*ШТА СРБИЈА СЛАВИ?

Crvena_armija_3

За Владимира Владимировича Путина кажу да се још увек није дистанцирао од тамне стране комунистичке владавине за време трајања Совјетског Савеза. Аналитичари који се баве овим питањима тврде да се у блиској будућности, овај тренутно најауторитативнији политичар на свету неће о тим стварима ни изјашњавати, бар не у негативном смислу, и не само он, већ и они који ће доћи после њега. То је сасвим разумљиво јер Русија је увек била империјална сила: и као царевина и као комунистичка земља али и данас. Велики и јаки никада о себи не говоре лоше.

Прослава 16. октобра 2014. године као дана ослобођења престоног града Србије, помало је зачудила обичан свет иако се тај дан прослављао дуги низ година 20.октобра. Шта се и како, ког дана, на који начин стварно дешавало (ко је кога ослободио, од кога и када) тешко је сада после толико година до краја и са сигурношћу просуђивати (што нам није ни циљ у овом тексту)… Углавном све је, како има обичај да каже један наш домаћи политичар, „врхунски скоцкано“: „грандиозна“ војна парада, долазак лидера једне од највећих светских сила, атрактивни аеро митинг са „Стризи“ акро групом, уметнички програм, свечане академије и сл. „Као у добра стара времена“ – говорили су протагонисти ове лепо осмишљене шараде. Уложен је велики труд за довођење пред камере тзв. „југоносталгичара“ који се радо присећају грандиозних војних парада и снаге и моћи те бивше Титове СФР Југославије итд. Не може човек да се отме утиску да се и ови данашњи „владари“ мале Србијице, желе а богами и труде, приказати као лидери који праве моћ  и снагу по узору на култ највећег сина свих народа и народности. Користи се скоро исти сценарио, гази се исти стројеви корак, може се чути скоро идентичан говорни вокабулар, на исти начин се понашају медији…

Нико да се сети (или боље речено да скупи храброст) и да отворено каже да та бивша ЈНА је била све друго осим велике снаге и силе. Напротив, била је једна идеолошка творевина која је више била у функцији очувања постојећег једнопартијског тоталитарног система власти него одбране земље. Вероватно се зато и држава распала, нестала са геофрафске карте на најгори могући начин, у крви и пламену.

Сад долазимо до једне дилеме која се неминовно појављује после свега приказаног а та дилема је „Дали ова малена Србија подржава и даље исти вредносни систем, када је у питњу глобална политика, по узору на бившу СФРЈ и поред тога што се та земља распала, сви смо сведоци, више него трагично. Урушила се као кула од карата.

Исказати било какав закључак у циљу разрешења ове дилеме више је него ризчно јер је земља званично још увек у транзицији. Реформе, трансформације, разна реструкурирања итд. су свугде и на сваком кораку више од 20 година. „Стојимо чврсто на путу реформи, чека нас светла будућност“ – говоре владари без обзира које су партијске феле.

front_red_army_44

И док аутор овог текста размишља зашто сви наши владари говоре на исти начин, популистички, иако долазе из различитих странака;  да ли су овакве манифеатације попут Војне параде потребне кад се зна да војска носи стару униформу и нема могућности да купи акумулаторе за покретање авиона; колико овакве шараде коштају и онако већ превише осиромашну земљу; какви су крајњи ефекти  итд.?… кад оно, као гром из ведра неба, дрон са заставом „велике Албаније“ у сред Београда, на сред фудбалског стадиона „Партизан“, пред ноге председника Србије који дође да гледа утакмицу Србија – Албанија и радује се победи. Понижење да горе не може бити, председника и публике, престоног града, целе државе и народа. Што је још горе: два дана уочи грандиозне параде. Сви ћуте, као наводно „није то ништа“. Само „просвећени“ министар унутрашњих послова сможе снаге да искритикује безбедоносне службе како су то могле да направе пропуст и дозволе да неки хулиган „улети“ у новинарску ложу и изговори неке непримерене речи на рачун председмника владе а што је још горе то је чула цела Србија. Е, то је оно право, има да пршти перје на све стране, има да лете главе зато што један хулиган може да улети у новинарску ложу и каже директно у микрофон: Вучићу пе… А што је држава извргнута порузи и подсмеху, понижењу, што је деградиран и обесмишљен, изврнут руглу цео један систем за који владајућа елита тврди да је један од најсигурнијих у Европи,… ником ништа. Набацимо дебиласте фаце и правимо се луди. Правимо се као да ништа није ни било.

За време епохе „реал. социјалистичке“ владавине, ствари су биле једноставније. Сигурност, државно и национално јединство решено је на најпростији могући начин: У трулој краљевини Југославији све нације, сви народи и народности су били понижени и угњетени великосрпским хегемонизмом. Зато се нова (комунистичка) Југославија морала ослободити великосрпског хегемонизма и то на  поједностављен начин. Амнестирани су такорећи сви злочини почињени над српским народом. Српски национални корпус, као хегемон и тлачитељ, изложен је тоталној девастацији у територијалном, економском, сигурносном, верском, културолошком и сваком другом смислу. Они који су се за време рата бринули да сачувају свој народ где је и колико то било могуће, названи су домаћим издајницима и квислинзима, колаборационистима и фашистима. Сви су проглашени народним непријатељима, сви: Равногорски покрет, Југословенска војска у отаџбини, Комесарска влада генерала Недића, Српска државна стража, четничке војне јединице, културни посленици, предузетници…. Сви су издајници само су патриоте  они који су уз помоћ тенкова Црвене армије и Стаљинове чизме ушли у Београд и назвали себе ослободиоцима (није битно што је Јасеновац, та најмонструознија фабрика смрти у историји човечанства, редовно радила све до 16. априла 1945. године).

Данас, СЕДАМДЕСЕТ година после, када са нама  више нема оних који су били угрожени великосрпским хегемонизмом (а немају више ни потребе ту да буду јер имају све оно о чему су раније могли само да сањају) чује се нека слична реторика. За учешће на паради организованој поводом ослобођења Београда, позвани су представници само једног антифашистичког покрета. На питање представника медија: Зашто само партизани кад су званично за време рата постојала два покрета у борби против окупатора, министар војске „просу мудрост“: „Нису ни учествовали у ослобођењу Београда па не могу бити ни позвани“? Што би наш народ рекао: „Лупи па остаде жив“. То што су јединице Црвене армије, у јесен 1944.године, у жељи да се сусретну са војском са петокраком на капама дошли све до Чачка па и даље, то за министра војске али и за друге представнике владајуће елите, изгледа нема никакав посебан значај. Садејство јединица Црвене армије са јединицама мајора Драгутина Кесеровића 14.октобра 1944.године у ослобађању Крушевца, са јединицама капетана  Предрага Раковића у борбама у околини Чачка итд. и даље се пређуткује. Забринутост совјетских официра што се непрекидно сусрећу са војском која уместо петокраке на капама носи некакве друге ознаке и што није непријатељски расположена према њима, показивала се беспредметном све док није стигла наредба да се та и таква војска мора разоружавати и предавати Титовим партизанима као ратни заоробљеници. Тада су се десила и прва масовна „ослободилачка“ стрељања по Србији.

За Владимира Владимировича Путина кажу да се још увек није дистанцирао од тамне стране комунистичке владавине за време трајања Совјетског Савеза. Аналитичари који се баве овим питањима тврде да се у блиској будућности, овај тренутно најауторитативнији политичар на свету неће о тим стварима ни изјашњавати, бар не у негативном смислу, и не само он, већ и они који ће доћи после њега. То је сасвим разумљиво јер Русија је увек била империјална сила: и као царевина и као комунистичка земља али и данас. Велики и јаки никада о себи не говоре лоше.

Управо тај највећи светски ауторитет својим присуством на паради 16.октобра обрадова целу Србију, подстаче нам машту и осећај да смо и даље неко и нешта, ако не на светској сцени а оно бар у ближем окружењу. Јесте да је од све његове силе учествовала само акро група „Стризи“ али и то је нешто. До сада са те стране нисмо имали ништа. И таман кад помислисмо да „нас и Руса има двеста милиона“ те да пред нама има земља да се тресе, кад опет инцидент и то у сред Београда у згради Владе Србије. Дошао Рама, премијер Албаније, у званичну посету Србији и у згради Владе Србије приликом официјелног обраћања новинарима изјави како „Србија треба да призна реалност а то је да је Косово независна држава“.

Разљућени премијер Србије не оста му дужан, назва то провокацијом па између осталог рече „НЕ ЗНАМ КАКВЕ ОН ИМА ВЕЗЕ СА КОСОВОМ“. А премијер Рама после сусрета у Београду настави протоколарну посету свом суседу тако што обиђе своје сународнике на југу наше лепе и мале Србијице.

И тако из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину. Кусамо и даље чорбицу коју смо кували пуних педесет година. Никако да је се ослободимо као прокисле и нездраве која нам само доноси болест и разара остатак здравог ткива што нам је још преостало. Долазе стране дипломате, обилазе малу Србијицу али обавезно обилазе југ Србије, север Војводине, Рашку област илити  Санџак, како смо је педесет година називали (називамо је тако и данас). А званичници мале Србијице и даље терају по своме: „нису учествовали у ослобођењу Београда па не могу бити ни позвани“, „не знам какве он има везе са Косовом“ итд.

Има Рама везе са Косовом колико и премијер Србије треба да има са Србима у Албанији, Србима у Мађарској, Србима у Румунији о којима, објективно речено нико до сада није бринуо и који су протеклих 70 година били изложени бруталној асимилацији у сваком смислу.

Све земље Источне Европе, рачунајући и Југославију, у којима је под Стаљиновом чизмом и тенковима Црвене армије уведен комунизам, имале су извесне облике антифашистичких герилских покрета  који су се првенствено борили против немачке окупационе силе. У политичком смислу, у већини случајева ти исти покрети су били окренути према системима власти важећим у тим земљама  пре II св. рата. Након успостављања комунизма као облика владавине, сви ти покрети стављени су ван закона али, релативно брзо, после десетак година ти исти покрети су амнестирани тако што је вршен покушај њихове интеграције у постојећи поредак. Задња је то урадила НР Албанија 1968.године за време диктатуре Енвера Хоџе. Од тада па све до данас, сви Албанци без разлике где живе (у Америци, Француској, Србији, Македонији, Грчкој) су равноправни грађани државе Албаније о окјима брине њихова држава а они брину о својој држави.

01

На жалост, Србија (осим једног безуспешног покушаја) то није урадила ни до данашњег дана. Сви  који нису били на страни Стаљинове чизме и тенкова Црвене армије, проглашени су народним непријатељима и домаћим издајницима. Они су то званично и данас. Зато не могу да буду позвани на параду јер „нису учествовали у ослобађању Београда“.

Може ли мајка Србија да смогне снаге и уједини сав свој народ без обзира где ко живи, чим се бави, којој странци припада, на чијој страни су му били дедови?  Може ли држава Србија да посматра и третира своје грађане на исти начин без обзира на њихове личне погледе, мишљења и ставове?. Дали су  све те тако важне ствари препуштене вољи појединаца и група који се налазе на позицијама друштвене моћи да могу сами да тумаче како и на који начин установљавати вредносне стандарде на релацији појединац – група – држава? Која је то институција, група, појединац или сви заједно који процењују и дефинишу нешто што се зове национални интереси и национални циљеви? Треба ли целокупна популација да буде обједињена око националних интереса и националних циљева?

За разлику од велике Русије која, и на унутрашњем и на спољњем плану не мора да се другачије понаша него као велика империјална сила, Србија је сувише мала земља. Превише је ослабљена  да би се после толико година и даље играла са картама поделе на „ОСЛОБОДИОЦЕ“ и „ИЗДАЈНИКЕ“. Игром подела дошло се скоро до краја, до потпуног клонућа, до тога да једну малу Србијицу могу да условљавају, уцењују, понижавају, омаловажавају сви, коме год падне на памет.

У задње време се често може чути изрека да је „свет постао једно глобално село“. Ова изрека метафорички подсећа на висок степен политичке, економске, комуникацијске и сваке друге повезаности у свету. Нема такорећи ни једног питања за које се не може пронаћи решење на основу доступних информација. Тако се врло лако може установити и видети да у овом глобалном селу има мањих земаља од Србије како у територијалном смислу тако и по броју становника. Али већина тих  земаља опстају и не само што опстају него се и развијају и јачају у економском, политичком, културолошком, војном и сваком другом смислу иако имају још јаче и љуће непријатеље него што их има Србија. Дали је то тако зато што су, између осталог, сви грађани тих земаља окренути према својим матицама а оне према њима као према својој деци, треба наша политичка елита добро да размисли и сагледа.


28. новембра 2014. г.

Петар  Ристовић

Изворник: Užička Nedelja

brat-brata

Save 

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
*Фрањин дух у Колиндином телу
Фрањин дух у Колиндином телу Милка Љубичић четвртак, 15. јануар 2015. Хрватска има нову председницу и стару политику према Србима. Колинда Грабар Китаровић наставиће путем свих својих претходника, од Фрање Туђмана и Стјепана Месића до Иве Јосиповића. Узлетела на крилима љутих Херцеговаца, односно Хрвата из БиХ којима је Загреб доделио куће протераних Крајишника, уз подршку националистичке ХДЗ и аплаузе такозваних бранитеља који већ месецима под шаторима бране своје, у рату против Срба стечене привилегије, Колинда седа у председничку столицу најмлађе чланице ЕУ.Да је жив, Туђман би плакао од среће јер је деценију и по након смрти његов дух, усељен у Колиндину главу и тело, јачи него икад. Са гробља Мирогој "отац домовине" слуша јеку Колиндиних обећања "Хрватицама и Хрватима" о бољем животу у етнички очишћеној држави сећајући се својих инструкција ("нанесите такве ударце да Срби практично нестану") које је на Брионима, као врховни командант, дао војном и полицијском врху уочи ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Лаж заштићена “Забраном”!
Истина “Стрељања историје” је безкомпромисна: Пре свега зато што Истина “Стрељања историје” безкомпромисно анулира лажу и паралажу! Зато је “Стрељања историје” забрањено да се зна! Tек данашњим униформисаним катихизисом покушавања покорних слугу да одбијaњем Раденковићевог “Стрељања историје” одбаце Истину “Стрељања историје”, настављајући тако лажну “неприкосновеност прописаности” “Забране Истине”, и покушавајући да “Забраном” и даље држе Истину ћушнуту у бездану лажних “кажњивих деликата” – слуге уствари својим бенавим одбијањем подстичу управо супротан ефекат од оног који покушавају да досегну: уместо да Истину “Стрељања историје” балванизују у непримећене екстремитете заборава – њиховим немуштим покушајима одбијања они напротив, несвјесно подстичу громадне историјске закључке на које до сада није обраћана осебујна пажња, а који димензијама Истине “Стрељања историје” додају још превасходнији и судбоносно још погубнији значај по опстанак и пренемажуће служинчади, и по опстанак цмиздраве “Забране”: Прво: Јесте огроман али и злочиначки распон америчке “Забране” објављивања не само извештаја генерал Доновановог обавештајног пуковника Роберта Мекдауела (Robert Mcdowell) ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Прилог проучавању феномена политолингвистичког аспекта нестанка СФР Југославије
Сажетак: Тема овог рада спада у ред социолингвистичких истраживања у најширем смислу појма социолингвистике као лингвистичке гране која се бави проучавањем феномена односа друштва и језика. У ужем смислу овај истраживачки рад сигурно припада политолингвистичким истраживањима обзиром да се овде ради о пресудном утицају политике на лингвистику. Предмет овог чланка је политолингвистички аспект нестанка Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (SFRJ). Почетак процеса нестајања ове државе се може везати за фамозну Декларацију о називу и положају хрватског књижевног језика (1967. г.) потписане од стране групе хрватских интелектуалаца, а чији је потписник, ако не и главни аутор, био и књижевник Мирослав Крлежа – главни фаворит Јосипа Броза Тита за кандидовање за добијање Нобелове награде за књижевност. Почетак нестанка СФРЈ се сигурно може везати за овај пре свега политички маневар хрватске стране, а којим се хтело коначно озаконити хрватско присвајање српског културно-повесног наслеђа насталог на ијекавском идиому српског народног језика – штокавског говора. На ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Брозова Југословенска армија са немачко-нацистичким шлемовима – фото архивска документација
Брозова Југословенска армија (касније Југословенска народна армија) са својим врховним командантом након завршетка рата у лето 1945. г. са немачко-нацистичким шлемовима: наставак колаборације са нацизмом и након завршетка рата
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Титоизам и патриотизам: За кога су се борили Брозови партизани?
Брозова ЈА након рата са немачким шлемовима Једна од највећих и најноторнијих лажи анти-српског и анти-србијанског титоистилког режима након Другог светског рата па све до данас јесте да су југословенски партизани под руководством Јосипа Броза Тита (1892.−1980. г.) водили патриотску борбу за ослобађање земље од страних окупатора и да су југословенски партизани једини водили ту борбу. Међутим, уколико се курталишемо пропагандистичке титоистичке „хисторије“ и повест Другог светског рата на простору Југославије (1941.−1945. г.) сагледамо кроз призму научне и праве историографије долазимо до следећег чињеничног стања које бисмо укратко изнели у доњим редовима. Партизански покрет Комунистичке партије Југославије (КПЈ) под руководством њеног генералног секретара Јосипа Броза Тита се начелно борио за избацивање страних окупаторских формација из Југославије, али ова словом прокламована борба није била главни ратни циљ овог покрета већ само успутно средство за реализацију основног политичког циља КПЈ, а то је било преузимање политичке власти над читавом Југославијом путем оружано-револуционарне борбе како би ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Рођени ујак Бориса Тадића је оснивач усташке Црне Легије, Јуре Францетић!
Борис Тадић је рођен 15. јануара 1958. године у Сарајеву (БиХ) од оца Љубе Тадића и мајке Невенке Францетић. Касније је овај детаљ, да му је мајка из усташке породице Францетић, промењен од стране безбедносних служби, за које је Борис ради(о), у Кићановић. Има и рођену сестру Вјеру. Отац Бориса Тадића је из рата изашао са чином капетана ОЗН-е (Одељење за заштиту народа, претеча свих каснијих безбедносних служби СФРЈ, прим. ред.) и сејао је смрт међу Србима Пивљанског краја, те као носилац Партизанске споменице ускоро добија и чин пуковника ОЗН-е! Друг Љуба се повлачи из Сарајева у Београд, где га шаљу да учествује у писању новог програма партије (КПЈ). По успешном завршетку писања новог програма, а на препоруку другова Едварда Кардеља и Вељка Влаховића, Љуба постаје редован професор филозофије, политике и права (касније преиначено у социологија) на Филозофском факултету у Београду. Супруга Невенка се запошљава као неуропсихијатар у Палмотићевој улици у Београду. Младог ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Tragom zločina bivšeg predsednika Srbije: “Streljao nam oca, pa preoteo deo imovine”
Dobrivoje Vidić Baja, nekadašnji predsednik Srbije od 1978. do 1982. godine i visoki funkcioner Saveza komunista, osim što je tražio da se posle Drugog svetskog rata strelja ugledni Užičanin Andrija Mirković, koji je za vreme rata krio partizane, uzeo je i deo njegove imovine. Ćerke Andrije Mirkovića Anica Jovčić i Dušanka Gerzić - Naša imovina je išla u neke magacine koji su zvali “narodna dobra”, ali su iz njih uzimali viđeniji komunisti. Uzeli su nam i sve vredne pokretne stvari, odneli su čak i posteljinu i garderobu. Čuli smo od naših Užičana da je Vidić uzeo neke naše stvari. Mislim da je Vidić ubio mog oca jer je bio jako poštovan u Užicu i kao takav je smetao novim vlastima - kaže za “Blic” Dušanka Gerzić, ćerka predratnog gradonačelnika Užica i nosioca Albanske spomenice koji je streljan 1945. godine. U izveštaju za Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju, koji je tek sada ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Pasja groblja žrtava komunizma
Beograd i veći gradovi u Srbiji posuti su neobeleženim masovnim grobnicama, punih kostiju nevinih žrtava komunističkog terora s kraja Drugog svetskog rata. Zapanjujuća je sličnost sa zločinom u Srebrenici, počinjenim 50 godina kasnije. Nedavna presuda prvom predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću ponovo je otvorila pitanje zločina u Srebrenici, koji su počinile snage pod komandom generala Ratka Mladića, oficira nekadašnje Jugoslovenske narodne armije, a poslednje tri godine karijere i Vojske Republike Srpske. Drljavi, američki, pristrasni i kakav god Haški tribunal ipak je osudio većinu nalogodavaca i neke neposredne izvršioce tog stravičnog zločina, grobovi ubijenih su obeleženi i podignut im je spomenik. Nema spomenika žrtvama, ali biće spomenika zločincima U Beogradu ne postoji nijedan državni spomenik hiljadama ljudi koji su streljani bez suđenja, ali se zato planira podizanje spomenika organizatorima i naredbodavcima masakra Aleksandru Rankoviću i Slobodanu Peneziću Krcunu, koji se u delu naroda još uvek doživljavaju kao velike srpske patriote. U Šapcu, pored mosta ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Србија, Хрватска и Европска Унија
Процес проширења Европске Уније (ЕУ) на истоку Старог континента се наставља и након 1. јула 2013. г. када је за сада последња (28.-ма) пуноправна чланица овог клуба постала Република Хрватска. “Велика мотка” Статус кандидата за пуноправно чланство у ЕУ тренутно имају Црна Гора, Србија (без Косова и Метохије - КосМет), Турска и Бивша Југословенска Република Македонија што ће рећи да је Балкан са Малом Азијом (мост између Европе и Азије) следећи регион тајмиран за Еуро-интеграције. Сходно томе, 24. априла текуће године се у Србији одржавају ванредни парламентарни избори како би се про-унионистичка и про-НАТО-овска владајућа пречанско-динариодска СНС (анти-Србијанска назадна странка) дефинитивно учврстила на власти са апсолутном већином у Народној скупштини и тако коначно у наредном четворогодишњем мандату угурала Србију прво у НАТО па онда (вероватно након још једних избора) и у ЕУ. Управо предизборно потписан споразум владајуће коалиције са НАТО пактом о фактичкој војно-политичкој окупацији Србије од стране западне алијансе је уједно ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Прекодринска „шешељијада“ и коначно докусуривање Србије
Процес коначног уништавања Србије као суверене државе и њеног територијалног интегритета од Хоргоша до Драгаша започео је коначним преласком Др. Војислава Шешеља из Босне у суседну Србију 1990. г. и оснивањем његовог квази „Српског четничког покрета“ у јуну месецу исте године. Остало је неоспорно фактографско стање ствари да Срба више нема тамо где их је „бранио“ „црвени војвода“ који је врло вероватно у Србију био послат од стране службе државне безбедности Хрватске да ради оно што и ради већ четврт столећа. Познато је да је основни циљ свих непријатеља Србије у протеклих сто година управо тај да се њена државна територија врати у границе „Бизмаркове Србије“ из 1878. г. – дакле без матичне територије Србије – Косова и Метохије, као и без Рашке и Војводине. И тако скраћена Србија би морала да буде класични вазал Запада како у политичком тако и у економско-финансијском смислу речи. Ове незахвалне улоге коначног докусуривања ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Брижит Бардо за Спутњик: Ви сте срећни да имате Путина
Моје срце и биће теже Русији, чији језик, музику, плес, осмехе и сузе обожавам, а посебно словенски дух! Осим тога, ви сте срећни да имате таквог председника — Владимира Путина, каже у интервјуу за Спутњик некадашња дива француске кинематографије. Чувена глумица, која се пре више од четири деценије повукла из гламурозног света филма, данас руководи фондом за заштиту животиња, за који мисли да привлачи велики број људи зато што на његовом челу стоји она, као човек који коначно говори истину, што је данас ретко, а људи ипак умеју то да цене. Друштво умањује ужасе експлоатације животиња, користећи различите трикове: негирање причињене штете, непреузимање одговорности, обезвређивање симпатије коју човек може да осети према животињама. Да ли мислите да сте и сами жртва оваквих ставова током своје борбе за права животиња? — Владе разматрају права животиња само као некакву ствар око које може да се преговара или тргује. Ту нема никаквих осећања, уважавања, никакве човечности. Онима који, као ја, говоре отворено о ужасима којима су животиње подвргнуте на разне ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Развојни пут Вука Шнајдера
Она Декартова „cogito ergo sum“,српски речено „мислим дакле постојим“, изгубила је сваки смисао у емисији једне регионалне емисије која нагиње ка помирењу у тзв.региону. Замислите Регион као појам без лика,укуса и мириса. Нема име, не означава ни нацију ни терирорију, ни језик ни конфесију. Безличан појам,безлични људи.Разговори празни. Помало пристрасни, за једнократну употребу, бар за мој укус. Емисија која је центар ове телевизије,носи страни назив за штампу. Али када гостује човек без става и мишљења, пореклом из херцеговачке дивљине, син колонисте и задртог комунисте из Гацког, шеф кабинета Мике Шпиљка,који је како сам рече „био натеран да више воли сина свих народа и народности од оца и матере му“,краљ тргова и опозиције из деведесетих, трибун са Равне горе коме су стотине хиљада људи клицале са уздигнута три (раздвојена) прста,јунак надалеко познатог деветог марта, заточеник оног диктатора Милошевића, националиста тврдог крила, творац добровољачког одреда који позива да се секу руке ономе ко ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
И Словенци су имали свој „меморандум“
Недовршена и необавезна размишљања српских академика, украдена из фиока САНУ, постала су позната као „Меморандум САНУ“ и послужила су Западу да на Србију и српски народ свали сву кривицу рата изазваног распадом Југославије. Мало је познато да су и Словенци имали свој меморандум. Меморандум САНУ је уџбенички пример спиновања медијске и друштвене појаве, каже историчар Предраг Марковић. „Један недовршени документ, необавезно сакупљена размишљања групе академика почео је да се тумачи као злослутни нацрт за разбијање Југославије, малтене као Хитлеров ’Мајн кампф‘. Да бисмо проверили има ли истине у таквој осуди Меморандума морамо да се сетимо какав је тренутак била јесен 1986. године“, каже Марковић. Већина тема које Меморандум обрађује у том тренутку нису тајна, додаје он. Новине већ увелико пишу о прогону Срба са Косова, о економским проблемима у развоју Србије. Оно што је ново је притужба на положај Срба у Хрватској, али најважнија ствар где се види колико су оптужбе ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Tito je za Srbe bio balkanski Hitler
Prema izjavi Dušana Bilandžića, na sednici Politbiroa Komunističke partije deset dana po zauzimanju Beograda J. B. Tito je rekao: „Mi se u Srbiji moramo ponašati kao u zemlji koju smo okupirali”. (Bilandžić je zabeležio i Titovu izjavu iz 1974, povodom optužbi da novim ustavom Srbiju želi da svede na Beogradski pašaluk. „Pa to i hoću”, rekao je. Da bude što manja, Srbija je dobila dvije autonomije: Vojvodinu i Kosovo! Dvadeset godina posle pada Berlinskog zida partizani su još jedino u Srbiji tabu tema. Sve krivične prijave do sada su odbijene, zabranjeno je otkopavanje bezbrojnih masovnih grobnica, dok pristup dobro čuvanim dokumentima zavisi isključivo od snalažljivosti pojedinih entuzijasta. Ali, istina polako izbija.Samo od 1944, od ulaska Crvene armije i partizana u Beograd, do 1947, u Srbiji je bez suđenja ubijeno oko 100.000 Srba, a nekoliko stotina hiljada prošlo je zatvore,logore i policijsku torturu.Ogromnom broju ljudi oduzeta je imovina, građanska prava, državljanstvo, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Битка четника и партизана још од црвеног октобра!
Борис Субашић | 28. децембар 2014. 11:30 |   Срби су се у руском грађанском рату који је почео 1917. године фанатично тукли на обе стране. Одбијали заклетву српском краљу, али не и аустроугарском цару. Тито: Највише сам волео мисије на српском и руском фронту СМОТРА Руски цар Николај испред српске добровољачке дивизије за Солунски фронт ОКТОБАРСКА револуција 1917. променила је свет и лишила Србију јединог заштитника у Великом рату. Срби који су се затекли на руској територији упали су у врзино коло грађанског рата. О њиховој улози у тим смутним временима много се и често манипулисало. - Учешће Срба у Грађанском рату и у интервенцији у Русији још увек није до краја истражено. Срби су се борили како на страни интервентних јединица Антанте, тако и на страни Црвене армије - каже руски историчар др Михаил Вашченко. Мало је позната прича о “црвеним” Србима који су имали пресудну улогу у разбијању добровољачког корпуса спремног ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Велеиздајник Вучић у интервјуу за “Wall Street Journal” најавио брисање Косова из Устава Србије!
Домаћи медији у потпуности су игнорисали Вучићев интервју за амерички “Wall Street Journal” у којем је најавио брисање Косова из Устава Србије. Вучићева скандалозна изјава да ће покренути иницијативу за брисање Косова из Устава Србије зарад европских интеграције изгледа да није посебно интересантна домаћим медијима – намерно или случајно, просудите сами. У тексту се наводи да премијер Србије, Александар Вучић, “показује знаке” да ће предложити измене Устава којима ће се избацити одредба о Косову као српској покрајини зарад стицања чланства у Европској унији. “Wall Street Journal” (WСЈ) напомиње да се Вучићева влада противи признавању независности Косова, али додаје да би овај потез олакшао процес признавања Косова некој будућој српској администрацији. Вучић је у интервјуу за WСЈ још додао да не искључује могућност измене преамбуле Устава у којој пише да је “Косово саставни део територије Србије”. WСЈ подсећа да су српски медији прошлог месеца известили да је Вучић говорио о променама Устава у наредне две, три ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Десант на Дрвар и бекство Ј. Б. Тита из земље
Филм о догађајима од 25. маја 1944. године, попут осталих партизанских филмова, апсолутно фалсификује чињенице. Међутим, као и у другим случајевима, телевизије – у овом случају Б 92 – у најавама пишу да се све заиста тако одиграло, чиме настављају комунистичку пропаганду, мада наводно сада живимо у демократском поретку. Шта се, дакле, заиста дешавало у Дрвару? Дрвар, 25. маја 1944. Немци са заплењеном униформом Ј. Б. Тита Пролећа 1944. године комунистички и западни медији надметали су се у преувеличавању бројног стања и борбене вредности југословенских партизана. Совјетска амбасада у Вашингтону у свом билтену за 1. јун пренела је чланке Милована Ђиласа и члана његове мисије у Москви, ‘‘генерала’‘ Ивановића, објављене у ‘‘Правди’‘. Ђилас је писао да су југословенски партизани до тада убили чак 300.000 Немаца, док су они притом имали 100-120.000 палих бораца. Такође је писао: ‘‘Прекаљених 300.000 бораца под командом маршала Тита држе положаје у срцу Балканског полуострва’‘. Ни Ивановић није имао ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Брегзит и српска демократија
Шта год мислили о британској политици – а поготово како се Албион у последња два века односио према Србији, неколико ставки из британског референдума о ЕУ свакако су за поштовање. Прво, када су у британској јавности нарасла критичка становишта о ЕУ, расписан је референдум. Реалан однос снага у политичкој елити Британије био је 3:1 за ЕУ, само је фракција конзервативаца била за Брегзит. Ипак, у Британији се није чекало да се у парламенту накупи 50% евроскептичких посланика. Чим се видело да је нешто од важности спорно, позван је народ да искаже своју вољу. Друго, током кампање у медијима је „за обе стране био обезебеђен релативно равноправан третман на водећим државним телевизијама и довољно простора да изнесу аргументе за свој став“. Када се десило убиство једне евроунионистичке парламентарке, пробриселски медији у Британији то нису искористили да одмах сатанизују све евроскептике као „лудаке“, „екстремисте“ и “фашисте“. Опоненти су остали демократски ривали, не „нацоши“ које ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Поглед на Русију изнутра – Најопаснији је рањени медвед
(Стратфор, 16. 12. 2014) Прошле недеље допутовао сам у Москву у 16:30, 8. децембра. Постаје мрачно у Москви у то време, а Сунце не свиће до 10 сати пре подне у ово доба године, тзв. црни дани насупрот белим ноћима. За свакога ко је научио да живи близу Екватора ово је узнемирујуће. То је први знак да сте не само у страној земљи, на шта сам ја навикао, већ и у страном окружењу. Ипак, док се возимо ка центру Москве, преко сат времена, саобраћај и радови на путу јесу нешто уобичајено. Москва има три аеродрома, а ми смо дошли са најудаљенијег од центра, Домодедово, који је главни међународни аеродром. У Москви је присутна бесконачна рестаурација и док зауставља саобраћај, указује на то да се просперитет наставља, барем у престоници. Наш домаћин нас је сачекао и брзо смо отишли на посао причајући о догађајима током дана. Он је провео велики део времена у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Прва постхладноратовска “хуманитарна интервенција” − Вуковар 1991. г.
На редовну годишњицу „Вуковарске операције“ из 1991. г., а која се текуће 2015. г. поклапа са двадесетогодишњицом потписивања Дејтонског споразума, сматрамо да нам је дужност да се огласимо поводом овог историјског догађаја, вероватно најмаркантнијег из времена бруталног и крвавог разбијања бивше СФР Југославије од стране унутрашњих и спољашњих антисрпских војнополитичких чинилаца, тек писати књиге и научне расправе обзиром да је град Вуковар у сваком случају остао упечатљив споменик крваве борбе српског народа против повампирене хрватсконацистичке политике из времена усташко-нацистичке Неовисне Државе Хрватске (NDH, 1941.−1945. г.). Карактер „Вуковарске операције“ Као по обичају након пироманског (када је запаљен симбол демократије - Парламент) бандитско-уличарског државног удара од 5. октобра 2000.-те г. од стране NATO плаћеника (против другог бандита чији су партијско-идеолошки једномишљеници на власт у Србији као плаћеници Черчила и Стаљина дошли октобра 1944. г. с пушком у руци и из шуме и то од преко на Дрини ћуприје), и ове године се јављају ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Фрањин дух у Колиндином телу
Лаж заштићена “Забраном”!
Прилог проучавању феномена политолингвистичког аспекта нестанка СФР Југославије
Брозова Југословенска армија са немачко-нацистичким шлемовима – фото архивска документација
*Титоизам и патриотизам: За кога су се борили Брозови партизани?
Рођени ујак Бориса Тадића је оснивач усташке Црне Легије, Јуре Францетић!
Tragom zločina bivšeg predsednika Srbije: “Streljao nam oca, pa preoteo deo imovine”
Pasja groblja žrtava komunizma
*Србија, Хрватска и Европска Унија
Прекодринска „шешељијада“ и коначно докусуривање Србије
*Брижит Бардо за Спутњик: Ви сте срећни да имате Путина
Развојни пут Вука Шнајдера
И Словенци су имали свој „меморандум“
Tito je za Srbe bio balkanski Hitler
*Битка четника и партизана још од црвеног октобра!
*Велеиздајник Вучић у интервјуу за “Wall Street Journal” најавио брисање Косова из Устава Србије!
Десант на Дрвар и бекство Ј. Б. Тита из земље
*Брегзит и српска демократија
*Поглед на Русију изнутра – Најопаснији је рањени медвед
*Прва постхладноратовска “хуманитарна интервенција” − Вуковар 1991. г.

Share