Развојни пут Вука Шнајдера

Она Декартова „cogito ergo sum“,српски речено „мислим дакле постојим“, изгубила је сваки смисао у емисији једне регионалне емисије која нагиње ка помирењу у тзв.региону. Замислите Регион као појам без лика,укуса и мириса. Нема име, не означава ни нацију ни терирорију, ни језик ни конфесију. Безличан појам,безлични људи.Разговори празни. Помало пристрасни, за једнократну употребу, бар за мој укус. Емисија која је центар ове телевизије,носи страни назив за штампу.

Али када гостује човек без става и мишљења, пореклом из херцеговачке дивљине, син колонисте и задртог комунисте из Гацког, шеф кабинета Мике Шпиљка,који је како сам рече „био натеран да више воли сина свих народа и народности од оца и матере му“,краљ тргова и опозиције из деведесетих, трибун са Равне горе коме су стотине хиљада људи клицале са уздигнута три (раздвојена) прста,јунак надалеко познатог деветог марта, заточеник оног диктатора Милошевића, националиста тврдог крила, творац добровољачког одреда који позива да се секу руке ономе ко зелени барјак дигне у Санџаку (за аутора овог текста примеренији је назив Рашка),а онда поново онога који шири љубав међу регионалцима,који поклања Косово арнаутским терористичким бандама иако га није донео на каљавим ногама из Херцеговине, који призива учлањење остатка Србије у НАТО, који љуту ватру сипа на своје сународнике што су уопште своју земљу бранили. Биполарна личност, ситни шићар и саморекламер,скочидевојка што врањанци кажу, неартикулисани херцеговачки дивљак…или од свега помало,тек овај некадашњи трибун чије се присталице данас мере на нивоу статистичке грешке добио је својих пет минута да прикаже перформанс који изазива центрифугу мучнине у желудцу и благо помрачење у глави. Иако је наводно плодан писац,његов монолог деловао је као напамет научена отужна песмица, написана у кабинету неког из Владе или Невладе. То у Србији одавно и нема границу раздвајања. Мучан утисак изазвао је и други гост. Такође, некадашњи комуниста,Брозова нада а данас промотер Косова као независне државе,припадник народности Азем Власи. Да ли се књиге овог ислуженог херцеговца слабо продају тек на сваку реч шоку Вљасија климао је главом. Наравно потврђујући сваку његову реч. Да је Власи изјавио да су Срби одговорни за геноцид над Јерменима овај би потврдио три пута али без три подигнута прста. Посипање пепелом отишло је до неслућених граница. Од тога да се ОН увек залагао за мир (оне добровољце,покојног Гишку,и своје псе рата није споменуо),до тога да је Косово међународно призната држава од васколиког света (а херцеговцу је цео свет само Западна Европа и УСД) и као врхунац гадости да би се испред зграде Скупштине Србије,морао изградити меморијални комплекс Сребреница као сећање на јединог кривца Милошевића ратног злочинца, кога је српски народ довео на власт. Дакле и као сећање и подсећање да је српски народ аналогно томе чист нациста. Али једно али увек срећу овој скочидевојци квари. Прво Слободан Милошевић, са којим се идеолошки никада нисам слагала,никада није осуђен у Хагу као ратни злочинац а као дуго злочин у Сребреници који је пресудом Хашког трибунала проглашен геноцидом у исто време потврђује да Србија као држава везе нема нити је крива за исти. Ово би Вук морао да зна. Посебно зато што је он ипак дипломирани правник. И дипломирани бескичмењак који изражава дубоко жаљење што Србија, ето нема Вили Бранта који би ничице пао на колена у Поточарима. Заправо он би „клањао у Сребреници“,само кад би бедни и идиотски спски народ (читај Србијански) њега изабрао. Да,ту реч је употребио „клањати“. Већ га видим онако снисходљивог како клечи на сеџади док у трансу слуша оно Алах уекбер. Само да не прође као колега му Сарајлија хрватско црногорског порекла ономад кад је отишао на клањањење. Дакле Србија би морала да служи за подкусуривање за сва клања босанских и хрватских Србенда и браће им Хрвата и муслимана. Изгледа да је отворен конкурс за Вили Бранта јер је Додик потрчао да се поклони. И заиста он и има то ексклузивно право,јер представља народ који је злочин и починио. И кад помислих напокон да је то крај настаде нови пролом облака. “Србија под хитно да промени Устав“. Ону ометајућу преамбулу о Косову као делу државе Србије избацити под хитно. И то не референдумом који је обавезан већ двотрећинском већином Александра Вучића, који је тако фино и ударнички кренуо у реформе (уништење Србије)а кога на том светом путу и светом рату (џихаду) заустављају силе мрака оличене у српском народу. У преводу све би то било брзо завршено да се Вођа не боји могуће реакције одавно успаваног народа,који ако крене неће имати ни црвену ни плаву линију заустављања. И то говвори онај који је био јуришник са балкона Народног позоришта,који је заправо рушио систем увређен (са ове тачке гледишта исправним) коментаром ТВ Бастиље. Он и даље ради исто.Само срећом више га нико и не слуша.Сем оних у управним одборима фирми укључујући и свету звезду Дану. Азем Власи у једном тренутку рече да када су се отцепиле и Словенија и Хрватска и Босна и Македонија па и Црна Гора беше ред да се отцепи и Косово као седма конститутивна јединица по Уставу из 1974 године. Мрки Вук прећута и ово климајући главом и брадом. То што је и тада Косово било само САП а никако Република за њега нема значаја. Чак ни то што је тај Устав одавно стављен ад акта. Терористички акт отимања дела Србије Херцеговцу није проблематично.Ни из џепа ни у џеп. А џепови су одавно препуњени као и државни органи, управни одбори и београдски станови рођама из Бјелог Поља. Ваља држати језик за зубима. Додуше затупљеним одавно. А можда се неко присети „и три пука и три пука Драшковића Вука или извиднице,извиднице Драшковић Данице“.

У међувремену,шнајдер ће да шије по туђем кроју испорученом од унутрашњих и спољашњих газда. А и реконструкција Владе може да падне. Треба се препоручити земљаку. Без три раширена прста.

 photo Bagra.jpg

СВИ ВУКОВИ ПЕРФОРМАНСИ

Осамдесетих година на лажну опозициону сцену, као лажни опозиционар, као српски шовиниста, ступа Вук Драшковић,упрорно покушавајући да се представи као књижевник,а своје шовинистичке, политикантске небулозе, јавности наметне као национално-историјске романе. Тадашњи српски политчари, и јавност, писанија Драшковића Вука одбацили су с пуним правом. Ту вештину је Вук Драшковић можда савладао као дугогодишњи шеф кабинета хрватског утицајног политичара Мике Шпиљка.Или словеначког политичара Мирана Потрча чији је потрчко Вук Драшковић још дуже био, такође као шеф кабинета председника синдиката Југославије. Ходао је, Драшковић, по Београду и Југославији, осамдесетих година двадесетог века, дугокос и брадат, прљав и масан, у кожној јакни, кожним чизмама до колена, као вашљиви гибаничар из Булајићевих партизанских филмива. Таквог Вука Драшковића, Срби нису хтели, нарочито Срби из Србије. Скрнавио је часно четничко име које су комите крајем XIX и почетком XX века стекли припремајући ослобођење српских крајева који су били под турском окупацијом. Kао репрезентативан примерак Булајићевог партизанског четника ишао је и по Америци да би српској емиграцији и америчкој јавности Србе представио као шовинисте, пијандуре, наркомане, лудаке, кољаче… заједно са својим кумом. Мада новинарска карикатура, Вук Драшковић је постао новинар, тад у светским размерама моћног, Тањуга који се обилато финасирао из савезног буџета. Постао је дописник из Африке без икаквог новинарског и дописничког искуства. Има оних који кажу да је то постао зато што је био сарадник Удбе. Без сагласности Стеве Крајачића и браће Мишковић, Ивана и Милана, нико се није могао запослити у Тањугу, чак ни као кафе-куварица. Вук Драшковић је све до 1990. године био заговорник рата и ’’српске освете’’ за геноцид у другом светском рату. Он је у јавним иступима говорио да је границе будуће Србије одредио Анте Павелић: тамо где су српске јаме, у које је бацан побијени српски народ у НДХ за време Другог светског рата, тамо су и српске земље, тамо су српске границе. Другим речима Вук је промовисао линију Вировитица, Карловац, Огулин, Карлобаг. Али када је дошло до рата, он је напрасно постао миротворац. Вук Драшковић је муслиманима претио да ће им одсећи руке ако у њима буду држали турски, то јест, муслимански барјак. Примитивизмом, шовинизмом, епским блебетањем толико је разјарио муслимане у Новом Пазару који би га, на митингу СПО у том граду, растргли да га милиција, за длаку није избавила. Он је као и свака кукавица, склон претњама, а када загусти, бежи и цвили. На исту милицију, која му је у Новом Пазару сачувала главу, непуну годину касније, наредио је јуриш 9. марта 1991. године. Због тога је био ухапшен, па је попут женетине у притвору написао покајничко писмо, обећао да се никада више неће бавити политиком – писмо вредно сваког презира и гађења. Али то писмо је заборавио чим је после два дана био пуштен на слободу. О дослуху Вука Драшковића са антиспским снагама у Хрватској и Словенији које су припремале грађански рат у СФРЈ управо је доказ 9. март 1991. Велике демонстрације против власти, изабране само три месеца раније на вишестраначким изборима, Вук Драшковић је извео у дослуху са службама које су извеле 27. март 1941. и делом војног врха ЈНА наклоњеном Словенцима, Хрватима и такозваном Савезу Комуниста покрету за Југославију. Скривени циљ деветомартовских демонстрација било је покретање грађанског рата у Србији. Дршковића су подржавали славни команданти који су, док су деца гинила у њиховим растуреним формацијама, себи додељивали луксузне станове. Али рат није избио у Србији већ у Словенији. Жељан рата и крви, разочаран срамним поразом моћне ЈНА у кратком и бесмисленом сукобу у Словенији, Драшковић је као велики комндант протествао што није употребљено више борбених средстава против Словенаца. Вук тада није протествовао против оних који су голобраде младиће без муниције, без тактике и циља, гурнули пред Словенце да би били срамно поражени и потпуно понижени, већ зато што Словенија у ’’великом рату’’ против ЈНА одлази из Драшковићеве Југославије. Када је кренуо рат у Хрватској, рани хушкач из осмамдестих година двадесетог века, Вук Драшковић, постаје, одједном, миротворац, заљубљен у Фрању Туђмана, Стипу Месића, Миру Баришића и остале… Од Вука Драшковића се одрекла чак и његова паравојна творевина, прва такве врсте на српској страни. Вук је њу формирао са намером да је у Србији употребљава против политичких противника, али га они нису слушали већ су отишли на непостојећи фронт да бране српски народ. Док је Алија Изетбеговић обављао последње припреме за рат против Срба, Вук Драшковић га је прогласио за миротворца, а Србе за крвожедне четнике који желе рат по сваку цену. Укључио се у пропагандни рат на Алијиној страни. У јавности Босне и Херцеговине, Драшковић је стваро представу да су Срби оно што је он до недавно био – шовинистички безумници. Лично се обогатио и омогућио невероватно богатсво својој и роднини своје сапутнице. Скоројевићи из Бијелог поља су власници главне београдске улице, Кнез-Михајлове. Те паре Драшковић је стекао на родном херцеговачком камењу поштено радећи за скромне плате у мрско му Титово време. Вук себе упорно представља као жртву и највећег опозиционара Милошевићевог режима. Он намерно прећуткује да је на власти од 1992 године. Грађани памте хаос, јавашлук, корупцију, криминал у општинама у којима су његови људи дошли на власт. Драшковићева екипа и родбина су неприкосновени господари били од 1992. године у 5 централних београдских општина, а на нивоу града 1997 – 2000. Похарани су стамбени фонд, пословни простор, цветала је дивља градња, ницали су киосци као печурке после кише… Све се то дебело наплаћивало и сливало у џепове без дна. Што су њихови преци и земљаци, као Титови партизани, одузели од локалног становништва, они су приватизовали, присвојили, отели. Вук је 1998, за коректно понашање као властодржац у Београду, требало да добије добар део власти у републици, али пошто су његови и женини апетити били незајажљиви њихово место у влади су заузели радикали. Тада су СРС и СПО били већина у Скупштини. Као доброг и поузданог партнера Милошевић га је поставио за потпредседника савезне владе, пред бомбардовање 1999. Ни трага од шовинизма и четништва из осамдесетих година. За пропаст српског народа и Србије Драшковић и његова родина су богато награђени. На изборима две хиљадите године Вук је катастрофално поражен. Партија му цензус није прешла. Народ их прозрео и презрео. Али три године касније Вук се враћа на политичку сцену. И то у дипломатију. Сада му је пала кашика у мед па родбину, и антисрпску братију, поставља на дипломатска места, путује по свету и клевеће Србију и српски народ. Вук ће као дипломата, као министар иностраних послова, уништити Србију и тријумфално завршити политичку каријеру коју је започео у кабитнетима Шпиљка и Потрча као потрчко уз рукољуб Мадлен Олбрајт. Као добар и перспективан комуниста Вук се прославио фељтоном у Загребачком тједнику Око када је величао Тита, а Дражу Михајливића кудио као издајника. Условни рефлекс једном доведен до савршенства тешко се потискује. Са и без подигнута три прста.

(зa деловe биографије Вука Драшковића у делу Сви Вукови перформанси коришћени су изводи из текста „Вук Драшковић се окретао и окреће како ветрови дувају“ Ј.Симића)

Д. И.

Багра на окупу

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
*NATO može slobodno da gazi Srbijom
Vojnici NATO ubuduće bi trebalo da imaju slobodan tranzit kroz Srbiju, da koriste srpsku vojnu infrastrukturu i budu „zaštićeni“ posebnim statusom dok borave na teritoriji Srbije, pišu „Večernje novosti“. Ovo je samo jedna od stavki koje se Srbija obavezala Individualnim partnerskim akcionim planom /IPAP/, čije su stupanje na snagu prije dva dana u Briselu ozvaničili ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i ministar odbrane Bratislav Gašić. Plan IPAP podrazumijeva i potpisivanje takozvanog SOFA sporazuma, koji Srbija već ima sa SAD i sa članicama NATO, kojim se reguliše prelazak granice i nivo imuniteta za pripadnike NATO dok prolaze kroz Srbiju ili borave u njoj, kao i pristup vojnim objektima. Srbija se obavezala i da Regionalni centar za obuku „Jug“ kod Bujanovca bude otvoren za sve zemlje članice Partnerstva za mir i NATO, da postepeno usklađuje svoje propise u oblasti odbrane sa EU, uništava viškove naoružanja. Posebno je zanimljiva obavezna stavka o saradnji sa NATO na polju ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Фото албум: Равна Гора 1941.-1945. г.
Драгослав Ђорђевић из села Влакче, као четник Горске краљеве гарде. Комунисти су му убили мајку Јелицу и сестру Олгу. Њега су заробили лета 1945. На монтираном процесу у Тополи осуђен је на смрт. Мучен је и убијен у Капислани у Крагујевцу Ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић у Прањанима 6. септембра 1944. г., на прослави рођендана краља Петра Другог Карађорђевића. Десно, у зеленој кошуљи, је наредник Никола Марковић из села Бозољин код Блажева, један од 26 равногораца који су 11. маја 1941. г. заједно са пуковником Михаиловићем дошли на Равну Гору у Западној Србији. Снимак је начинила америчка војна мисија. Ово је једна од првих фотографија у боји снимљених у Србији Прањани, 6. септембар 1944. г. У левом углу, у првом плану, је капетан Никола Лалић. У средини је ђенерал Михаиловић. До њега је пуковник Мекдауел. Звоник у позадини фотографије постоји и данас Драгослав Димитријевић је био један од омиљених ратних команданата Јасенице и Поморавља ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Обелодањене књиге стрељаних
Највеће откриће Државне комисије за тајне гробнице јесу књиге стрељаних. То, за «Новости», открива историчар Срђан Цветковић, бивши секретар ове комисије, која је формално престала с радом крајем прошле године и чију је скенирану документацију Министарство правде уступило Институту за савремену историју. Књиге стрељаних постојале су за сваки округ, укоричене су, и у њима су вођене прецизне евиденције о онима који су стрељани без судске пресуде, само по налогу ОЗНА-е. Из њих се види да су стрељања била организован и масован, нимало случајан посао, и слична документација не постоји нигде у Европи. — Ликвидације на десетине хиљада људи после рата нису рађене «на реч» или из анархичне освете, како то често покушава да се прикаже, већ по детаљном плану који је подразумевао квоте и стриктну методологију с прецизном евиденцијом — каже Цветковић. — Ово доказују књиге стрељаних по окрузима и спискови за свако село у Србији, које су радили органи ОЗНА-е. На основу ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
V Конгрес Коминтерне у Москви о југословенском питању
1. Југославија је многонационална држава. Српска буржоазија, која спроводи своју хегемонију, представља народ који чини само 39 одсто целокупног становништва Југославије. Остали народи, који заједно представљају велику већину становништва више или мање потчињени су режиму националног угњетавања и против њих се води политика денационализације. 2. Срби, Хрвати и Словенци су три различита народа. Теорија о јединственом троименом народу Срба, Хрвата и Словенаца, јесте само маска за великосрпски империјализам. 3. Задатак је КПЈ да води одлучну борбу против националног угњетавања у свим његовим облицима и за самоопредељење народа, да подстиче народноослободилачке покрете стално тежећи да те покрете извуче испод утицаја буржоазије и да их повеже с општом борбом радних маса против буржоазије и капитализма. 4. Пошто у Југославији постоји масовни покрет против националног угњетавања у свим његовим облицима, масовни покрет за право на самоопредељење, национално питање има актуелно и оштро обележје и непосредно дотиче интересе радних маса. 5. Због тога се општа парола у вези ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Са 14 година сам доведена у Јасеновац
Милица Секулић (87) прича о масовном страдању Срба у Доњој Градини код Козарске Дубице, од усташа. ДЕВЕТ гробних поља на подручју Доње Градине код Козарске Дубице седам деценија опомињу и крију страшну истину о злочиначком усташком походу под окриљем Независне Државе Хрватске. Током Другог светског рата, у злогласном логору Јасеновац на најмонструознији начин убијено је 700.000 људи, међу њима 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста и 20.000 деце. Преживели логораши били су сведоци стравичних убистава целих породица. Милица Секулић (87) из села Демировац изгубила је бројне чланове породице. – То су биле страхоте, нељудске, страшне. И сада када се сетим, плачем. Имала сам свега 14 година када сам доведена у Јасеновац и свега се сећам. Доведена сам са мајком и сестром. Покушала сам чак да побегнем, али сам одустала, јер нисам хтела мајку да оставим. Људе су трпали у вагоне, било је све заглавило од муке и јада. И мог оца су ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Да ли су комунисти помагали усташама?
Među prvim zemljama s kojima je Sovjetski Savez uspostavio diplomatske odnose bila je fašistička Italija. Rim i Moskva, iako su im ideologije bile suprotne, jedno vreme imale su istovetan cilj: uništenje evropskog poretka utvrđenog međunarodnim mirovnim ugovorima. U okviru tog cilja poklopio se zajednički interes da je neophodno rasturiti Jugoslaviju kao “veštačku versajsku tvorevinu”. Sprovodeći svoju politiku i preko Kominterne, Staljin je loše procenjivao da mu od fašizma ne preti nikakva opasnost, jer je okrenut protiv zemalja zapadne demokratije. Bio je ubeđen da će se ta dva buržoaska bloka međusobno uništavati i da bi takav njihov odnos pomogao u “izvođenju” svetske revolucije. Zato je sa Italijom najpre došlo do saradnje na organizovanom terorizmu. Boljševici su opravdavali terorističke akcije pojedinaca, tvrdeći da bi ubistva pojedinih predstavnika režima mogla da zaplaše i dezorganizuju državnu vlast. U svojoj politici razbijanja Jugoslavije, Kominterna je podržavala i podsticala nacionalne organizacije i grupe na Balkanu koje su se ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Беч не признаје злочине у Србији
Бечки дневник „Пресе“, поводом стоте годишњице почетка Првог светског рата, констатовао је да је аустроугарска војска била посебно свирепа на Балкану и руском фронту. Дневник се, при том, позвао на списе Швајцарца Арчибалда Рајса, али и нову књигу тима историчара окупљених око Ханеса Лајдингера која је недавно изашла под насловом „Хабсбургшки прљави рат – истрага Аустроугарског вођења рата 1914.-1918.“ Тим историчара окупљених око Лајдингера се супроставио тези Кристофера Кларка који тврди да је читава Европа крива за рат. Историчари окупљени око Лајдингера смарају да је Аустроугарска доследно ишла путем војне конфронтације посебно према југоисточним суседима. До осуде ратних злочина није дошло, констатује „Пресе“, указујући да су изговори били да Република Аустрија, која је заменила дунавску монархију, није могла да се криви за недела аустроугарске војске. Ни после Другог светског рата Аустрија није признала злочине Аустроугарске, како не би нанела штету царском угледу који привлачи туристе. Избрисати цео народ „Београдске болнице су четири пута данас ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Фалсификат – Партизански (титоистички) филмови!
Фалсификата у партизанским филмовима има толико да би само о њима могла да се напише једна књига. Јер, практично у свим овим филмовима историја је драстично фалсификована. Највећи  стуб  који  је  имао  за циљ  да  помути  разум  СРБА  су  партизански (комунистички филмови), ови филмови представљали су један од главних елемената индоктринације маса у доба комунистичке диктатуре. У снимање једног партизанског филма улагано је више новца него данас у снимање свих филмова за годину дана. За баснословне хонораре, партизанске „хероје“ и њихове непријатеље играле су највеће светске звезде, попут Ричарда Бартона, Јула Бринера или Орсона Велса. За филм ”Валтер брани Сарајево” узета је прича о потпуковнику Жарку Тодоровићу ”Валтеру”, команданту четничких илегалаца у Београду. Постојао је и комуниста Жарко Перић ”Валтер”, али био је толико небитан, да га немачка документа уопште не помињу. Међутим, Операција ”Валтер”, у којој је Гестапо ухапсио Тодоровића, била је највећа те врсте на Балкану, док је гестаповски досије ”Валтер” био ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Пролетерске бригаде 1941. и 1942. године
У част Стаљиновог рођендана, у варошици Рудо 21. децембра 1941. комунисти оснивају Прву пролетерску бригаду. После сукоба са Стаљином, 1948. године, они ће једноставно рећи да је 1. пролетерска бригада основана 22. децембра и од тада ће се тај датум славити као „Дан Југословенске народне армије“. Своју 2. пролетерску бригаду формирају 1. марта 1942. године у Чајничу. Том приликом Тито је, поред осталог, изговорио касније много пута поновљену реченицу: „Ми ћемо пуцати и на рођеног оца ако иде против народа!“[1]   Од свог наредбодавца из Москве међутим, Тито одмах добија критику поводом тих потеза; у депеши од 5. марта 1942. Коминтерна замера Брозу што је дао повода „присталицама енглеске и југословенске владе“ да сумњају како „партизански покрет добија комунистички карактер и да се усмерава ка совјетизацији Југославије“. Била је то тајна која се морала чувати све док се енглеске и југословенске трупе (четници) боре против сила Осовине. Зато „Дјед“ у истој депеши, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Povodom Dana mladosti: Zašto je Titu bila važna samostalnost Kosova
Najveći problem sa Titom je što su njegov lik i delo i dalje ovejani misterijom i tajnom. Istoričari i istraživači poslednje dve i više decenija pokušavaju da osvetle ko je zaista bio Josip Broz, i šta je zapravo ostavio iza sebe. Piše Veljko Miladinović Datum: 25/05/2016 Dan mladosti, iliti Titov rođendan koji to nije, ali smo voleli tako da ga doživljavamo, praznik je za neizlečive jugonostalgičare koje nikada nije napuštala ljubav prema Titu. Posle dve i po decenije teške političko-ekonomske krize na „zapadnom Balkanu" - ah, kako bi de Tito prevrnuo u grobu da čuje ovaj izraz - popularnost „druga Starog" konstantno oživljava širom nekadašnje države sa šest buktinja. To nije samo odraz ideološke reinkarnacije komunizma ili socijalizma sam samoupravljanjem i ostalim derivatima. Zapravo, nema nikakve veze s tim. Istorijski otklon, i proteklo vreme "koje leči sve", nose sa sobom i tu nus pojavu relativizacije (i hipsterizacije) diktatorskih, totalitarnih ili autoritarnih sistema - ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Zašto sam protiv spomenika Zoranu Đinđiću!
Verujem da ću posle ovog pisanija izazvati veliki revolt kod ljudi koji nekritički svrstavaju Zorana Đinđića u velikane srpske političke misli, ali imam želju da se po pitanju eventualnog podizanja spomenika u Beogradu povede polemika. Nisam pristalica tog čina, jer, da bi se nekom podigao spomenik, ili po njemu dalo ime ulici, u najmanju ruku mora da protekne određeni period na osnovu koga bi istorija dala svoj sud. Period od tragične smrti Zorana Đinđića je suviše kratak, a na čelu Vlade koju je vodio bio je negde oko dve i po godine, što je malo vremena da bi se sagledalo njegovo delo. Najpre da krenemo od jedne zablude koja nam se stalno servira kako je on bio „prvi demokratski predsednik Vlade“. Taj besmisleni epitet „prvi demokratski“ je apsolutno netačan, jer i pre izbora Zorana Đinđića imali smo višestranačje i izbore i svi predsednici Vlada pre Đinđića proisticali su iz određene vladajuće većine ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Pasja groblja žrtava komunizma
Beograd i veći gradovi u Srbiji posuti su neobeleženim masovnim grobnicama, punih kostiju nevinih žrtava komunističkog terora s kraja Drugog svetskog rata. Zapanjujuća je sličnost sa zločinom u Srebrenici, počinjenim 50 godina kasnije. Nedavna presuda prvom predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću ponovo je otvorila pitanje zločina u Srebrenici, koji su počinile snage pod komandom generala Ratka Mladića, oficira nekadašnje Jugoslovenske narodne armije, a poslednje tri godine karijere i Vojske Republike Srpske. Drljavi, američki, pristrasni i kakav god Haški tribunal ipak je osudio većinu nalogodavaca i neke neposredne izvršioce tog stravičnog zločina, grobovi ubijenih su obeleženi i podignut im je spomenik. Nema spomenika žrtvama, ali biće spomenika zločincima U Beogradu ne postoji nijedan državni spomenik hiljadama ljudi koji su streljani bez suđenja, ali se zato planira podizanje spomenika organizatorima i naredbodavcima masakra Aleksandru Rankoviću i Slobodanu Peneziću Krcunu, koji se u delu naroda još uvek doživljavaju kao velike srpske patriote. U Šapcu, pored mosta ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Попис 1423 сарадника УДБЕ из БиХ
Objavljeno: Nedjelja, 07 Veljača 2016 20:09 Pogledajte popis 1423 suradnika zloglasne UDBA-e na kojima se nalaze imena i iz našeg grada. Možda se na njemu nalaze Vaši susjedi, ”prijatelji”, rodbina, ili pak poznanici. Popis je preuzet iz knjige Čuvari Jugoslavije: Suradnici UDBE u Bosni i Hercegovini, Ivan Bešlić objavljen na portalu Domoljub.org. - ABAZOVIĆ (FAHRIJE) AMIR, 1955. – BISTRICA/GORNJI VAKUF - USKOPLJE – »MAŠINAC« - ABAZOVSKI (ŠEMSUDINA) DŽEMAIL, 1944. – KIČEVO/MAKEDONIJA – »SMIR« - ABDULAHI (FERIDA) FETI, 1933. – GOSTIVAR/MAKEDONIJA – »BALON« - ABRAMOVIĆ (ALEKSE) NIKOLA, 1946. – BERKOVIĆI/STOLAC – »STON« - ADILOVIĆ (IBRE) ŠEFKO, 1959. – KLJACI/TRAVNIK – »ARGUS« - AGIĆ (HAZIMA) OSMAN, 1957. – VRANOVIĆI/ZENICA – »MUSAFIR« - AHMETBEGOVIĆ (FEHIMA) MUSTAFA, 1934. – PRAČA/FOČA – »INFORMATOR« - AHMETOVIĆ (SADRIJE) ŠABAN, 1923. – GUSINJE/CRNA GORA – »BORAC« - AHMETOVIĆ (ŠABANA) SKENDER, 1950. – SKOPLJE/MAKEDONIJA – »BESA« - AJANOVIĆ (JUSE) IBRAHIM, 1947. – VOLJICE/ GORNJI VAKUF - USKOPLJE – »LAUFER« - AJDIN (MEHMEDA) HAMDO, 1922. – SARAJEVO – »LIRA« - AJKUNIĆ (IZETA) ABID, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Једна фотографија из Неовисне Државе Косово
Срушено српско православно гробље и црква у јужном делу Косовске Митровице од стране Шиптара Рушитељи свега што је српско на Косову и Метохији у последње две деценије су управо Брозови шиптарски пионири и омладинци које је он брижљиво одгајао у СФРЈ. Они након две деценије од његове смрти изгледају овако:  
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*У ком свету Србија живи?
И ПОСЛЕ 73 ГОДИНЕ ОД БОМБАРДОВАЊА БЕОГРАДА И СКОРО СВИХ ВЕЋИХ ГРАДОВА У СРБИЈИ НА ПРАВОСЛАВНИ ВАСКРС 16.АПРИЛА 1944.ГОДИНЕ, ТИ ДОГАЂАЈИ СЕ НЕ НАЗОВАЈУ ПРАВИМ ИМЕНОМ. МОРА ЛИ СРПСКИ НАРОД И ДАЉЕ ДА ЖИВИ У ИДЕОЛОШКОМ МРАКУ ИСПРАНИХ МОЗГОВА. Скоро на свим медијима 6.априла 2017.године је објављено подсећање на вандалско бомбардовање Београда које се десило 6.априла 1941.године. Овај нељудски чин изведен од стране немачке фашистичке авијације произвео је велике разорне последице како по бројности људских жртава, изазивања страха, патњи и несигурности, тако по питању материјалних разарања. Подсећање на ове догађаје било је, по процени аутора овог текста, донекле примерено времену и ситуацији у коме се налази држава и друштво у целини. Полагани су венци на спомен обележја страдалих, организоване су одрђене манифестацфије у смислу подсећања на тешке дане безумља коме је српски народ  платио велику цену. Кажу да време лечи све па и најтеже ране се временом зацеле. Али, свакако да су ова ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Окупација у триста слика
Не може се човек , све и да хоће, отргнути утиску да је,бар што се мене тиче моја домовина Србија окупирана перманентно. Не мислим на окупацију и поробљавање од стране Отоманског царства, ни оног Аустроугарског чак ни оног језивог од стране Трећег Рајха. Било, прошло и не повратило се. Окупација је много опаснија, пефиднија и значајнија ако су мангупи у нашим редовима народским језиком речено, када је њено извориште српски етнички корпус стасао ван Србије. Нека ми Господ опрости на утиску да је мржња тих увек незадовољних, за одбрану сопствених прагова неспособних али уредно крволочних према Србији тзв. Срба пречана, прекодринаца у време Милоша Великог називаних коритарима већа и од оне код самих помуслимањених Срба па и Хрвата. Ако листате Политику из 1921 године пронаћићете полемичке текстове о овој српско- српској ствари. У тектсту се наводи да је тзв.србијански корпус био запањен чињеницом колика је мржња Срба Личана и Крајишника према Србији. Наивни ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Португалски генерал: У Сребреници није било геноцида, права истина је скроз другачија!
Португалски генерал Карлос Мартинс Бранко, који се деведесетих година, у време ратних дејстава на територији бивше Југославије, налазио на стратешки важном положају заменика шефа мисије војних посматрача УН за Хрватску и БиХ (1994-1996), у својим мемоарима „Рат на Балкану“ саопштава своја сазнања и о дешавањима на подручју Сребренице у јулу 1995. За разлику од измишљотина плаћених „стручњака“, лажних сведока и пропагандиста „невладиних организација“, генерал Мартинс Бранко износи чињенице које су на терену прикупљали компетентни обавештајни органи. Те чињенице су се службено сливале на његов писаћи сто у Загребу, где се налазио штаб Посматрачке мисије УН. Фактима које износи и закључцима које изводи тешко је приговорити по било којем убедљивом основу. У продужетку, наводићемо ставове који се налазе на страницама 201 – 206 његових мемоара. Дакле, да не би било недоумице, на основу свега виђеног и прегледаног, португалски генерал из официрског састава НАТО пакта, Карлос Мартинс Бранко, изјашњава се недвосмислено да се у Сребреници ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Истина о 42. хрватској домобранској “Вражјој дивизији”
(Витали Жучни) Војним сломом и распадом Аустро-Угарске монархије, нестала је са попришта као војна формација и 42. хрватска домобранска дивизија, али је настала загонетка, која већ скоро један век има последице за српски народ и српски етнички простор. Током Великог рата, изникли су из редова њених, окупаторски управници у БиХ, Црној Гори и Србији, а после завршетка рата и стварања заједничке државе, тројица политичких вођа. Имали су различиту политичку развојну каријеру, али заједнички антисрпски предзнак  и ратовање у редовима 42. домобранске дивизије КуК „казнене експедиције“. Јединство утицаја свештенства РКЦ и идеологије ХСП (Хрватска странка права) као изразито клерикалне и антисрпске настало је још пре Великог рата, јер је већина резервних официра из 42. хрватске домобранске дивизије била активна у ХСП. То ће се драстично испољити ратним злочинима над српским народом у Великом рату. У злочинима почињеним и у аустро-угарској монархији и у Србији, предњаче примерима својим, старешине у 42.хрватској домобранској дивизији. Генерал-пуковник Стјепан пл. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Зашто је за једне херојско, а за друге погрдно име Шиптар?
Ово је тајна која се крије иза имена нашег јужног суседа а због чега је реч Шиптар за једне херојско име, а за друге увреда изненадићете се и сами. Ћиптари (Фото: Јутјуб) Премда постоји спорење око тога колико дуго Срби и Албанци живе једни поред других, нема никаквог спора око тога да је у питању врло дуги временски период. У свести обичног човека никакву улогу не игра да ли је у питању хиљаду година, или милион година, када нам и пуких 200 година колико нас дели од Карађорђа делује као вечност. Упркос томе, упркос чињеници да мислимо да их познајемо јако добро, они су за нас и даље мистерија. Оно што мислимо да знамо ограничено је на наше национално искуство и на наш угао гледања који се махом не поклапа са њиховим, а оно што не знамо (рецимо, где су били и шта су радили пре 11. века) нам даје за право ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*NATO može slobodno da gazi Srbijom
*Фото албум: Равна Гора 1941.-1945. г.
Обелодањене књиге стрељаних
V Конгрес Коминтерне у Москви о југословенском питању
*Beograd – Pasja groblja žrtava komunizma (mapa)
*Са 14 година сам доведена у Јасеновац
Да ли су комунисти помагали усташама?
*Беч не признаје злочине у Србији
Фалсификат – Партизански (титоистички) филмови!
Пролетерске бригаде 1941. и 1942. године
Povodom Dana mladosti: Zašto je Titu bila važna samostalnost Kosova
*Zašto sam protiv spomenika Zoranu Đinđiću!
Pasja groblja žrtava komunizma
Попис 1423 сарадника УДБЕ из БиХ
*Једна фотографија из Неовисне Државе Косово
*У ком свету Србија живи?
Окупација у триста слика
*Португалски генерал: У Сребреници није било геноцида, права истина је скроз другачија!
Истина о 42. хрватској домобранској “Вражјој дивизији”
Зашто је за једне херојско, а за друге погрдно име Шиптар?
Share