

забрањује Мекдауелов рукопис у Стрељању историје

толико је непоштена да јесте:

најгрознија поквареност Другог светског рата!!!

И баш због те покварености лажне “Controversy” – уместо да је Мекдауел лагао о Дражи и Србији – зато што је Мекдауел написао Сведочанство Истине о Дражи, и зато што је раскринкао лаж о Брозу – и зато што амерички органи остају на позицији: Не Истгина него Лаж – због чега је Месић стрељајући Исуса – стрељао Историју – ако не зато да би се антисрпска Лаж и антисрпска мржња одржали у будућности – зато “Controversy” драконски доказује себе деведесетих прошлог века расисзмом западне антисрпске мржње пригодом растурања такозване “Титове Југославије” – поновним бомбардовањем Србије и босанских Срба, и коначним отимањем Косова од данашње окупиране Србије… Међутим…

Бог није у сили!

Бог је у Правди:

Од многих непобитних Истина које је Мекадауел доказао већ у свом извештају на Њујоршком процесу за поштено суђење Дражи Михаиловићу – најважнија је следећа: “Злочин за који је Михаиловић оптужен јесте да је за 80% југословенског живља Дража постао и остао симбол једноставног, али упорног југословенског одупирања тиранији, без обзира да ли је тиранија страна или домаћа.” И зато хвала Богу, Мекдауелово данас објављено Сведочанство Истине јесте доказ вечитости Божије Правде која јесте… једина Истина!

И као што Добро… Православно Божије Добро… увек надвлада лаж и мржњу зла… тако је хвала Богу преживела Истина захваљујући огромној Моралној снази и Одговорности према стварном Циљу Победе Другог светског рата од стране пуковника Мекдауела и стварних бораца против Нацизма и против расизма:

Михаиловић није водио никакве преговоре са окупатором!

Михаиловићева сарадња са окупатором је

титоистичка измишљотина!

Колико је утицај Михаиловића и на пријатеље и на непријатеље

мера његове истинске величине

допуњује и његова одлука да не напусти отаџбину

иако је знао да га чека страшна смрт!

Михаиловић је сањао о миру у будућности

не као сањар него као стваралац

који је желео будућност мира

не само својој отаџбини него и Балкану…

и зато је био против доминације било које стране силе.

Захваљујући упорности Мекдауелове и Раденковићеве оданости у борби против Издајом наметнуте анти–моралне расистичке послератне будућности – они су васкрсли Истину, раскринкали лаж Броза о његовој непостојећој улози у рату – раскринкали Брозову сарадњу са Нацизмом – раскринкали Брозово бескичмењачко Усташтво… раскринкали Брозову расистичку антисрпску мржњу:

Круг Добра затворен после 70 година Зла:

Revenge? Punishment? Или?

За разлику од Ватиканове расистичке инквизиције

стварно Хришћанство јесте Праведност Добра Православља!

Дубоки су корени кривице, још су дубљи корени фанатизма криваца! Дубоке су последице седамдесетогодишњег лагања; насагледива оштећења психе… али…

…Поштење Правде Слободе, Поштење Истине Добра Божијег Православља… једини су који ће истребити из људског живота пиревину Зла! Зло је прерасло “чешање” у “мунтање”, “мунтање” у уцењивање, тако похлепа Зла нараста лажну стварност у расизам… зато ће Васкресење искрености Поштења Православља Српског Националног Духа… вратити стварност у Добро!

Тек виђен из ове перспективе открива се легитимитет значаја “Стрељања историје”: тек током послератних година својим разоткривањем Истине Мекдауел је досегао свеобухватне закључке које је дефинисао у строго забрањеном извештају – који је баш због забране – пре смрти поверио у аманет Мајклу Благоју Раденковићу, који је тај круцијални извештај – упркос забрани – објавио преведен на српски у књизи “Стрељање историје”, а доцније, уз преведени текст, објавио и оригинал на енглеском у Архиву ASH Foundation – American Serbian Heritage Foundation!(4) Међутим, под поднасловом “Да се не заборави”, Раденковић је у “Стрељању историје” допунио Мекдауелов извештај круцијалним веродостојним али досада не-објављеним и такође забрањеним извештајима Донованових ОСС обавештајаца са терена, и учесника мисије “Ranger” под командом Мекдауела, који фрапантно устврђују и доказују не само монструозни опсег савезничке лажи о Брозу, и монструозни опсег савезничке преваре издајом Драже Михаиловића, Равне Горе и Равногорске Србије – већ доказују…

…превасходно и монструозно Зло које је сакривено у лажи о Брозу:

Иако Мекдауелов извештај као такав, па и “Стрељање историје” као такво – једини – једини документују непобитну истину о Дражи Михаиловићу, Равној Гори, и српском народу Равногорске Србије, њиховом јединственом учешћу у рату против Нацизма, и њиховом громадном доприносу Победи Другог светског рата – и Мекдауеловим извештајем и Раденковићевим “Стрељањем историје” доминира досада сакривана истина о Брозу; његова подлачка улога током ратних збивања; његово бављење уместо ратом – антисрпским злочинима; његово не–учествовање у рату против Нацизма; па сходно томе и његово не–учествовање у Другом светском рату као таквом… што је аутор овог списа дефинисао термином:

Tito највећа превара Другог светског рата!

Дефиниција је произашла из чињенице да Макдауел не дозвољава својој савести и својем поштењу да га заводе нити петпарачке, нити фељтонистичко–сензационалистичке преваре докумената ретушираних пропагандистиком лажи од стране издајничких “извора” “укорењених” у наметнуту издајничку перспективу квази–историје Брозове измишљене “неприкосновености”! Напротив, Истина дефиниције произилази из Макдауелове искључиве усредсређености на чврсто проверене веродостојне и непобитне чињенице! Наведена дефиниција Броза произилази из Макдауеловог забрањеног извештаја који је Раденковић објавио у “Стрељању историје”, и Раденковићевих већ поменутих круцијалних извештаја обавештајаца ОСС-а! Из наведене дефиниције Броза произашле из Сведочанства Истине “Стрељања историје” произилази сасвим другачији Брозов профил: његова сасвим другачија улога, и сасвим другачији разлог подршке Брозовим лажима од стране оних кругова који су лаж ”Tito“ лансирали током рата, и који ту лаж и данас настоје да по сваку цену одрже: Броз, жонлирајући читав сплет обавештајних служби – нацистичких, савезничких – али понајвише британску тајну службу и поготово Черчилове прохтеве – био је првенствено и превасходно антисрпски агент мржње Ватикановог Усташтва… и наравно, иако Броз јесте био повезан са утицајима извесних кругова Коминтерне и НКВД–а… он је понајвише био отпадник од Стаљиновог Отаџбинског рата против Нацизма!

Oсим што Броз de facto уопште није био учесник рата против Нацизма Броз de facto уопште није био идеолошки комуниста! Напротив: Броз је био “хрватски националиста”! То је био пресудан чимбеник због којег му је Ватикан, управо папа лично, и то у шесточасовној аудиенцији поверио директан задатак:

Прво: Ликвидирај Србију, Равну Гору и Српско Православље!

Друго: Преживи НДХ и Усташтво у поратној “Титовој Југославији”!

Треће: Обезбеди настављавак антисрпске мржње у послератној будућности!

Брозово Ватиканово копиле Зла Винстон Черчил је благословио у живот!

Тиме је Черчил опоганио свет Ватикановим почетним декретом: Забраном да се зна историја Срба пре VI века; и Ватикановим завршним декретом: Свети Сава на може у ЕУ! Тако је је Расизам Нацизма преживео благодарећи овим забранама: зато преживљавањем изданог послератног света кулминира Зло мржње расизма!

 

Шта је друкчије!

 

Зато међутим доминантна чињеници није Макдауел као личност, па чак ни низ генерација ратника, обавештајаца, историчара, цивила многих европских и америчких генерација, па није чак ни жртва: Српски Народ…

Не: Доминатна чињеница јесте затварање круга:

 

Упркос препреденој камуфлажи лаже и паралаже

после 70 година Победник је Истина:

 

Доминантна чињеница јесте да “Стрељање историје” исправља најружнију Неправду савременог света: Исправља Неправду почињену према идеалима Другог и Првог светског рата; исправља Неправду почињену према послератним будућностима оба рата! А тек је другоразредно разоткривање злочинства издаје Другог светског рата и лажи маестралног жонглера званог “Tito” којег Истина “Стрељања историје” раскринкава у марионету расистичког никоговића!

Разоткривена лаж захтева Презир! Прспектива Истине захтева од Српског Националног Духа одмеравање поштеним сазнањима шта је отето, шта убијено, шта су отимачи, шта убице, шта лопови… Захтева ликвидацију заваравања, ликвидацију покондирења, јер… ако је намет лажног комунизма заиста превазиђен онда је данас тотално нелигитимно да криминализација Зла “рехабилитује” Истину! Отаџбина, Завичај, Вера, Наслеђе… нису тамо где је похлепа добробити! Оздрављење Нације Истином није тамо где “помирење” са Злом диктирају шићарџије распродани страним обавештајним службама! Зашто онда Поштење српског Национализма и Српске Љубави према Слободи Отаџбине понижавати рехабилитацијом од стране Зла? Лаж и Мржња нису нити “рехабилитатори” нити заслужују “помирење”! Нити су “рехабилитатори” икакви скарадни лоповчићи, који су једино крађу наследили из отетих кућа родитељских… па данас, пошто лажни “тријумф подлог просташтва лажи” забрањује Завичај – зато данас баш то “просташтво” намеће као некакву “искључиво ауторитативну” декласификацију – не никакву рехабилитацију – намеће управо покварењачку дебилитизацију Поштења Српског Национализма!

Зато се мора схватити да је школској, универзитесткој, академској, пропагандистичкој популаризацији Лажи – Истина забила Глогов Колац!

“Убијена Србија” мора се ослободити од лажи рехабилитације јер Уксрснуће Правде анулира лаж: “Кључна улога Срба у Другом светском рату” “стрељана” је зато да би у будућности криминализовано “просташтвo” стеклo лажни легитимитет “коначне расистичке ликвидације” непостојећег “српског питања”!

Истина анулира – да, анулира неука мољакање диктатора да благоизволе да рехабилитирају Истину – јер је Поштење данас искључива клаузула Српског Постојања Истином! А у Поштењу нема места за – за оне који се претварају!

И зато, пре завршетка, нагласимо још једанпут већ у почетку наглашен злочин замајавања документима: Из написа историчара Милослава Самарџића “Фалсификат који траје”, иако примарно о злонамерном избору документације у књизи Јоза Томашевића “The Chetniks” – произилази запрепашћујући податак чак значајнији и од злоупотребе докумената – и то лажних, измишљених, кривотворених докумената и фотографија… смишљена злочиначка деформација избегличких изворишта, па чак и иностраног искреног писања: Самарџићево студиозно набрајање извора непобитно доказује:

 

О огромном опусу историјског изворишта

стварног равногорског избеглиштва,

и стварног инсистирања на историјској истини

страних аутора

домаћа јавност је тотално необавештена…

…70 година од завршетка рата!

 

Помињем само примере са којима сам лично упознат: на пример историјски часопис “Форум”, иницијатора и уредника Душана Петковића, већ средином педесетих прошлог века детаљно третира целокупну проблематику која је чак и данас углавном непозната не само отаџбинској јавности већ и отаџбинском такозваном историјском корпусу! Исти је случај са громадним историјским опусом Милоша Аћина–Косте такође започет средином педесетих. А узгред, Самарџић јесте најверодостојнији сведок ове трагичне ујдурме јер је живот посветио трагању за документима – de facto трагању за “фалсификатом који још траје”!

11407274_470698999762255_5077470391468213634_nДража са сарадницима

Подлост злочинства “необавештености” отаџбинске јавности о трајању овог изворишта истине у избеглиштву можда је чак катастрофалнија од свих осталих злочина “ломљења кичме Србији” јер док је Нацистички Холокауст Јевреја у Другом светском рату хвала Богу данас знан на глобалној разини – Холокауст над Србима, и данашње настављање тог Холокауста – данас de facto не постоји не само у званично одобреној историји – већ, што је неизмерно трагичније… нити у свести данас живих Срба! И пошто је то најужаснији фалсификат Зла, зато, пошто је као и такозвана документација, и брзовистичка “револуција” била само камуфлажна ујдурма – стварно Српство мора престати да се батрга наметнутом лажном сомнабулистиком рехабилитације од стране злочинстванего се мора окренути Правди:

 

Ослобођена Српска Стварност постаје Оптужба!

Оптужба убица Србије и Српског Народа!

И зато што Убиство Србије није фатаморгана,

и зато што убиство Србије јесте стварност,

зато и жртве Поштеног Родољубља Српског Националног духа

и Српски Национални Дух као такав

и Српско Православље као такво

стичу искључиво право на Српско Постојање Истином

која мора ослободити Србе од лажи:

Брозова револуција била је лаж

којом је маскирано разбојничко убиство

почињено не нити због идеологије нити демагогије

већ почињено из мржње!

 

Зато Мотивација некакве рехабилитаторске наградне смотре,

уместо “Два века градимо Србију”,

мора постати

Ослобођење Србије од два века мржње

који разграђују Добро Српског Националнг Духа!

Будућност Срба као Нације

мора бити заснована на Богомданој Праведности Истине и Добра

уклесана у Национални Дух као вечитост записа

уклесана у најтврђи камен Српске Савести и Поштења!

 

Амин

 

Часлав М. Дамјановић

www.Ravnogorskivenac.com

________

(1) “Да ли треба рехабилитовати врховног команданта Југословенске војске у Отаџбини?”, Владислав Б. Сотировић, Новинар.де, 03/21/15)

(2) Православни Свети Исак Сирин)

(3) The department “is stonewalling us,” said Citizen United’s president, David Bossie, “Delays plague Hillary Clinton’s State Dept. files”, Stephen Brown, AP, 12/10/14)

(4) http://ashfoundation.net/

Draza u boji 

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
*ШТА СРБИЈА СЛАВИ?
За Владимира Владимировича Путина кажу да се још увек није дистанцирао од тамне стране комунистичке владавине за време трајања Совјетског Савеза. Аналитичари који се баве овим питањима тврде да се у блиској будућности, овај тренутно најауторитативнији политичар на свету неће о тим стварима ни изјашњавати, бар не у негативном смислу, и не само он, већ и они који ће доћи после њега. То је сасвим разумљиво јер Русија је увек била империјална сила: и као царевина и као комунистичка земља али и данас. Велики и јаки никада о себи не говоре лоше. Прослава 16. октобра 2014. године као дана ослобођења престоног града Србије, помало је зачудила обичан свет иако се тај дан прослављао дуги низ година 20.октобра. Шта се и како, ког дана, на који начин стварно дешавало (ко је кога ослободио, од кога и када) тешко је сада после толико година до краја и са сигурношћу просуђивати (што нам није ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*У ком свету Србија живи?
И ПОСЛЕ 73 ГОДИНЕ ОД БОМБАРДОВАЊА БЕОГРАДА И СКОРО СВИХ ВЕЋИХ ГРАДОВА У СРБИЈИ НА ПРАВОСЛАВНИ ВАСКРС 16.АПРИЛА 1944.ГОДИНЕ, ТИ ДОГАЂАЈИ СЕ НЕ НАЗОВАЈУ ПРАВИМ ИМЕНОМ. МОРА ЛИ СРПСКИ НАРОД И ДАЉЕ ДА ЖИВИ У ИДЕОЛОШКОМ МРАКУ ИСПРАНИХ МОЗГОВА. Скоро на свим медијима 6.априла 2017.године је објављено подсећање на вандалско бомбардовање Београда које се десило 6.априла 1941.године. Овај нељудски чин изведен од стране немачке фашистичке авијације произвео је велике разорне последице како по бројности људских жртава, изазивања страха, патњи и несигурности, тако по питању материјалних разарања. Подсећање на ове догађаје било је, по процени аутора овог текста, донекле примерено времену и ситуацији у коме се налази држава и друштво у целини. Полагани су венци на спомен обележја страдалих, организоване су одрђене манифестацфије у смислу подсећања на тешке дане безумља коме је српски народ  платио велику цену. Кажу да време лечи све па и најтеже ране се временом зацеле. Али, свакако да су ова ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ко је окупирао Србију 1944. г.?
Да су се партизани римокатоличког комунисте у аустроугарској униформи (1914. г.-1915. г.) Јосипа Броза Тита од оца Хрвата и матере Словеначкиње у току Другог светског рата борили против иноземног окупатора у оквиру тзв. „Народно-ослободилачке борбе“ (наших народа и народности) на тлу Југославије научио је наизуст сваки Титов пионир и омладинац (члан „Тито југенд“ организације) из званичних првоборачко-скојевских уџбеника бивше самоуправне Големе Словеначке и Хрватске (са Истром, Новом Горицом, Дубровником, Крајином, Прекомурјем, Међумурјем...) и Мизерне Србије (без Војводине, КосМета, Вардарске Македоније и са Санџаком као државом у држави). Храбре и далекосежно ефикасне војне акције аустроугарског каплара из Кумровца су читаве четири године решавале исход комплетног Другог светског рата (ДСР) тако да је један Стаљинград био само предсобље једне Сутјеске, један Лењинград је био ништа друго него само нужник једне Неретве, Курск је био балкон једне Кадињаче, Битка за Берлин из 1945. г. је била само гаража једне Београдске Операције из 1944. г. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Ултиматум који је шокирао свет (23. јул 1914. г.)
То је “најужаснији документ који је једна држава икада уручила некој другој држави” оценио је, аустроугарски ултиматум Србији, британски министар спољних послова Едвард Греј. Влада у Београду је коментар сажела у једној реченици: “Не остаје ништа друго него да се гине.” Преносимо из књиге др Андреја Митровића “Србија у Првом светском рату” део из поглавља о јулској кризи 1914. Посланик Владимир барон фон Гизл је 23. јула 1914. у 18 часова уручио ултимативну ноту заступнику српског председника владе Лазару Пачуу, министру финансија. Одговор је тражен, како је изрично стајало у документу, у року од 48 часова. Тренутак предаје био је одређен жељом Беча да се сачека одлазак француског председника Републике из Русије пошто се желело спречити руско-француско саветовање на највишем нивоу поводом ултиматума Србији и тиме онемогућити овим силама да брзо заузму заједнички став. То је било и постигнуто. Такође је било одлучено да текст ултиматума буде стављен на знање другим великим силама ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*На бомбама је писало „Срећан Ускрс“ (1. део)
Бесомучно англо-америчко разарање десетина српских и црногорских градова, вароши и села, започето 20. октобра 1943. а окончано 18. септембра 1944. године, уочи Стаљинове инвазије на Србију, једна је од највећих мистерија наше новије историје. О овој великој ваздушној операцији која је прогутала животе хиљаде невиних људи, чак и неколико тек рођених беба, за Титовог живота нико се није усуђивао да каже ни једну једини реч. Нико то није озбиљније покушао да уради ни после његове смрти па чак ни после распада Титове Југославије. Званични режими Србије и Црне Горе, ни данас ништа не покушавају да учине како би се утврдила права истина о највећој и најтрагичнијој ваздушној инвазији која је на наше просторе икад организована. Мистерија којом је ова акција Енглеза и Американаца обавијена истрајава тако и до данашњег дана. Кључне карике те велике енигме потпуно су замагљене. Још се поуздано не зна ни ко је ту операцију захтевао, а ко ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Тито у 42. Вражјој дивизији
Први светски рат започео је силовито. Аустроугарска армада кренула је на Србију са три армије, које су бројале 220.000 војника, које су биле добро опремљене најсавременијим ратним средствима. Против себе имали су српску војску, измрцварену балканским ратовима, бремениту многим проблемима. Није било муниције, није било довољно униформи, није било довољно хране као ни остале ратне опреме. Био је то класичан пример судара Давида и Голијата. Држава која је имала 53 милиона становника напала је земљу са нешто више од четири милиона житеља. Бројне формације аустроугарске војске, дивизије и пукови били су састављени искључиво од јужнословенског живља из Двојне монархије. Хрвати, Словенци, па и Срби, чинили су окосницу удара преко Дрине .Допринос тих јединица, које су у 28. јула 1914. године кренуле да поробе Србију, да је униште као државу, да је избришу са политичке и географске мапе Европе, најбoље могу да сведоче подаци о броју одликованих војника и официра, Хрвата, муслимана, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Видовдан – дан хрватске освете
По завршетку великог војног маневра код Тарчина, југозападно од Сарајева, 26. и 27. јуна 1914. године, у коме су учествовали 15. сарајевски и 16. дубровачки корпус, под заповедништвом војног гувернера у Босни и Херцеговини Франза Потиорека, аустроугарски престолонаследник надвојвода Фрањо Фердинанд је сутрадан, на православни празник - Видовдан, стигао у службену посету у Сарајево. Вече пре тога, високи гост из Беча, са супругом Софијом, провео је готово сат, на Илиџи у шетњи, успркос кишном времену. На ивици шуме, која се простирала дуж стазе којом су шетали, играло се неколико младунчади медведа, који су посебна доведена за ову прилику. Сутрадан, специјални дворски воз, у коме су надвојвода и његова супруга Софија вон Хохенберг, са 17 минута закашњења напушта Илиџу и стиже у 10.07 у Филиповића касарну, где их је чекала колона аутомобила за планирану вожњу градом. Дан је био сунчан, потпуно супротно од временских услова који су их дочекали на Илиџи. Поред ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Сарадња комуниста и Немаца у чачанском крају 1941. и 1942. г.
Током 1942. године по списковима које су им дали комунисти Немци су у Такову ухапсили и потом убили “300 присталица Драже Михаиловића“. Како је ово било опште познато, неки од тих комуниста су касније, 1949, морали да се изведу пред суд, али казне су биле благе. ПИШЕ: Горан ДАВИДОВИЋ *** 1941: Активне оружане акције од стране комуниста нису предлагане ни разматране у првим месецима окупације Југославије, јер је КПЈ заузимала пасиван став према Немачкој. По извештајима припадника ЈНП “Збор”из Чачка (Покрет Димитрија Љотића), из јуна 1941. године, истиче се да су комунисти једино друштво немачким војницима у граду, тако да су били у могућности да рад својих идеолошких противника пријављују немачким властима. (Међуопштински историјски архив Чачак (МИАЧ), Збирка ЈНП “Збор”, К-1, бр.17.) Чачански комунисти били су у вези са окупаторским војницима, са којима су по директиви требало да остварују контакте и да са њима разговарају “о расположењу у немачкој војсци и свему.” по изјавама самих ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Комунистички терор и злочини: Голгота СПЦ
Улазак комунистичких јединица у Раковицу, средином октобра 1944. године, означио је почетак великог страдања за Раковичку парохију. Њено страдање представља парадигму страдања Цркве и верног народа широм Србије, у првим месецима „ослобођења” – месецима „дивљих чишћења” и „пасјих гробаља.” У книзи ђакона Александра Аздејковића „Голгота Раковичке Парохије. Страдање свештеника и парохијана од октобра 1944. до марта 1945. године“ пред нама се ређају имена мученика, потресна сведочења о њиховом ликвидирању и бестијалности убица. Одломак из књиге „Голгота Раковичке парохије“ ставила је на располагање порталу Православие.рс издавачка кућа „Бернар“. Ова и друге књиге ове издавачке куће могу да се купе у „Ризници Земун“, књижари задужбине манастира Хиландар, црквеним продавницама, књижарама Делфи, Лагуна, Вулкан. Страдање српског свештенства била је узгредна тема многим писцима и историчарима. Нажалост ни до данас није написана студија који би била потпуна када је реч о броју страдалника. По званичним подацима Синода, од 6. априла 1941. до 9. маја 1945. године, Акт ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Брозова Југословенска армија са немачко-нацистичким шлемовима – фото архивска документација
Брозова Југословенска армија (касније Југословенска народна армија) са својим врховним командантом након завршетка рата у лето 1945. г. са немачко-нацистичким шлемовима: наставак колаборације са нацизмом и након завршетка рата
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Титоизам и патриотизам:  За кога су се борили Брозови партизани?
Једна од највећих и најноторнијих лажи анти-српског и анти-србијанског титоистилког режима након Другог светског рата па све до данас јесте да су југословенски партизани под руководством Јосипа Броза Тита (1892.−1980. г.) водили патриотску борбу за ослобађање земље од страних окупатора и да су југословенски партизани једини водили ту борбу. Међутим, уколико се курталишемо пропагандистичке титоистичке „хисторије“ и повест Другог светског рата на простору Југославије (1941.−1945. г.) сагледамо кроз призму научне и праве историографије долазимо до следећег чињеничног стања које бисмо укратко изнели у доњим редовима. Партизански покрет Комунистичке партије Југославије (КПЈ) под руководством њеног генералног секретара Јосипа Броза Тита се начелно борио за избацивање страних окупаторских формација из Југославије, али ова словом прокламована борба није била главни ратни циљ овог покрета већ само успутно средство за реализацију основног политичког циља КПЈ, а то је било преузимање политичке власти над читавом Југославијом путем оружано-револуционарне борбе како би се касније у послератном периоду остварио ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Руси одлучни да открију сва зверства усташа и нациста у Јасеновцу
Руски академик и историчар Јелена Гускова оцењује да усташки логор Јасеновац, по мучењима и убиствима, није имао премца међу концентрационим логорима у Другом светском рату. Логорашима су резали кожу, а онда су те ране посипали сољу, мучили их глађу и жеђу, излагали ниској температури и тешким физичким радовима – наводи руски академик и историчар Јелена Гускова. „Људи су убијани ножевима, камама, секирама, чекићима, дрвеним маљевима, металним шипкама, мотикама, кочевима, каишевима, вешањем, спаљивањем мртвих у специјалним пећима, а живих у гасним коморама“ – напомиње Гускова у интервјуу агенцији Срна. Оне који су изгубили свест и који су били израњавани – газили су ногама, гушили и давили у Уни и Сави. Гускова верује да ће Међународна комисија за утврђивање истине о Јасеновцу, чији је и сама члан, открити нове архивске материјале, документа и фотографије, које говоре о страшним злочинима нациста и усташа. Она сматра да је број жртава Јасеновца постао политичко питање те да власти Хрватске, у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Руски историчари о покрету Драже Михаиловића
Данас је за руске политичаре и историчаре у вези са тим догађајем најважније да се не понављају пропагандистичке измишљотине и идеолошки стереотипи које је совјетска наука преносила онако како их је све до деведесетих година добијала из Југославије. Све до ослобођења Југославије руководство Совјетског Савеза је сарађивало и са четницима и са партизанима. У архивама су сачувани документи који сведоче да је Тито све до 1944. године из Совјетског Савеза добијао писма овакве садржине: “Ви говорите да четници сарађују са фашистима, али ми имамо другачије информације. Потрудите се да нађете са њима заједнички језик” Ако погледамо историју читавог региона, видећемо да је четнички покрет логичан наставак некадашњих покрета српских хајдука и јунака. Па ипак је овај покрет у историјском смислу био умногоме јединствен. На Балкану је и иначе увек била снажно изражена традиција која гласи отприлике овако: чим загусти – бежи у шуму! И четнички покрет је у основи био подстакнут управо том традицијом. Четници ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*О злочинима комуниста над Србима
О злочинима комуниста током и после Другог светског рата, у посткомунистичким земљама, почело је да се говори када је пао Берлински зид, 1989. године. Новоформиране демократске владе отварале су тајне досијее, откопавале масовне гробнице, правиле пописе жртава и достојно их сахрањивале. Од бивших југословенских република најпре се огласила Словенија, откопавајући масовне гробнице жртава комуниста. Онда је тајне архиве отворила и Хрватска, објављујући документа о поратним ликвидацијама у Загребу, да би 31. марта Загреб повукао први корак раписујући међународну потерницу за 86-годишњим Симом Дубајићем, некадашњим Титовим мајором, којег терете за убиство 13.000 ратних заробљеника на Кочевском рогу 1945. године. Тако је иронијом судбине Хрватска постала прва земља бивше Југославије која је расписала потерницу за једним партизаном. Иронијом судбине јер су комунисти после рата највеће чистке правили у Србији, где то питање никад није дошло на дневни ред. Све кривичне пријаве поднете против комуниста до сада су одбијене, забрањено је откопавање безбројних масовних гробница, док приступ добро ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Како је Краљевина Југославија увучена у рат 1941?
На још једну годишњицу увлачења Краљевине Југославије у вртлоге Другог светског рата поставља се питање да ли се могло избећи оно што је задесило Србе за време Другог светског рата (и након тога). Стога бисмо у наредном тексту изнели нека наша запажања у циљу разбијања предрасуда и стереотипа који су створени углавном комбинацијом српске емигрантске и антисрпске југословенске титографске повести. Ови погрешни стереотипи се могу класификовати у три групе дезинформација: 1. Приступ Краљевине Југославије Тројном пакту 25. марта 1941. г. је самосталан чин саме владе а пре свега главног намесника кнеза Павла Карађорђевића који је Југославију увео у савез са Немачком, Италијом и Јапаном услед свог германофилства. 2. Пуч од 27. марта 1941. г. у Београду, тј. државни удар војске под руководством генерала Боривоја Мирковића и Душана Симовића је патриотско-слободарски чин часног дела југословенских официра који је спонтано изведен и политички је био независтан од било ког спољног фактора. 3. Масовне народне демонстрације ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Језиви српски мук – случај Мартиновић
Тог шестог „предреволуционарнодемократског“ септембра историјске 2000 те године објављена је вест да је преминуо Ђорђе Мартиновић, мученик са Косова. Најстрашнији пример икада забележен у историји. Не само по бруталности којом је арнаутска дивљачка дружина исти починила. Он носи страшан печат језиве српске ћутње, нанешене неправде несрећнику Србину, кукавичлук и олошки плашт српских кадрова у црвеној камарили потчињеној задриглом Станету Доланцу. И срамоту државе Србије- ако дотична више и зна шта је то срамота. То ћутање и данас траје. Нико и не спомиње несрећног Ђорђа из Гњилана. Ни док се кези у бриселским чампрасдиванима, ни док дронови који носе заставу велике Албаније лете изнад српске престонице, ни када Еди Рама усред те исте престонице тврди да је прича са Косовом завршена. Исти плашт,исте кукавице . Само сада сакривене и умивене по европски. А ове 2015 тачно је тридесет година од оног првог маја 1985 године, када је Ђорђе кренуо на своју ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Поглед на Русију изнутра – Најопаснији је рањени медвед
(Стратфор, 16. 12. 2014) Прошле недеље допутовао сам у Москву у 16:30, 8. децембра. Постаје мрачно у Москви у то време, а Сунце не свиће до 10 сати пре подне у ово доба године, тзв. црни дани насупрот белим ноћима. За свакога ко је научио да живи близу Екватора ово је узнемирујуће. То је први знак да сте не само у страној земљи, на шта сам ја навикао, већ и у страном окружењу. Ипак, док се возимо ка центру Москве, преко сат времена, саобраћај и радови на путу јесу нешто уобичајено. Москва има три аеродрома, а ми смо дошли са најудаљенијег од центра, Домодедово, који је главни међународни аеродром. У Москви је присутна бесконачна рестаурација и док зауставља саобраћај, указује на то да се просперитет наставља, барем у престоници. Наш домаћин нас је сачекао и брзо смо отишли на посао причајући о догађајима током дана. Он је провео велики део времена у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Lista američkih brljotina na Balkanu
Ako iscrpljena EU, što zbog nameta koje joj nameće NATO i američkih ratova po svetu, što zbog izdvajana iz budžeta za održavanje u životu „država iz epruvete“ poput Kosova, kao i sankcija i kontrasankcija sa Rusijom, ne može da reši svoje probleme, kako će onda da razreši balkanski čvor. Terorizam, najezda migranata, ekonomska kriza, separatizam… To su boljke sa kojima se EU suočava u svom dvorištu. Kosovo, Makedonija, Srbija, Bosna… zaostala su nerešena pitanja Amerike na Balkanu za koje SAD očekuje da ih EU reši, i to u skladu sa američkim planovima. Može li EU, uz sve svoje jade, da zadovolji i prekookeanskog partnera i prilike na Balkanu da zaokruži na način kako to SAD žele? I šta će se desiti ako u tome ne uspe? Zvanična spoljna politika Amerike navodno je usmerena daleko van Balkana, ali, ako je suditi po rečima umirovljenog bivšeg ambasadora SAD u Srbiji Vilijama Montgomerija, ostala su tri ključna pitanja za američku administraciju za koja se očekuje da će ih rešiti EU — prvo, da nezavisno Kosovo bude ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*ШТА СРБИЈА СЛАВИ?
*У ком свету Србија живи?
*Равногорци Горске краљеве гарде из села Овсишта код Тополе (1941-1945)
*Водич за будуће средњошколце у европској Србији: Занимање и опис радног места
Ко је окупирао Србију 1944. г.?
*Ултиматум који је шокирао свет (23. јул 1914. г.)
*На бомбама је писало „Срећан Ускрс“ (1. део)
*Тито у 42. Вражјој дивизији
*Видовдан – дан хрватске освете
Сарадња комуниста и Немаца у чачанском крају 1941. и 1942. г.
*Комунистички терор и злочини: Голгота СПЦ
Брозова Југословенска армија са немачко-нацистичким шлемовима – фото архивска документација
*Титоизам и патриотизам: За кога су се борили Брозови партизани?
*Руси одлучни да открију сва зверства усташа и нациста у Јасеновцу
*Руски историчари о покрету Драже Михаиловића
*О злочинима комуниста над Србима
Како је Краљевина Југославија увучена у рат 1941?
Језиви српски мук – случај Мартиновић
*Поглед на Русију изнутра – Најопаснији је рањени медвед
Lista američkih brljotina na Balkanu

Share