Права истина о Европској унији

eu-broken-43

Желите ли да живите у земљи у којој парламент не доноси законе, а председника не бира народ? Желите ли да Република Србија приступи федералној диктаторској супердржави и финансира Енглеску?

Погледајте кратак преглед невероватних чињеница о Европској унији од којих многе сигурно нећете никада чути на главним српским телевизијама ни прочитати у српским новинама.

Готово су сви тзв. Очеви Европе, од краја Првог светског рата на овамо, заступали идеју о Европи као о савезној држави (насупрот Де Головој идеји о Европи као заједници суверених држава), али се план федерализације спроводио полако, корак по корак: од јединственог тржишта за угаљ и челик, економске заједнице и уније па до потпуне федерализације Европе (успостављене Лисабонским уговором како се назива Устав Европе). Данас је ЕУ у пуном смислу савезна држава.

Закони ЕУ су изнад закона држава чланица. И врло су опсежни: устав ЕУ има 170. 000 страница. Сви досад издани Службени листови ЕУ, у којима Унија штампа своје бројне прописе, тешки су попут једног носорога.

Европска комисија (бирократска влада ЕУ у којој папире пише преко 30. 000 еурократа) може покренути тужбу пред Европским судом против земље чланице за коју сматра да је прекршила неку одредбу европског права. Казне за непослушне државе чланице су астрономске.

Европска је комисија сасвим наднационална и свим европским комесарима изричито је забрањено да слушају било какве савете из земаља из којих потичу. Они морају да раде искључиво у интересу Уније, а не у интересу земље чланице. Само Комисија има право предлагања закона и надзире, усмерава и има власт над читавим законодавним процесом. Подсећамо, увек када извршну власт престане контролисати воља народа – демократија се претвара у диктатуру!

Према томе, ЕУ није парламентарна демократија, него федерална диктатура.

Први председник Европске комисије био је потпоручник у немачкој војсци за време Другог светског рата, члан Националсоцијалистичког Јавног Добра (НСВ) , немачке “добротворне установе” организоване по узору на Нацистичку странку, а која је преузела и многе државне послове, као и члан Националсоцијалистичке коморе правника и судија. Звао се Валтер Холштајн.

Председника Европског већа не бирају народи Европе, то није изборна функција као у демократским државама. Председника Европског већа поставља – Европско веће!

Србија ће, уђе ли којом несрећом у ЕУ, финансирати Уједињено Краљевство с више милиона евра годишње, на начин да ће бити у обавези да у годишњи буџет ЕУ уплаћује део разлике због смањеног приноса Уједињеног Краљевства. На пример, мала Словенија плаћа 14 милиона евра, а сиромашна Румунија чак преко 50 милиона евра за Велику Британију! Тај издатак који ЕУ отима од свих држава чланица назива се УК – корекција. Јесте ли икад чули за то?

Увешће ПДВ и на оно на за шта га још не плаћамо, јер се Европска унија добрим делом финансира од ПДВ – а земаља чланица па ултимативно захтева најмање 5% ПДВ – а (при чему нема ништа против ако он буде још већи).

Дакле, Унија ће увести порез на хлеб и млеко, значи основне намирнице које користимо свакодневно, а смањити на храну за бебе. Значи, смањење пореза на храну коју користимо само првих пар месеци свог живота, а повећање пореза на намернице које користимо цео живот!

Занимљива је и чињеница да обрнуто не важи: Европска унија, наиме, само од нових земаља које јој приступају захтева најмање тих 5% ПДВ – а, али то није обвеза старих седам чланица – оне тај ПДВ не требаја да уведу, ако не желе. Згодно, зар не?

Уђемо ли у Унију, захваљујући европском опорезивању неминовно ће доћи и до других поскупљења. Тако ће плин обавезно поскупети 30 – 100% (највероватније ипак, као и струја и цигарете, само до 50%), кафа 5 – 23% па лож уље и дрво за огрев 15%. Српским грађанима, ако се одлуче да живе у Унији, поскупљења не гину. И то неће бити хир владајуће странке (ма која била на власти), него је напросто реч о усклађивању с европским прописима које се мора спровести, јер се Србија на то обвезала.

Стимулације у оквиру Заједничке пољопривредне политике ЕУ темеље се на два основна принципа: 1. Старије земље чланице добијају више; 2. Богатије земље чланице добијају више. У почетку нова држава чланица прима само мали део пара а до пуног износа може се докопати тек кроз 7 – 10 година. Отприлике, у време када постепеним повећањем стимулација нова земља чланица догура до пуног износа, истиче време почека на право страног куповања пољопривредног земљишта и тада стижу мултинационалне корпорације са својим капиталом који се мери у милијардама евра и купују све.

Странци ће моћи куповати некретнине под истим условима као и грађани Републике Србије (мада грађани Србије то исто право немају и неће имати у неким земљама ЕУ), а кад се доселе овамо, имаће право и гласа на нашим изборима, и ући у систем власти.

Српски радници, моћи ће да се запошљавају у земљама ЕУ под истим привременим ограничењима под којима су то право имали грађани Пољске, Чешке, Словеније и других земаља након протекла два проширења. Али, грађани ЕУ од првог дана српског чланства имаће потпуно иста права при запошљавању у Србији као и Срби. Другим речима, њима одмах све, а ми ћемо се код њих моћи запослити тек за неких седам година! Дакле, ни ту нема правде.

Сви челни и утицајни људи у ЕУ (Хосе Мануел Баросо, Херман ван Ромпеј, Ангела Меркел итд.) редовни су посетиоци састанака Групе Билдерберг, на чију су иницијативу на садашње положаје и постављени.

У телима Уније уобичајено је земљу из које долазите називати не њеним именом, већ ”земљом коју најбоље познајем”.

Укупни годишњи трошак ЕУ износи вртоглавих 1. 147. 885. 101. 616 еура, а само за флоту луксузних службених аутомобила чланова Европског парламента издваја се 5, 25 милиона евра. Како ико може очекивати да ће нешто добити од тако скупе савезне државе? Управо супротно: приступање Унији Србија ће скупо платити.

Ако вам се неки од наведених података чине невероватним сложите коцкице и упознајте право лице Европске уније… Видећете да ни пола нису рекли!

ОВО СУ ЧИЊЕНИЦЕ КОЈЕ ЋЕ ВАС ШОКИРАТИ

Brexit

Да ли сте знали да Европска унија није парламентарна демократија?

Европска комисија, извршни орган Уније, има потпуну власт над законодавним процесом … и нико је практично не контролише. Енормне овлашћења и безграничну власт Комисије понекад се покушава оправдати констатацијом да је стање слично кад је у питању било која савремена влада. Но је ли то баш тако?

Не заборавите: увек када извршну власт престане да контролише воља народа – демократија се претвара у диктатуру!

Упознајте право лице Европске уније. Европска унија није посланичка (парламентарна) демократија, него неолиберална федерална диктатура корпоративних интереса. Зашто је она без икакве сумње управо такав политички конструкт објаснићемо у даљем тексту, но како бисмо све то могли разумети најпре се морамо упознати саaa trnov venac eu неким основним појмовима и институцијама Уније.

Париским уговором из 1951. формирана је Европска заједница за угаљ и челик која се састојала од Француске, Немачке, Италије и земаља Бенелукса, Римским уговором из 1957. формирана је Европска економска заједница и Еуроатом, а потом је прикривајући свој темељни циљ, под изликом привредног уједињења, слободног тржишта и сличних флоскула, Европска заједница (касније: Унија) корак по корак провела политичко уједињење, привлачећи у своје окриље европске државе у тзв. петак таласа проширења:

Први талас 1973. – Приступају Данска, Ирска, Велика Британија;

Други талас 1981. – У ЕУ улази Грчка;

Трећи талас 1986. – Долазе Шпанија и Португалија, након чега следи Маастрицхтски уговор 1992. којим се ствара големи федерални политички конструкт назван Европска унија – економска и монетарна унија, јединствена валута, заједничка одбрамбена политика и уводи се грађанство Уније;

Четврти талас 1995. – Улазак Аустрије, Финске и Шведске, након чега Унија организује потписивање још два уговора – оног из Амстердама 1997. којим се наводно јача улога Европског парламента (но не претерано, и никако до степена кад бисмо о ЕУ могли говорити о парламентарној демократији, како ћемо видети касније), те уговора из Нице 2001. којим се због пријема нових чланица мења састав и начин рада институција Уније (нпр. Савјет ЕУ не мора више доносити одлуке једногласно, од Нице је довољна већина);

Пети талас, који се даље дели на два дела – први део 2004. када су под власт Уније потпале Чешка, Мађарска, Пољска, Словачка, Словенија, Литванија, Летонија, Естонија, Кипар (грчки део само) и Малта, те други део 2007. кад су у ЕУ утрпане и Румунија и Бугарска. Главни критеријуми за приступање овој недемократској супердржави су копенхашки критеријуми из 1993. према којима државе кандидаткиње морају испунити за чланство ове услове:

1. политичке – стабилне институције које “гарантују демократију и људска права”;

2. економске – јако “тржишну економију”;

3. правне – кандидаткиње морају бити способне преузети обавезе чланства. Овим критеријумима обично се додају и тзв. мадридски критеријуми из 1995. када је закључено да спровођење свих горњих реформи (политичких, привредних и правних) нужно мора пратити и одговарајуће административно устројство (тј ефикасна државна управа) како би држава кандидаткиња лакше усвојила и спровела огромну ацкуи ЕУ, о којој ће касније бити више речи.

Када се зна да наведеним критеријумима Унија кад што придодаје још додатних критеријума, попут, рецимо, потпуне сарадње с Хашким судом, онда се види да су темељни критеријуми само политичка демагогија. Има ли бољег доказа за то од Румуније и Бугарске? Је ли Румунија земља са стабилним институцијама? Можемо ли бугарска економија оценити као “јако тржишну економију”? Какве бесмислице.

Како би постала чланицом Уније, земља кандидаткиња пролази процес преговора у којем Унија тренира строгоћу у поступку тзв. скрининг, тј дубинске анализе усклађености законодавства поједине земље кандидаткиње с правним тековинама европских заједница, а који делимо на:

1. експланаторни скрининг – у којем Европска комисија представља ту правну стечевину и доцира земљи кандидаткињи што све мора постићи како би ју задовољила,

2. билатерални скрининг – у којем земља кандидаткиња покорно представља велеважној Комисији тренутни статус свог законодавства (и обећава да ће сваким даном у сваком погледу све више напредују).

Унија то не жели признати, али воља народа земаља чланица нема ама баш никакве шансе да буде преточена у европску норму и праксу. Видећемо у наставку зашто је то тако. Уз то, као и свака голема федерација, ЕУ има веома сложен систем управљања. Узгред, има и монструозну архитектуру – погледајте само ову грдосију од зграде Европске комисије на горњој слици.

ЕУ има 23 службена језика, а ради једноставности комуникације три су радна језика Европске комисије – енглески, француски и немачки. Европска је застава плава са 12 звездица, али то заправо уопште није службена застава Уније. ЕУ има и химну – Бетовенову Оду радости, а тзв. Дан Европе је 9. мај, који у Унији славе зато што је тога дана 1950. године нацистички колаборациониста Роберт Шуман одржао гласовити говор у којем је изнео своје идеје о еуројединству предложивши оснивање Европске заједнице за угаљ и челик.

Чврста бирократска кула

Институције ЕУ су: Европски парламент, Европски савет, Савет (Веће ЕУ или Савет министара), Европска комисија, Европски суд, Европска централна банка и Ревизорски суд.

Правни поредак ЕУ је аутономан и разликује се и од поредака замаља чланица и од међународног права. Његово главно својство је да делује ограничавајуће на правне поретке земаља чланица: ограничава регулаторну аутономију земаља чланица у подручју грађанског, кривичног, радног, па чак и уставног права те ствара обавезе за земље чланице и то за њихове институције законодавне, извршне и судске власти. Овлашћења ЕУ (из којих се види да Унија управља животом становника земаља чланица од колевке до гроба) деле се на искључиве, подељене и комплементарне:

А. Искључива овлашћења обухватају:

1. царинску унију;
2. успостављање правила о тржишној утакмици ради функционисања унутрашњег тржишта;
3. монетарну политику за земље чланице чија је валута Еуро;
4. очување морских биолошких ресурса у оквиру заједничке политике рибарства;
5. заједничку трговинску политику;
6. закључивање међународних уговора.

Б. Подељена овлашћења (то су оне које ЕУ и земље чланице деле, али ипак ЕУ може заузети неко од тих подручја регулације у којем случају чланице губе право да саме регулишу те области) су:

1. унутрашње тржиште;
2. социјална политика;
3. економска, социјална и територијална кохезија;
4. пољопривреда и рибарство;
5. животну средину;
6. заштита потрошача;
7. транспорт;
8. трансевропске мреже;
9. енергија;
10. слобода, безбедност и правда;
11. заједничка безбедносна питања у стварима јавног здравља.

В. Комплементарна овлашћења (у којима Унија има овлашћење подржавати, координисати и допуњавати активности земаља чланица) су:

1. заштита и побољшање људског здравља;
2. индустрија;
3. култура;
4. туризам;
5. образовање, професионално усавршавање, омладину и спорт;
6. грађанска заштита;
7. управна заштита.

Бројне унијске институције

Шефови држава, државни поглавари или председници влада земаља чланица чине Европски савет, које до Лисабонског уговора није било институција ЕУ стрицто сенсу. Председава му Председник с мандатом од 30 месеци и могућношћу једног реизбора. Он представља ЕУ у међународним односима. Савет ЕУ (које се који пут зове и Савет министара) чини 27 министара влада. Оно има основну улогу у економској, спољној и безбедносној политици. Већинско гласање уместо једногласног биће све чешћа појава.

ЕУ има и министра спољних послова под називом Високи представник за спољну и безбедносну политику (уједно потпредседник Комисије). ЕУ има још читав низ институција – централну банку, инвестициону банку, омбудсман, суд ревизора, одбор регија, економски и социјални комитет …

Европски савет, уз потврду Парламента, бира председника Европске комисије, а он сам (уз сагласност Савета ЕУ) бира чланове Европске комисије, а онда Савет именује Комисију по потврди Парламента. Пуно укључених тела, но уз мало лобирања председник Комисије заправо поставља Комисију какву хоће. Само Комисија предлаже законе, спроводи политику, буџет, управља програмима, представља Европску унију у међународним преговорима. Иако је спровођење европског законодавства у правилу препуштена земљама чланицама, Комисија може доносити и проведбене акте.

Сваком члану Комисије припада један или више ресора Комисије, који се називају Општим управама (Дирецторате генерал – ДГ). На челу сваке Опште управе налази се генерални директор, а свака се општа управа дели на управе којима су на челу директори. Посебне јединице чине правна и преводилачка служба Комисије.

Европски комесари су прави владари Уније. Комисија је посве наднационална, а чланове Комисије се обавезује да у свом деловању не представљају земље из којих долазе, тј којих су држављани, да не примају инструкције од својих влада ни од других институција Уније, већ да делују искључиво у интересу Уније.

Парламент или брбљаоница?

Парламент “представља грађане” али, зачудо, не доноси законе нити има моћ предлагања закона! Тек Лисабонским уговором своје овлашћења Савет министара почиње помало делити са Парламентом. То се зове “суодлучивање” (овај ћемо поступак објаснити касније). Парламентарни заступници могу само расправљати о већ предложеним законима и давати своје мишљење о њима, заступајући притом ставове наднационалних европских партија којима припадају. У том парламенту Србија би, уђе ли у Унију, имала вероватно 12 посланика, што у укупном броју од 736 чланова чини 1,6% заступника, а што је мање од просечне статистичке грешке.

Неизабрани европски председник

Унија има вођу, Председника Европског савета. Ко је он? Ко га је изабрао? Председника пола милијарде Европљана не бира народ, њега поставља Европски савет. Ова је функција, уз невероватну особитост Европског парламента да самостално не доноси законе и склоност Европске комисије да се понаша попут совјетског политбироа, сигурно је једна од најнедемократскијих институција на свету. Институција Предсједника Европског већа уведена је тек Лисабонским уговором. Тиме је укинут систем шестомесечног председавања Унијом уз ротацију држава чланица, премда је шестомесечна ротација и надаље задржана у сврху председавања свим конфигурацијама Савета министара, осим када се оно састаје у саставу министара спољних послова.

Председник Европског већа, између осталих овлашћења прописаних чланом 15. Уговора о Европској унији представља ЕУ у међународним односима. Другим речима, грађане Европе представља неко кога они нису изабрали. Први Председник Савета – дотад на европском нивоу углавном непознати фламански апаратчик Херман Ван Ромпеј, ступио је на дужност 1. децембра 2009. године. Његова је месечна плата је била око 30.000 еура.


2016-11-24

Источник: Интермагазин

nazi-europe

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Антисрпство – Суштинска карактеристика Комунистичке партије Југославије
Сажетак: Циљ овог чланка је конструктиван допринос проучавању феномена антисрпског карактера Комунистичке партије Југославије, тј. каснијег Савеза комуниста Југославије, југословенској и пре свега српској историографској науци. Ова тематика до сада није адекватно обрађивана, а камоли обрађена, пре свега из идеолошко-политичких разлога обзиром да несрпске југословенске историографије за то нису ни заинтересоване из националних разлога док је у случају српске државне историографије (тј. историографије Републике Србије) разлог за потцењивање ове тематике чисто практичне природе уколико знамо да Србија још увек није раститоисана па се стога неможе очекивати да још увек владајуће титоистичке структуре једноставно раде против самих себе. С друге стране, српска емигрантска историографија је након 1945. г. традиционално заокупирана проучавањем и изношењем истине о антифашистичком и антититоистичком „четничком“ покрету ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића. Они малобројни пионири у документованом изношењу праве истине антисрпског карактера преброзовске и брозовске КПЈ/СКЈ и њене војноударне песнице тзв. „Народноослободилачке војске Југославије“ из времена Другог светског рата ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Фалсификат – Партизански (титоистички) филмови!
Фалсификата у партизанским филмовима има толико да би само о њима могла да се напише једна књига. Јер, практично у свим овим филмовима историја је драстично фалсификована. Највећи  стуб  који  је  имао  за циљ  да  помути  разум  СРБА  су  партизански (комунистички филмови), ови филмови представљали су један од главних елемената индоктринације маса у доба комунистичке диктатуре. У снимање једног партизанског филма улагано је више новца него данас у снимање свих филмова за годину дана. За баснословне хонораре, партизанске „хероје“ и њихове непријатеље играле су највеће светске звезде, попут Ричарда Бартона, Јула Бринера или Орсона Велса. За филм ”Валтер брани Сарајево” узета је прича о потпуковнику Жарку Тодоровићу ”Валтеру”, команданту четничких илегалаца у Београду. Постојао је и комуниста Жарко Перић ”Валтер”, али био је толико небитан, да га немачка документа уопште не помињу. Међутим, Операција ”Валтер”, у којој је Гестапо ухапсио Тодоровића, била је највећа те врсте на Балкану, док је гестаповски досије ”Валтер” био ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
“Случај Рачак” (15. јануар 1999. г.) – Вокеров Глајвиц
Сажетак: Циљ овог текста је да изврши критичку анализу „Случаја Рачак“ из јануара 1999. г. на основу досада познатог фактографског стања. Важност и актуелност ове тематике је велика обзиром да је овај случај послужио америчкој администрацији и НАТО званичницима да дају ултиматум властима у Београду да са Косова и Метохије (КосМет) повуку све војне и полицијске снаге државе Србије и Савезне Републике Југославије (СРЈ), а ову јужну провинцију Србије препусте на управу снагама НАТО пакта што је практично значило да се од Србије захтевало одрицање од дела своје државне територије па чак и своје независности. Обзиром да је овај ултимативни захтев Вашингтона и Брисела одбијен за време „преговора“ (у ултимативној форми) у замку Рамбује (Француска) западна војна алијанса је директном војном агресијом на Србију и Црну Гору од 24. марта до 9. јуна 1999. г. коначно успела да натера државне органе Србије и СРЈ на потписивање фактичке капитулације у виду ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*KOSTA ČAVOŠKI: Kako su komunisti uništili državu srpskog naroda
Piše: Kosta Čavoški Nezavisno Kosovo, Republika Vojvodina, Nezavisni Sandžak, tzv. „Crnogorska nacija“ – ove ekstremističke ideje nastale su pod okriljen KPJ. Catena mundi otkriva kako su komunisti razbili državu srpskog naroda. /…/ Dok je KPJ verovala da je Jugoslavija „jedna nacionalna država“ i stajala „na braniku ideje nacionalnog jedinstva i sviju nacionalnosti u zemlji“, nikome nije smetala ni mala ni velika Srbija niti je postavljao pitanje koje su to zemlje srpske a koje nesrpske. Kada se počev od 1924, po nalogu Kominterne, KPJ počela da bori za ukidanje „velikosrpske hegemonije“, započelo je tugaljivo utvrđivanje koje su to zemlje nesrpske (slovenačke, hrvatske, albanske itd.), a koje jedino mogu biti srpske. Time su na posredan način utvrđene i granice neke buduće, avnojevske ili brionske Srbije. Već 1924. godine KPJ je osporila pripadnost Vojvodine Srbiji kada je zaključila da su imperijalistički ugovori o miru „podvrgli ugnjetavanju srpske buržoazije kompaktne mase Mađara, Nemaca i Rumuna u Vojvodini“. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Насиље на сваком кораку
Убиство аустријског надвојводе Франца Фердинанда и његове супруге Софије је изазвало насилне антисрпске демонстрације гневних Хрвата и муслимана тог истог дана, 28. јуна 1914, и већим делом сутрашњег дана. Ово је довело до дубоке међуетничке подељености каква није забележена у дотадашњој историји. Руља је усмерила свој бес ка пословном простору у власништву знаменитих Срба, Српској православној цркви, школама, Српском културном друштву “Просвјета”, које је имало своје просторије у готово свим већим градовима, банкама и редакцијама српских новина. Током насиља у многим местима било је и мртвих. Предвече, 28. јуна 1914. године у Загребу је била несносна спарина. Али то не спречава неколико стотина Загрепчана, после вести да је у Сарајеву убијен престолонаследник Фердинанд, да крену у рушилачки поход. Главни хушкачи су праваши који позивају на обрачун са велеиздајницима Србима. Скандира се “Доле са Србијом! Осветимо хрватског престолонаследника! Доле убице! Напоље из Загреба!” Новинар и члан уредништва пројугославенског листа “Обзор” Јосип Хорват овај ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Њујорк тајмс: Како је Косово постало плодно тле за ДАЕШ
Више од 10 година, користећи мрежу добротворних организација преко радикалних имама, Саудијска Арабија и друге земље Арапског залива шире вехабизам на Косову кроз градњу нових џамија, утеривање страха и регрутовање младих за борбу у Сирији на страни џихадиста, пише „Њујорк тајмс“. Џамије, које су на Косову саграђене од новца који је донирала Саудијска Арабија, окупљају људе који шире вехабизам — „конзервативну идеологију која доминира у Саудијској Арабији“, наводи се у тексту Карлоте Гал у њујоршком дневнику, преноси данас РТС. Од када је 1999. Београд после интервенције НАТО изгубио контролу на Косову, под присмотром америчких званичника, новац и утицај Саудијске Арабије је умногоме променио ову некад толерантну муслиманску заједницу, примећује се у тексту. „Њујорк тајмс“ наводи да се Косово сада, као и остатак Европе, брани од претњи исламиста и да је у протекле две године полиција идентификовала 314 грађана Косова — укључујући два бомбаша-самоубице, 44 жене и 28 деце која су нестала, а сумња се да су их џихадисти отели и прикључили њиховим групама. Децу су регрутовали, како наводе косовски истражитељи, екстремистички свештеници ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
“Краља Перу на бандеру”
Аутентична фотографија из центра (Теразије) окупираног Београда из 1945. г. (Извор фотографије: http://newsite.uimenaroda.net/cr/ ) Пречанска партизанштина изашла из својих динарских вукојебина од преко Дрине дивља по Београду након окупације града 20. октобра 1944. г. Ијекавски динарци са простора усташке Неовисне Државе Хрватске играју Козарачко коло у сред Србије и обарају са власти легалног и легитимног владара земље коју су окупирали заводећи (не)ред у туђој кући. Пречанска багра ће уместо домаћег краља Петра Другог Карађорђевића на власт у Београду довести странца, родом из кајкавског Загорја, бившег аустроугарског каплара из крвничке 42. домобранске хрватске Вражје дивизије у којој је ратовао 1914.-1915. г. у Западној Србији убијајући србијанске цивиле. Брозова дрскост је за време револуционарно-пучистичког отимања власти за време Другог светског рата ишла чак дотле да је сам себе прогласио за "маршала" 29. новембра 1943. г. на поноћном заседању тзв. (пучистичко-револуционарног) АВНОЈ-а у Јајцу на територији Неовисне Државе Хрватске. Заседање је организовано и одржано под окриљем и заштитом ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Тито на топ листи највећих масовних убица 20. века
ЛОНДОН – Према процени Дејли мејла, Тито је одговоран за смрт 570.000 људи, махом политичких противника. Британски таблоид је направио листу најгорих масовних убица 20. века. На врху листе су комунистички диктатори Мао Це Тунг и Јосиф Стаљин, на трећем месту је Адолф Хитлер, а Јосипа Броза Тита Дејли мејл је ставио на 13. место. Према процени Дејли мејла, Тито је одговоран за смрт 570.000 људи, махом политичких противника. Режиму Мао Це Тунга приписују 60 милиона жртава, док је Стаљин, како пишу, крив за смрт 40 милиона људи. Лидер нацистичке Немачке Адолф Хитлер је, према Дејли мејлу, проузроковао смрт 30 милиона људи. На четвртом месту је белгијски краљ Леополд II, ком се приписује одговорност за смрт осам милиона људи у колонизованом Конгу. Следи јапански војни диктатор Хидеки Тојо, Хитлеров сарадник у Другом светском рату, ког овај таблоид сматра одговорним за пет милиона жртава. Шести је Турчин Исмаил Енвер Паша са „салдом“ од два милиона жртава. За смрт више ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
О “капитулацији” Краљевине Југославије (17. априла 1941. г.)
Кликни на текст да га увеличаш и нормално прочиташ! Расправљајте на нашој Твитер страници!
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Први део Истина “Стрељања Историје”
Први део Истина “Стрељања Историје”: “Почињена зла која захтевамо да се прокуну и казне била су толико умишљена, толико натопљена мржњом, толико разорна, да цивилизација неће опстати ако та зла буду занемарена и поновљена.” (“The wrongs which we seek to condemn and punish have been so calculated, so malignant, and so devastating, that civilization cannot tolerate their being igored, because it cannot survive their being repeated.”) Према овом часном и одговорном цивилизацијском захтеву за Идеале Победе Другог светског рата Роберта Џексона (Robert H. Jackson), истражног судије Нирнбершког трибунала (Nuremberg prosecutor) на процесу Нацистима 1945, и блиском сараднику америчког председника Хари Трумана – у односу на Равноправност Права сваког народа да слободно битише у Правди и Праведности послератне цивилизације; и у односу на легитимитет Истине и Историјске Истине Другог светског рата; и поготово у односу на мржњу према Праву Српског Народа на постојање и живи као Нација у сопственој држави – јесте почињена најгрознија издаја ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Настанак европске супердржаве
Европска унија је креација групе илумината под називом Билдерберг група, која тајно координише заједничку политику међу владама, банкама, корпорацијама, медијима, обавештајним агенцијама... У ПОЧЕТКУ, људи су живели у малим заједницама и племенима која су доносила одлуке у њихово име. Касније, та племена су се ујединила у оно што сад називамо нацијама и државама, па се полако открива следећа фаза плана, спајање нација у супердржаве, као што је Европска унија. То је само један корак од њиховог крајњег циља о светској доминацији - света под диктатуром. У свакој фази плана процес доношења одлука се све више удаљавао од појединаца којих се те одлуке тичу. После племенских вођа, ту моћ су добили краљеви, краљице, председници и премијери, а данас имамо бирократе супердржава које чак и не пролазе кроз процес обмањивања народа који данас називамо "изборима". Данас су глобални политички и банкарски систем, мултинационалне корпорације и медији под контролом "једног центра", а они настављају да ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Austrougarski popis: U Dubrovniku žive Srbi, nema nijednog Hrvata
Da je Dubrovnik do 20. veka bio srpski, a ne hrvatski grad govore i činjenice. Prema podacima koje je skupila Austrougarska država, kada je 31. decembra 1890. godine popisala stanovništvo grada Dubrovnika, srpskim jezikom govori apsolutna većina od 5.823 ljudi, italijanskim 677,  češkim 48,  poljskim 6, nemačkim 263 i mađarskim 384. Foto: Dubrovnik – kalendar za prostu 1898 godinu Tu su i podaci za druga mesta u opštini Dubrovnik, a podaci su tu još frapantniji, jer Srbi u većini mesta čine 100 odsto stanovništa. Dakle, iz priloženog možemo videti da hrvatski jezik nije ni postojao kao jezik kojim se pričalo u Dubrovniku i okolini. Ako to nije dovoljno, treba reći da je tadašnji papa, Lav XIII (1810-1903), javno i pismeno priznao Dubrovčanima da su Srbi. Utemeljivač hrvatske istorije: U Dubrovniku se oduvek govorilo srpski Foto: Wikimedia Commons "U Dubrovniku, od pamtiveka, govorilo se srpski, govorilo - kako od pučana, tako od vlastele, kako kod kuće tako i u općini". To je tvrdio Natko Nodilo, koji ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Не нападају нас што смо на раскрсници путева, већ због нечег другог!
Више од једног века у српском народу постоји мишљење да су нас кроз историју нападали зато што смо на раскрсници путева. Данас нас осуђују без кривице, чак и када прави кривци исту признају, као што је био случај у недавној изјави Туђмановог министра полиције Бољковца да су Срби у Хрватској нападнути да би се изазвао рат. Ако смо некада били на раскрсници путева, пошто су путеви били ретки, да ли смо то и данас када путева има свуда? Или разлог за непрестане нападе на Србе треба тражити негде другде? Воде ли баш сви путеви у Рим? Увек када је српски народ страдао у новијој историји, Рим, односно Ватикан, се назирао негде у позадини тога страдања. Неки путеви свакако воде у Берлин или Беч, Немцима и њиховој вековној тежњи да буду господари Европе. Србија је на тим путевима увек била камен који треба шутнути. Јер су се о тај камен разбијале њихове илузије и ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Сарадња комуниста и Немаца у чачанском крају 1941. и 1942. г.
Током 1942. године по списковима које су им дали комунисти Немци су у Такову ухапсили и потом убили “300 присталица Драже Михаиловића“. Како је ово било опште познато, неки од тих комуниста су касније, 1949, морали да се изведу пред суд, али казне су биле благе. ПИШЕ: Горан ДАВИДОВИЋ *** 1941: Активне оружане акције од стране комуниста нису предлагане ни разматране у првим месецима окупације Југославије, јер је КПЈ заузимала пасиван став према Немачкој. По извештајима припадника ЈНП “Збор”из Чачка (Покрет Димитрија Љотића), из јуна 1941. године, истиче се да су комунисти једино друштво немачким војницима у граду, тако да су били у могућности да рад својих идеолошких противника пријављују немачким властима. (Међуопштински историјски архив Чачак (МИАЧ), Збирка ЈНП “Збор”, К-1, бр.17.) Чачански комунисти били су у вези са окупаторским војницима, са којима су по директиви требало да остварују контакте и да са њима разговарају “о расположењу у немачкој војсци и свему.” по изјавама самих ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Комунистички терор и злочини: Голгота СПЦ
Улазак комунистичких јединица у Раковицу, средином октобра 1944. године, означио је почетак великог страдања за Раковичку парохију. Њено страдање представља парадигму страдања Цркве и верног народа широм Србије, у првим месецима „ослобођења” – месецима „дивљих чишћења” и „пасјих гробаља.” У книзи ђакона Александра Аздејковића „Голгота Раковичке Парохије. Страдање свештеника и парохијана од октобра 1944. до марта 1945. године“ пред нама се ређају имена мученика, потресна сведочења о њиховом ликвидирању и бестијалности убица. Одломак из књиге „Голгота Раковичке парохије“ ставила је на располагање порталу Православие.рс издавачка кућа „Бернар“. Ова и друге књиге ове издавачке куће могу да се купе у „Ризници Земун“, књижари задужбине манастира Хиландар, црквеним продавницама, књижарама Делфи, Лагуна, Вулкан. Страдање српског свештенства била је узгредна тема многим писцима и историчарима. Нажалост ни до данас није написана студија који би била потпуна када је реч о броју страдалника. По званичним подацима Синода, од 6. априла 1941. до 9. маја 1945. године, Акт ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*CIA: Kako je Tito prebacio 70 fabrika iz Srbije u Sloveniju i Hrvatsku
Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) postavila je na internet 12 miliona stranica sa kojih je skinuta oznaka tajnosti. Među njima je i izveštaj o transferu fabrika iz Srbije posle Drugog svetskog rata. Newsweek Srbija ekskluzivno otvara CIA dokument RDP80 - 00810A008600430009 - 4. Da li je Josip Broz Tito naredio da se, ubrzanim tempom, srpska industrija prebaci u zapadne delove SFRJ posle Rezolucije Informbiroa (doneta 1948. u Bukureštu) u strahu od invazije SSSR, ili je nešto drugo imao u glavi – pitanje je na koje Beograd, Zagreb I Ljubljana već 60 godina nude različite odgovore. CIA agentura u nekadašnjoj Jugoslaviji nije imala dilemu. Revnosno prateći sve što se ticalo ekonomije, prosledila je šefovima 13. decembra 1955.  izveštaj o transferu industrije u Sloveniju, primećujući da je oko ovog pitanja ”planula" dva meseca pre toga žestoka polemika između srpskog i crnogorskog rukovodstva Centralnog komiteta komunističke partije s jedne strane i slovenačkog, odnosno hrvatskog rukovodstva s ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*”Песма о Хрватима” Јована Дучића
"Хрвати су најхрабрији народ на свету, не зато што се никога не боје, већ зато што се ничега не стиде" Јован Дучић Чувени српски песник, прозни писац и дипломата, херцеговачки Требињанин, Јован Дучић, поседовао је веома добро знање из области повести југословенских народа, а поготово његових комшија Хрвата чији је менталитет одлично познавао чак много боље од већине српских професионалних политичара који у већини случајева када се радило о Хрватима нису знали са ким имају посла што је све скупа на крају Србе као колектив прескупо стајало и још увек и стоји и на жалост стајаће их. Дучић је у својим оценама о Хрватима ишао чак и испред повесне науке која тек сада након неколико деценија и полустолећа признаје да је овај Херцеговац једноставно био у праву пишући о менталном устројству и психопатологији овог народа. Вредност Јована Дучића у методолошком смислу речи је у томе што он није прихватао тзв. „повесне чињенице“ тадашње југословенске ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Антисрпство – Суштинска карактеристика Комунистичке партије Југославије
Фалсификат – Партизански (титоистички) филмови!
“Случај Рачак” (15. јануар 1999. г.) – Вокеров Глајвиц
*KOSTA ČAVOŠKI: Kako su komunisti uništili državu srpskog naroda
*Предлог за нови споменик знаном јунаку на Калемегдану
“Српске новине”, бр. 688, октобар 2015. г.
*Насиље на сваком кораку
Њујорк тајмс: Како је Косово постало плодно тле за ДАЕШ
“Краља Перу на бандеру”
Тито на топ листи највећих масовних убица 20. века
О “капитулацији” Краљевине Југославије (17. априла 1941. г.)
Први део Истина “Стрељања Историје”
*Настанак европске супердржаве
*Austrougarski popis: U Dubrovniku žive Srbi, nema nijednog Hrvata
Не нападају нас што смо на раскрсници путева, већ због нечег другог!
Српске новине, Бр. 695, децембар 2016. г., Чикаго, УСА
Сарадња комуниста и Немаца у чачанском крају 1941. и 1942. г.
*Комунистички терор и злочини: Голгота СПЦ
*CIA: Kako je Tito prebacio 70 fabrika iz Srbije u Sloveniju i Hrvatsku
*”Песма о Хрватима” Јована Дучића
Share

Comments are closed.