Прекодринска „шешељијада“ и коначно докусуривање Србије

kumovi

Процес коначног уништавања Србије као суверене државе и њеног територијалног интегритета од Хоргоша до Драгаша започео је коначним преласком Др. Војислава Шешеља из Босне у суседну Србију 1990. г. и оснивањем његовог квази „Српског четничког покрета“ у јуну месецу исте године. Остало је неоспорно фактографско стање ствари да Срба више нема тамо где их је „бранио“ „црвени војвода“ који је врло вероватно у Србију био послат од стране службе државне безбедности Хрватске да ради оно што и ради већ четврт столећа. Познато је да је основни циљ свих непријатеља Србије у протеклих сто година управо тај да се њена државна територија врати у границе „Бизмаркове Србије“ из 1878. г. – дакле без матичне територије Србије – Косова и Метохије, као и без Рашке и Војводине. И тако скраћена Србија би морала да буде класични вазал Запада како у политичком тако и у економско-финансијском смислу речи. Ове незахвалне улоге коначног докусуривања Србије се 1990. г. прихватио Хрват из Босне Др. Војислав Шешељ – несуђени српски врховник и велики Србин неоусташког поглавника Др. Фрање Туђмана.[1]

В. Шешељ је чин четничког војводе добио од свог земљака-пречанина војводе Момчила Ђујића који је тек пред смрт ражаловао овог лажног четничког војводу који је до тада ипак успео да додели звања четничког војводе чак и садашњем председнику Републике Србије Томиславу Николићу (особи која иначе има чисто и само хрватско етничко име) на планини Романији у Босни. По коначном пресељењу у Србију В. Шешељ је био под директном заштитом државе са својом приватном службом личног обезбеђења (сачињеној о13100822_1734655436779198_3956733207107550525_nд његових пречана) која је не једанпут млатила неистомишљенике и политичке противнике и по Београду и по унутрашњости Србије. Ускоро оснива тзв. Српску радикалну странку (СРС) – политичку партију пречанских окупатора Србије и наставља свом жестином да јавно лупета о некаквој Великој Србији и етничком чишћењу Хрвата и Муслимана/Бошњака – управо оно што је хрватско-усташка страна једва и дочекала јер га је зато и послала преко Дрине у Србију. Оснива своје паравојне формације које на терену врше етничко чишћење неСрба за време крвавог растурања Југославије 1990.-их што такође директно иде на хрватску национално-пропагандну воденицу. Његова странка има углавном изборну подршку прекодринских динараца који су у Србију дошли са фалангама Јосипа Броза и за које је Србија још увек „непријатељска земља“ како им је то и рекао самозвани „маршал“ (тј. аустроугарски каплар) пред освајање Србије у јесен 1944. г.[2] Оваквој сорти људи је једино и битно да одрже своје материјално-друштвене позиције у (окупираној) Србији а поготово власт па им стога национални интерес Србије не претставља ништа обзиром да су у њој странци којима она није отаџбина. Овакав сој људи је наравно веома лако поткупљив и љепљив на свакојака обећања која се односе на материјалну добит и овоземаљска уживања – управо онај кец из рукава на који игра Запад преко шарене лаже зване Европска Унија. Наравно, превасходна цена овакве неотаџбинске политике су Косово и Метохија који се формално „бране“ само на митинзима и ТВ дебатама док се у суштини ради о класичној издаји и забадању ножа у леђа држави Србији – босанско-пречански синдром Влатка Вуковића из 1389. г. са Газиместана.

Да се потсетимо да је Босанац Др. Војислав Шешељ заједно са Црногорцем Слободаном Милошевићем фактички директно учествовао у реализацији плана пресељења крајишких Срба у Србију августа 1995. г. – плана који су утаначили тадашњи председници Србије и Хрватске у Карађорђеву још пре избијања ратних дејстава на подручју бивше Југославије. Управо је Хрват В. Шешељ био тај који је крстарио и уздуж и попреко по Републици Српској Крајини (РСК) ургирајући тамошње Србе да не потпишу међународни план Контакт групе “З-4” који је те 1995. г. одобрила и Русија као једна од чланица те групе. Тако је Туђманов велики Србин сахранио РСК која би према овом плану била буквално држава у држави јер би имала свог председника, владу, народну скупштину, монету, двојно држављанство и посебне пасоше (путовнице). Захваљујући В. Шешељу руководство РСК одбија план на шта је уследила уз америчко одобрење хрватска казнена операција под шифром “Олуја” што ће довести до пресељења ијекаваца-Крајишника у екавску Србију али не и у ијекавску Републику Српску или такође ијекавску Црну Гору.

Међутим, кад су већ дошли у Србију Крајишници нису хтели да се насељавају на Косову и Метохији већ искључиво у Београду, Новом Саду и другим већим урбаним центрима у Србији али ван КосМета. Како су бранили и одбранили свој кућни праг у Крајини тако су дошли и у Србију да бране њену колевку Косово и Метохију од шиптарских бојовника. Класичан пример у овом случају је Санда Рашковић-Ивић, тзв. “избеглица” из Крајине, рођена у усташком Загребу са завршеним студијама на Загребачком свеучилишту, која је 2014. г. преотела руковођење Демократске странке Србије од рођеног Шумадинца Др. Војислава Коштунице. Наравно, Ф. Туђман је са крајњим задовољством трљао руке јер му се предратни план коначно и остварио: у Хрватској је број Срба сведен на 3−4% у односу на читавих 12% по попису из 1991. г. (иначе, Срба на просторима Броз-Туђманове Хрватске је 1939. г. било чак 24%). Тако је Ф. Туђман скоро у потпуности остварио сан свих хрватских шовиниста и националиста још од доба Анте Старчевића о етнички чистој Хрватској док су Брозови пречани-динарци у Србији знатно ојачали своје позиције.

Као коначни ударац државној суверености и територијалном интегритету Србије долази еуроатлантистичка интеграциона политика експозитуре СРС – Српске назадне странке (СНС), коју су под покровитељством америчке амбасаде у Београду основали најближи Шешељеви партијски пајташи и ратни саборци (подпредседник странке) Томислав Николић (предратни крагујевачки гробар) и (генсек странке) Александар Вучић. Да се само укратко потсетимо да је властито име Томислав чисто и само хрватско и да је Александар Вучић пореклом из околине босанског Бугојна које је иначе чувено по хрватској усташији како из доба поглавника Павелића тако и врховника Туђмана. Ова еурорадикалска странка има за свој главни циљ, што и не крију у свом партијском програму, угуравање Србије у Европску Унију и наравно подразумевано и у НАТО пакт што ће у практичном смислу значити коначно срозавање Србије у границе “Бизмарковог пашалука” ако не и у границе отоманског “Смедеревског санџака”. Наравно, судбина КосМета је у том случају запечаћена у коверти Велике Албаније.

На крају, вероватно је највећи проблем са прекодринском “шешељијадом“ у Србији тај да је она за широке гласачке народне масе веома тешко уочљива и препознатљива као у суштини антисрпска али пре свега антисрбијанска и то из најмање три следећа разлога:

  1. Шешељијадска реторика је формално гледано патриотско-српска која декларативно брани српске националне интересе. Међутим, управо та и таква реторика је оно што неоусташки хадезеовски Загреб и очекује од свог пулена у Београду: лупетање на сва звона о некаквој Великој Србији са западним државним границама код Карлобага, Огулина, Карловца и Вировитице и томе слично. Обзиром да су радикали били не само парламентарна странка у Србији већ и „омиљена опозициона странка“ Слободана Милошевића, тј. део његове владе, овакви декларативни испади „црвеног војводе“ објективно штете међународном угледу Србије – управо оно зашта је Шешељ и послат преко Дрине у Србију још пре почетка разбијања Југославије.
  2. Радикалски и назадњачки политичко-партијски митинзи и јавна иступања су декоративно српски и и наравно великосрпски. И у томе и лежи радикалска шарена лажа потурена Србији. Наиме, и једна и друга странка (фактички иста) нису политичке партије Србије у којима су и регистроване и у којој и делују већ свих Срба што ће рећи у пракси да се Србија злоупотребљава зарад реализовања националне политике пречанских Срба или бар оних који се тако изјашњавају. Јавни политички испади радикала типа паљења хрватске државне заставе у сред србијанске престонице, називање председнице Хрватске погрдним именима и томе слично је само део обавеза које радикалски лидер мора да испуни код својих патрона у Загребу у циљу стварања имиџа о Србима као нације простака и варвара у очима међународне заједнице.
  3. Сам лидер радикала се издаје и претставља као академик са звањем универзитетског професора са зарађеном академском титулом доктора наука и великим списатељским опусом. Међутим, та докторска титула је зарађена на сарајевском свеучилишту у бившој Титославији и то на тематици општенародне одбране и друштвене самозаштите. Оно што је најбитније, Шешељев списатељски опус је на први поглед импресивног количинског карактера али је врло вероватно суштински неауторске природе слично случају Хитлеровог Mein Kampf-а. Тако се, на пример, за најпознатије академско дело „црвеног војводе“ држи обимна студија под насловом Идеологија српског национализма (читаве 1024 странице) [Др Војислав Шешељ, Идеологија српског национализма: Научно и публицистичко дело проф. Др Лазе М. Костића, Београд: Велика Србија а.д., 2002]. Међутим, као што и формално стоји у пуном наслову књиге, који се иначе из тактичких разлога углавном и не наводи, у књизи није у суштини ништа ауторово јер се ради о препричавању и интерпретацијама ставова проф. Лазе М. Костића али уз ненавођење (цитирање) Костићевих изворних радова па се стога и стиче погрешан утисак да се ту ради о некаквом истраживачком раду самог Војислава Шешеља. Иначе, у строго академско-методолошком смислу речи, књига се стога може сврстати у категорију чистих плагијата а аутору (Шешељу) поднети кривична пријава за неовлашћено и незаконито кршење Костићевих ауторских права.

IMG_20150917_115923Проф. Др. Владислав Б. Сотировић

www.global-politics.eu/sotirovic

globalpol@global-politics.eu

© Владислав Б. Сотировић 2016

НАПОМЕНЕ

[1] Vojin Majstorović, „Ko je Vojislav Šešelj: Nesuđeni srpski vrhovnik – Tuđmanov veliki Srbin“: http://ovsishte.com/2016/05/08/ko-je-vojislav-seselj/. Шешељ се оригинално изјашњавао као „Југословен“. Хрватска је, иначе, пуна Хрвата-католика Шешеља док је први и једини Шешељ који се појавио у Србији управо Др. Војислав Шешељ који је успео чак да од Српске академије наука и уметности добије и званичну написмену потврду да је наводно етнички Србин! Да ли сте икада чули да је неки прави Србин из Србије тражио од било које државне или црквене установе званичну потврду о свом етничком пореклу?

[2] О животопису Јосипа Броза или о неколико њих колико их је вероватно у стварности и било, видети у: Vladan Dinić, Tito (ni)je Tito: Konačna istina, Beograd: Novmark, 2013. О истој тематици консултовати и збирку архивске грађе: Перо Симић, Звонимир Деспот, Тито: Строго поверљиво. Архивски документи, Београд: Службени гласник, 2010.

три срс смрада

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
*Василије Крестић: Званична српска политика својим ћутањем о НДХ наноси штету и подстиче усташлук који сваким даном јача
Академик Василије Крестић оцијенио је поводом 76 година од оснивања Независне Државе Хрватске /НДХ/ да је за српски народ изузетно важно да извуче поуке из прошлости да би знао с ким има посла и како да се понаша, али не да би заоштравао односе са Хрватском већ да му се не понове прогон и етничко чишћење из деведесетих година. Крестић је изјавио Срни да, уколико Срби буду заборављали, то ће бити доказ њихове неозбиљности, неодговорности и у крајњем случају примитивизма. „Ако заборавимо, `тешко нама`. Не могу наше жртве бити јефтиније од туђих. Нажалост, испада да их ми не поштујемо, а тражимо од других да их поштују више него ми“, нагласио је Крестић. Крестић је истакао да се чињенице о жртвама НДХ у Јасеновцу и безбројним јамама и стратиштима налазе у документима њемачких официра, као и да је експертска комисија састављена од Хрвата још 1945. године изнијела податак да је у Јасеновцу страдало 500.000 ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*”Likvidirajte sve nekomuniste i njihove porodice!”
U Sloveniji je pronađen dokument komunističke tajne službe pri Osvobodilnoj fronti Slovenije iz 1943, kojim se naređuje ubijanje svih nekomunista kao i njihovih porodica, čak i onih koji „samo platonski podržavaju” taj pokret. Istoričar Srđan Cvetković kaže da je dokument pronašao jedan slovenački kolega (ime poznato redakciji) koji će uskoro objaviti rad o svom otkriću u nekom od naučnih časopisa, ali da je fotografije dokumenata već dao na uvid. - Ova naredba, ako je dokument autentičan, slična je dostupnim dokumentima koja je pronašla Državna komisija Srbije, ali prednjači po brutalnosti i eksplicitnosti uputstava za likvidacije. Uklapa se u opštu ideološku matricu boljševičke revolucije koja je bila uzor ovdašnjim komunistima gde je sve dozvoljeno u cilju osvajanja vlasti i provođenja revolucionarnih planova - navodi Cvetković, koji je bio sekretar Državne komisije za pronalaženje grobnica žrtava koje su ubili komunisti. SEDAM TAČAKA U dokumentu se prvo daje opšte uputstvo. „Napad na stanove onih koji će biti likvidirani ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Jугославија је била лажни рај
Мит каже да је Југославија била раднички рај, у којем су сви имали посао и плату, бесплатне станове, добро живели. Индустрија је у њој цветала. Југославија је извозила, градила фабрике, болнице, школе, ауто-путеве и пруге. Сви су били средња класа. Дуговали смо мало, били поштовани у свету, имали веома јаку армију. А онда су, као по команди, на власт дошли националисти, заратили, у приватизацијама опљачкали државну имовину и данас се живи у јаду либералног капитализма. Међутим, ако се погледају бројке, макар за ударне тезе митова, долази се до значајно другачије слике коју је недавно обелоданио економиста др Горан Николић у анализи мита о „златним седамдесетим“ у СФРЈ. Први мит је о високој запослености. Пре свега, та ниска стопа незапослености је врхунац између 1968. и 1973. године, а управо тада је Тито отворио границе испрва за пола милиона, а онда и за још милион „гастарбајтера“. И управо је за толико и пао ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Брозова Југословенска армија са немачко-нацистичким шлемовима – фото архивска документација
Брозова Југословенска армија (касније Југословенска народна армија) са својим врховним командантом након завршетка рата у лето 1945. г. са немачко-нацистичким шлемовима: наставак колаборације са нацизмом и након завршетка рата
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Комунизам у Србији
Имам утисак да је немогуће описати размере злочина с краја Другог светског рата. Овим чланком покушаћу да дочарам атмосферу која је тада владала Комунистичка окупација била је тако сурова, да је владало опште убеђење о немогућности њеног опстанка. Комунисти су само јавно говорили о ослобођењу, док су између себе и они користили прави термин – окупација. Десет дана по уласку у Београд, Ј. Б. Тито је на седници Политбироа рекао: Ми се у Србији морамо понашати као у земљи коју смо окупирали.142 У одушевљењу што су се дочепали главног града, комунисти су се тешко обуздавали и у јавним наступима. “Србији није довољно пуштено крви“, рекао је Милован Ђилас у првој изјави из “ослобођеног“ Београда. “Србија нема чему да се нада. За њу неће бити милости“, рекао је Ј. Б. Тито у говору на Бањици новембра месеца. Прва изјава “полудивљег“ Слободана Пенезића Крцуна, како га назива писац књиге “На страшном суду“ др Радоје Вукчевић, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Први део Истина “Стрељања Историје”
Први део Истина “Стрељања Историје”: “Почињена зла која захтевамо да се прокуну и казне била су толико умишљена, толико натопљена мржњом, толико разорна, да цивилизација неће опстати ако та зла буду занемарена и поновљена.” (“The wrongs which we seek to condemn and punish have been so calculated, so malignant, and so devastating, that civilization cannot tolerate their being igored, because it cannot survive their being repeated.”) Према овом часном и одговорном цивилизацијском захтеву за Идеале Победе Другог светског рата Роберта Џексона (Robert H. Jackson), истражног судије Нирнбершког трибунала (Nuremberg prosecutor) на процесу Нацистима 1945, и блиском сараднику америчког председника Хари Трумана – у односу на Равноправност Права сваког народа да слободно битише у Правди и Праведности послератне цивилизације; и у односу на легитимитет Истине и Историјске Истине Другог светског рата; и поготово у односу на мржњу према Праву Српског Народа на постојање и живи као Нација у сопственој држави – јесте почињена најгрознија издаја ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Не нападају нас што смо на раскрсници путева, већ због нечег другог!
Више од једног века у српском народу постоји мишљење да су нас кроз историју нападали зато што смо на раскрсници путева. Данас нас осуђују без кривице, чак и када прави кривци исту признају, као што је био случај у недавној изјави Туђмановог министра полиције Бољковца да су Срби у Хрватској нападнути да би се изазвао рат. Ако смо некада били на раскрсници путева, пошто су путеви били ретки, да ли смо то и данас када путева има свуда? Или разлог за непрестане нападе на Србе треба тражити негде другде? Воде ли баш сви путеви у Рим? Увек када је српски народ страдао у новијој историји, Рим, односно Ватикан, се назирао негде у позадини тога страдања. Неки путеви свакако воде у Берлин или Беч, Немцима и њиховој вековној тежњи да буду господари Европе. Србија је на тим путевима увек била камен који треба шутнути. Јер су се о тај камен разбијале њихове илузије и ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Титова сарадња са Немцима
У понуђеном Титовом споразуму с Немцима пише: Партизани су спремни да са оружјем у руци иступе против сваког непријатеља на којег Немци укажу, па исто и против Енглеза приликом искрцавања Тито и Милован Ђилас: Хрват и Црногорчина на заједничком задатку уништавања Српства ВЕЋ почетком марта 1943. Тито је преко члана Политбироа Централног комитета КПЈ Милована Ђиласа, команданта своје најелитније јединице, Прве пролетерске бригаде, Константина Поповића, и свог главног обавештајца Владимира Велебита, понудио немачким властима у НДХ споразум о сарадњи: - Команда НОВЈ (Народноослободилачке војске Југославије) сматра: а) да у датој ситуацији не постоји никакав разлог да немачки Вермахт води ратна дејства против НОВЈ с обзиром на ситуацију, противника и интересе једне и друге стране. Према томе, било би у обостраном интересу ако би непријатељства била обустављена. У вези с тим, немачка команда и ова делегација морале би да прецизирају своје предлоге о евентуалној зони и правце економских или других интереса. б) НОВЈ сматра четнике ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Pasja groblja žrtava komunizma
Beograd i veći gradovi u Srbiji posuti su neobeleženim masovnim grobnicama, punih kostiju nevinih žrtava komunističkog terora s kraja Drugog svetskog rata. Zapanjujuća je sličnost sa zločinom u Srebrenici, počinjenim 50 godina kasnije. Nedavna presuda prvom predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću ponovo je otvorila pitanje zločina u Srebrenici, koji su počinile snage pod komandom generala Ratka Mladića, oficira nekadašnje Jugoslovenske narodne armije, a poslednje tri godine karijere i Vojske Republike Srpske. Drljavi, američki, pristrasni i kakav god Haški tribunal ipak je osudio većinu nalogodavaca i neke neposredne izvršioce tog stravičnog zločina, grobovi ubijenih su obeleženi i podignut im je spomenik. Nema spomenika žrtvama, ali biće spomenika zločincima U Beogradu ne postoji nijedan državni spomenik hiljadama ljudi koji su streljani bez suđenja, ali se zato planira podizanje spomenika organizatorima i naredbodavcima masakra Aleksandru Rankoviću i Slobodanu Peneziću Krcunu, koji se u delu naroda još uvek doživljavaju kao velike srpske patriote. U Šapcu, pored mosta ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Језиви српски мук – случај Мартиновић
Тог шестог „предреволуционарнодемократског“ септембра историјске 2000 те године објављена је вест да је преминуо Ђорђе Мартиновић, мученик са Косова. Најстрашнији пример икада забележен у историји. Не само по бруталности којом је арнаутска дивљачка дружина исти починила. Он носи страшан печат језиве српске ћутње, нанешене неправде несрећнику Србину, кукавичлук и олошки плашт српских кадрова у црвеној камарили потчињеној задриглом Станету Доланцу. И срамоту државе Србије- ако дотична више и зна шта је то срамота. То ћутање и данас траје. Нико и не спомиње несрећног Ђорђа из Гњилана. Ни док се кези у бриселским чампрасдиванима, ни док дронови који носе заставу велике Албаније лете изнад српске престонице, ни када Еди Рама усред те исте престонице тврди да је прича са Косовом завршена. Исти плашт,исте кукавице . Само сада сакривене и умивене по европски. А ове 2015 тачно је тридесет година од оног првог маја 1985 године, када је Ђорђе кренуо на своју ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Тито у 42. Вражјој дивизији
Први светски рат започео је силовито. Аустроугарска армада кренула је на Србију са три армије, које су бројале 220.000 војника, које су биле добро опремљене најсавременијим ратним средствима. Против себе имали су српску војску, измрцварену балканским ратовима, бремениту многим проблемима. Није било муниције, није било довољно униформи, није било довољно хране као ни остале ратне опреме. Био је то класичан пример судара Давида и Голијата. Држава која је имала 53 милиона становника напала је земљу са нешто више од четири милиона житеља. Бројне формације аустроугарске војске, дивизије и пукови били су састављени искључиво од јужнословенског живља из Двојне монархије. Хрвати, Словенци, па и Срби, чинили су окосницу удара преко Дрине .Допринос тих јединица, које су у 28. јула 1914. године кренуле да поробе Србију, да је униште као државу, да је избришу са политичке и географске мапе Европе, најбoље могу да сведоче подаци о броју одликованих војника и официра, Хрвата, муслимана, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*In memoriam: Др. Зоран Ђинђић (1952. г.-2003. г.)
Да се из једног тоталитаристичког политичког система ипак не може прећи у демократски (тј. анти-тоталитаристички) политички систем без класичне револуције и грађанског рата који је пратећа појава свих правих револуција управо нам ових дана пред још једне одлучујуће (повесне) изборе априла месеца 2016. г. потврђују страначки лидери „демократске“ провенијенције кријући се иза иконе „првог послератног демократског премијера Србије“ (нпр., франфкуртске вести онлајн од 12. марта 2015. г.), „нашег највећег сина демократије“, „српског Кенедија“ – Др. Зорана Ђинђића (1952. г.−2003. г.), једног од Др. у плејади „домаћих“ (тј., пречанских) лидера политичких странака, стојећи тако раме уз раме са својим херцегбосанским земљаком Др. Војиславом Шешељем.[1] Да се у свим тоталитаристичко-једноумним политичким системима мора имати непогрешиви страначко-национални лидер – „највећи син свих наших народа и народности“ – коме се ц(иј)ела нација клања (и носи штафете), а који је наравно под „Законом о заштити лика и дјела“ уверили смо се такође свих протеклих дванаест година ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Tito je najveći masovni ubica 20. veka!
Frankfurter algemajne cajtung piše da Hrvatska i Slovenija više ne veličaju Josipa Broza Tita koga taj list naziva “jednim od najvećih masovnih ubica 20. veka”. Dnevnik Frankfurter algemajne cajtung piše kako “Hrvatska i Slovenija više ne žele da slave herojskog vođu”. Novinar Karl-Peter Švarc piše da je predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović, kada je stupila na dužnost, odstranila iz službene vile na Pantovčaku Titovu bistu, zato što, kao što je rekla “odbija da identifikuje komunističkog diktatora sa hrvatskim antifašizmom”. – Na reakciju hrvatske levice nije trebalo dugo čekati. Bivši predsednik Josipović je kritikovao taj potez kao loš politički signal, a socijaldemokratski premijer Zoran Milanović je optužio predsednicu da odstranjivanjem Titove biste manipuliše istoriju – piše novinar. – Sporna je i agenda Kolinde Grabar-Kitarović na godišnjicu završetka rata – 26. aprila je učestvovala na komemorativnoj svečanosti u Jasenovcu; tamo su ubijene hiljade Jevreja i Srba. Zvanična proslava Dana pobede se održava pod njenim pokroviteljstvom 9. maja ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Предаја Суверенитета Србије звана “Сарадња” са “Милосрдним Анђелом”
Када је 1914. Године Аустроугарска Влада послала Краљевини Србији ултиматум у коме се, између осталог, захтевало да Краљевина Србија одобри аустроугарским властима да пошаље на територију Србије своје инвестигаторе, укључујући и полицију, Влада Краљевине Србије је прихватила све услове изузев тај један, дозволу Аустроугаским органима власти да делују на територији Краљевине Србије а да - не подлежу јурисдикцији Србије. Последица је врло добро позната: Први Светски Рат! Разлог за ово одбијење Аустроугаског захтева био је заснован на правним и конститутивним принципима. Наиме, да би једна држава могла до постоји као правни идентитет и функционише као независна - та држава мора да располаже својим суверенитетом! Људи који су одбили ултиматум Аустроугарске 1914. године итекако су били свесни чему да тај захтев води губљењу суверенитета и независности, и зато су морали да га одбију и сачувају Независну, Суверену Србију. Разлике између ултиматума Аустроугарске од 1914. године и скорашњег споразума између Владе Србије о ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Видовдан – дан хрватске освете
По завршетку великог војног маневра код Тарчина, југозападно од Сарајева, 26. и 27. јуна 1914. године, у коме су учествовали 15. сарајевски и 16. дубровачки корпус, под заповедништвом војног гувернера у Босни и Херцеговини Франза Потиорека, аустроугарски престолонаследник надвојвода Фрањо Фердинанд је сутрадан, на православни празник - Видовдан, стигао у службену посету у Сарајево. Вече пре тога, високи гост из Беча, са супругом Софијом, провео је готово сат, на Илиџи у шетњи, успркос кишном времену. На ивици шуме, која се простирала дуж стазе којом су шетали, играло се неколико младунчади медведа, који су посебна доведена за ову прилику. Сутрадан, специјални дворски воз, у коме су надвојвода и његова супруга Софија вон Хохенберг, са 17 минута закашњења напушта Илиџу и стиже у 10.07 у Филиповића касарну, где их је чекала колона аутомобила за планирану вожњу градом. Дан је био сунчан, потпуно супротно од временских услова који су их дочекали на Илиџи. Поред ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Стварање нове прошлости Косова и Метохије
Не ишчуђавајмо се и не потцењујмо безумље. Истина је „само једна од опција које се боре на тржишту”. Задатак арбанашке окупационе структуре и њених западних ментора само личи на немогућу мисију: избрисати једино што постоји (српска културна и сакрална баштина) и исконструисати уназад оно што никад није постојало (албанско културно наслеђе на Косову и Метохији). Кад се све претвори у карикатуру, нормалност више није нормална. Ево како је то покушано у публикацији ArchaeologicalGuide of Kosovo. Затирање свега српског на Косову и Метохији постало је редовна пракса, обична вест. Из штампе су познати примери уништавања савремених гробаља, паљења цркава, покушаја бруталног прекрајања историјских чињеница. Међутим, Албанци на Косову целој тој ствари приступају много темељније. Судећи по публикацији Archaeological Guide of Kosovo из 2012. године, на делу је и потпуно брисање постојања српске средњовековне државе и српске баштине на Косову и Метохији. У тој публикацији приметно недостају ствари уобичајене у било којем стручном ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
V Конгрес Коминтерне у Москви о југословенском питању
1. Југославија је многонационална држава. Српска буржоазија, која спроводи своју хегемонију, представља народ који чини само 39 одсто целокупног становништва Југославије. Остали народи, који заједно представљају велику већину становништва више или мање потчињени су режиму националног угњетавања и против њих се води политика денационализације. 2. Срби, Хрвати и Словенци су три различита народа. Теорија о јединственом троименом народу Срба, Хрвата и Словенаца, јесте само маска за великосрпски империјализам. 3. Задатак је КПЈ да води одлучну борбу против националног угњетавања у свим његовим облицима и за самоопредељење народа, да подстиче народноослободилачке покрете стално тежећи да те покрете извуче испод утицаја буржоазије и да их повеже с општом борбом радних маса против буржоазије и капитализма. 4. Пошто у Југославији постоји масовни покрет против националног угњетавања у свим његовим облицима, масовни покрет за право на самоопредељење, национално питање има актуелно и оштро обележје и непосредно дотиче интересе радних маса. 5. Због тога се општа парола у вези ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Мржња према земљи слободе
Број Јужних Словена у аустроугарској армади није био непознаница за српски политички и војни врх. “Политика” већ 1. августа 1914. године, значи петог дана од објаве рата, објављује текст “Аустрија је гурнула Словене на Србију” у коме се уочава главни стратешки правац и рачуница Беча који се своди на констатацију: “Ако наши словенски пукови победе Србију, онда нема шта да се брине. Али ако Србија потуче њих, онда ће код тих потучених аустријских Словена остати страшна мржња на Србију.” Није нимало тешко сравнити ову рачуницу јер ћемо њене последице осећати кроз цео двадесети век, а осећамо их и данас. Одмах после првих ратних операција у Србији је настало опште разочарање у “браћу” преко Дрине, Саве и Дунава. Нико није могао да разуме суров и нељудски однос Хрвата, муслимана и Словенаца према цивилном становништву. Пола године касније, тачније 20. јануара 1915. године у листу “Пијемонт”, из пера Душана С. Николајевића, пише: “У ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Србија између српа и чекића
Уочи 20. октобра: Колико је случај Србије и Југославије упоредив са примерима поратне одмазде у Европи?  Уочи годишњицa ослобођења Београда и Србије у Другом светском рату од фашизма  ретко се говори о многим жртвама које су страдале од другог великог зла 20. века – бољшевизма. А када се и пише о овим смутним поратним месецима често се праве компарације и говори  како ни у Западној Европи послератна правда није била уједначена. Наводи се обично пример Француске као земље која је иако демократска ето била подложна ,,етосу одмазде“. На жалост такве компарације су крајње неутемељене и нетачне. Србија и Југославија далеко предњаче у броју побијених у време револуциоанрног терора и освете не само у доносу на  Француску  него и у односу на све земље Источног блока. Како? Улични перформанс у Београду, Теразије 1945. Про­цес де­на­цифи­ка­ци­је на­и­ла­зио је на ма­њи от­пор и мно­го је жу­стри­је во­ђен у зе­мља­ма где на­ци­фа­ши­стич­ка иде­о­ло­ги­ја ни­је би­ла опште при­хва­ће­на. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Покушај данашње диктатуре лажи да настави злочиначку оперету Брозовштине!
Шта заиста значи диктатура диригованог медијског дречања против рехабилитације суђења Дражи Михаиловићу? Иако лаж криминализације и њена лоботомистичка контрола мисли немају никакав легитимитет, ипак... Лажљивци врече ли врече: Ми смо једина истина, истина је само оно што ми кажемо! Наравно, узурпатори никад не сматрају себе узурпаторима, међутим... против кога врече узурпатори? Врече против оног дела Српског Народа који је одбио и одбија да живи лаж! Виђено из те реалности, из “Полемике – Зашто је рехабилитација генерала Михаиловића ипак више морално него политичко питање”(1) и “Око чега полемише Мирослав Лазански”(2), уз велико поштовање аутора наведених написа, Г. Стефана Каргановића... ипак... ничу круцијална суштинска питања о “излечењу”! Зато што се ради не само о “нацији” – већ о “излечењу” Поштења Српског Националног Духа и “излечењу” Поштења Истине! Према томе, круцијална су питања: “Излечење” од чега? “Излечењe” кога? Из тога произилази још једно круцијало питање: Да ли је рекламирано “помирење” логично... или је бесмислено? Зашто ова питалица? ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Василије Крестић: Званична српска политика својим ћутањем о НДХ наноси штету и подстиче усташлук који сваким даном јача
*”Likvidirajte sve nekomuniste i njihove porodice!”
Jугославија је била лажни рај
Брозова Југословенска армија са немачко-нацистичким шлемовима – фото архивска документација
Комунизам у Србији
Први део Истина “Стрељања Историје”
Не нападају нас што смо на раскрсници путева, већ због нечег другог!
Титова сарадња са Немцима
Pasja groblja žrtava komunizma
Језиви српски мук – случај Мартиновић
*Тито у 42. Вражјој дивизији
*In memoriam: Др. Зоран Ђинђић (1952. г.-2003. г.)
Tito je najveći masovni ubica 20. veka!
Предаја Суверенитета Србије звана “Сарадња” са “Милосрдним Анђелом”
*Видовдан – дан хрватске освете
Стварање нове прошлости Косова и Метохије
V Конгрес Коминтерне у Москви о југословенском питању
*Мржња према земљи слободе
Србија између српа и чекића
*Покушај данашње диктатуре лажи да настави злочиначку оперету Брозовштине!
Share
  • ШУМАДИЈА

    Ukraine, America’s “Lebensraum”. Is Washington Preparing to Wage War on Russia?