Први део Истина “Стрељања Историје”

Први део

Истина “Стрељања Историје”:

Почињена зла која захтевамо да се прокуну и казне

била су толико умишљена,

толико натопљена мржњом, толико разорна,

да цивилизација неће опстати

ако та зла буду занемарена и поновљена.

(“The wrongs which we seek to condemn and punish have been so calculated, so malignant, and so devastating,

that civilization cannot tolerate their being igored, because it cannot survive their being repeated.”)

Према овом часном и одговорном цивилизацијском захтеву за Идеале Победе Другог светског рата Роберта Џексона (Robert H. Jackson), истражног судије Нирнбершког трибунала (Nuremberg prosecutor) на процесу Нацистима 1945, и блиском сараднику америчког председника Хари Трумана – у односу на Равноправност Права сваког народа да слободно битише у Правди и Праведности послератне цивилизације; и у односу на легитимитет Истине и Историјске Истине Другог светског рата; и поготово у односу на мржњу према Праву Српског Народа на постојање и живи као Нација у сопственој држави – јесте почињена најгрознија издаја Другог светског рата: Ниједно од оптужених зала није нити “прокунуто” нити “кажњено”! Напротив: ближећи се 70-годишњици завршетка Другог светског рата, ова најгрознија Издаја Другог светског рата “прокунула” је и ликвидирала Слободу: Мржња је Издајом преточила послератну будућност у не-“прокунуту” епидемију зла настављајући и данас холокауст над Србима као Нацијом: тоталном ликвидацијом Српске Нације и ликвидацијом њеног легитимитета на постојање па чак и права на успомену да је Српска Нација икад постојала – настављајући тако Endlösung ватиканско-усташког брозовизма: “Поклати Србе”! Зло Стрељане Историје Издајом Другог светског рата – камуфлирано наметнутим лажима уместо истине – данас Диктатуром Мржње издаје Другог светског рата – изопачава данашњи свет!

Зли који то чине страхују од Истине зато да се не би сазнали почињени злочини мржње које они настављају! Да би спречили повратак Истини засновали су на лажима измишљене догађаје и мотивације, попут некакве српске измишљене залуђености некаквим измишљеним шовинизмом, измишљеним расизмом, па чак и измишљеним наводно урођеним фашизмом, нацизмом, антисемитизмом! Овим блатантним измишљотинама, уз масовно убиство Срба, дуготрајном диктатуром над приопћавањем једине дозвољене масовне информатике, и диктатуром над верском и духовном вертикалом Срба као таквих, Зло је успело да постигне лоботомистички поремећај српске националне способности да схвата – што је довело до приљежности преосталих живих српских генерација да – неки понизно, неки уз роптање – належу на покондиреност и то уопште не схватајући да холокауст мржње систематично приводи на стрељање Српску Нацију умишљено залуђену лажима, са растресеним коренима Православља и стрељаном историјом… заслепљену и несвесну Нацију која чак не схвата нити да је Зло срља покондирењем у најогавније стратиште духовног, интелектуалног и физичког тоталног истребљења!

“…због Истине која живи у нама

и која ће заувек бити са нама.”(1)

Једна од најгрознијих лажи издаје Другог светског рата, чија авет лажног легитимитета и данас маестрално камуфлирана доминира варварстом такозване “званичне” криминализације стрељане историје – јесте да наводно зато што не постоји леш Србије зато наводно Србија није убијена него је наводно убијен некакав наводни “народни непријатељ”: наводно је некаква “комунистичка револуција” елиминисала некаквог “народног непријатеља”, некакву наводно “реакционарну српску буржоазију”, некакав српски наводно “фашистички” наводно “реакционарни шовинизам”, па зато што наводно нема леша Србије – зато Лаж заснива свој лажни легитимитет на камуфлажи да злочин Убиства Србије наводно није нити почињен, већ рекламира да је обављена некаква наводно легитимна промена друштвеног поретка!

Али… Сведочанство Истине Раденковићевог “Стрељањa историје” јесте непобитан доказ да у стварној стварности ни наводна “револуција”, нити “народна” нити ма каква, нити наводна “промена друштвеног система” – нису постојали! Напротив, у стварној стварности постојали су и постоје и опстају само злочин стрељања историје, само леш стрељане Србије, само злочин почињен над њом! У стварној стварности постоји само тотална криминализација легитимитета права и морала које је мржња издаје и лажи Другог светског рата наметнула за катализатор срозавања послератног света под диктатуру глобалног Зла! У стварној стварности постоје само жртве злочина издаје:

Жртва прва: Истина! Жртва друга: Људска, верска и национална слобода! Жртва трећа: Равноправност права на Слободу!

Зато Зло лажи забрањује да се зна да постоји “стрељана историја”!

Зато Зло лажи дозвољава да се зна да постоји само Лаж коју је криминализација Злом “озваничила” за једину наводно “неприкосновену” и наводно “акредитовану” Истину! Зато Лаж забрањује да се зна и схвати да је лажна револуција – која јесте била управо фашистичко разбојништво – стрељала историју! И зато да се превара не би открила, да се не би открило да је злочин починила расистичка мржња против Срба; и зато да би мржња могла комотно неометана да наставља садизам убиства Срба и Србије, зато, као јуче, као прекјуче, тако данас, мржња камуфлира замену Истине Лажју спроводећи строго прописану глобалистичку лоботомистичку стерилизацију засновану на катализатору Зла – на највећој превари Другог светског рата:

На Превари Јосип Броз звани Маршал Тито!

Када се изузму као секундарни покварењачки покушаји данашњих покондирених и најмљених никоговића да униформисаним одбијањем ућуткају “Стрељања историје” и анулирају Истину присиљавајући је да настави да се батрга у бућкуришу лажи којима камуфлажа Зла покушава да заувек покопа чак и успомену на Истину – очигледно је да Сведочанство Истине “Стрељања историје” јесте у суштини тотално различито од лажних представа утутканих у наше све болесније схватање дуготрајном пропагандистичком лоботомизацијом “ломљења кичме Србији” – и да као такво захтева од Срба тоталну промену појимања; тотално различито схватање стварне стварности; захтева уствари ослобођење српског здравог разума који је у Срба као Народа, као Нације, као Духовности Постојања, па и као Државе – бивао камен темељац – међаш Српског Националног Духа од најдавнијих давнина све до Растка Немањића, и, без обзира да ли покорен или слободан, од Растка све до злочиначког убиства Равне Горе и Равногорске Србије!

Ослобођење Српског Националног Духа од лажне ругобе “смрт фашизму – слобода народу” Сведочанством Истине “Стрељања историје” – колико год да ослобођење и васкрс српског здравог разума Српског Националног Духа може на изглед да се чини немогућим у данашњем свету – јесу могући – јер то јесте ослобођење и васкрсење најдубљих корена Чистоте Моралности, Поштења, Одговорности и Вере Нације на којима се заснива Њено вишемиленијумско духовно и физичко трајање опстајањем Православља и Српства! На Ослобођење нашег Националног Утемељења никад се није натеривало: једноставно, сваки Србин у чијим недрима бди Истина и Слобода, Поштење и Одговорност, Поштовање и Вера – тај међаш Српства ослобађа се од шиканирања лажном стварношћу и реактивира себе у истиниту стварност онога што Српство и Православље заиста јесу! Да се у данашњем свету изопачења мржњом и лажи то може учинити – као и увек до сада, одговор можемо дати само ми сами…

…јер Поштење Српства одувек бијаше: “на муци се познају јунаци”!

То што смо 70 година унакаживани – није изговор! Јер изговор никад није долазио у обзир – као нити када су физичку премоћ Срби победили Небесном Србијом; нити када су српски Народ, Војска и Дух преживели Голготу одступања; нити када су Равна Гора и Равногорска Србија преживели конокордате и издаје “југославенства” и смогли снагу да однесу Победу Слободе у Другом светском рату… тако Срби могу да се и данас или сутра ослободе “ломљења кичме” и победe лажну накараду Зла звану “смрт фашизму – слобода народу”! Српски Народ Српског Националног Духа није марва, није никакав суновраћени ерзац продужетка некакве брозовистичке “народне масе”, није марва никаквог суноврата безкичмених сарадника окупатора нити заглупљених “грађана” које ћеф садизма може прекрштавати и покондиравати у заслепљене робове куге!

Истина “Стрељања Историје”:

Убиство Србије Зло спроведи у две фазе: Прва фаза: Масовно убиство Равногораца које су обавили Брозови такозвани “комунисти”, заједнички са Усташама; први наоружани савезничким, други немачким и савезничким оружјем, уз систематски помор са неба британских пилота мучким узастопним митраљирањем Равногораца из такозваних “пикаваца” добијених од Америке! Друга фаза: Масовно убиство Србије: Руља брозовистичких “преваспитаника” предвођена брозовим усташким поглавницима антисрпске мржње, побила је поштеног Србина Равногорске Србије, отела му приватно власништво, отела домаћински праг и Поштење Славе и Кандила; разорила му грађанску класу, сељака, град, варош, село; разорила национални интелект, националну културу, националну народну “народску мудрост”; разорила му Национално Родољубље; разорила православну Веру у Господа раскомадавши Српску Православну Цркву; масовним убиством српске омладине од Главњача широм Србије до Сремског назови фронта – управо масовног стрелишта у леђа… руља брозовистичких фашиста докрајчила је ликвидацију Равногорске Србије!

DSCF7311

Држава и Власт криминализовани! Историја, Школовање, Порекло, Истина, Морал, Завичајност, Дух, Одговорност, Поштење, Постојање – ликвидирани! Криминализатори, укључујући Усташе – не само да оберучке прихватају олош сарадника окупатора већ их фаворизују у поглавнике антисрпског садизма!

Једном речју: Равногорској Србији сломљени су и духовна и физичка кичма!

Јуче нам је отета колевка – данас се од смућених Срба отима завичај!

Расистичка мржња овог антисрпског холокауста – овог расистичког злочина “коначног решења” након лажног “ослобођења” од Нацизма – обављена на очиглед и уз благослов, па чак и по налогу Победника Другог светског рата – представља као таква de facto најгнуснију издају Другог светског рата и Победе тог рата, и једну од најгнуснијих досадашњих цивилизацијских издаја Моралности и Праведности!

Лаж: “Смрт фашизму – слобода народу”!

Истина: License to kill!: Криминализација легитимитета!

Лаж Зла: акредитованo право на злочин!

За анатомију заразе криминализације најкарактеристичнија је ликвидација сећања:

Заборављена је не само Морална Одговорност – заборављена је Одговорност!

Ова срж Лажи отелотворена брозовистичким злочинством “Смрт фашизму – слобода народу” – које уистину значи “Смрт Слободи – слобода криминализацији” – јесте катализатор послератног злочинства којe je у људима проклијало зло семе које се укоренило и ишђикаало у послератном свету да га припреми за прочишћење Злом када ће “отров” каквим Зло сматра “човечанство” – “бити прогнан из овозмаљског раја”! Зато Зло ликвидира заостале наводне ‘шизматике‘ – попут Православља – као “нелегитимне”!

Схвативши Сведочанство Истине Раденковићевог “Стрељања историје” да су Черчил и његов Тито само драстични експонати Ватикана, иако је из данашње терминологије Ликвидиране Моралне Одговорности избачен израз “Зло” – јер је Броз ликвидирао израз “Добро” као заразну израслину коју је прогласио за “непријатеља народних маса” – ипак произилази да гнусна издаја Другог светског рата и Победе тог рата није била најгнуснија од свих досадашњих издаја Моралности и Праведности: историјски анал бележи многе Ватиканове бруталне прекиде цивилизације којима је Ватикан ликвидирао чак и сећања на многе постојеће цивилизације: као што Патријарх Павле рече са болом “Србија је претворена у Крст” – а светињу Крст Броз је забранио као некаквог “народног непријатеља”, а Брозов усташки генерал Марко Месић, командант Брозове Почасне гарде у отетом Белом двору чак је из машинке пуцао у очи Исуса Христа на фрески! Зато Броз – резултанта Ватиканове преваре – произилази као истоветност Зла пређашњих Ватиканових злочинстава…

…из чега прозилази дубоко верски и дубоко духовни закључак:

Таква злочинства не почињава Хришћанство! Таква злочинства не почињава Добро! Таква злочинства не почињава Христова љубав! Зато је у IV веку нове ере Ватиканов Римокатолицизам фактички отсекао античку прошлост од развоја цивилизације: Константин присваја Хришћанство само зато да би Рим искористио Хришћанство за свој расизам: Рим се до тада одржавао јединственим у име “Славе Рима” – а од тада може да израбљује религију једног Бога као идеолошки аусвајс за своју “јединственост”, користећи тако Хришћанство као најубитачније оруђе за ликвидрање наводно “незнабожачких” остататака – укључујући и Православље које је непобитно једино стварно Хришћанство – чије наводно “метафизичке тајне” “Рим забрањује – Римљанима”! Расистичка злочинства ватиканских ликвидација у давнини, почињена фанатизмом залуђености мржњом и расном супериорношћу – доказује апсолутну неповезаност Рима са Вером у Бога, и сходно томе и апсолутну одбојност и нетолерантност Ватикана према Истини и Суштини Хришћанске Вере: према Љубави Добра Светог Тројства и Љубави Добра Исуса Христа! Иако Ватикан већ два миленијума рекламира себе као некакво наводно “једино Хришћанство” – срж Ватикановог рекламерства јесте расизам давнашњег Рима подгреван комплексом супериорности: забрањену наводно “незнабожачку” и наводно “инфериорну” историју и историјску и филозофску културу” – расизам забрањује као Историју – и преобраћа их у инфериорну чаролију звану “Митологија”!

Православље – једино стварно Хришћанство – изиграно је!

Лажна расистичка супериорност и данас је на снази као “званично устројство” баш зато што је расизам лоботомијом уштројио људску мисао на додворавање Злу чији фанатизам јесте de facto комлекс инфериорности такозване “расистичке супериорности”! Зато Зло данас наставља покушај ликвидације Православља које је једино стварно Хришћанство Исусове Љубави Добра! То непобитно доказује варварски садизам раситичких ликвидација цивилизације новијих датума – наравно увек прикривено – али увек у име Зла: Ватиканова садистичка забарана српске историје пре VI века; Ватиканова садистичка забрана Светог Саве; а у наша времена садистичка тотална ликвидација Срба, и зли покушај ликвидације Православља – јединог стварног Хришћанства!

Међутим, круну овог злочинства најдрастичније карактеришу Ватиканово инсталирање Броза за убицу Србије и Равне Горе и убиство Исуса Христа на фрески од стране Брозовог усташког генерала!

Зато, осим многих других разлога – ова злочинства и Ватикану и Злу као таквима…

…одузимају легитимитет Хришћанства!

И баш зато, зато да би се прикрила “Највећа Превара Другог светског рата: “Јосип Броз Маршал Југославије” – зато је хохштаплерска представа “Превара Броз” продуцирана на јавној сцени под етикетом лажног антифашизма “Смрт фашизму – Слобода народу”! И баш зато ово холокаустично злочинство мржња Зла сурово не дозвољава да се “убиљежи” нити у послератни западни и светски историјски анал, нити у опћенити историјски анал – зато да би стварност Другог светског рата била ликвидирана из анала послератне будућности – зато да би се том ликвидацијом Будућност осакатила и суновратила! И зато што је Истина забрањена и осакаћена, и зато што је расистички злочин мржње толико прикривен – зато већ 70 година Истина наводно не постоји – већ уместо Истине постоји само наметнути некакав као “званични” наводни “нормалитет схватања” – заснован на катализатору данашњег Зла: на Ватикановој лажи о Брозу!

Међутим, и Историјска и Божија Истина, и Добро Православља Хришћанства, хвала Богу постоје и опстају! И баш зато склупчаност последичности две лажи “Тито највећа превара Другог светског рата” и “Највећа издаја Другог светског рата”, као и зли протагонисти ових злочинстава – произилазе – произилазе из Истине коју документованим закључцима доказује Раденковићево “Стрељање историје”! Али баш зато нас захтев за озбиљном и поштеном променом мишљења на основу тог Сведочанства Истине – суочава са комплексном последичношћу ујдурме – суочава нас са фатаморганом такозваних Докумената:

Лажни документи мајсторски манипулушу и гуше и Истину и Стварност!

Непојамно је колико су документи – као наравно и догађаји – лажни, измишљени, фалсификовани, промењени, а да се не помињу огромне обавештајне, војне, политичке документације које су уништене и сакривене, и до које мере је ликвидирана веродостојна документација! Управо је незамислив опсег накараде преваре синхронизован не само од стране Брозовог Кноја, Озне и Војно историјског института, и знаних и незнаних агентура брозовистичке криминализације – већ и од стране такорећи свих обавештајних агенција од совјетских до нацистичких и савезничких; колико је уништено и сакривено и савезничких и совјетских па чак и нацистичких војних документата; непојамно је не само колико је сарадника окупатора и култур–штребера најмљено за ову манипулацију Истине – већ и до које мере је разуларена апсолутна диктатура информисања јавности диктатуром деформације школства и такозваног академског кадра! Непојамно је апсолутно скривање debriefings – пост-акцијских извештаја војним командама америчких ваздухопловаца спасених равногорском акцијом “Halyard” – “Подигач”! “Подигач” не постоји нити у архиву америчке Bowling базе, нити у Централном архиву америчког ваздухопловства, нити у Државном архиву у Вашингтону, нити чак… на америчкој телевизији!!! Да су својевремено ови пост–акцијски извештаји неким чудом били објављени – уместо што их је прогутала помрчина Лажи – њихово објављивање би спречило или бар ставило под огроман знак питања постављање Броза на власт и Брозово убиство Драже Михаиловића и Србије! На пример, Владимир Дедијер, у писму Петру Стамболићу, одговарајући на Бакарићеву критику српских комуниста, одговара да “Бакарић заборавља да су српски комунисти ухватили у коштац Дражу Михаиловића, вођу великосрпске буржоазије” – што је тотална измишљотина јер Дража није био “вођа” никакве “великосрпске буржоазије” – али, овај Дедијеров навод у истој реченици даље потврђује давни доказ покојног историчара Равне Горе Милоша Аћина-“Косте” да су Брозовци:

“Дражу заклали зубима”!

По истом Милошу Аћину-“Кости”, који је био у истој гимназији, Дедијеров предратни надимак као гимназијалца био је: “Влада гангстер”! Не зна се да ли је због тога добио краљевску стипендију, али се зна, како у “Трагању за немачким документима” устврђује историчар Милослав Самарџић, да је Черчил “редовно употребљавао термине: ‘Српски четници’ а ‘хрватски партизани’”! – чиме Черчил доказује себе као кључног протагонисту непојамног апсолутизма данашњег трајања брозовистичко–усташоизоидне диктатуре деформације из генерације у генерацију под бесомучном диригентском палицом Ватикана који мајсторски нараста лажни легитимитет Зла у послератном свету! И зато, баш то аветињско лице данашњег послератног света – јесте пресудан доказ: Америка посрће у yet another cosmetic face on TV; такозвана национална Слобода дозвољена је само ако је контролише – расизам; криминализација је апсолутна од моралне и духовне до физичке! Сведоци смо понављања све злијих продубљивања ове анти-српске, али још и више ове расистичке Ујдурме АнтиИстине: расистичко растурање бивше Југославије крунише покушај отимачине колевке Србије – Косова – од брутално окупиране и измождене Србије! А можда је још грознија и још више претећа опћенита манипулација Истином – јер представља директну опасност опстанку цивилизације, зато јер тачно по шаблонима шарлатанске Ватикансо–черчилијанске ујдурме диктатурa лажи крвожедно надвладава глобалу и тиме омогућава Злу да драстично поремети и редифинише моралне норме људског живота да је чак и само схватање стварности толико извитоперено да се срљање у пропаст причињава лоботомисаном разуму као некаква неумитна нормала некакве “званичности” некакве наводно једине стварности која постоји! Међутим:

Дража Михаиловић и

кључна улога Србa Равногорске Србије

у Другом светском рату!

Мекдауелово Сведочанство Истине у Раденковићевом “Стрељању историје” непобитно доказује да су Дража Михаиловић, Југословенска војска у отаџбини, Србија и Равногорство као такво:

Били активно у рату против Нацизма; били итекако заслужни; њихов допринос и жртва пресудни – “instrumental” за Победу Другог светског рата!

Били ефикасни против непријатеља током целог трајања рата на територији бивше Југославије – и то непрестано од почетка до краја ратних операција; да није било никаквих прекида њихових ратних активности против непријатеља, нити су постојали икакви ‘периоди’ такозваних ‘неактивности’!

Герилска тактичка и стратегијска ефикасност равногорских ратних дејстава против Нацизма била је мајсторски синхронизована са савезничким војним напорима и потребама, иако присиљена да успешно избегава репресалије Нациста и сарадника окупатора!

Нису сарађивали нити са окупаторским нити са квислиншким снагама али су инфилтрирали све поменуте!

Ратно дејство Драже Михаиловића простирало се на читавој окупираној територији Југославије, па чак и на територијама суседних окупираних држава!

Важно је схватити да су баш ове чињенице биле главне британске такозване оптужбе – лажне и измишљене оптужбе против Равне Горе, доцније прихваћене и од Америке; и да су све ове лажне оптужбе проистекле из черчилијанских, усташоизоидних и ватиканских измишљотина:

Наводна ‘неактивност’ 1943. и 1944. била је лаж! Наводна ‘сарадња са окупатором’ била је лаж! Наводни ‘недовољан допринос ратном напору’ био је лаж!

Мекдауелово Сведочанство и Раденковићева документација непобитно доказаују да су све ове британске такозване ‘оптужбе’, укључујући и измишљотину некаквог “злочина против цивила” – биле лаж! Макдауел (Mcdowell) устврђује да је 80% Срба било је за Дражу а такође и огроман проценат других југословенских народности! Пошто Југословенска војска у Отаџбини јесте била једина легитимна војска на европском тлу покореном од Нациста, зато је баш из огромног опсега и огромне невероватности ових черчилијанско–брозовиистичких лажи – проистекао један од два битна сегмента лажних докумената тотално супротних Истини!

Тито: Лаж!

Мекдауелово Сведочанство Истине и Раденковићева документација у “Стрељању историје” непобитнo доказују Тита и такозвани титоизам – као лаж:

Нити Броз нити такозвани “Титоизам” – није уопште учествовао у рату против Нацизма, и није уопште допринео Победи Другог светског рата!

Брозов циљ био је тајна мисија да преживи рат по сваку цену и без обзира на коначни исход рата зато да би његова расистичка анти–српска диктатура по завршетку рата била постављена на власт над Југославијом! Зато се, како документује Мекдауел, Брозов такозвани “Титоизам” током рата “сакривао по забаченим територијама” апсолутно “неважним за ратна дејства”!

Брозов првобитни задатак био je да по британско–нацистичком налогу “преузме устанак” од Драже Михаиловића и тако већ у зачетку ликвидира рат Равногорске Србије против Нацизма! Када у томе није успео чак ни уз врлу подршку фолксдојчера у униформама Вермахта, Брозов такозвани “Титоизам” провео је рат углавном на неокупираним територијама нацистичке марионете зване НДХ!

Брозов такозвани “Титоизам” сарађивао је и са окупатором и са Усташтвом под чијом је командом био највећим делом рата, и са осталим фашистичким организацијама на тлу бивше Југославије!

Броз је делао супротно свим захтевима и наређењима Стаљина да покрет преформира од некаквог “револуционарног” у ратни покрет који би заиста допринео победи над Нацизмом!

Броз се само камуфлирао комунистичком идеологијом, док се уствари натрћивао позирањем за егзекутора “Черчиловог и Ватикановог ријешења римокатоличког ендехаовског дијела Југославије”! Брозов такозвани “Титоизам” уопште није био нити ослободилачки, нити анти–нацистички, нити националан југословенски покрет!

Зато што из ових лажи проистиче други од два битна сегмента лажних докумената, зато је због свега наведеног потребно поново нагласити: Баш на овим британским лажима черчилијанских измишљотина, засновна је ‘маршализација’ Броза, доцније прихваћена и у САД, где је, за разлику од Британије, од стране не само војних већ и цивилних и политичких кругова задуго трајала огорчена противакција поборника Истине, коју је америчка званична политика издајничке завере временом сузбијала све драконскијм мерама! Зато данас на пример најдрастичнијим “детаљем у целом Другом светском рату“, историчар Милослав Самарџић сматра “сусрет Павелићевог министра Николе Рушиновића и Јосипа Броза Тита јануара ’43 године у једном католичком манастиру у западној Босни”, када је “Павелић директно контактирао Броза“:

“Срби не смеју да дођу на власт у тој новој Југославији”!(2)

Овај редак стварни историчарски закључак од огромног je историјског значаја зато јер је овај детаљ пресудан за схватање Западног издајства и за схватање брозовистичких лажи етикетираних “НОБ” и “НОР”, али и још више зато што се овај детаљ функционално уклапа у свеуопштеност Мекдауелових закључака заснованих на целокупној анализи свих ратних дејстава – доказујући неизмерно потпунију и трагичнију Истину о лажи и издаји заснованој на анализи главних играча Издаје и Лажи: Папе и Черчила! И зато да се та обмана не би сазнала – како документује Др Смиља Аврамов, зато Папа Пије XII злочиначки захтева:

Усташки “геноцид над Србима

мора бити избачен из светске историје”!!!(3)

“Маршализацијом” лажног ратника Броза, давни Drung nach Osten “Поход на Исток”, оличен Шилеровим Sturm und Drang (Friedrich Von Schiller, 1759-1805), Зло аустроустроугарског европског расизма антисрпске мржње – Ватикан је предефинисао нацистички Endlösung, “Коначно решење” у ватиканско “Поклати Србе!” Доцније, у Брозовистичкој будућности Зла, Роџер Коен “Поклати Србе” предефинише у ”Destination Kosovo”, ”Јуриш на Косово” – у расизам антисрпске мржње деведесетих прошлог века, која се наставља данашњом окупацијом Српског Косова и убиством окупиране Србије! Стога, иако је знано да “Зло не воли сведоке!”, Стјепан Месић, нећак усташког Титовог генерала Марка Месића, ипак тврди: “У Другом свјетском рату, видите, Хрвати су два пута побиједили и ми немамо разлога се ником испричавати… Ми немамо пред ким шта клечати! Ми смо два пута побиједили, а сви други само једном! Ми смо побиједили 10. травња кад су нам Силе осовине признале Хрватску државу и побиједили смо јер смо се нашли послије рата опет с побједницима, за побједничким столом”!

Зачудо нису уопште чудне нити Месићеве “двије побједе”, нити је уопће чудна његова мало запажена тврдња на шкотском језеру Loch Fyne:

“15. свибња 1945”

Побједа Тита и Партизана”

била је “уствари побједа НДХ”!!!(4)

Нису чудне јер је ”одавање дуга части” на Loch Fyne уствари усташко ”одавање дуга части” ”маршалу” Брозу – зато што је преобучен дизајнерском пашквилијадом Меклејнових фатаморгана и Џексоновог накљукавања светског мњења тим фатаморганама – Броз те пашквилијаде изванредно одглумио улогом марионете преобучене у маршала:

“Побједа Тита и Партизана” – јесте уствари била побједа НДХ”!

4682axe

Зато јер јесте била само обмана као некакве “побједе” лажних “антифашистичких партизана”, истоветна обмани и “хрватске побједе” 1918. када су истом подвалом у Првом светском рату поражени расистички Хрвати Аустроугарске увршћени у антисрпску Југославију – и истоветна подвали 1991. када је у свом сомнабулном маршу антисрпске мржње – Хрватска коначно без Титове Југославије – остварила свој Титов циљ – међународно почаствовање чином “частника праведничарства” уједињене “Шарлеманове” наводно ненакарадне “Еуропе”:

Истоветна лажна побједа исте антисрпске мржње – истог антисрпског и антиправославног крвожедног Ватикановог наметања расистичког вазалства – за које се Месић доиста не мора… ”испричавати”!

Мекдауелово Сведочанство Истине и Раденковићева функционална и тачна документација “Стрељања историје” јесу заиста и одговор Истине на констатацију нећака Марка Месића, који каже за другу “побиједу” Хрвата у Другом светском рату “нашли са побједницима за побједничким столом”!

Шта значи – “нашли се”?

Значи НДХ и Усташтво се без Тита уопће не би “нашли” за “побиједничким столом”!

Зато Стипе Месић – који то зна – на Loch Fyne ”одаје” Брозу “дуг части” у име Усташтва – одаје “дуг” лажној марионети такозваног ”маршала” зато што је, иако марионета, омогућио Усташтву да се “нађе” за “побиједничким столом”! Зато нећак и цитира дословце марионетску лаж којом се кинђурио такозвани “маршал”: “Борба усташког покрета” била је “борба хрватског народа за слободу, борба против четника” – “и ту борбу смо добили”! Каже то иако су заиста водили другу “борбу”:

“Борбу” папине мржње против Срба: Черчил је лажног ратника Броза накинђурио маршалским чином за лажне непостојеће измишљене ратне подвиге да би га у ганц–новој маршалској униформи представио Ватикану да рапортира папи и кардиналима: Броз је шест сати стајао мирно пред папом и убедио га – да “није комуниста” него да јесте “хрватски националиста”! Онда му је папа издиктирао детаљно како да под маском “револуције” пресалдуми Усташтво у “победнике” и како да са Усташама докусури убиством Равну Гору, Равногоску Србију, Србе као нацију, и… како да заједнички докусуре Православље у “шизматички” патрљак Ватикановог “хришћанства”! Поготово током рата, али као и увек, аудиенције код папе трају пола сата до четрдесет пет минута – а Брозова аудиенција трајала је свих – шест сати!!! Док се у рату против Нацизма навелико гинуло широм Европе и широм Србије, и док су по директивама Брозових “Шпанаца” западни савезници бомбардовали Српски Народ, папин Тито се после Ватикана и Анција шепури на Вису у Черчиловој новој маршалској униформи… а насупрот Брозових “шест сати” код папе, Винстон ”размишља” само 4 минута пре потписивања стављања Источне Европе под совјетски утицај… знајући да ће у будућности Источну Европу ослободити Ватиканово лажно хришћанство…

…и тако је ослободити од Православља!

И наводно баш зато и баш због тога што зна све то – држећи се дословце папине директиве, Месић данас Усташтво поистовећује са Титовом лажју: ”никад нећемо пристати на ревидирање прошлости, никад нећемо пристати на претварање ратних победника у губитнике у миру…” – неће никад пристати на “претварање” “ратних губитника и заговорника најназаднијих идеологија што их познаје новија историја… на претварање у родољубље и несхваћене хероје”!(5) Ово Месићево дословно поистовећивање са Брозовом папистсичком лажном демагогијом – које је тотално супротна усташкој и хрватској историјској и ратној и послератној и данашњој идеологији – јесте управо срж Лажи: “смрт фашизму – слобода народу”:

Онај чија је мржња починила злочин над Србима сматра Србе “најназаднијом идеологијом”:

Фашиста прозива жртвe Српског родољубља у рату против Нацизма – омловажавајући Српско Родољубље за “најназаднију идеологију”!!!

Зато је захтев Мекдауелове и Раденковићеве дубокомислености и у одосу на данашњицу: На пример навођење твдње да је “америчко ваздухопловство спасло 25.000 комуниста да их не побију немачке трупе” захтева акутну редифиницију појимања:

Шта је документација?

Шта су заиста документа?

Шта легитимише документа веродостојним?

Патка о “25.000 спасених комуниста” је једна од низа Меклејновских измишљотина:

Броз не само да није учествовао у рату против Нацизма већ он лично није био нити комуниста!

Спасавање “25.000 комуниста да их не побију немачке трупе” потиче из систематског кљукања лажима америчких војних кругова и јавности да би их се убедило у фантомску лажну ратну заслужност Тита за маршала!

Баш зато папина шесточасовна директива претварања Броза у Маршала траје и данас: Вучићева прћија Србија уздржала се да у Генералној скупштини УН гласа за резолуцију против промоције нацизма и савремених облика расне дискриминације у данашњем свету… Зашто? Зато што је данашња окупирана Србија натерана лоботомијом да још живи опхрвана лажју “смрт фашизму – слобода народу” која је као и усташка и ватиканска, и наравно као и черчилијанска и Брозова… била разбојнички фашизам!

Зато Мекдауелова и Раденковићева дубокомислена далекосежност јесте непобитна:

Брозовистички фашизам није слобода него отимачина слободе!

Зато уопште није фрапантан закључак Мекдауеловог Сведочанства Истине да је Брозова такозвана “комунистичка револуција” била најобичније заваравање стварних комуниста, јер је заиста била маскарада Брозове усташоизоидно разбојничке фашистичке расистичке мржње против Срба! Раденковићево “Стрељање историје” не само да анулира Брозове лажи о некаквом “антифашизму”, “ослобођењу”, “слободи народних маса”, и некаквим Брозовим “револуционим тековинама” – већ разоткрива и Броза, и папу, и Черчила, и целокупну издају и лаж Запада: и то не само сарадњом са фашизмом и Нацизмом већ и преживљавањем фашизма у послератном свету; разоткрива њихову издају која промовише расистичко зло разбојништва криминализације у данашњој послератној будућности!

Зато Истина “Стрељања историје” не треба ни ревизију, ни анализу, нити рехабилитацију!

Напротив:

Зато Раденковићево “Стрељање историје” захтева тотално ново схватање историје, одговорно схватање тотално ослобођено од наметнутих клишеа лажне стварности, па чак ослобођено и од наметнутих клишеа иностране послератне пропагандистике; захтева редефинисање докумената; захтева претварање улизивачке српске стварности у стварну српску стварност; и изнад свега… захтева већ наглашено ослобођење Српског Националног духа и Утемељење ослобођеног Српског Националног духа у Поштење Српске Одговорности за Српску будућност – захтева Српски живот неликвидиране Српске Поштене Духовности: захтева одговорно ослобођење од palpable evil – ослобођење од оваплоћеног Зла:

Захтева ослобођење од фантомске фатаморгане!

Зато... ослободимо Истину

зато да би се ослободили Истином!

Амин

Часлав М. Дамјановић

www.Ravnogorskivenac.com

________

(1) “…because of the truth which lives in us and will be with us forever”, John)

(2) Милослав Самарџић, интервју у “Рехабилитација Драже Михајловића: назад у комунизам или напред ка великосрпству?“, Тимур Блохин, Глас Русије, 12/16,10:24)

(3) Др. Смиља Аврамов, промоција књиге Карлхајнца Дешнера, “Политика римских папа у XX веку”)

(4) “President Stjepan Mesic of Croatia, a faraway grave and the debt of honour from 60 years ago”, TimeOnLine, 10/20/07)

(5) ”Месић представио књигу о Дражи Михаиловићу”, Vestionline, 03/18/11, 15:53)

Picture 054

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
*Са 14 година сам доведена у Јасеновац
Милица Секулић (87) прича о масовном страдању Срба у Доњој Градини код Козарске Дубице, од усташа. ДЕВЕТ гробних поља на подручју Доње Градине код Козарске Дубице седам деценија опомињу и крију страшну истину о злочиначком усташком походу под окриљем Независне Државе Хрватске. Током Другог светског рата, у злогласном логору Јасеновац на најмонструознији начин убијено је 700.000 људи, међу њима 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста и 20.000 деце. Преживели логораши били су сведоци стравичних убистава целих породица. Милица Секулић (87) из села Демировац изгубила је бројне чланове породице. – То су биле страхоте, нељудске, страшне. И сада када се сетим, плачем. Имала сам свега 14 година када сам доведена у Јасеновац и свега се сећам. Доведена сам са мајком и сестром. Покушала сам чак да побегнем, али сам одустала, јер нисам хтела мајку да оставим. Људе су трпали у вагоне, било је све заглавило од муке и јада. И мог оца су ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Рекордна бекства партизана
Комунисти су се хвалили – а и данас се хвале – својим безбројним успесима (измишљеним), док у ствари међу свим герилама у Другом светском рату они држе рекорд у – бекствима. Наиме, Савезници су авионима и бродовима преко Јадрана пребацили, и тако у задњи час спасили, најмање 27.000 партизана, укључујући и њиховог команданта Тита. Поред Тита, јуна 1944. евакуисани су и чланови савезничких мисија и његовог штаба као и преко стотину партизана, укупно око 200 људи. На тај начин је партизански врховни командант спашен од сигурног заробљавања. ПИШЕ: Ненад ЈАКОВЉЕВИЋ Вољом трију великих сила на конференцији у Техерану, донета је тајна одлука да „се пружи сва могућа помоћ партизанима“. У новембру 1943, пре него што је одлука била и донешена, партизанима је бродовима испору­чено преко 3000 тона залиха. То је истовремено значило да се сва морална, материјална и политичка подршка укида Михаиловићу. Снабдевање је закомпликовано већ у децембру 1943. пошто су Немци покренули офанзиву да би поново ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Рецензија књиге: dr Dušan Stupar, „Draža: Istina o četnicima“, Beograd, 2015
Само месец дана након званичне рехабилитације врховног команданта Југословенске војске у Отаџбини (ЈВуО) и министра војног у влади проф. Београдског универзитета Слободана Јовановића – ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића, од стране државно-судских органа Републике Србије, у јуну месецу 2015. г. се појавила новопечена књига у форми монографије dr Dušana Stupara, Draža: Istina o četnicima: Ravnogorsko četništvo 1941−1945., Beograd: Vukotić medija−НИП Зрењанин (384 стр.) на латиничном алфабету. Књига се, бар у Београду у Кнез Михаиловој, налазила на ударном месту у излозима књижара које су је продавале како би одмах пролазницима запала за око. Књига на први поглед привлачи радозналост пролазника како својим насловом, обзиром да један просечни грађанин Србије (поготово Србин), очекује да прочита праву истину о „четницима“ Драже Михаиловића након вишедеценијског комунистичког мрака над овом круцијалном темом савремене повести југословенских народа и народности, тако и фотографијом самога Драже Михаиловића на насловној страни књиге. Цена књиге је приступачна (500 рсд), а квалитет ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Prava presuda o Draži Mihailoviću
Redakcija „Blica” došla je u posed jedine originalne, kompletne presude sa suđenja generalu Dragoljubu - Draži Mihailoviću iz jula 1946. godine. Ovaj dokument koji je pre nekoliko decenija nestao iz svih arhiva jugoslovenskih obaveštajnih i civilnih službi ima nemerljivu istorijsku važnost, saglasni su istoričari i pravnici. Presuda ima 45 strana, otkucanih pisaćom mašinom na sada već požutelom papiru. Odlično je očuvana. Na prvoj strani ima pečat sa delovodnim brojem, a na poslednjoj voštani žig koji dokazuje autentičnost dokumenta. Dokument za arhiv SANU Akademik Dragoljub Živojinović kaže da je otkriće originalne presude Mihailoviću izuzetno važna stvar za istorijsku nauku. - Neprimereno je da su se tako važni dokumenti uzimali nezakonito iz državnih arhiva. To nije jedini dokument koji je nelegalno nestao. Neki ljudi su to svesno činili da bi se sakrila njihova uloga u nečasnim istorijskim dešavanjima. Najbolje bi bilo da ovaj dokument završi u arhivu SANU, koja će ga sigurno bolje sačuvati nego neka ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Буђење Запада у кошмару „велике Албаније“
Албански теоретичари тврде да би њихов пројект могао бити остварен за мање од седам година, јер, како су истакли у својим анализама, „ослабљена Европа неће имати снаге ни војне моћи да се одупре албанским захтевима, па нама тако остаје само да чекамо и будемо стрпљиви“. Ако се Запад и надао да је сан о „великој Албанији“ само сан, онда изгледа долази време да се суочи с кошмарном јавом. Амбасадор Велике Британије у Приштини Рори О′Конел, искрено се, како рече, забринуо да „уједињење Косова и Албаније — звучи као претња“. Па немогуће да Запад заиста годинама мисли да је прича о „великој Албанији“ само мит који се преноси са колена на колено. © Sputnik/ Бранкица Ристић Aлбанац у Приштини са заставом Дарданије (Илирске државе која се простирала на територији данашњег Косова, јужне Србије, Македоније и Албаније) Европа, или бар њен већи део, није схватила да је признавањем једностране независности Косова 2008. године, заправо, започела прва фаза реализације овог политичког циља албанске нације. Почетак друге фазе, ма ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*„Novi plamen“, партизани и Јасеновац
Како функционише новокомпонована титоистичка памфлет-пропаганда о Другом светском рату на југословенским просторима може се видети, тј. прочитати, на једном од брозомбистичких портала – „Novi plamen“ (www.noviplamen.org). Тако на овој вашарској интернет страници можете да налетите на колумну званичног „историчара“-гласноговорника новопламених брозомбија Стефана Гужвице: „O ’saradnji’ komunista i ustaša“ (http://noviplamen.org/tekstovi/2016/10/o-saradnji-komunista-i-ustasa) у којој дотични „експерт“ покушава да побије моје тезе о стратешкој сарадњи југокомуниста са кроатоусташама како пре тако и за време Другог светског рата изнете у научним публикацијама: “Anti-Serbian Collaboration Between Tito’s Partisans and Pavelić’s Ustashi in World War II”, Balkan Studies, Vol. 49, 2014 (2015), ISSN (print) 0005-4313, ISSN (online) 2241-1674, Thessaloniki, Greece, pp. 113−156; “Saradnja Brozovih partizana i Pavelićevih ustaša u drugom svetskom ratu na teritoriji Nezavisne države Hrvatske” (“Collaboration between Broz’s partisans and Pavelić’s ustashi in the WWII on the territory of the Independent State of Croatia”), Serbian Studies Research, Vol. 5, No. 1, 2014, ISSN 2217-5210, Novi Sad, Serbia, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ко је окупирао Србију 1944. г.?
Да су се партизани римокатоличког комунисте у аустроугарској униформи (1914. г.-1915. г.) Јосипа Броза Тита од оца Хрвата и матере Словеначкиње у току Другог светског рата борили против иноземног окупатора у оквиру тзв. „Народно-ослободилачке борбе“ (наших народа и народности) на тлу Југославије научио је наизуст сваки Титов пионир и омладинац (члан „Тито југенд“ организације) из званичних првоборачко-скојевских уџбеника бивше самоуправне Големе Словеначке и Хрватске (са Истром, Новом Горицом, Дубровником, Крајином, Прекомурјем, Међумурјем...) и Мизерне Србије (без Војводине, КосМета, Вардарске Македоније и са Санџаком као државом у држави). Храбре и далекосежно ефикасне војне акције аустроугарског каплара из Кумровца су читаве четири године решавале исход комплетног Другог светског рата (ДСР) тако да је један Стаљинград био само предсобље једне Сутјеске, један Лењинград је био ништа друго него само нужник једне Неретве, Курск је био балкон једне Кадињаче, Битка за Берлин из 1945. г. је била само гаража једне Београдске Операције из 1944. г. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Прилог проучавању феномена политолингвистичког аспекта нестанка СФР Југославије
Сажетак: Тема овог рада спада у ред социолингвистичких истраживања у најширем смислу појма социолингвистике као лингвистичке гране која се бави проучавањем феномена односа друштва и језика. У ужем смислу овај истраживачки рад сигурно припада политолингвистичким истраживањима обзиром да се овде ради о пресудном утицају политике на лингвистику. Предмет овог чланка је политолингвистички аспект нестанка Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (SFRJ). Почетак процеса нестајања ове државе се може везати за фамозну Декларацију о називу и положају хрватског књижевног језика (1967. г.) потписане од стране групе хрватских интелектуалаца, а чији је потписник, ако не и главни аутор, био и књижевник Мирослав Крлежа – главни фаворит Јосипа Броза Тита за кандидовање за добијање Нобелове награде за књижевност. Почетак нестанка СФРЈ се сигурно може везати за овај пре свега политички маневар хрватске стране, а којим се хтело коначно озаконити хрватско присвајање српског културно-повесног наслеђа насталог на ијекавском идиому српског народног језика – штокавског говора. На ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Srpske leševe smo nalazili na sve strane! Šiptari su ubijali Srbe i palili crkve!
Mauro del Vekio, bivši general italijanske vojske, koji je predvodio jedinicu od 7.000 vojnika koji su ušli na Kosovo u junu 1999. godine nakon završetka NATO bombardovanja Srbije, rekao je da su tokom prve tri sedmice njegovog mandata izveštaji o telima ubijenih Srba i Roma stizala na njegov sto svakog jutra. On je za italijanski list „Panorama“ izjavio da je to bila „tabu tema“ i da mu nije bilo dozvoljeno da o tome govori sa novinarima. – Ubistva su nastavljena i kasnije, ali ne tako često. Oni koji nisu pobegli sa Kosova bili su pod stalnim rizikom da budu ubijeni ili silovani. Napuštene srpske kuće su sravnjene sa zemljom ili zapaljene. Albanci su napadali i crkve i manastire. Njihov cilj je bio da izbrišu svaki trag srpskog prisustva na Kosovu – rekao je Del Vekio. On je dodao da niko nije sklanjao srpske leševe koji su nalaženi na svim mogućim mestima. – Majke i ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ултиматум који је шокирао свет (23. јул 1914. г.)
То је “најужаснији документ који је једна држава икада уручила некој другој држави” оценио је, аустроугарски ултиматум Србији, британски министар спољних послова Едвард Греј. Влада у Београду је коментар сажела у једној реченици: “Не остаје ништа друго него да се гине.” Преносимо из књиге др Андреја Митровића “Србија у Првом светском рату” део из поглавља о јулској кризи 1914. Посланик Владимир барон фон Гизл је 23. јула 1914. у 18 часова уручио ултимативну ноту заступнику српског председника владе Лазару Пачуу, министру финансија. Одговор је тражен, како је изрично стајало у документу, у року од 48 часова. Тренутак предаје био је одређен жељом Беча да се сачека одлазак француског председника Републике из Русије пошто се желело спречити руско-француско саветовање на највишем нивоу поводом ултиматума Србији и тиме онемогућити овим силама да брзо заузму заједнички став. То је било и постигнуто. Такође је било одлучено да текст ултиматума буде стављен на знање другим великим силама ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Одмазда и терор у Београду
Dr Srđan Cvetković | 12. новембар 2015. 17:52 Успостављање народне власти пратио је бруталан обрачун са носиоцима културног и политичког живота окупиране Србије, али и супарничког покрета отпора. Ликвидације су обављане у највећој тајности Недићевог официра и квислинге спроводе на стрељање у Београду Наставци Суочавање са заблудама Друга фаза револуције Одмазда и терор у Београду Грех мањине платила већина Шпијуни Озне на сваком кораку И знање немачког било је грех Озна је успевала да све дозна Озна тужи, суди и стреља Грађански сталеж на удару Ликвидације глумаца и новинара СРБИЈА и њени градови, као центар колаборације, легло "буржоазије и народних непријатеља", као носилац "великосрпског хегемонизма", били су посебно на мети револуционарних снага. У јесен 1944. године, са риком топова, који су се примицали с југа, у Београду међу становништвом, мешала су се двојака осећања - страх и еуфорија. Еуфорију и срећу због ослобођења од нацифашизма мутили су код многих противника револуције страх ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Мрачна тајна Србије: Пасја гробља жртава комунизма!
Београд и већи градови у Србији посути су необележеним масовним гробницама, пуних костију невиних жртава комунистичког терора с краја Другог светског рата. Запањујућа је сличност са злочином у Сребреници, почињеним 50 година касније. Недавна пресуда првом председнику Републике Српске Радовану Караџићу поново је отворила питање злочина у Сребреници, који су починиле снаге под командом генерала Ратка Младића, официра некадашње Југословенске народне армије, а последње три године каријере и Војске Републике Српске. Дрљави, амерички, пристрасни и какав год Хашки трибунал ипак је осудио већину налогодаваца и неке непосредне извршиоце тог стравичног злочина, гробови убијених су обележени и подигнут им је споменик. Догађаји из јула 1995. године углавном су истражени, злочин је кажњен, а кривци су у затвору. Подсетило ме то на сличан, али по броју жртава, много тежи злочин, који се широм Србије догодио пола века раније, а за који нико до данас није одговарао и сва је прилика да се то неће ни догодити, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Фалсификати ТВ серије Равна Гора
Серија од које се много очекивало, а која је већину гледалаца разочарала. Још од прве епизоде видело се да нешто не шти­ма: Југословенска војска приказана је кроз лик једног пијаног официра који не хаје за немачки напад, 6. априла 1941, док су комунисти приказани нападно афирмативно, и то чак по стереотипима из доба соцреализма 1950-тих година, које су и они сами превазишли. Меки повез, формат А-5, 160 страна, илустровано. Због прескупе поштарине за једну књигу, препоручујемо пакете са попустима. ПОРУЏБИНЕ ПРЕКО ТЕЛЕФОНА 064/1-880-990, НА АДРЕСУ НИП „Погледи“, Немањина 16, 34.000 Крагујевац, или електронском поштом: pogledikg@gmail.com Потребно је да наведете Вашу пуну адресу, мејл и број телефона. За поруџбине из иностранства молимо кликните ОВДЕ. САДРЖАЈ ПРЕДГОВОР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 ПРВИ ДЕО: КАКО ЈЕ НАСТАЛА СЕРИЈА? Далибор на Равној Гори . . . . . . . ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Злочини комуниста против Бога и србског народа…
Izveštaj Državne komisije Republike Srbije kaže, da su partizani posle Drugog svetskog rata likvidirali 416 đaka i studenata, 2892 žena domaćica, jer su im muževi bili četnici, 72 novinara, 857 trgovaca, kafedžija, 345 učitelja, 77 glumaca i umetnika!!!. Još pre početka Drugog svetskog rata, bezbožni komunisti su kovali planove o kasapljenju Kraljevine Jugoslavije i srbskoga naroda. Komunistička partija Jugoslavije je na svojim prvim kongresima otvoreno zauzela stav da treba srušiti Kraljevinu Jugoslaviju kao „tamnicu“ jugoslovenskih naroda. Komunisti su na čuvenom komunističkom kongresu u Drezdenu decidirano odlučili i naveli Srbske Zemlje koje su, posle raspada Kraljevine Jugoslavije i izvođenja njihove revolucije, trebale da postanu države. Na tom kongresu, nažalost, Srbija nije bila pomenuta kao buduća država. Dokumenta pokazuju da je Broz već na zasednju Avnoja 1943. kreirao granice republika nove Jugoslavije, samo je Srbiju ostavio nedefinisanu. To je značilo, da Srbija može da bude samo onolika koliko preostane kad se svi ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*О рехабилитацији ђенерала Михаиловића
Процес тзв. „рехабилитације“ врховног команданта Југословенске Војске у Отаџбини – ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића поново је (наравно намерно) ушао у субноровски ћорсокак титоистичког судства у Републици Остатака Србије што је потпуно разумљиво и схватљиво уколико се зна где се води и од кога судски поступак. Наравно, субноровским владајућим структурама у титоистичкој Србији у којој аустроугарски каплар из 42. Хрватске домобранске „Вражје дивизије“ и даље влада из гроба („И после Тита, Тито!“) је од кључног значаја да се рехабилитациони процес развлачи што дуже и по могућности у недоглед. Међутим, овде није од нашег интереса да полемишемо о раду (тј. нераду) надлежних правосудних институција у субноровској Србији већ да укажемо на целисходност и моралну страну идеје о Михаиловићевој рехабилитацији. У овом контексту два су кључна питања на која бисмо у доњем тексту изнели своје мишљење: Рехабилитацију за шта? и Рехабилитацију од кога? С једне стране, за сваку је похвалу да је у Србији покренута иницијатива ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Антисрпство – Суштинска карактеристика Комунистичке партије Југославије
Сажетак: Циљ овог чланка је конструктиван допринос проучавању феномена антисрпског карактера Комунистичке партије Југославије, тј. каснијег Савеза комуниста Југославије, југословенској и пре свега српској историографској науци. Ова тематика до сада није адекватно обрађивана, а камоли обрађена, пре свега из идеолошко-политичких разлога обзиром да несрпске југословенске историографије за то нису ни заинтересоване из националних разлога док је у случају српске државне историографије (тј. историографије Републике Србије) разлог за потцењивање ове тематике чисто практичне природе уколико знамо да Србија још увек није раститоисана па се стога неможе очекивати да још увек владајуће титоистичке структуре једноставно раде против самих себе. С друге стране, српска емигрантска историографија је након 1945. г. традиционално заокупирана проучавањем и изношењем истине о антифашистичком и антититоистичком „четничком“ покрету ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића. Они малобројни пионири у документованом изношењу праве истине антисрпског карактера преброзовске и брозовске КПЈ/СКЈ и њене војноударне песнице тзв. „Народноослободилачке војске Југославије“ из времена Другог светског рата ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Права истина о Европској унији
Желите ли да живите у земљи у којој парламент не доноси законе, а председника не бира народ? Желите ли да Република Србија приступи федералној диктаторској супердржави и финансира Енглеску? Погледајте кратак преглед невероватних чињеница о Европској унији од којих многе сигурно нећете никада чути на главним српским телевизијама ни прочитати у српским новинама. Готово су сви тзв. Очеви Европе, од краја Првог светског рата на овамо, заступали идеју о Европи као о савезној држави (насупрот Де Головој идеји о Европи као заједници суверених држава), али се план федерализације спроводио полако, корак по корак: од јединственог тржишта за угаљ и челик, економске заједнице и уније па до потпуне федерализације Европе (успостављене Лисабонским уговором како се назива Устав Европе). Данас је ЕУ у пуном смислу савезна држава. Закони ЕУ су изнад закона држава чланица. И врло су опсежни: устав ЕУ има 170. 000 страница. Сви досад издани Службени листови ЕУ, у којима Унија штампа своје ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Ко су ови људи?
Одговор на насловљено питање изгледа веома лак ако се исти покуша дати кроз друштвне функције које су ове личности у прошлости обављале или које обављају данас, њихове јавне наступе, дубоке трагове које су иза себе оставили како у друштву као целини  тако и појединачно у свести и општем положају сваког грађанина. Потичу из различитих политичких партија са различитим програмским и идеолошким опредељењима. Често су међусобно супротстављени, имају различите приступе по питању управљања и вођења државе са позиције власти. Међусобна супротстављеност и политичка нетолерантност између истих често пута прелазе и на поље личних обрачуна али их лични и партијски интереси исто тако још чешће, лакше и брже уједињују при чему се преко ноћи заборављају све негативно изречене конотације једних према другима. Дакле, пред собом имамо врло различите, често пута непоправљиво међособно супротстављене личности које се бескрупулозно, за све ове године од увођења вишепартијског система у Србији, боре за освајање и очување ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Са 14 година сам доведена у Јасеновац
Рекордна бекства партизана
*Рецензија књиге: dr Dušan Stupar, „Draža: Istina o četnicima“, Beograd, 2015
*Prava presuda o Draži Mihailoviću
Буђење Запада у кошмару „велике Албаније“
*„Novi plamen“, партизани и Јасеновац
Ко је окупирао Србију 1944. г.?
Прилог проучавању феномена политолингвистичког аспекта нестанка СФР Југославије
Srpske leševe smo nalazili na sve strane! Šiptari su ubijali Srbe i palili crkve!
Ултиматум који је шокирао свет (23. јул 1914. г.)
*Одмазда и терор у Београду
*Мрачна тајна Србије: Пасја гробља жртава комунизма!
*Фалсификати ТВ серије Равна Гора
Злочини комуниста против Бога и србског народа…
*О рехабилитацији ђенерала Михаиловића
“Српске новине”, бр. 688, октобар 2015. г.
Антисрпство – Суштинска карактеристика Комунистичке партије Југославије
Права истина о Европској унији
*Ко су ови људи?
*Предлог за нови споменик знаном јунаку на Калемегдану
Share