Права истина о Европској унији

eu-broken-43

Желите ли да живите у земљи у којој парламент не доноси законе, а председника не бира народ? Желите ли да Република Србија приступи федералној диктаторској супердржави и финансира Енглеску?

Погледајте кратак преглед невероватних чињеница о Европској унији од којих многе сигурно нећете никада чути на главним српским телевизијама ни прочитати у српским новинама.

Готово су сви тзв. Очеви Европе, од краја Првог светског рата на овамо, заступали идеју о Европи као о савезној држави (насупрот Де Головој идеји о Европи као заједници суверених држава), али се план федерализације спроводио полако, корак по корак: од јединственог тржишта за угаљ и челик, економске заједнице и уније па до потпуне федерализације Европе (успостављене Лисабонским уговором како се назива Устав Европе). Данас је ЕУ у пуном смислу савезна држава.

Закони ЕУ су изнад закона држава чланица. И врло су опсежни: устав ЕУ има 170. 000 страница. Сви досад издани Службени листови ЕУ, у којима Унија штампа своје бројне прописе, тешки су попут једног носорога.

Европска комисија (бирократска влада ЕУ у којој папире пише преко 30. 000 еурократа) може покренути тужбу пред Европским судом против земље чланице за коју сматра да је прекршила неку одредбу европског права. Казне за непослушне државе чланице су астрономске.

Европска је комисија сасвим наднационална и свим европским комесарима изричито је забрањено да слушају било какве савете из земаља из којих потичу. Они морају да раде искључиво у интересу Уније, а не у интересу земље чланице. Само Комисија има право предлагања закона и надзире, усмерава и има власт над читавим законодавним процесом. Подсећамо, увек када извршну власт престане контролисати воља народа – демократија се претвара у диктатуру!

Према томе, ЕУ није парламентарна демократија, него федерална диктатура.

Први председник Европске комисије био је потпоручник у немачкој војсци за време Другог светског рата, члан Националсоцијалистичког Јавног Добра (НСВ) , немачке “добротворне установе” организоване по узору на Нацистичку странку, а која је преузела и многе државне послове, као и члан Националсоцијалистичке коморе правника и судија. Звао се Валтер Холштајн.

Председника Европског већа не бирају народи Европе, то није изборна функција као у демократским државама. Председника Европског већа поставља – Европско веће!

Србија ће, уђе ли којом несрећом у ЕУ, финансирати Уједињено Краљевство с више милиона евра годишње, на начин да ће бити у обавези да у годишњи буџет ЕУ уплаћује део разлике због смањеног приноса Уједињеног Краљевства. На пример, мала Словенија плаћа 14 милиона евра, а сиромашна Румунија чак преко 50 милиона евра за Велику Британију! Тај издатак који ЕУ отима од свих држава чланица назива се УК – корекција. Јесте ли икад чули за то?

Увешће ПДВ и на оно на за шта га још не плаћамо, јер се Европска унија добрим делом финансира од ПДВ – а земаља чланица па ултимативно захтева најмање 5% ПДВ – а (при чему нема ништа против ако он буде још већи).

Дакле, Унија ће увести порез на хлеб и млеко, значи основне намирнице које користимо свакодневно, а смањити на храну за бебе. Значи, смањење пореза на храну коју користимо само првих пар месеци свог живота, а повећање пореза на намернице које користимо цео живот!

Занимљива је и чињеница да обрнуто не важи: Европска унија, наиме, само од нових земаља које јој приступају захтева најмање тих 5% ПДВ – а, али то није обвеза старих седам чланица – оне тај ПДВ не требаја да уведу, ако не желе. Згодно, зар не?

Уђемо ли у Унију, захваљујући европском опорезивању неминовно ће доћи и до других поскупљења. Тако ће плин обавезно поскупети 30 – 100% (највероватније ипак, као и струја и цигарете, само до 50%), кафа 5 – 23% па лож уље и дрво за огрев 15%. Српским грађанима, ако се одлуче да живе у Унији, поскупљења не гину. И то неће бити хир владајуће странке (ма која била на власти), него је напросто реч о усклађивању с европским прописима које се мора спровести, јер се Србија на то обвезала.

Стимулације у оквиру Заједничке пољопривредне политике ЕУ темеље се на два основна принципа: 1. Старије земље чланице добијају више; 2. Богатије земље чланице добијају више. У почетку нова држава чланица прима само мали део пара а до пуног износа може се докопати тек кроз 7 – 10 година. Отприлике, у време када постепеним повећањем стимулација нова земља чланица догура до пуног износа, истиче време почека на право страног куповања пољопривредног земљишта и тада стижу мултинационалне корпорације са својим капиталом који се мери у милијардама евра и купују све.

Странци ће моћи куповати некретнине под истим условима као и грађани Републике Србије (мада грађани Србије то исто право немају и неће имати у неким земљама ЕУ), а кад се доселе овамо, имаће право и гласа на нашим изборима, и ући у систем власти.

Српски радници, моћи ће да се запошљавају у земљама ЕУ под истим привременим ограничењима под којима су то право имали грађани Пољске, Чешке, Словеније и других земаља након протекла два проширења. Али, грађани ЕУ од првог дана српског чланства имаће потпуно иста права при запошљавању у Србији као и Срби. Другим речима, њима одмах све, а ми ћемо се код њих моћи запослити тек за неких седам година! Дакле, ни ту нема правде.

Сви челни и утицајни људи у ЕУ (Хосе Мануел Баросо, Херман ван Ромпеј, Ангела Меркел итд.) редовни су посетиоци састанака Групе Билдерберг, на чију су иницијативу на садашње положаје и постављени.

У телима Уније уобичајено је земљу из које долазите називати не њеним именом, већ ”земљом коју најбоље познајем”.

Укупни годишњи трошак ЕУ износи вртоглавих 1. 147. 885. 101. 616 еура, а само за флоту луксузних службених аутомобила чланова Европског парламента издваја се 5, 25 милиона евра. Како ико може очекивати да ће нешто добити од тако скупе савезне државе? Управо супротно: приступање Унији Србија ће скупо платити.

Ако вам се неки од наведених података чине невероватним сложите коцкице и упознајте право лице Европске уније… Видећете да ни пола нису рекли!

ОВО СУ ЧИЊЕНИЦЕ КОЈЕ ЋЕ ВАС ШОКИРАТИ

Brexit

Да ли сте знали да Европска унија није парламентарна демократија?

Европска комисија, извршни орган Уније, има потпуну власт над законодавним процесом … и нико је практично не контролише. Енормне овлашћења и безграничну власт Комисије понекад се покушава оправдати констатацијом да је стање слично кад је у питању било која савремена влада. Но је ли то баш тако?

Не заборавите: увек када извршну власт престане да контролише воља народа – демократија се претвара у диктатуру!

Упознајте право лице Европске уније. Европска унија није посланичка (парламентарна) демократија, него неолиберална федерална диктатура корпоративних интереса. Зашто је она без икакве сумње управо такав политички конструкт објаснићемо у даљем тексту, но како бисмо све то могли разумети најпре се морамо упознати саaa trnov venac eu неким основним појмовима и институцијама Уније.

Париским уговором из 1951. формирана је Европска заједница за угаљ и челик која се састојала од Француске, Немачке, Италије и земаља Бенелукса, Римским уговором из 1957. формирана је Европска економска заједница и Еуроатом, а потом је прикривајући свој темељни циљ, под изликом привредног уједињења, слободног тржишта и сличних флоскула, Европска заједница (касније: Унија) корак по корак провела политичко уједињење, привлачећи у своје окриље европске државе у тзв. петак таласа проширења:

Први талас 1973. – Приступају Данска, Ирска, Велика Британија;

Други талас 1981. – У ЕУ улази Грчка;

Трећи талас 1986. – Долазе Шпанија и Португалија, након чега следи Маастрицхтски уговор 1992. којим се ствара големи федерални политички конструкт назван Европска унија – економска и монетарна унија, јединствена валута, заједничка одбрамбена политика и уводи се грађанство Уније;

Четврти талас 1995. – Улазак Аустрије, Финске и Шведске, након чега Унија организује потписивање још два уговора – оног из Амстердама 1997. којим се наводно јача улога Европског парламента (но не претерано, и никако до степена кад бисмо о ЕУ могли говорити о парламентарној демократији, како ћемо видети касније), те уговора из Нице 2001. којим се због пријема нових чланица мења састав и начин рада институција Уније (нпр. Савјет ЕУ не мора више доносити одлуке једногласно, од Нице је довољна већина);

Пети талас, који се даље дели на два дела – први део 2004. када су под власт Уније потпале Чешка, Мађарска, Пољска, Словачка, Словенија, Литванија, Летонија, Естонија, Кипар (грчки део само) и Малта, те други део 2007. кад су у ЕУ утрпане и Румунија и Бугарска. Главни критеријуми за приступање овој недемократској супердржави су копенхашки критеријуми из 1993. према којима државе кандидаткиње морају испунити за чланство ове услове:

1. политичке – стабилне институције које “гарантују демократију и људска права”;

2. економске – јако “тржишну економију”;

3. правне – кандидаткиње морају бити способне преузети обавезе чланства. Овим критеријумима обично се додају и тзв. мадридски критеријуми из 1995. када је закључено да спровођење свих горњих реформи (политичких, привредних и правних) нужно мора пратити и одговарајуће административно устројство (тј ефикасна државна управа) како би држава кандидаткиња лакше усвојила и спровела огромну ацкуи ЕУ, о којој ће касније бити више речи.

Када се зна да наведеним критеријумима Унија кад што придодаје још додатних критеријума, попут, рецимо, потпуне сарадње с Хашким судом, онда се види да су темељни критеријуми само политичка демагогија. Има ли бољег доказа за то од Румуније и Бугарске? Је ли Румунија земља са стабилним институцијама? Можемо ли бугарска економија оценити као “јако тржишну економију”? Какве бесмислице.

Како би постала чланицом Уније, земља кандидаткиња пролази процес преговора у којем Унија тренира строгоћу у поступку тзв. скрининг, тј дубинске анализе усклађености законодавства поједине земље кандидаткиње с правним тековинама европских заједница, а који делимо на:

1. експланаторни скрининг – у којем Европска комисија представља ту правну стечевину и доцира земљи кандидаткињи што све мора постићи како би ју задовољила,

2. билатерални скрининг – у којем земља кандидаткиња покорно представља велеважној Комисији тренутни статус свог законодавства (и обећава да ће сваким даном у сваком погледу све више напредују).

Унија то не жели признати, али воља народа земаља чланица нема ама баш никакве шансе да буде преточена у европску норму и праксу. Видећемо у наставку зашто је то тако. Уз то, као и свака голема федерација, ЕУ има веома сложен систем управљања. Узгред, има и монструозну архитектуру – погледајте само ову грдосију од зграде Европске комисије на горњој слици.

ЕУ има 23 службена језика, а ради једноставности комуникације три су радна језика Европске комисије – енглески, француски и немачки. Европска је застава плава са 12 звездица, али то заправо уопште није службена застава Уније. ЕУ има и химну – Бетовенову Оду радости, а тзв. Дан Европе је 9. мај, који у Унији славе зато што је тога дана 1950. године нацистички колаборациониста Роберт Шуман одржао гласовити говор у којем је изнео своје идеје о еуројединству предложивши оснивање Европске заједнице за угаљ и челик.

Чврста бирократска кула

Институције ЕУ су: Европски парламент, Европски савет, Савет (Веће ЕУ или Савет министара), Европска комисија, Европски суд, Европска централна банка и Ревизорски суд.

Правни поредак ЕУ је аутономан и разликује се и од поредака замаља чланица и од међународног права. Његово главно својство је да делује ограничавајуће на правне поретке земаља чланица: ограничава регулаторну аутономију земаља чланица у подручју грађанског, кривичног, радног, па чак и уставног права те ствара обавезе за земље чланице и то за њихове институције законодавне, извршне и судске власти. Овлашћења ЕУ (из којих се види да Унија управља животом становника земаља чланица од колевке до гроба) деле се на искључиве, подељене и комплементарне:

А. Искључива овлашћења обухватају:

1. царинску унију;
2. успостављање правила о тржишној утакмици ради функционисања унутрашњег тржишта;
3. монетарну политику за земље чланице чија је валута Еуро;
4. очување морских биолошких ресурса у оквиру заједничке политике рибарства;
5. заједничку трговинску политику;
6. закључивање међународних уговора.

Б. Подељена овлашћења (то су оне које ЕУ и земље чланице деле, али ипак ЕУ може заузети неко од тих подручја регулације у којем случају чланице губе право да саме регулишу те области) су:

1. унутрашње тржиште;
2. социјална политика;
3. економска, социјална и територијална кохезија;
4. пољопривреда и рибарство;
5. животну средину;
6. заштита потрошача;
7. транспорт;
8. трансевропске мреже;
9. енергија;
10. слобода, безбедност и правда;
11. заједничка безбедносна питања у стварима јавног здравља.

В. Комплементарна овлашћења (у којима Унија има овлашћење подржавати, координисати и допуњавати активности земаља чланица) су:

1. заштита и побољшање људског здравља;
2. индустрија;
3. култура;
4. туризам;
5. образовање, професионално усавршавање, омладину и спорт;
6. грађанска заштита;
7. управна заштита.

Бројне унијске институције

Шефови држава, државни поглавари или председници влада земаља чланица чине Европски савет, које до Лисабонског уговора није било институција ЕУ стрицто сенсу. Председава му Председник с мандатом од 30 месеци и могућношћу једног реизбора. Он представља ЕУ у међународним односима. Савет ЕУ (које се који пут зове и Савет министара) чини 27 министара влада. Оно има основну улогу у економској, спољној и безбедносној политици. Већинско гласање уместо једногласног биће све чешћа појава.

ЕУ има и министра спољних послова под називом Високи представник за спољну и безбедносну политику (уједно потпредседник Комисије). ЕУ има још читав низ институција – централну банку, инвестициону банку, омбудсман, суд ревизора, одбор регија, економски и социјални комитет …

Европски савет, уз потврду Парламента, бира председника Европске комисије, а он сам (уз сагласност Савета ЕУ) бира чланове Европске комисије, а онда Савет именује Комисију по потврди Парламента. Пуно укључених тела, но уз мало лобирања председник Комисије заправо поставља Комисију какву хоће. Само Комисија предлаже законе, спроводи политику, буџет, управља програмима, представља Европску унију у међународним преговорима. Иако је спровођење европског законодавства у правилу препуштена земљама чланицама, Комисија може доносити и проведбене акте.

Сваком члану Комисије припада један или више ресора Комисије, који се називају Општим управама (Дирецторате генерал – ДГ). На челу сваке Опште управе налази се генерални директор, а свака се општа управа дели на управе којима су на челу директори. Посебне јединице чине правна и преводилачка служба Комисије.

Европски комесари су прави владари Уније. Комисија је посве наднационална, а чланове Комисије се обавезује да у свом деловању не представљају земље из којих долазе, тј којих су држављани, да не примају инструкције од својих влада ни од других институција Уније, већ да делују искључиво у интересу Уније.

Парламент или брбљаоница?

Парламент “представља грађане” али, зачудо, не доноси законе нити има моћ предлагања закона! Тек Лисабонским уговором своје овлашћења Савет министара почиње помало делити са Парламентом. То се зове “суодлучивање” (овај ћемо поступак објаснити касније). Парламентарни заступници могу само расправљати о већ предложеним законима и давати своје мишљење о њима, заступајући притом ставове наднационалних европских партија којима припадају. У том парламенту Србија би, уђе ли у Унију, имала вероватно 12 посланика, што у укупном броју од 736 чланова чини 1,6% заступника, а што је мање од просечне статистичке грешке.

Неизабрани европски председник

Унија има вођу, Председника Европског савета. Ко је он? Ко га је изабрао? Председника пола милијарде Европљана не бира народ, њега поставља Европски савет. Ова је функција, уз невероватну особитост Европског парламента да самостално не доноси законе и склоност Европске комисије да се понаша попут совјетског политбироа, сигурно је једна од најнедемократскијих институција на свету. Институција Предсједника Европског већа уведена је тек Лисабонским уговором. Тиме је укинут систем шестомесечног председавања Унијом уз ротацију држава чланица, премда је шестомесечна ротација и надаље задржана у сврху председавања свим конфигурацијама Савета министара, осим када се оно састаје у саставу министара спољних послова.

Председник Европског већа, између осталих овлашћења прописаних чланом 15. Уговора о Европској унији представља ЕУ у међународним односима. Другим речима, грађане Европе представља неко кога они нису изабрали. Први Председник Савета – дотад на европском нивоу углавном непознати фламански апаратчик Херман Ван Ромпеј, ступио је на дужност 1. децембра 2009. године. Његова је месечна плата је била око 30.000 еура.


2016-11-24

Источник: Интермагазин

nazi-europe

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
*Шта значе оцила на грбу Србије?
Шта је уопште оцило? Оцило или огњило је врста турпије савијена у облик који се може видети на српском грбу. Кресањем кремена о оцило правила се варница која је служила за потпаљивање ватре. На српски грб оцила је ставио деспот Стефан Лазаревић, након што је постао византијски вазал 1402. године. На грбу обновљене Византије налазила су се четири слова „β“ која имају идентичан облик са ћириличном слову „В“. Реч је о акрониму мотоа династије Палеолог, односно крилатице Византије, који је опет прерађен из времена римске иперије: „Цар Царева, Царује над Царевима“ („Βασιλεὺς Βασιλέων, Βασιλεύων Βασιλευόντων“). У старом Риму се мислило на титулу Цезара коју је као титулу устоличио император Октавијан Август, који је после смрти изједначаван са божанством, а касније се, под владавином Константина гесло променило и односи се на Исуса Христоса – цара небеског, који царује над свим царевима света. Деспот Стефан је увео варијацију овог грба и уместо четири „β“ ставио четири „С“. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Комунизам у Србији
Имам утисак да је немогуће описати размере злочина с краја Другог светског рата. Овим чланком покушаћу да дочарам атмосферу која је тада владала Комунистичка окупација била је тако сурова, да је владало опште убеђење о немогућности њеног опстанка. Комунисти су само јавно говорили о ослобођењу, док су између себе и они користили прави термин – окупација. Десет дана по уласку у Београд, Ј. Б. Тито је на седници Политбироа рекао: Ми се у Србији морамо понашати као у земљи коју смо окупирали.142 У одушевљењу што су се дочепали главног града, комунисти су се тешко обуздавали и у јавним наступима. “Србији није довољно пуштено крви“, рекао је Милован Ђилас у првој изјави из “ослобођеног“ Београда. “Србија нема чему да се нада. За њу неће бити милости“, рекао је Ј. Б. Тито у говору на Бањици новембра месеца. Прва изјава “полудивљег“ Слободана Пенезића Крцуна, како га назива писац књиге “На страшном суду“ др Радоје Вукчевић, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Englezi: Draža nije zločinac
Iako je od 2. svetskog rata prošlo poprilično godina i dalje postoje velike svađe i sukobi mišljenja na teritoriji Balkana. Tako su Srbi i dalje četnici, Hrvati ustaše a sukobi su i dalje u opticaju. Velika Britanija i njeni istaknuti akademici, istoričari i analitičari već 20 godina pokušavaju da utvrde neutralne činjenice o dešavanjima tokom nacističke okupacije Jugoslavije, a ponekad se rezultati i objave javnosti. Te informacije često i dođu do srpske javnosti. O ovoj temi pričali smo sa nekoliko poštovanijih ljudi u Britaniji kada je reč o istoriji  u periodu od 1939. do 1945. Dejvid Borni istoričar: General Draža Mihajlović je definitivno bio jedna od vodećih firgura u istoriji vezanoj za Jugoslaviju. Nema sumnje da se jako malo zna o njegovom životu u periodu 2. svetskog rata jer su na vlast došli njegovi suparnici komunisti. Oni su na sve načine pokušali da četnike ali i njihovog vođu predstave kao saradnike nemaca i ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
“Случај Рачак” (15. јануар 1999. г.) – Вокеров Глајвиц
Сажетак: Циљ овог текста је да изврши критичку анализу „Случаја Рачак“ из јануара 1999. г. на основу досада познатог фактографског стања. Важност и актуелност ове тематике је велика обзиром да је овај случај послужио америчкој администрацији и НАТО званичницима да дају ултиматум властима у Београду да са Косова и Метохије (КосМет) повуку све војне и полицијске снаге државе Србије и Савезне Републике Југославије (СРЈ), а ову јужну провинцију Србије препусте на управу снагама НАТО пакта што је практично значило да се од Србије захтевало одрицање од дела своје државне територије па чак и своје независности. Обзиром да је овај ултимативни захтев Вашингтона и Брисела одбијен за време „преговора“ (у ултимативној форми) у замку Рамбује (Француска) западна војна алијанса је директном војном агресијом на Србију и Црну Гору од 24. марта до 9. јуна 1999. г. коначно успела да натера државне органе Србије и СРЈ на потписивање фактичке капитулације у виду ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Lista američkih brljotina na Balkanu
Ako iscrpljena EU, što zbog nameta koje joj nameće NATO i američkih ratova po svetu, što zbog izdvajana iz budžeta za održavanje u životu „država iz epruvete“ poput Kosova, kao i sankcija i kontrasankcija sa Rusijom, ne može da reši svoje probleme, kako će onda da razreši balkanski čvor. Terorizam, najezda migranata, ekonomska kriza, separatizam… To su boljke sa kojima se EU suočava u svom dvorištu. Kosovo, Makedonija, Srbija, Bosna… zaostala su nerešena pitanja Amerike na Balkanu za koje SAD očekuje da ih EU reši, i to u skladu sa američkim planovima. Može li EU, uz sve svoje jade, da zadovolji i prekookeanskog partnera i prilike na Balkanu da zaokruži na način kako to SAD žele? I šta će se desiti ako u tome ne uspe? Zvanična spoljna politika Amerike navodno je usmerena daleko van Balkana, ali, ako je suditi po rečima umirovljenog bivšeg ambasadora SAD u Srbiji Vilijama Montgomerija, ostala su tri ključna pitanja za američku administraciju za koja se očekuje da će ih rešiti EU — prvo, da nezavisno Kosovo bude ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*”Отписани” су били равногорски илегалци, а не Брозови комунисти!
Да ли сте знали да су чувени јунаци Прле, Тихи, Чиби и остали “Отписани” постојали, али су били четници, а не са петокраком на глави како смо их до сада замишљали. Телеграф и аутор многобројних књига о четничком покрету Милослав Самарџић настављају да руше митове и пред јавност износе чињенице које побијају историјско учење генерација у СФРЈнакон Другог светског рата, а након побијања легенде о Валтеру који брани Сарајево и изношења необоривих доказа да је он био четник под командом генерала Драже Михаиловића,доказима рушимо још један стуб комунистичке историје и тврдимо да су “Отписани” били у стваричетници илегалци – никако комунисти! Јунаци многих генерација Прле, Тихи, Чиби, Мрки, Зрики, Бели и други илегалци који су се борили против злогласног мајора Кригера, овековечени у телевизијској серији “Отписани” чије је емитовање празнило улице Београда заиста су постојали, али наравно под другим именима и бојама под којим су се борили. По подацима до којих је дошао наш портал, а уз велику помоћ Милослава ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Квислинг Јосип Броз Тито – Фото документација
Аустријанац Курт Валдхајм (други са леве стране) заједно са италијанским генералом Ерколе Ронкаљом, пуковником Хансом Хербертом Махолцом и СС-групенфирером Артуром Флепсом на подгоричком аеродрому 22. маја 1943. г.  Два бивша солдата Аустроугарске Монархије из Првог светског рата и сарадника из Другог светског рата: Курт Валдхајм као председник Републике Аустрије и Јосип Броз Тито као председник Југославије - руковање два ратна саборца против Срба у оба светска рата. Наставак послератне квислиншке колаборације аустроугарског каплара из загорског Кумровца  са немачко-нацистичким окупаторима на просторима усташке Независне Државе Хрватске у Другом светском рату. Наравно, УЗНА/УДБА/СДБ није била упозната са чињеницом да је Курт Валдхајм ратовао у униформи Вермахта на просторима Југославије и да је учествовао у усташко-немачкој офанзиви на Козару али јесте била упозната са "чињеницом" да је Дража Михаиловић сарађивао са окупатором Бивши нацистички официр из Другог светског рата - Курт Вајдхајм, као генерални секретар ОУН Фотоаранжман и пратећа објашњења Владислава Б. Сотировића
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*НЕ TУГУЈ  СРБИЈО
Не треба човек да буде баш превише паметан па да лако уочи како нам је ових дана, у предизборнј грозници ова наша лепа Србијица располућена на два дијаметрално супротна пола. На једној страни све нам иде како треба, све цвета, имамо најбољу државу, најпоштенију и најспособнију власт, млади људи се запошљавају, производња расте, корупција је сузбијена, напокон имамо владавину закона... живимо као у рају. Наша мала Србијица је најхуманија држава на свету. Нећемо ми ваљда као неки тамо Трамп да спречавамо мигранте да улазе у нашу земљу или, не дај Боже, као Виктор Орбан да дижемо ограду. Хуман је српски народ. Шта је то за државу Србију да се обезбеди хуман смештај за десетак хиљада белосветских миграната. Треба дати пример свету како једна мала држава може да обезбеди добро опремљене прихватне центре у којима ће ти „несрећници“ имати све: храну, одећу, комфор, здравствену заштиту. То је тако кад човек гледа ТВ ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Фалсификат – Партизански (титоистички) филмови!
Фалсификата у партизанским филмовима има толико да би само о њима могла да се напише једна књига. Јер, практично у свим овим филмовима историја је драстично фалсификована. Највећи  стуб  који  је  имао  за циљ  да  помути  разум  СРБА  су  партизански (комунистички филмови), ови филмови представљали су један од главних елемената индоктринације маса у доба комунистичке диктатуре. У снимање једног партизанског филма улагано је више новца него данас у снимање свих филмова за годину дана. За баснословне хонораре, партизанске „хероје“ и њихове непријатеље играле су највеће светске звезде, попут Ричарда Бартона, Јула Бринера или Орсона Велса. За филм ”Валтер брани Сарајево” узета је прича о потпуковнику Жарку Тодоровићу ”Валтеру”, команданту четничких илегалаца у Београду. Постојао је и комуниста Жарко Перић ”Валтер”, али био је толико небитан, да га немачка документа уопште не помињу. Међутим, Операција ”Валтер”, у којој је Гестапо ухапсио Тодоровића, била је највећа те врсте на Балкану, док је гестаповски досије ”Валтер” био ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Злочином против геноцида
Након избора новог председника САД мултимилијардера Доналда Трампа хрватска страна поново захуктава хрватско-српске односе плашећи се просрпске политике новоизабраног председника. Наравно, у оваквим и сличним околностима постоји неписано златно правило борбе против непријатељске стране, а које гласи - напад је најбоља одбрана. Стога одређене националистичке структуре у Липој њиној заговарају покретање нове (ревизионистичке) тужбе проив Србије за наводно изазивање рата против Хрватске 1991. г. као и њену окупацију и почињен геноцид на њеној територији иако је то питање пре неколико година, бар засада, званично решено од стране надлежних међународних органа на штету Хрватске. У доњем тексту би да се потсетимо на тај повесни догађај и дамо неке наше примедбе и оцене истог обзиром да се овде у суштини ради, или би бар тако требало да буде, о пребијању повесних рачуна Хрвата и Срба. Повампирена усташија у Туђмановој обновљеној ендехазији 1990.-их г. Међународни суд правде у Хагу (основан 1899. г.) је само неколико ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Окупација у триста слика
Не може се човек , све и да хоће, отргнути утиску да је,бар што се мене тиче моја домовина Србија окупирана перманентно. Не мислим на окупацију и поробљавање од стране Отоманског царства, ни оног Аустроугарског чак ни оног језивог од стране Трећег Рајха. Било, прошло и не повратило се. Окупација је много опаснија, пефиднија и значајнија ако су мангупи у нашим редовима народским језиком речено, када је њено извориште српски етнички корпус стасао ван Србије. Нека ми Господ опрости на утиску да је мржња тих увек незадовољних, за одбрану сопствених прагова неспособних али уредно крволочних према Србији тзв. Срба пречана, прекодринаца у време Милоша Великог називаних коритарима већа и од оне код самих помуслимањених Срба па и Хрвата. Ако листате Политику из 1921 године пронаћићете полемичке текстове о овој српско- српској ствари. У тектсту се наводи да је тзв.србијански корпус био запањен чињеницом колика је мржња Срба Личана и Крајишника према Србији. Наивни ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Немци о Зорану Ђинђићу
Чланак који је пред Вама објављен је 29. Juli 1999 у немачком сајту  https://www.wsws.org/de/articles/1999/07/djin-j29.html. Зоран Ђинђић је постао миљеник немачких медија и политичара. Једва да пролази и један дан у коме неки новински лист или радио станица не објави неки интервју са њим. Канцелар Шредер га је већ два пута примио у Бону. Он се третира као државник, и у суштини радије би био виђен да већ данас замени Милошевића на врху власти него сутра. Југословенски народ о томе до сада није ништа питан. Због чега уопште? Коначно, ко је демократа а ко не и ко припада светској заједници а ко је изван ње одређују Вашингтон Лондон, Париз и Берлин. Зоран Ђинђић је то схватио. Већ у децембру 1996. рекао је у интервјуу Шпиглу: „Коњ на кога запад треба да игра(да се клади) сам ја..“ Прочитајте још: Ево изјаве Зорана Ђинђића којом тражи наставак бомбардовања Србије! ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ: Зоран Ђинђић је због „Олује“ тражио да ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
“Краља Перу на бандеру”
Аутентична фотографија из центра (Теразије) окупираног Београда из 1945. г. (Извор фотографије: http://newsite.uimenaroda.net/cr/ ) Пречанска партизанштина изашла из својих динарских вукојебина од преко Дрине дивља по Београду након окупације града 20. октобра 1944. г. Ијекавски динарци са простора усташке Неовисне Државе Хрватске играју Козарачко коло у сред Србије и обарају са власти легалног и легитимног владара земље коју су окупирали заводећи (не)ред у туђој кући. Пречанска багра ће уместо домаћег краља Петра Другог Карађорђевића на власт у Београду довести странца, родом из кајкавског Загорја, бившег аустроугарског каплара из крвничке 42. домобранске хрватске Вражје дивизије у којој је ратовао 1914.-1915. г. у Западној Србији убијајући србијанске цивиле. Брозова дрскост је за време револуционарно-пучистичког отимања власти за време Другог светског рата ишла чак дотле да је сам себе прогласио за "маршала" 29. новембра 1943. г. на поноћном заседању тзв. (пучистичко-револуционарног) АВНОЈ-а у Јајцу на територији Неовисне Државе Хрватске. Заседање је организовано и одржано под окриљем и заштитом ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Austrougarski popis: U Dubrovniku žive Srbi, nema nijednog Hrvata
Da je Dubrovnik do 20. veka bio srpski, a ne hrvatski grad govore i činjenice. Prema podacima koje je skupila Austrougarska država, kada je 31. decembra 1890. godine popisala stanovništvo grada Dubrovnika, srpskim jezikom govori apsolutna većina od 5.823 ljudi, italijanskim 677,  češkim 48,  poljskim 6, nemačkim 263 i mađarskim 384. Foto: Dubrovnik – kalendar za prostu 1898 godinu Tu su i podaci za druga mesta u opštini Dubrovnik, a podaci su tu još frapantniji, jer Srbi u većini mesta čine 100 odsto stanovništa. Dakle, iz priloženog možemo videti da hrvatski jezik nije ni postojao kao jezik kojim se pričalo u Dubrovniku i okolini. Ako to nije dovoljno, treba reći da je tadašnji papa, Lav XIII (1810-1903), javno i pismeno priznao Dubrovčanima da su Srbi. Utemeljivač hrvatske istorije: U Dubrovniku se oduvek govorilo srpski Foto: Wikimedia Commons "U Dubrovniku, od pamtiveka, govorilo se srpski, govorilo - kako od pučana, tako od vlastele, kako kod kuće tako i u općini". To je tvrdio Natko Nodilo, koji ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Буђење Запада у кошмару „велике Албаније“
Албански теоретичари тврде да би њихов пројект могао бити остварен за мање од седам година, јер, како су истакли у својим анализама, „ослабљена Европа неће имати снаге ни војне моћи да се одупре албанским захтевима, па нама тако остаје само да чекамо и будемо стрпљиви“. Ако се Запад и надао да је сан о „великој Албанији“ само сан, онда изгледа долази време да се суочи с кошмарном јавом. Амбасадор Велике Британије у Приштини Рори О′Конел, искрено се, како рече, забринуо да „уједињење Косова и Албаније — звучи као претња“. Па немогуће да Запад заиста годинама мисли да је прича о „великој Албанији“ само мит који се преноси са колена на колено. © Sputnik/ Бранкица Ристић Aлбанац у Приштини са заставом Дарданије (Илирске државе која се простирала на територији данашњег Косова, јужне Србије, Македоније и Албаније) Европа, или бар њен већи део, није схватила да је признавањем једностране независности Косова 2008. године, заправо, започела прва фаза реализације овог политичког циља албанске нације. Почетак друге фазе, ма ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Зашто Путин дискриминише косовске Србе?
На билатералном састанку председника Русије и званичних представника Европског јеврејског конгреса 19. јануара 2016. године, Јевреји замолише Владимира Путина да предузме потребне кораке зарад побољшања генерално лошег положаја јеврејске заједнице на Старом континенту. И гле, председник Путин, не баш у шали, позва све европске и Јевреје из целог света а што су отишли из СССР-а  да напросто емигрирају у Русију. На први поглед, веома племенит па чак и демократичан потез руског председника. Али... Хајде да мало проанализирамо целу ствар. По представницима Јевреја, постоје бар две "несношљивости" положаја Јевреја у Европи, због: 1) антисемитизма, и; 2) прилива муслиманских имиграната са Блиског истока у Европу. Стога су ова и оваква два разлога, по Јеврејима, сасвим довољна за исељавање из Европе, а по председнику Путину, да их позове да емигрирају у Русију. Овде нећемо разматрати зашто европски Јевреји не желе да се иселе у своју националну државу - Израел (нити у САД), већ нас интересује ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Завршен филм о Јасеновцу на који је чекано 70 година!
Мирјана Деспот Након више најављених, али још нереализованих пројеката других аутора, напокон је завршено прво филмско остварење о ужасима усташког концентрационог логора Јасеновац, јер ће се прича о старцу Вукашину и његовом крвнику, кољачу Жилету Фригановићу, ускоро појавити у биоскопима, највјероватније у јануару 2016. године! Ради се о филму заснованом на стварном догађају, у којем је злочинац Жиле Фригановић, према властитом признању, опкладе ради, за неколико сати заклао 1.100 несрећних Срба, а затим и старца Вукашина, чији га је недокучиви мир, а посебно ријечи: „Само ти, дијете, ради свој посао“, ненадано спријечио да настави с клањем. До тада, кољач је уживао у злочинима. На овај играни филм српска јавност чека 70 година, а вјерује се да ће изазвати интензивне реакције и да ће, како за Пресс каже творац филма Милан Зарић, „папи барем кољена клецати“! Зарић истиче да би неприказивање овог играног филма у Републици Српској било равно злочину. Снимање је недавно завршено у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Руско ордење Брозовим колаборационистима са фашизмом
Руковање усташа и партизана у Босни 1942. г. У амбасади Руске Федерације у Београду је 19. фебруара 2015. г. одржан свечани пријем поводом празника „Дана Браниоца Отаџбине“ а којом приликом је амбасада Русије доделила одликовања „српским ветеранима Другог светског рата“ за њихов допринос заједничкој совјетско-југословенској (српској) борби против фашизма (како то стоји на званичном сајту амбасаде Русије у Србији). Међутим, овде се под плаштом „српских ветерана“ из Другог светског рата крију Брозови партизани који су у току самог рата пре свега тесно сарађивали са хрватским нацистичким усташама па чак и са Немцима, а најмање се борили управо против фашизма. Овом приликом нећемо улазити у разлоге горње одлуке руских дипломатских представника у Србији али бисмо скренули пажњу на чињеницу да се и након 70 година од завршетка Другог светског рата његова истинска суштина на југословенским просторима и даље фалсификује и прекраја по квази-историографским аршинима Брозове пре свега антисрпске титологије. Југословенска послератна историографија у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Руски историчари о покрету Драже Михаиловића
Данас је за руске политичаре и историчаре у вези са тим догађајем најважније да се не понављају пропагандистичке измишљотине и идеолошки стереотипи које је совјетска наука преносила онако како их је све до деведесетих година добијала из Југославије. Све до ослобођења Југославије руководство Совјетског Савеза је сарађивало и са четницима и са партизанима. У архивама су сачувани документи који сведоче да је Тито све до 1944. године из Совјетског Савеза добијао писма овакве садржине: “Ви говорите да четници сарађују са фашистима, али ми имамо другачије информације. Потрудите се да нађете са њима заједнички језик” Ако погледамо историју читавог региона, видећемо да је четнички покрет логичан наставак некадашњих покрета српских хајдука и јунака. Па ипак је овај покрет у историјском смислу био умногоме јединствен. На Балкану је и иначе увек била снажно изражена традиција која гласи отприлике овако: чим загусти – бежи у шуму! И четнички покрет је у основи био подстакнут управо том традицијом. Четници ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Српске новине, Бр. 695, децембар 2016. г., Чикаго, УСА
*Шта значе оцила на грбу Србије?
Комунизам у Србији
*Englezi: Draža nije zločinac
“Случај Рачак” (15. јануар 1999. г.) – Вокеров Глајвиц
Lista američkih brljotina na Balkanu
*”Отписани” су били равногорски илегалци, а не Брозови комунисти!
Квислинг Јосип Броз Тито – Фото документација
*НЕ TУГУЈ СРБИЈО
Фалсификат – Партизански (титоистички) филмови!
Злочином против геноцида
Окупација у триста слика
Немци о Зорану Ђинђићу
“Краља Перу на бандеру”
*Austrougarski popis: U Dubrovniku žive Srbi, nema nijednog Hrvata
Буђење Запада у кошмару „велике Албаније“
*Зашто Путин дискриминише косовске Србе?
*Завршен филм о Јасеновцу на који је чекано 70 година!
Руско ордење Брозовим колаборационистима са фашизмом
*Руски историчари о покрету Драже Михаиловића
Share

Comments are closed.