*Амерички сан или мапа Русије после Трећег светског рата

majka Rusija

Крајњи циљ САД и НАТО је да поделе (балканизују) и пацификују (финландизују) Руску Федерацију, највећу земљу на свету, чак и да успоставе темељ за вечиту нестабилност (сомализацију) широм Русије или барем једног дела остатка постсовјетског простора, како је учињено на Блиском Истоку и у Северној Африци.

Будућност Русије – или више Русија, које би уствари биле много слабих и подељених друштава – био би деинстријализовани, сиромашни простор, без икаквих одбрамбених капацитета и структуре за експлоатацију ресурса. Била би то земља коју Вашингтон и његови НАТО савезници виде у демографском паду.

ПЛАНОВИ ИМПЕРИЈЕ ЗА ХАОС У РУСИЈИ

Распад Совјетског савеза није био довољан за Америку и НАТО. Крајњи циљ САД је да спрече било какву алтернативу са европског и азијског простора, тј. да спрече евроазијске интеграције. Зато је уништење Русије један од њихових стратешких циљева.

Такви циљеви Вашингтона били у јеку током сукоба у Чеченији. Исти циљеви су били очигледно на сцени током Евромајдана у Кијеву. Заправо, први корак ка разводу Русије и Украјине је распад СССР и спречавање сваког покушаја да се поново уједини. Пољско-амерички интелектуалац Збигњев Бжежински – који је био саветник председника Картера за државну безбедност и који се бавио совјетском инвазијом на Авганистан – истицао се у залагању за дезинтеграцију и деволуцију Русије. Он је предвиђао да ће „децентрализована Русија бити мање имуна на империјалистичке тежње“. [1] Другим речима, ако би Америка поделила Русију, Москва не би била на нивоу тог изазова. У том контексту Бжежински такође каже: „Неуједињеној Русији, састављеној од европског дела Русије, Сибирске републике и Далекоисточне републике, било би лакше да развије привредне односе са Европом и новим државама Источне и Централне Азије, чиме би убрзали сопствени развој“. [2]

Ово мишљење не долази од неког просечног академика, који тек тако сеје своја размишљања. Ови ставови имају подршку владе и своје култивисане присталице. Одраз тога може се видети у наставку текста.

ДРЖАВНИ МЕДИЈИ САД И БАЛКАНИЗАЦИЈА РУСИЈЕ

Дмитриј Синченко је на тему поделе Русије 8. септембра објавио чланак под насловом Чекајући Трећи светски рат – како ће се свет променити. [3] Синченко је био укључен у Евромајдан и његову организацију, па и у „Свеукрајинску иницијативу“. Заговара етнички национализам, територијално ширење Украјине на рачун суседа, оживљавање ГУАМ (Организација за демократски и економски развој, проамеричка групација коју чине Молдавија, Грузија, Украјина и Азербејџан) и, за крај, придруживање Украјине НАТО и напад на Русију како би се унапред осујетили спољнополитички планови Москве. [4] Треба напоменути да ГУАМ нема никакве везе са демократијом чим је Азербејџан укључен у пројекат, већ служи као противтежа руској Заједници Независних Држава (ЗНД).

Синченко свој чланак почиње лекцијом из историје, наводећи да су САД своје непријатеље, како би их оцрнили, етикетирали као „осовину зла“. Подсећа како је Џорџ Буш тим изразом обухватио Ирак, Иран и Северну Кореју. Затим је Џон Болтон, бивши Бушов амбасадор у УН, списак проширио на Сирију, Либију и Ирак, да би одмах после њега Кондолиза Рајс, бивша Бушова шефица Стејт департмента, укључила и Белорусију, Зимбабве и Мјанмар (Бурму). На крају су предложили да том списку дода и Русија као центар свих одметничких држава. Синченко даље тврди да је Русија одговорна за све сукобе на Балкану, Кавказу, Блиском Истоку, Северној Африци, Украјини и Југоисточној Азији. Оптужује Русију да је планирала инвазију на балтичке земље, Кавказ, Пољску, Молдавију и, што је још смешније, на два њена најближа војна савезника Белорусију и Казахстан. Како се у наслову текста намерно имплицира, Русија отворено провоцира Трећи светски рат.

Ова фикција није представљена у свим америчким медијима, али јесте у државним. Ту прогнозу је такође објавила украјинска филијала радија Слободна Европа, који је америчко пропагандно средство у Европи и на Блиском Истоку, којим су се рушиле владе.

Језиво је што у тексту покушавају да се представе сценарији за Трећи светски рат. Одвратно игноришући сценарио употребе нуклеарног и оружја за масовно уништење, аутор само нежније осликава велики рат, који ће исправити политичку карту света. Аутор и радио Слободна Европа су народу Украјине поручили да је рат „добар за њих“ и да ће им се под ногама створити нека врста утопијског рата, чим букне рат у Русији.

Чланак се врло лепо уклапа у контуре прогноза Бжежинског за Русију, Украјину и евроазијско пространство. Прогнозе су да ће се Русија распасти, а Украјина постати део проширене Европске уније у коју ће ући Јерменија, Азербејџан, Либан, Израел, Белорусија и Гренланд као дански протекторат, а формираће се конфедерација држава на Кавказу и на Медитерану. Ово друго ће бити Медитеранска унија, која ће обухватити Турску, Сирију, Египат, Либију, Тунис, Алжир, Мароко, као и Западну Сахару, која је под мароканском окупацијом. Украјина је дакле представљена као део ЕУ. И Украјина ће тако постати део француско-немачко-пољско-украјинског коридора, који је Бжежински предлагао још 1997. како би се изазвали Русија и њена ЗНД. [5]

ПРЕКРАЈАЊЕ АЗИЈЕ И МАПА ПОДЕЉЕНЕ РУСИЈЕ

Поделом Руске Федерације би се, наглашава Радио Слободна Европа, свако супарништво Вашингтона и Москве заувек окончало. Најироничније је то што се наводи да ће се тек уништењем Русије створити мултиполарни свет, без обзира што ће Америка бити најјача сила, али, поред ЕУ, и видно ослабљена након рата са Русијом.

rusiaww301

Текст прате и две мапе које оцртавају евроазијски простор и свет након уништења Русије. Штавише, ни аутор ни његове две мапе не показују промену граница на Криму, означавајучи га као украјинску земљу, а не руску. Од запада ка истоку, направљене су следеће промене у географији Русије:

– Руску област Калињинград ће анектирати Литванија, Пољска или Немачка. Како год да буде, она ће постати део проширене Европске уније;

– Источна (руска) Карелија, уз Санктпетербуршку и Лењинградску, затим Псковску, Новгородску и Мурманску област ће бити под утицајем Финске, или ће можда чак бити део Велике Финске. Иако је у писаној форми Архангелска област наведена као део те целине, на мапи се то не види, вероватно грешком;

– Јужни административни дистрикти Себешки, Пустошкински, Невељски и Усвјатски, као и западни административни дистрикти Демидовски, Десногорски, Духовчински, Кардимовски, Киславишки, као и цела Смоленска област и централни администравни дистрикт, биће укључени у Белорусију. Делови Смоленске области биће нова граница између Белорусије и покидане Русије;

– Кавкаску конфедерацију, која ће бити под утицајем ЕУ, чиниће Северни кавкаски федерални дистрикт, који ће сачињавати републике Дагестан, Чеченија, Северна Осетија – Аланија, Ставропољ – Крај, као и Каракај-Черкеска и Кабардино-Балкарска република;

– Целокупни Јужни федерални дистрикт Русије, дакле Волгоградска, Ростовска и Астраханска област, као и републике Калмикија, Едгеја и др., ће ући у састав Украјине. То значи да ће Украјина делити границу са Казахстаном и да ће Русији бити ускраћени ресурси Каспијског мора и граница са Ираном;

– Украјина ће такође преузети Белгород, Курск, Бријанск и Вороњеж, односно најнасељенији део Русије;

– Сибир и Далеки исток ће се такође отцепити од Русије. У тексту се даље наводи да ће Сибир и већи део Далеког истока потпасти под кинески утицај или ће, заједно са Монголијом, постати део НР Кине, све осим Сахалина;

– Русија губи и Сахалин (или Карафуто на јапанском) и Курилска острва, која се укључују у Сахалинску област. Тај део анектира Јапан.

На свом блогу је Синченко поставио текст пар дана пре него што га је Радио Слободна Европа објавио.[6] Тамо је још једна слика која и није вредна погледа – Русија коју су растргли њени суседи.[7]

rusiaww302

СВЕТ НАКОН ТРЕЋЕГ СВЕТСКОГ РАТА

Друга мапа осликава свет након Трећег светског рата, где се види неколико наднационалних држава. Јапан је једини изузетак. Друга мапа и наднационалне државе се могу овако описати:

– Као што је поменуто, ЕУ се проширила и има контролу на периферији, на Кавказу, у Југозападној Азији и Северној Африци. То се све догађа у склопу НАТО Партнерства за мир на терену Медитерана, као дијалог који се одвија на политичком и војном нивоу. То ће бити плод Источног и Евромедитеранског партнерства Европске уније, такође на војно-политичком нивоу;

– САД ће створити наднационални ентитет чија ће база бити Северна Америка. Ту се укључују Канада, Мексико, Гватемала, Белизе, Ел Салвадор, Хондурас, Панама, Никарагва, Костарика, Колумбија, Венецуела, Гвајана (Француска Гвајана, Суринам, Гвајана) и читави Кариби;

– Од земаља које не прогута Америка ће формирати своју државу у ужем делу Јужне Америке, где ће доминирати Бразил;

– Неку врсту ентитета у Југозападном Азијском блоку ће формирати Авганистан, Пакистан, Ирак, Иран, Јордан, Саудијска Арабија, Кувајт, Бахреин, УАЕ, Јемен и Оман;

– Исто то ће се десити у Јужној Азији, где ће се удружити Индија, Шри Ланка, Бангладеш, Мјанмар, Непал, Бутан и Тајланд;

– У региону Аустралије и Океаније ће се окупити Филипини, Малезија, Индонезија, Сингапур, Брунеј, Источни Тимор, Папуа Нова Гвинеја, Нови Зеланд, као и пацифичка острва. Државом ће доминирати Аустралија;

– Пошто ће Северна Африка бити под контролом ЕУ, остатак Африке ће се ујединити под вођством Јужне Африке;

– Суперентитет Источне Азије ће се састојати од делова Русије, Индокине, Кине, Корејског полуострва, Монголије и постсовјетске централне Азије. Ту ће превладати Кинези и владаће се из Пекинга.

Иако се чланак који је Слободна Европа објавила на први поглед може окарактерисати као неостварив, требало би прво поставити одређена питања. Прво, одакле аутору такве идеје? Да ли је тај план за будућност сковао неко из САД или ЕУ, директно или индиректно? Друго, одакле је аутор прикупио информације кад је створио овакву визију света после рата? Аутор се свакако ослонио на нацрт поделе Русије од Бжежинског. Текст укључује мапе на којима периферија ЕУ почива на просторима Северне Африке, Блиског Истока и Кавказа. И ти простори су обојени светло плавом, а не тамнијом нијансом, којом је обележена ЕУ. Иако се чланак Слободне Европе дефинитивно одбацује, не треба заборавити да Јапан и даље тражи Сахалинску област и да су САД, Турска и Саудијска Арабија подржавале сепаратистичке покрете у Јужном федералном и Северном кавкаском дистрикту.

УКРАЈИНИЗАМ

Радио Слободна Европа извештава у духу украјинизма, који и није вредан помена. Али Нације су изграђене тако што су их градили и одржавали колективи и појединци који су створени за тако нешто. Постоје махинације којима покушавају да се изграде или сруше нације и групе на постсовјетском простору и Блиском Истоку. То се може назвати „племенском манипулацијом“ у социолошком и антрополошком жаргону или, у политичком жаргону, испадање из Велике Игре. У том контексту, украјинизам су подржвали антируски елементи више од сто година, прво под окупацијом Аустријанаца и Немаца, затим Пољака и Британаца, а данас Америке и НАТО.

Украјинизам је идеологија, која захтева нови поглед на фалсификовану историју, у којој се на Украјинце гледа као на одвојену нацију. Украјинизам је политчки пројекат, у коме се тежи да се негира историјска јединственост источних Словена, као и географски корени и историјски контекст између Руса и Украјинаца. Другим речима, украјнизам тражи да се престане тражити разлика између Руса и Украјинаца зато што су та два народа различита већ сама по себи.

* * *

Русија је увек настојала да се дигне из пепела, о чему може да сведочи историја. Било како било, Русија ће се одржати. Док год разнличити народи Русије буду стајали под једном заставом за своју домовину, њима нико неће моћи ништа. Русија је преживела катастрофалне ратове и инвазије. И надживела је сваког непријатеља. Мапе и границе могу да се мењају, али Русија ће остати.

Упутнице:

[1] Zbigniew Brzezinski, The Grand Chessboard: American Primacy and Its Geostrategic Imperatives (NYC: Basic Books, 1997), p.202.

[2] Ibid.

[3] Дмитро Сінченко [Dmytro Sinchenko], В очікуванні Третьої світової війни. Як зміниться світ, [Waiting for World War III: How the World Will Change], Радіо Вільна Європа/Радіо Свобода [Radio Free Europe/Radio Liberty], September 8, 2014.

[4] Всеукраїнської ініціативи Рух державотворців, [Ukrainian Initiative Statesmen Movement] Стратегія зовнішньої політики, [Foreign Policy Strategy] Рух Державотворців: втілимо мрії в життя [Statesman Movement: Chasing Dreams/Visions]. Accessed September 9, 2014.

[5] Brzezinski, The Grand Chessboard, op. cit., pp.85-86

[6] Дмитро Сінченко [Dmytro Sinchenko], В очікуванні Третьої світової війни. Як зміниться світ, [Waiting for World War III: How the World Will Change], Дмитро Сінченко (Блоґ) [Dmytro Sinchenko {blog}], September 2, 2014.

[7] Ibid.


2014-09-11

Аутор: Махди Даријус Наземроаја (Mahdi Darius Nazemroaya)

Превео АНДРЕЈ ЦВИЈАНОВИЋ

Изворник: Нови Стандард

Cold_War_610x356

Save

Save

Save

Save 

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
*Паре или живот: Откуд бољшевицима новац за револуцију?
Бољшевици су се борили против царске власти скоро 20 година и најзад победили. Новац им је често био крајње потребан и они су често прибегавали насиљу и нестандардним начинима прикупљања средстава за своју ствар. Замислите да сте револуционар и бољшевик крајем 19. и почетком 20. века у Царској Русији. Ваш циљ је да срушите тај „затвор многих народа“, да срушите капитализам и да земљу дате у руке сељацима, а фабрике радницима. Међутим, ваша партија је забрањена, а ваши лидери су у иностранству. Царска полиција тражи и вас и ваше другове, и ви можете бити ухапшени у сваком тренутку. Поврх свега тога, треба вам новац. Треба вам много новца. Новац вам треба за све: за штампање новина, за фалсификовање докумената, за прављење бомби и куповину оружја за борбу против полиције, и за евентуални оружани бунт. Вероватно није најбоља варијанта да уђете у банку и затражите кредит за „рушење тираније“, поготово ако ваш манифест ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Србија и ,Јужни ток’: логичан крај
15. децембар 2014. Петар Искендеров Од свих земаља погођених одлуком Русије да одустане од изградње „Јужног тока“ у Србији постоји вероватно најшира лепеза мишљења о таквом расплету догађаја. Жестина расправе о „руској превари“ и неосновано довођење „Јужног тока“ у везу са продајом НИС-а нису у складу са пасивношћу Београда око „Јужног тока“ коју он показује још од 2008. Било би боље ако би се Србија концентрисала на извлачење највеће могуће користи из новонастале ситуације - која може бити велика - јер друге земље неће пропустити ту прилику. Према речима премијера Србије Александра Вучића, Србија као „мала земља“ не може да реализује тако велике пројекте (као што је „Јужни ток“) „без дозволе Европске комисије“. Извор: AFP / East News. Одлука Русије да обустави реализацију пројекта „Јужни ток“ и да своје сировинске, стручне, техничке и финансијске капацитете усмери на другу страну изазвала је, сасвим логично, збрку у свести Европљана. Њихова реакција у потпуности ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Lista američkih brljotina na Balkanu
Ako iscrpljena EU, što zbog nameta koje joj nameće NATO i američkih ratova po svetu, što zbog izdvajana iz budžeta za održavanje u životu „država iz epruvete“ poput Kosova, kao i sankcija i kontrasankcija sa Rusijom, ne može da reši svoje probleme, kako će onda da razreši balkanski čvor. Terorizam, najezda migranata, ekonomska kriza, separatizam… To su boljke sa kojima se EU suočava u svom dvorištu. Kosovo, Makedonija, Srbija, Bosna… zaostala su nerešena pitanja Amerike na Balkanu za koje SAD očekuje da ih EU reši, i to u skladu sa američkim planovima. Može li EU, uz sve svoje jade, da zadovolji i prekookeanskog partnera i prilike na Balkanu da zaokruži na način kako to SAD žele? I šta će se desiti ako u tome ne uspe? Zvanična spoljna politika Amerike navodno je usmerena daleko van Balkana, ali, ako je suditi po rečima umirovljenog bivšeg ambasadora SAD u Srbiji Vilijama Montgomerija, ostala su tri ključna pitanja za američku administraciju za koja se očekuje da će ih rešiti EU — prvo, da nezavisno Kosovo bude ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*KOSTA ČAVOŠKI: Kako su komunisti uništili državu srpskog naroda
Piše: Kosta Čavoški Nezavisno Kosovo, Republika Vojvodina, Nezavisni Sandžak, tzv. „Crnogorska nacija“ – ove ekstremističke ideje nastale su pod okriljen KPJ. Catena mundi otkriva kako su komunisti razbili državu srpskog naroda. /…/ Dok je KPJ verovala da je Jugoslavija „jedna nacionalna država“ i stajala „na braniku ideje nacionalnog jedinstva i sviju nacionalnosti u zemlji“, nikome nije smetala ni mala ni velika Srbija niti je postavljao pitanje koje su to zemlje srpske a koje nesrpske. Kada se počev od 1924, po nalogu Kominterne, KPJ počela da bori za ukidanje „velikosrpske hegemonije“, započelo je tugaljivo utvrđivanje koje su to zemlje nesrpske (slovenačke, hrvatske, albanske itd.), a koje jedino mogu biti srpske. Time su na posredan način utvrđene i granice neke buduće, avnojevske ili brionske Srbije. Već 1924. godine KPJ je osporila pripadnost Vojvodine Srbiji kada je zaključila da su imperijalistički ugovori o miru „podvrgli ugnjetavanju srpske buržoazije kompaktne mase Mađara, Nemaca i Rumuna u Vojvodini“. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Џон Пилџер: Убијање историје
„Вијетнамски рат“, један од вишњих „догађаја“ aмеричке телевизије, почео је на мрежи PBS. Режисери филма су Кен Бeрнс и Лин Новик. Одушевљен својим документарцима о Грађанском рату, Великој кризи и историји џеза, Бeрнс о рату у Вијетнаму каже: „Инспирисаће нашу земљу да о Вијетнамском рату почне да говори и мисли на сасвим нови начин.“ У друштву чије је историјско памћење углавном збрисано пропагандним поробљавањем о својој изузетности, Бeрнсов „потпуно нови“ Вијетнамски рат представља као „епско, историјско дејство“. Његову раскошну кампању разглашавањa[1] ће промовисати највећи могући спонзор, Банка Америке, коју су 1971. године студенти у калифорнијској Санта Барбари спалили јер је била симбол омраженог рата у Вијетнаму. Бeрнс каже да је захвалан „свеукупној фамилији Банке Америке“ која „дуго подржава ветеране наше земље“. Банка Америке је корпоративни власник пролома[2] који је убио можда четири милиона Вијетнамаца, опустошио и затровао некад прелепу земљу. Преко 58000 америчких војника је убијено, а процењује се да је још толико њих себи ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Злоупотреба ЕУ у походу САД на Русију
„Европа је данас крхка и слаба и није слободна из разлога што је слобода повезана са истином, а у Европи је данас забрањено говорити истину….  Ипак народ Европе се буди и прегрупише а стубови сузбијања истине се полако криве и почињу да пуцају. Народ Европе полако схвата да је његова будућност угрожена, да су угрожени послови, безбедност и миран живот…. „[1] Након Хладног рата поново над Европом кружи дух немира и осећај несигурности и страха, који неће донети никоме добро. То народи Европе у свим државама осећају све више кроз смањење личне безбедности, повећање опште несигурности и кроз пад животног стандарда. Након убрзаног и неоправданог ширења НАТО, водеће силе Запада поред Блиског истока изазивају кризе и ратове у срцу Европе. Постепено интензивирање Украјинске кризе и подршка војној опцији и режиму Украјине у нападима на Новорусију и заговарање даљих припрема за војно решење за Крим јесу веома опасни потези САД и водећих ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Кућа Радоја Домановића у јадном стању
Нема те енциклопедије у којој не пише да је један од највећих српских сатиричара, аутора сатира "Размишљање једног обичног српског вола", "Страдија", "Краљевић Марко по други пут међу Србима", "Вођа", "Мртво море"... рођен Овсишту, селу удаљеном пушкомет од Опленца и Тополе, на путу ка Крагујевцу. Уз основни податак о селу у којем је 1873. године рођен сатиричар који је на посебан начин жигосао све мане времена у којем је живео, додаје се да је Радоје Домановић угледао свет у кући у којој је у то време била и школа где је његово отац Милош био учитељ. Школска зграда је изграђена још 1852. године и у њој се настава одржавала све до 1930. године када је направљена нова. Стара зграда је реновирана тек 1973. године и више нико ништа није урадио, већ је остављена на милост и немилост времену које толико нагризло кров, греде, унутрашњост зграде да је некаква комисија једном приликом ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*NATO može slobodno da gazi Srbijom
Vojnici NATO ubuduće bi trebalo da imaju slobodan tranzit kroz Srbiju, da koriste srpsku vojnu infrastrukturu i budu „zaštićeni“ posebnim statusom dok borave na teritoriji Srbije, pišu „Večernje novosti“. Ovo je samo jedna od stavki koje se Srbija obavezala Individualnim partnerskim akcionim planom /IPAP/, čije su stupanje na snagu prije dva dana u Briselu ozvaničili ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i ministar odbrane Bratislav Gašić. Plan IPAP podrazumijeva i potpisivanje takozvanog SOFA sporazuma, koji Srbija već ima sa SAD i sa članicama NATO, kojim se reguliše prelazak granice i nivo imuniteta za pripadnike NATO dok prolaze kroz Srbiju ili borave u njoj, kao i pristup vojnim objektima. Srbija se obavezala i da Regionalni centar za obuku „Jug“ kod Bujanovca bude otvoren za sve zemlje članice Partnerstva za mir i NATO, da postepeno usklađuje svoje propise u oblasti odbrane sa EU, uništava viškove naoružanja. Posebno je zanimljiva obavezna stavka o saradnji sa NATO na polju ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Dati su nam milioni da rasparčamo SFRJ, podmitili smo stranke i političare koji su raspaljivali mržnju među narodima
Moj šef, koji je inače i bio nekada u Američkom senatu je nekoliko puta napomenuo da će biti nekakva prevara u Bosni. Mesec dana pred navodni genocid u Srebrenici mi je rekao da će taj grad biti uporište medija širom sveta i dao nam je instrukcije da zovemo medije. Robert Baer, bivši visoki izaslanik i oficir CIA, ujedno je i autor mnogih dela u kojima je odavao informacije o CIA i o administraciji Bila Klinton i Džordža Buša, zbog čega je nekoliko puta hapšen i privođen. Lični prijatelj, Mitt Waspurh koji je radio u senatu i koji mu je davao pojedine informacije je ubijen u hotelu iz sačmare. Kao visoki operativac CIA radio je na prostoru Jugoslavije u periodu od (1991-1994) i na Bliskom istoku. Robert Baer je učestvovao u nekoliko dokumentaraca na Nacionalnoj Geografiji optužujući vladu Buša za rat zbog nafte! Intervju je obavljen uživo u Kanadi, tokom mog puta pre ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Брижит Бардо за Спутњик: Ви сте срећни да имате Путина
Моје срце и биће теже Русији, чији језик, музику, плес, осмехе и сузе обожавам, а посебно словенски дух! Осим тога, ви сте срећни да имате таквог председника — Владимира Путина, каже у интервјуу за Спутњик некадашња дива француске кинематографије. Чувена глумица, која се пре више од четири деценије повукла из гламурозног света филма, данас руководи фондом за заштиту животиња, за који мисли да привлачи велики број људи зато што на његовом челу стоји она, као човек који коначно говори истину, што је данас ретко, а људи ипак умеју то да цене. Друштво умањује ужасе експлоатације животиња, користећи различите трикове: негирање причињене штете, непреузимање одговорности, обезвређивање симпатије коју човек може да осети према животињама. Да ли мислите да сте и сами жртва оваквих ставова током своје борбе за права животиња? — Владе разматрају права животиња само као некакву ствар око које може да се преговара или тргује. Ту нема никаквих осећања, уважавања, никакве човечности. Онима који, као ја, говоре отворено о ужасима којима су животиње подвргнуте на разне ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Србоцидом у ЕуроТитославију
Недавном одлуком тзв. Међународног суда правде у Хагу о дизнилендском карактеру крвавог растурања Титославије 1990-тих требало би вероватно да се стави тачка на хрватски србоцид у 20-том столећу на просторима Павелић-Брозове Велике Хрватске зарад даљег мирног проширења Европске Уније (ЕУ) и на остатку брдовитог Балкана. Да се потсетимо да је дотични суд пресудио да Србија није починила агресију над Хрватском нити је Хрватска спровела етничко чишћење над (правно гледано) својим сопственим грађанима српске националности. Дакле, и једни и други су се деведесетих играли Дизниленда, а сада је дошло време да се закопају све ратне секире, изврши опште помирење и настави са Drang nach Оsten-ом ЕУ (и наравно НАТО) на остатак Балкана ради његове демократизације и либерализације. Остало је још само да се Београд и Загреб успут договоре о корекцији међудржавне границе на Дунаву (ако питате Банске дворе најбоље је по принципу ХДЗ: „Хрватска до Земуна“ ).  У сваком случају, проширење ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Не нападају нас што смо на раскрсници путева, већ због нечег другог!
Више од једног века у српском народу постоји мишљење да су нас кроз историју нападали зато што смо на раскрсници путева. Данас нас осуђују без кривице, чак и када прави кривци исту признају, као што је био случај у недавној изјави Туђмановог министра полиције Бољковца да су Срби у Хрватској нападнути да би се изазвао рат. Ако смо некада били на раскрсници путева, пошто су путеви били ретки, да ли смо то и данас када путева има свуда? Или разлог за непрестане нападе на Србе треба тражити негде другде? Воде ли баш сви путеви у Рим? Увек када је српски народ страдао у новијој историји, Рим, односно Ватикан, се назирао негде у позадини тога страдања. Неки путеви свакако воде у Берлин или Беч, Немцима и њиховој вековној тежњи да буду господари Европе. Србија је на тим путевима увек била камен који треба шутнути. Јер су се о тај камен разбијале њихове илузије и ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
In memoriam: Др. Зоран Ђинђић (1952. г.-2003. г.)
Да се из једног тоталитаристичког политичког система ипак не може прећи у демократски (тј. анти-тоталитаристички) политички систем без класичне револуције и грађанског рата који је пратећа појава свих правих револуција управо нам ових дана пред још једне одлучујуће (повесне) изборе априла месеца 2016. г. потврђују страначки лидери „демократске“ провенијенције кријући се иза иконе „првог послератног демократског премијера Србије“ (нпр., франфкуртске вести онлајн од 12. марта 2015. г.), „нашег највећег сина демократије“, „српског Кенедија“ – Др. Зорана Ђинђића (1952. г.−2003. г.), једног од Др. у плејади „домаћих“ (тј., пречанских) лидера политичких странака, стојећи тако раме уз раме са својим херцегбосанским земљаком Др. Војиславом Шешељем.[1] Да се у свим тоталитаристичко-једноумним политичким системима мора имати непогрешиви страначко-национални лидер – „највећи син свих наших народа и народности“ – коме се ц(иј)ела нација клања (и носи штафете), а који је наравно под „Законом о заштити лика и дјела“ уверили смо се такође свих протеклих дванаест година ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
The Guardian: Pročitajte kontroverzni i do sada, u Srbiji, neobjavljen članak o Zoranu Đinđiću
Prenosimo preveden tekst Nila Klarka objavljen u britanskom izdanju lista “Gardijan” dan nakon ubistva Zorana Đinđića. Tekst nosi naslov “Beogradski kvisling” i do sada nije citiran u domaćim medijima. U ovom tekstu autor iznosi činjenice o neuspelim reformama vlade Zorana Đinđića koje je demokratska vlast u Srbiji pokušala da sakrije kreirajući kult ličnosti pokojnog premijera. Na kraju teksta možete pronaći link ka originalnoj verziji teksta na engleskom jeziku. Piše: Nil Klark, 14. mart 2003. Gardian (London) Počasti Zoranu Đinđiću, ubijenom srpskom premijeru, pljušte kao kiša. Prvi je počeo predsednik Buš, hvaleći njegovo “snažno vođstvo”, dok je portparol kanadske vlade veličao “vesnika demokratije”, a Toni Bler govorio o energiji koju je Đinđić posvetio “reformisanju Srbije”. U čituljama zapadnih listova Đinđić je skoro uvek slavljen kao bivši student-agitator, koji je hrabro poveo narodni ustanak protiv okrutnog diktatora i pokušao da uvede svoju zemlju u novu demokratsku eru. Ali izvan CNN-ove verzije svetske istorije, karijera Zorana Đinđića izgleda prilično drugačije. Oni koji ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Broz i Hitler išli u isti razred, pravi Tito klao srpsku decu!
Miroslav Todorović, autor „Hohštaplera“, najkontroverznije knjige o Titu otkriva: Ovo je priča podnaredniku austrougarske carevine Josipu Brozu koji je ratujuće u sastavu zloglasne 42 Vražje divizije dobio medalju za hrabrost nabijajući na bajonet prekodrinsku srpsku decu. Josip Broz Tito – veliki sin jugoslovenskih naroda i narodnosti koji se voleo više od majke i oca ili najveći “Hohštapler” u istoriji ovih prostora? Po svemu sudeći ovo je bilo i ostaće jedna od najvećih evropskih enigmi 20. veka, kada je u pitanju zvanična istorija. Onu nezvaničnu probali su da otkriju i “otkriju” mnogi, a među njima je i poznati srpski advokat Miroslav Todorović, autor “Hohštaplera”, kontroverzne knjige koja otkriva gotovo neverovatne stvari o tome da je lažni Tito vladao Jugoslavijom, da je pravi išao u razred sa Hitlerom, da je klao srpsku nejač i kasnije poginuo u Rusiji, a da su potom lažnog Josipa Amroza čuvali masoni, boljševici i Vatikan. Todorović otkriva i ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Тито поклањао Космет Албанцима још 1946. године
Београд – Усвајањем амандамана на Устав СФРЈ почело је распарчавање Југославије и одвајање окупираних територија од Србије, а све под диригентском палицом Јосипа Броза Тита! 26. децембра 1968. године у Савезној народној скупштини усвојени су амандмани на Устав СФР Југославије, којима се шири аутономија покрајина и оне добијају статус сличан републикама. Покрајине су добиле покрајински Уставни закон, чиме је отворен пут готово потпуно самосталној законској, извршној и судској власти. Син наших народа и народности и доживотни председник СФРЈ Јосип Броз Тито је још крајем 1946. године “поклонио” окупиране територије, као и све друге територије са већинским албанским становништвом Албанији и Енвер Хоџи! Тито је, када је о окупираним територијама реч, Асошијетед пресу рекао следеће: “Уколико комунисти дођу на власт у Албанији оно може бити под ингеренцијом Тиране“. Албански шеф државе Енвер Хоџа је увек истицао да му је маршал Тито крајем јуна 1946. године “лично обећао” да ће окупиране територије бити у саставу Албаније, као ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Окупација у триста слика
Не може се човек , све и да хоће, отргнути утиску да је,бар што се мене тиче моја домовина Србија окупирана перманентно. Не мислим на окупацију и поробљавање од стране Отоманског царства, ни оног Аустроугарског чак ни оног језивог од стране Трећег Рајха. Било, прошло и не повратило се. Окупација је много опаснија, пефиднија и значајнија ако су мангупи у нашим редовима народским језиком речено, када је њено извориште српски етнички корпус стасао ван Србије. Нека ми Господ опрости на утиску да је мржња тих увек незадовољних, за одбрану сопствених прагова неспособних али уредно крволочних према Србији тзв. Срба пречана, прекодринаца у време Милоша Великог називаних коритарима већа и од оне код самих помуслимањених Срба па и Хрвата. Ако листате Политику из 1921 године пронаћићете полемичке текстове о овој српско- српској ствари. У тектсту се наводи да је тзв.србијански корпус био запањен чињеницом колика је мржња Срба Личана и Крајишника према Србији. Наивни ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Дугин: Трамп попустио под притиском неоконзервативаца – почетак Трећег светског рата?
Ујутру 7. априла 2017. ваздушне снаге САД су први пут од почетка дугогодишњег сукоба у Сирији извршиле масовни ракетни удар ракетама Томахавк  на ваздушну базу ваздушних снага Сирије. То јест на нас. Зашто ми нисмо користили комплекс противракетне одбране? По једној верзији, због тога што их за одбијање тоталног напада снага САД код нас нема довољно, будући да су били предвиђени пре свега против ракетних удара других могућих противника. Друга верзија: Москва није хтела да то нареди, јер би то значило неумитан почетак рата са САД. Вашингтон је донео одлуку, и знао је шта је спреман. Ми не. Шта даље? Пре него што приступимо прогнозама вредело би још једном погледати на контекст – почетне услове који могу довести до почетка Трећег светског рата (до којег и даље може да не дође). Изговор за америчку инвазију Изговор који је Вашингтон користио за наношење удара био је хемијски напад. Да тако нешто није урадио ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Шездесет чињеница о последњем руском цару Николају II
Над Светим Руским Царем Николајем II Романовим, који, као и остали чланови његове најуже породице, није желео да напусти Отаџбину (иако су лако могли да оду из земље) извршено је ритуално убиство. Заговорници лажи о одрицања од престола саставили су о томе и лажни манифест. У архивима Руске Федерације не постоји ниједан докуменат који потврђује истинитост тог мита. Постоји само „Царева изјава о одрицању“, потписана оловком. Никада раније, Николај II Романов није било који лични или службени документ потписао оловком. Услед низа нелогичности, обављено је и детаљно научно испитивање са графолошком анализом потписа. На основу непобитно утврђених и изнетих научних доказа и чињеница, закључено је да су и потпис и документ, за који су бољшевици тврдили да припадају Цару Николају II Романову – лажни. У наставку текста прочитајте 60 чињеница о последњем Руском Цару и његовој владавини: Император сверуски, краљ Пољске и велики књаз Финске, Николај II Александрович Романов (син ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Паре или живот: Откуд бољшевицима новац за револуцију?
*Србија и ,Јужни ток’: логичан крај
Lista američkih brljotina na Balkanu
Кога су САД бомбардовале у 2016. г.?
*KOSTA ČAVOŠKI: Kako su komunisti uništili državu srpskog naroda
*Џон Пилџер: Убијање историје
Злоупотреба ЕУ у походу САД на Русију
*Кућа Радоја Домановића у јадном стању
*NATO može slobodno da gazi Srbijom
Dati su nam milioni da rasparčamo SFRJ, podmitili smo stranke i političare koji su raspaljivali mržnju među narodima
*Брижит Бардо за Спутњик: Ви сте срећни да имате Путина
*Србоцидом у ЕуроТитославију
Не нападају нас што смо на раскрсници путева, већ због нечег другог!
In memoriam: Др. Зоран Ђинђић (1952. г.-2003. г.)
The Guardian: Pročitajte kontroverzni i do sada, u Srbiji, neobjavljen članak o Zoranu Đinđiću
Broz i Hitler išli u isti razred, pravi Tito klao srpsku decu!
Тито поклањао Космет Албанцима још 1946. године
Окупација у триста слика
*Дугин: Трамп попустио под притиском неоконзервативаца – почетак Трећег светског рата?
*Шездесет чињеница о последњем руском цару Николају II

Share
  • Амерички сан или мапа Русије после Трећег светског рата