Прекодринска „шешељијада“ и коначно докусуривање Србије

kumovi

Процес коначног уништавања Србије као суверене државе и њеног територијалног интегритета од Хоргоша до Драгаша започео је коначним преласком Др. Војислава Шешеља из Босне у суседну Србију 1990. г. и оснивањем његовог квази „Српског четничког покрета“ у јуну месецу исте године. Остало је неоспорно фактографско стање ствари да Срба више нема тамо где их је „бранио“ „црвени војвода“ који је врло вероватно у Србију био послат од стране службе државне безбедности Хрватске да ради оно што и ради већ четврт столећа. Познато је да је основни циљ свих непријатеља Србије у протеклих сто година управо тај да се њена државна територија врати у границе „Бизмаркове Србије“ из 1878. г. – дакле без матичне територије Србије – Косова и Метохије, као и без Рашке и Војводине. И тако скраћена Србија би морала да буде класични вазал Запада како у политичком тако и у економско-финансијском смислу речи. Ове незахвалне улоге коначног докусуривања Србије се 1990. г. прихватио Хрват из Босне Др. Војислав Шешељ – несуђени српски врховник и велики Србин неоусташког поглавника Др. Фрање Туђмана.[1]

В. Шешељ је чин четничког војводе добио од свог земљака-пречанина војводе Момчила Ђујића који је тек пред смрт ражаловао овог лажног четничког војводу који је до тада ипак успео да додели звања четничког војводе чак и садашњем председнику Републике Србије Томиславу Николићу (особи која иначе има чисто и само хрватско етничко име) на планини Романији у Босни. По коначном пресељењу у Србију В. Шешељ је био под директном заштитом државе са својом приватном службом личног обезбеђења (сачињеној о13100822_1734655436779198_3956733207107550525_nд његових пречана) која је не једанпут млатила неистомишљенике и политичке противнике и по Београду и по унутрашњости Србије. Ускоро оснива тзв. Српску радикалну странку (СРС) – политичку партију пречанских окупатора Србије и наставља свом жестином да јавно лупета о некаквој Великој Србији и етничком чишћењу Хрвата и Муслимана/Бошњака – управо оно што је хрватско-усташка страна једва и дочекала јер га је зато и послала преко Дрине у Србију. Оснива своје паравојне формације које на терену врше етничко чишћење неСрба за време крвавог растурања Југославије 1990.-их што такође директно иде на хрватску национално-пропагандну воденицу. Његова странка има углавном изборну подршку прекодринских динараца који су у Србију дошли са фалангама Јосипа Броза и за које је Србија још увек „непријатељска земља“ како им је то и рекао самозвани „маршал“ (тј. аустроугарски каплар) пред освајање Србије у јесен 1944. г.[2] Оваквој сорти људи је једино и битно да одрже своје материјално-друштвене позиције у (окупираној) Србији а поготово власт па им стога национални интерес Србије не претставља ништа обзиром да су у њој странци којима она није отаџбина. Овакав сој људи је наравно веома лако поткупљив и љепљив на свакојака обећања која се односе на материјалну добит и овоземаљска уживања – управо онај кец из рукава на који игра Запад преко шарене лаже зване Европска Унија. Наравно, превасходна цена овакве неотаџбинске политике су Косово и Метохија који се формално „бране“ само на митинзима и ТВ дебатама док се у суштини ради о класичној издаји и забадању ножа у леђа држави Србији – босанско-пречански синдром Влатка Вуковића из 1389. г. са Газиместана.

Да се потсетимо да је Босанац Др. Војислав Шешељ заједно са Црногорцем Слободаном Милошевићем фактички директно учествовао у реализацији плана пресељења крајишких Срба у Србију августа 1995. г. – плана који су утаначили тадашњи председници Србије и Хрватске у Карађорђеву још пре избијања ратних дејстава на подручју бивше Југославије. Управо је Хрват В. Шешељ био тај који је крстарио и уздуж и попреко по Републици Српској Крајини (РСК) ургирајући тамошње Србе да не потпишу међународни план Контакт групе “З-4” који је те 1995. г. одобрила и Русија као једна од чланица те групе. Тако је Туђманов велики Србин сахранио РСК која би према овом плану била буквално држава у држави јер би имала свог председника, владу, народну скупштину, монету, двојно држављанство и посебне пасоше (путовнице). Захваљујући В. Шешељу руководство РСК одбија план на шта је уследила уз америчко одобрење хрватска казнена операција под шифром “Олуја” што ће довести до пресељења ијекаваца-Крајишника у екавску Србију али не и у ијекавску Републику Српску или такође ијекавску Црну Гору.

Међутим, кад су већ дошли у Србију Крајишници нису хтели да се насељавају на Косову и Метохији већ искључиво у Београду, Новом Саду и другим већим урбаним центрима у Србији али ван КосМета. Како су бранили и одбранили свој кућни праг у Крајини тако су дошли и у Србију да бране њену колевку Косово и Метохију од шиптарских бојовника. Класичан пример у овом случају је Санда Рашковић-Ивић, тзв. “избеглица” из Крајине, рођена у усташком Загребу са завршеним студијама на Загребачком свеучилишту, која је 2014. г. преотела руковођење Демократске странке Србије од рођеног Шумадинца Др. Војислава Коштунице. Наравно, Ф. Туђман је са крајњим задовољством трљао руке јер му се предратни план коначно и остварио: у Хрватској је број Срба сведен на 3−4% у односу на читавих 12% по попису из 1991. г. (иначе, Срба на просторима Броз-Туђманове Хрватске је 1939. г. било чак 24%). Тако је Ф. Туђман скоро у потпуности остварио сан свих хрватских шовиниста и националиста још од доба Анте Старчевића о етнички чистој Хрватској док су Брозови пречани-динарци у Србији знатно ојачали своје позиције.

Као коначни ударац државној суверености и територијалном интегритету Србије долази еуроатлантистичка интеграциона политика експозитуре СРС – Српске назадне странке (СНС), коју су под покровитељством америчке амбасаде у Београду основали најближи Шешељеви партијски пајташи и ратни саборци (подпредседник странке) Томислав Николић (предратни крагујевачки гробар) и (генсек странке) Александар Вучић. Да се само укратко потсетимо да је властито име Томислав чисто и само хрватско и да је Александар Вучић пореклом из околине босанског Бугојна које је иначе чувено по хрватској усташији како из доба поглавника Павелића тако и врховника Туђмана. Ова еурорадикалска странка има за свој главни циљ, што и не крију у свом партијском програму, угуравање Србије у Европску Унију и наравно подразумевано и у НАТО пакт што ће у практичном смислу значити коначно срозавање Србије у границе “Бизмарковог пашалука” ако не и у границе отоманског “Смедеревског санџака”. Наравно, судбина КосМета је у том случају запечаћена у коверти Велике Албаније.

На крају, вероватно је највећи проблем са прекодринском “шешељијадом“ у Србији тај да је она за широке гласачке народне масе веома тешко уочљива и препознатљива као у суштини антисрпска али пре свега антисрбијанска и то из најмање три следећа разлога:

  1. Шешељијадска реторика је формално гледано патриотско-српска која декларативно брани српске националне интересе. Међутим, управо та и таква реторика је оно што неоусташки хадезеовски Загреб и очекује од свог пулена у Београду: лупетање на сва звона о некаквој Великој Србији са западним државним границама код Карлобага, Огулина, Карловца и Вировитице и томе слично. Обзиром да су радикали били не само парламентарна странка у Србији већ и „омиљена опозициона странка“ Слободана Милошевића, тј. део његове владе, овакви декларативни испади „црвеног војводе“ објективно штете међународном угледу Србије – управо оно зашта је Шешељ и послат преко Дрине у Србију још пре почетка разбијања Југославије.
  2. Радикалски и назадњачки политичко-партијски митинзи и јавна иступања су декоративно српски и и наравно великосрпски. И у томе и лежи радикалска шарена лажа потурена Србији. Наиме, и једна и друга странка (фактички иста) нису политичке партије Србије у којима су и регистроване и у којој и делују већ свих Срба што ће рећи у пракси да се Србија злоупотребљава зарад реализовања националне политике пречанских Срба или бар оних који се тако изјашњавају. Јавни политички испади радикала типа паљења хрватске државне заставе у сред србијанске престонице, називање председнице Хрватске погрдним именима и томе слично је само део обавеза које радикалски лидер мора да испуни код својих патрона у Загребу у циљу стварања имиџа о Србима као нације простака и варвара у очима међународне заједнице.
  3. Сам лидер радикала се издаје и претставља као академик са звањем универзитетског професора са зарађеном академском титулом доктора наука и великим списатељским опусом. Међутим, та докторска титула је зарађена на сарајевском свеучилишту у бившој Титославији и то на тематици општенародне одбране и друштвене самозаштите. Оно што је најбитније, Шешељев списатељски опус је на први поглед импресивног количинског карактера али је врло вероватно суштински неауторске природе слично случају Хитлеровог Mein Kampf-а. Тако се, на пример, за најпознатије академско дело „црвеног војводе“ држи обимна студија под насловом Идеологија српског национализма (читаве 1024 странице) [Др Војислав Шешељ, Идеологија српског национализма: Научно и публицистичко дело проф. Др Лазе М. Костића, Београд: Велика Србија а.д., 2002]. Међутим, као што и формално стоји у пуном наслову књиге, који се иначе из тактичких разлога углавном и не наводи, у књизи није у суштини ништа ауторово јер се ради о препричавању и интерпретацијама ставова проф. Лазе М. Костића али уз ненавођење (цитирање) Костићевих изворних радова па се стога и стиче погрешан утисак да се ту ради о некаквом истраживачком раду самог Војислава Шешеља. Иначе, у строго академско-методолошком смислу речи, књига се стога може сврстати у категорију чистих плагијата а аутору (Шешељу) поднети кривична пријава за неовлашћено и незаконито кршење Костићевих ауторских права.

IMG_20150917_115923Проф. Др. Владислав Б. Сотировић

www.global-politics.eu/sotirovic

globalpol@global-politics.eu

© Владислав Б. Сотировић 2016

НАПОМЕНЕ

[1] Vojin Majstorović, „Ko je Vojislav Šešelj: Nesuđeni srpski vrhovnik – Tuđmanov veliki Srbin“: http://ovsishte.com/2016/05/08/ko-je-vojislav-seselj/. Шешељ се оригинално изјашњавао као „Југословен“. Хрватска је, иначе, пуна Хрвата-католика Шешеља док је први и једини Шешељ који се појавио у Србији управо Др. Војислав Шешељ који је успео чак да од Српске академије наука и уметности добије и званичну написмену потврду да је наводно етнички Србин! Да ли сте икада чули да је неки прави Србин из Србије тражио од било које државне или црквене установе званичну потврду о свом етничком пореклу?

[2] О животопису Јосипа Броза или о неколико њих колико их је вероватно у стварности и било, видети у: Vladan Dinić, Tito (ni)je Tito: Konačna istina, Beograd: Novmark, 2013. О истој тематици консултовати и збирку архивске грађе: Перо Симић, Звонимир Деспот, Тито: Строго поверљиво. Архивски документи, Београд: Службени гласник, 2010.

три срс смрада

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
*Kако су комунисти 1944. године у Новом Саду побили Србе, интелектуалну елиту Војводине
„Јавна таjна“ коjу зна цео Нови Сад jе стрељање у Раjиноj шуми, у коjоj су 1944. године ослободиоци ликвидирали на стотине наjугледниjих грађана, оптужених да су били симпатизери четничког покрета ђенерала Драже Михаиловића. Делимична истина изронила jе марта 1991. из песка на бачкоj страни Дунава, у време копања канала за градски водовод. На делове људских скелета набасали су багери, али и оближња крда крава, напасана у близини изворишта. Укупно 250 пронађених људских костиjу, већ скоро две децениjе, на „реверс“ се чуваjу у депоима Градског музеjа у картонским кутиjама, без назнаке о њиховоj даљоj судбини. Али, то jе само мањи део истине о Раjиноj шуми, jер пронађене кости нађене су у две масовне гробнице коjе обухватаjу jедва 40 квадрата. Остало jе нетакнуто и неистражено jош око три хектара земљишта коjе покрива броjне НН гробнице. Неспорно, на основу неких докумената и сведочења родбине и познаника стрељаних Новосађана, показало се да су после ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Tuđmanov ministar priznao: Prvi smo napali Srbe da bi počeo rat
Ministar policije u Tuđmanovoj vladi: Prvi su napadnuti Srbi! Napadnuto je Borovo selo kako bi se isprovocirao rat! Prvi su napadnuti Srbi. Napadnuta je Jugoslavija, a ne Hrvatska!. Šušak, Glavaš i Vice Vukojević napali su Borovo Selo kako bi isprovocirali rat“, tvrdi Boljkovac. U ekskluzivnom intervjuu za dnevni list „Vesti“, koji je namenjen srpskoj dijaspori u Nemačkoj, Josip Boljkovac, prvi ministar policije u Tuđmanovoj vladi rekao je kako je Hrvatska 1991. planski napala Srbe u Hrvatskoj i namerno izazvala rat. Boljkovac tvrdi i da su se Tuđman i Milošević tokom celog rata dogovarali i donosili odluke zajedno. „Glavaš me za vreme svedočenja optužio da sam ga proganjao zbog rušenja mosta na reci Dravi u Osijeku. On je rekao da je most srušio da bi se grad zaštitio od tenkova JNA, a ja sam rekao da je JNA u tom trenutku bila regularna vojska jedne međunarodno priznate države, a Hrvatska, koja tada još nije ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Prava presuda o Draži Mihailoviću
Redakcija „Blica” došla je u posed jedine originalne, kompletne presude sa suđenja generalu Dragoljubu - Draži Mihailoviću iz jula 1946. godine. Ovaj dokument koji je pre nekoliko decenija nestao iz svih arhiva jugoslovenskih obaveštajnih i civilnih službi ima nemerljivu istorijsku važnost, saglasni su istoričari i pravnici. Presuda ima 45 strana, otkucanih pisaćom mašinom na sada već požutelom papiru. Odlično je očuvana. Na prvoj strani ima pečat sa delovodnim brojem, a na poslednjoj voštani žig koji dokazuje autentičnost dokumenta. Dokument za arhiv SANU Akademik Dragoljub Živojinović kaže da je otkriće originalne presude Mihailoviću izuzetno važna stvar za istorijsku nauku. - Neprimereno je da su se tako važni dokumenti uzimali nezakonito iz državnih arhiva. To nije jedini dokument koji je nelegalno nestao. Neki ljudi su to svesno činili da bi se sakrila njihova uloga u nečasnim istorijskim dešavanjima. Najbolje bi bilo da ovaj dokument završi u arhivu SANU, koja će ga sigurno bolje sačuvati nego neka ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*На бомбама је писало „Срећан Ускрс“ (1. део)
Бесомучно англо-америчко разарање десетина српских и црногорских градова, вароши и села, започето 20. октобра 1943. а окончано 18. септембра 1944. године, уочи Стаљинове инвазије на Србију, једна је од највећих мистерија наше новије историје. О овој великој ваздушној операцији која је прогутала животе хиљаде невиних људи, чак и неколико тек рођених беба, за Титовог живота нико се није усуђивао да каже ни једну једини реч. Нико то није озбиљније покушао да уради ни после његове смрти па чак ни после распада Титове Југославије. Званични режими Србије и Црне Горе, ни данас ништа не покушавају да учине како би се утврдила права истина о највећој и најтрагичнијој ваздушној инвазији која је на наше просторе икад организована. Мистерија којом је ова акција Енглеза и Американаца обавијена истрајава тако и до данашњег дана. Кључне карике те велике енигме потпуно су замагљене. Још се поуздано не зна ни ко је ту операцију захтевао, а ко ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Злочином против геноцида
Након избора новог председника САД мултимилијардера Доналда Трампа хрватска страна поново захуктава хрватско-српске односе плашећи се просрпске политике новоизабраног председника. Наравно, у оваквим и сличним околностима постоји неписано златно правило борбе против непријатељске стране, а које гласи - напад је најбоља одбрана. Стога одређене националистичке структуре у Липој њиној заговарају покретање нове (ревизионистичке) тужбе проив Србије за наводно изазивање рата против Хрватске 1991. г. као и њену окупацију и почињен геноцид на њеној територији иако је то питање пре неколико година, бар засада, званично решено од стране надлежних међународних органа на штету Хрватске. У доњем тексту би да се потсетимо на тај повесни догађај и дамо неке наше примедбе и оцене истог обзиром да се овде у суштини ради, или би бар тако требало да буде, о пребијању повесних рачуна Хрвата и Срба. Повампирена усташија у Туђмановој обновљеној ендехазији 1990.-их г. Међународни суд правде у Хагу (основан 1899. г.) је само неколико ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Србија између српа и чекића
Уочи 20. октобра: Колико је случај Србије и Југославије упоредив са примерима поратне одмазде у Европи?  Уочи годишњицa ослобођења Београда и Србије у Другом светском рату од фашизма  ретко се говори о многим жртвама које су страдале од другог великог зла 20. века – бољшевизма. А када се и пише о овим смутним поратним месецима често се праве компарације и говори  како ни у Западној Европи послератна правда није била уједначена. Наводи се обично пример Француске као земље која је иако демократска ето била подложна ,,етосу одмазде“. На жалост такве компарације су крајње неутемељене и нетачне. Србија и Југославија далеко предњаче у броју побијених у време револуциоанрног терора и освете не само у доносу на  Француску  него и у односу на све земље Источног блока. Како? Улични перформанс у Београду, Теразије 1945. Про­цес де­на­цифи­ка­ци­је на­и­ла­зио је на ма­њи от­пор и мно­го је жу­стри­је во­ђен у зе­мља­ма где на­ци­фа­ши­стич­ка иде­о­ло­ги­ја ни­је би­ла опште при­хва­ће­на. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Дуго скривана тајна јер су у питању Срби
Територија БиХ препуна је српских стратишта из Другог светског рата за која, све до уназад две деценије, готово нико није ни знао, изузев ретких преживелих и родбине несрећника који су тамо скончали од усташке руке! Пријатељи, родбина и потомци покланих Срба тек након пада комунизма почели слободно да посјећују места на којима су страдали њихови најближи, историчар Зоран Пејашиновић ипак истиче да је погрешно у комунистичкој репресији тражити искључивог кривца за недостојно обележавање локација на којима је извршен геноцид над српским народом. Кривица за такав однос у највећој мери лежи у нама самима. Нажалост, показало се да Срби, за разлику од неких других народа, немају културу сећања на своје жртве. До пре неколико година о злочину који је почињен у Гаравицама чак ни на интернету нисте могли скоро ништа да пронађете, а слична ситуација је била и са Шушњаром. На маузолеју на острву Видо, које је највећа гробница Срба страдалих у Првом светском рату, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Лаж заштићена “Забраном”!
Истина “Стрељања историје” је безкомпромисна: Пре свега зато што Истина “Стрељања историје” безкомпромисно анулира лажу и паралажу! Зато је “Стрељања историје” забрањено да се зна! Tек данашњим униформисаним катихизисом покушавања покорних слугу да одбијaњем Раденковићевог “Стрељања историје” одбаце Истину “Стрељања историје”, настављајући тако лажну “неприкосновеност прописаности” “Забране Истине”, и покушавајући да “Забраном” и даље држе Истину ћушнуту у бездану лажних “кажњивих деликата” – слуге уствари својим бенавим одбијањем подстичу управо супротан ефекат од оног који покушавају да досегну: уместо да Истину “Стрељања историје” балванизују у непримећене екстремитете заборава – њиховим немуштим покушајима одбијања они напротив, несвјесно подстичу громадне историјске закључке на које до сада није обраћана осебујна пажња, а који димензијама Истине “Стрељања историје” додају још превасходнији и судбоносно још погубнији значај по опстанак и пренемажуће служинчади, и по опстанак цмиздраве “Забране”: Прво: Јесте огроман али и злочиначки распон америчке “Забране” објављивања не само извештаја генерал Доновановог обавештајног пуковника Роберта Мекдауела (Robert Mcdowell) ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Рехабилитација истине
Прочитавши текст насловљен чудним и подсмешљивим насловом „Дража као  - још једна – шарена лажа“, објављен на порталу НСПМ 26. маја 2015 године, схватио сам да он нужно завређује одговор. Пишући одговор, увидео сам да сам се дотакао проблема много бројнијих и шире садржине од оних којима се поменути текст бави, односно које изазизива. Тако ме је бављење једним, за мене до тада неслућеним, аспектом одогвора српске јавности на рехабилитацију генерала Михаиловића на крају натерало да напишем кртику свих њих, односно критику својеврсне неспособности наше јавне сцене, а нарочито њеног патриотског дела, да стави тачку на једну етапу нужног и неизбежног истoријског процеса чији смо сви ми део. Рехабилитација генерала Михаиловића, уместо да стави тачку на једно, истина формалноправно, али ипак важно историјско и цивилизацијско питање, као да отвара нова, распламсава нове-старе расправе и продубљује нове-старе поделе. Ово и не чуди, будући да су идеолошки а неретко и биолошки наследници генералових ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Василије Крестић: Званична српска политика својим ћутањем о НДХ наноси штету и подстиче усташлук који сваким даном јача
Академик Василије Крестић оцијенио је поводом 76 година од оснивања Независне Државе Хрватске /НДХ/ да је за српски народ изузетно важно да извуче поуке из прошлости да би знао с ким има посла и како да се понаша, али не да би заоштравао односе са Хрватском већ да му се не понове прогон и етничко чишћење из деведесетих година. Крестић је изјавио Срни да, уколико Срби буду заборављали, то ће бити доказ њихове неозбиљности, неодговорности и у крајњем случају примитивизма. „Ако заборавимо, `тешко нама`. Не могу наше жртве бити јефтиније од туђих. Нажалост, испада да их ми не поштујемо, а тражимо од других да их поштују више него ми“, нагласио је Крестић. Крестић је истакао да се чињенице о жртвама НДХ у Јасеновцу и безбројним јамама и стратиштима налазе у документима њемачких официра, као и да је експертска комисија састављена од Хрвата још 1945. године изнијела податак да је у Јасеновцу страдало 500.000 ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Десант на Дрвар и бекство Ј. Б. Тита из земље
Филм о догађајима од 25. маја 1944. године, попут осталих партизанских филмова, апсолутно фалсификује чињенице. Међутим, као и у другим случајевима, телевизије – у овом случају Б 92 – у најавама пишу да се све заиста тако одиграло, чиме настављају комунистичку пропаганду, мада наводно сада живимо у демократском поретку. Шта се, дакле, заиста дешавало у Дрвару? Дрвар, 25. маја 1944. Немци са заплењеном униформом Ј. Б. Тита Пролећа 1944. године комунистички и западни медији надметали су се у преувеличавању бројног стања и борбене вредности југословенских партизана. Совјетска амбасада у Вашингтону у свом билтену за 1. јун пренела је чланке Милована Ђиласа и члана његове мисије у Москви, ‘‘генерала’‘ Ивановића, објављене у ‘‘Правди’‘. Ђилас је писао да су југословенски партизани до тада убили чак 300.000 Немаца, док су они притом имали 100-120.000 палих бораца. Такође је писао: ‘‘Прекаљених 300.000 бораца под командом маршала Тита држе положаје у срцу Балканског полуострва’‘. Ни Ивановић није имао ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Истина о Вражјој дивизији
Војним сломом и распадом Аустро-Угарске монархије, нестала је са попришта као војна формација и 42. хрватска домобранска дивизија, али је настала загонетка, која већ скоро један век има последице за српски народ и српски етнички простор. Током Великог рата, изникли су из редова њених, окупаторски управници у БиХ, Црној Гори и Србији, а после завршетка рата и стварања заједничке државе, тројица политичких вођа. Имали су различиту политичку развојну каријеру, али заједнички антисрпски предзнак  и ратовање у редовима 42. домобранске дивизије КуК „казнене експедиције“. Јединство утицаја свештенства РКЦ и идеологије ХСП (Хрватска странка права) као изразито клерикалне и антисрпске настало је још пре Великог рата, јер је већина резервних официра из 42. хрватске домобранске дивизије била активна у ХСП. То ће се драстично испољити ратним злочинима над српским народом у Великом рату. У злочинима почињеним и у аустро-угарској монархији и у Србији, предњаче примерима својим, старешине у 42.хрватској домобранској дивизији. Генерал-пуковник Стјепан пл. Саркотић ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Мржња према земљи слободе
Број Јужних Словена у аустроугарској армади није био непознаница за српски политички и војни врх. “Политика” већ 1. августа 1914. године, значи петог дана од објаве рата, објављује текст “Аустрија је гурнула Словене на Србију” у коме се уочава главни стратешки правац и рачуница Беча који се своди на констатацију: “Ако наши словенски пукови победе Србију, онда нема шта да се брине. Али ако Србија потуче њих, онда ће код тих потучених аустријских Словена остати страшна мржња на Србију.” Није нимало тешко сравнити ову рачуницу јер ћемо њене последице осећати кроз цео двадесети век, а осећамо их и данас. Одмах после првих ратних операција у Србији је настало опште разочарање у “браћу” преко Дрине, Саве и Дунава. Нико није могао да разуме суров и нељудски однос Хрвата, муслимана и Словенаца према цивилном становништву. Пола године касније, тачније 20. јануара 1915. године у листу “Пијемонт”, из пера Душана С. Николајевића, пише: “У ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Службеници неће ћирилицу
Закон слабо брине о српском језику и писму, а у пракси се чак ни тако благи параграфи не поштују. Лингвисти упорно траже да се пропишу језичка правила за рекламе, медије, приватни сектор... СРПСКО писмо, ћирилица - мртва слова на папиру, и буквално! То што постоји какав-такав закон који каже када би морала да се користи, што ју је Устав ставио на високо место и заштитио, не значи ништа када се, без казне, ова правила свакодневно крше. Пред судије за прекршаје, као велики изузетак, стигне понекад пријава због непоштовања службеног писма, и то углавном против приватника који нису на прописан начин истакли натпис своје фирме (реклама може да буде латиничка, али основне информације обавезно морају бити исписане ћирилицом). То што поједина јавна предузећа, научни институти, факултети и други који су на државном буџету, или их је држава бар основала, имају латиничке сајтове на интернету, нико не може ни да казни. Важећи закон који ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*11/9 Мистерије рушења Кула близнакиња у Њујорку: Амерички документарни филм са преводом
“Српске новине”, бр. 692, јун 2016. г.
*Kако су комунисти 1944. године у Новом Саду побили Србе, интелектуалну елиту Војводине
Tuđmanov ministar priznao: Prvi smo napali Srbe da bi počeo rat
*Prava presuda o Draži Mihailoviću
“Српске новине”, бр. 690, фебруар 2016. г.
*На бомбама је писало „Срећан Ускрс“ (1. део)
Злочином против геноцида
У име народа: Политичка репресија у Србији 1944-1953
Србија између српа и чекића
Дуго скривана тајна јер су у питању Срби
Лаж заштићена “Забраном”!
*Рехабилитација истине
“Српске новине”, бр. 689, децембар 2015. г.
*Василије Крестић: Званична српска политика својим ћутањем о НДХ наноси штету и подстиче усташлук који сваким даном јача
Десант на Дрвар и бекство Ј. Б. Тита из земље
“Српске новине”, бр. 691, април 2016. г.
*Истина о Вражјој дивизији
*Мржња према земљи слободе
*Службеници неће ћирилицу
Share
  • ШУМАДИЈА

    Ukraine, America’s “Lebensraum”. Is Washington Preparing to Wage War on Russia?