*Покушај данашње диктатуре лажи да настави злочиначку оперету Брозовштине!

Шта заиста значи диктатура диригованог медијског дречања против рехабилитације суђења Дражи Михаиловићу? Иако лаж криминализације и њена лоботомистичка контрола мисли немају никакав легитимитет, ипак… Лажљивци врече ли врече: Ми смо једина истина, истина је само оно што ми кажемо! Наравно, узурпатори никад не сматрају себе узурпаторима, међутим… против кога врече узурпатори?

Врече против оног дела Српског Народа који је одбио и одбија да живи лаж!

Виђено из те реалности, из “Полемике – Зашто је рехабилитација генерала Михаиловића ипак више морално него политичко питање”(1) и “Око чега полемише Мирослав Лазански”(2), уз велико поштовање аутора наведених написа, Г. Стефана Каргановића… ипак… ничу круцијална суштинска питања о “излечењу”! Зато што се ради не само о “нацији” – већ о “излечењу” Поштења Српског Националног Духа и “излечењу” Поштења Истине! Према томе, круцијална су питања:

“Излечење” од чега? “Излечењe” кога? Из тога произилази још једно круцијало питање: Да ли је рекламирано “помирење” логично… или је бесмислено?

Зашто ова питалица? Прво, због термина “полемика, полемисање”: нити Лазански, нити други аутори којима се Г. Каргановић с правом супродставио: Они не полемишу! Друго, због термина “питање”: поготово у измишљотини такозваног случаја “Равна Гора” – “Брозовштина” – данас Истина – више није “питaње”! И треће, због тога што “помирење” – не само да није “излечење” – већ је тотална супротност “излечењу”! Јер… пошто је знано да без Вере Православне нема ни Правде ни Правдености… па према томе нема нити Истине – истоветност злочинства данашњих узурптора–диктатора мисли и узурпатора Духа – порука здружених ликвидатора слободе и здравог разума врло је јасна:

Дозвољена је једино – Брозовштина!

Зато нема рехабилитације! Зато нема “дебате”! Али… зато нема нити “помирења” зато јер је лаж да су убиство Равне Горе и Србије наводно убиство некаквог “фашистичког” и некаквог наводног “великосрпског шовинизма”! За све неубијене Срби који се не претварају – не претварају да не примећују да живе Лаж – недвосмислено је да су данашња ликвидација Српског Духа и ликвидација Истине историје итекако повезани: Злочин криминализације није допустио никакву “рехабилитацију” ни током, нити по завршетку Другог светског рата, нити док је криминализација “званично” трајала – и не допушта је нити данас када криминализација и даље траје истом фанатичном диктатуром над слободом мисли: јер зато што траје – зато настављено злочинство криминализације нити данас не допушта никакво “помирење”: мајсторски истренирани ликвидатори Српског Националног Духа, здружени са ликвидаторима слободе и здравог разума, својим данашњим лажима “анатемишу саме себе” у опћенитој паници јер схватају да злочинству њихове криминализације Истина измиче тло под ногама! Зато њихово “анатемисање” и није само против “рехабилитације” као такве и “помирења” као таквог већ пошто њихова данашња диригована медијска диктатура лажи, иако по опробаном али овешталом злочиначком шаблону наставља да дречи против “раскола”, диктатура криминализације схвата да Истина непобитно доказује да су диктатори и њихова оклапина заиста “расколник” Српске Цркве исто као што су “расколник” Српске Историје и Српске Душе! Зато ликвидатори врече јер схватају да се њиховој оклапини “зарађеној” на оперети антифашизма… ближи крај:

Зло траје једино зато што нас је

натерало да не схватамо

да је Зло расколник Истине!

Најочитији доказ је тв разговор Ивице Дачића и Ненада Поповића поводом рехабилитације суђења Дражи Михаиловићу, назван “Свађа на РТС”! (05/05/15) Г. Дачић биваше толико пргав па чак можда и неурачунљив да разговор уопште не биваше… разговор! Та “свађа” оличује аномалију лажи које је усташоизам Брозовштине завео по завршетку Другог светског рата: тотално неразумевање онога о чему се говори и расправља; тотална искљученост моралности, логике и разумности; тотална немогућност споразумевања… управо:

Тотална злочиначка криминализација мишљења!

Дакако, аномалија потиче из чињенице да се Истина Равне Горе нe може установити без адекватног разоткривања лажи Брозовштине! А баш ту Лаж устврђује Истина “Стрељања историје”: прво: усташоизоидна лаж Брозовштине коју је злочин криминализације прикалемило Поштењу, Православљу, Истини, Србима и Српском Националном Духу; и друго: лаж коју је усташоизоидно зло Брозовшетине прикалемило себи зато да не би изгледало као оно што јесте – да не би изгледало као злочин Зла! Из тога произилази: Прво: невероватност тражења од потомака Брозовог злочина да рехабилитују Истину! И друго: невероватност очекивања некаквог националног јединства Срба… управо “излечења” Срба на бази некаквог “помирења”: Истина се не мири са злочинством! Поврх тога, пошто “Е–Новине” цитирају четничког курира Мајкла Раденковића, у односу на филмског режисера Радоша Бајића: “Тебе је само интересовало како ћеш да искамчиш милион ипо евра од наших људи у Америци”(3) – потомци никоговића Брозовог усташоизоидног злочина криминализације врече лагарије набубане од својих предака–отимача зато јер их итекако “интересира” – похлепа за оклапином диктатуре: срж данашњег опстајања њих самих јесте похлепа за богаћењем – и то сходно шаблону њихових предака: оклапина на рачун оних које је усташоизоидна лаж Брозовштине прогласила некаквим “народним непријатељима”! Баш зато се аномалије насилно заведене лажи – подједнако и код предака и потомака – очитују у “Свађи на РТС–у”:

Такозвани “министар спољних послова” данашње такозване “владе” такозване “Србије”, господин Ивица Дачић, не само да је запенушао већ је потпуно изгубио присебност не дозвољавајући свом саговорнику на тв да изговори и две пуне реченице без огорченог прекидања! Али… схватимо: Није реч о понашању, нити пристојности, па чак нити о разумности или неразумности! Не! Реч је о стварном разлогу Дачићевог запенушаног беса: Колико се уопште могло схватити Дачић је запенушао зато јер сматра да је такозвани НОБ био антифашистички – а да су Дража, Равна Гора, Равногорска Србија, и сви остали осим НОБ–а – били фашисти! Међутим, иако је такорећи немогуће схватити Дачићеву запенушаност – његва фанатична обузетост атифашистичким “праведничарством” НОБ-а, заобишла је једино – Усташтво!?! Како то и зашто то?

Дакле, терористичка групација Брозовштине, чије је “језгро” немачки окупатор довео у Србију из логора учесника Шпанског грађанског рата, којим је окупатор осим Брозовог “језгра” испунио такође и најоданије редове Гестапоа, Специјалне полиције, фолксдојчера… таква терористичка групација Брозовштине која је започела навелико рекламиран “грађански рат” – и то не против окупатора већ – чак и “по британском наређењу” – против Србије која је већ крвавила у рату против Нацизма… та групација наводно није фашизам – него је наводно “антифашизам”! Дакле, терористичка групација Брозовштине чија је рекламирана “револуционарна комунистичка идеологија” била уствари усташка и ватиканска мржња против православних Срба Србије – пошто је усташоизоидно мотивисано искључиво “Уништење Српске буржоазије” – наводно није фашизам него је наводно “антифашизам”! Дакле, бекство терористичке групације Брозовштине након пораза “грађанског рата” у Србији – управо после неуспеха усташког уништења Србије већ на почетку рата – и то бекство у НДХ где се Брозовштина и даље рекламирала да води “грађански рат” и где се камуфлирала иза лажи да води наводно некакву “комунистичку” некакву “револуцију” – а не рат против Нацизма који води Србија и Равна Гора – у НДХ где Брозовштина под идеолошким поглавништвом мржње Усташтва – прогања српско становништво преваспитавајући Србе у “Убице Србије”, и тиме се додворава Ватикану – и Черчилу под ватиканским утицајем – намећући себе као некакав волшебни чимбеник полсератног преживљавања НДХ… наводно ни то није фашизам него је наводно “антифашизам”, иако…

…иако преживљавање НДХ значи наравно преживљавање Усташтва!

Дакле, пошто тек након што је Броз убедио папу да је “хрватски националиста” – а не никакав комуниста – тек тада је Черчил промовисао Броза у “маршала Тита” и од терористе унапредио га у волшебног “ратника” против Нацизма… осудивши том лажју и Србију и Истину и Правду… на “Убиство Србије”! И наводно ни то није фашизам него је наводно “антифашизам”! Дакле, “фашизам” и “антифашизам” какве данас заступа фанатизам Дачићеве запенушаности – своди се на абнормалан закључак:

Фашизам је водити рат против Нацизма!

Да… Лаж Брозовштине је доиста фантасмагорична! Али, у узаврелом крчкању такозваних реакција на рехабилитацију – није наравно у питању Дачић… Напротив: пошто је у питању одбрана оклапине привилегија… управо одбрана отетог – и то отетог лажју набубаном од својих предака криминализације… баш зато су управо чудовишне тврдње појединих аутора фаланге дречања:

Жонглери оперете!

На пример, “…одлука суда о генералу Дражи беспотребна је бесмислица”! Зашто? Зато што су “револуције у принципу легитимне”! Пре свега принципијелно је врло проблематична легитимност “револуција”, а поготово лажне револуције каква је била камуфлажна револуција Брозовштине која не само да није била “комунистичка” већ су Убиство Србије и Равне Горе и криминализација друштва – били фашистички злочин – а не никаква револуција! Па даље, на пример образложење да осим наводне “принципијелне легитимности револуција” – а и зато “што се правни стандарди данашњице, као и модерне категорије људских права, тешко могу ретроактивно примењивати” – а пошто нема образложења зашто се мерила људских права ретроактивно не могу примењивати – приупитајмо аутора ове неумесности – због чега: Да ли зато што су Немци у блиндираном возу убацили у Русију совјетске терористе да униште руску националну револуцију или зато што су Ватикан и Черчил оваплoтили Убиство Србије у модел послератног света?

Е сад… пошто из ова два мађионичарска аматеристичка марифетлука аутор изводи као некакав “историјски” закључак: “У једној фази рата генерал Дража је био колаборациониста, сарађивао је и са Немцима и с Италијанима, и то је неoспорно” – логично је зар не поставити питање: a зашто је “неоспорно”?

“Неоспорно” je, како устрвђује аутор, зато што:

“Многобројни документи говоре о томе”(4)!?!

Дакле… када се повеже дречање фалангиста: Дачићев запенушани бес је фанатички марифетлук да се одбрани усташоизоидност Брозовштине: Дачић је бесан зато што је суд “рехабилитовао” Дражу иако је наводно “неоспорно” да је Дража био “фашиста” и “колаборациониста”, а то је, зар не, неоспорно наводно зато што “многобројни документи говоре о томе”!

Дакле, без обзира на површну једностраност и настраност рехабилитације саме по себи… наведени аутор у нас се утувљује: “У том вакууму и духовној беди наше стварности, антифашизам у Србији не би смео да буде оперетски, а Србија познатија по квислинзима него по антифашистима”!(5)

Oва тврдња, међутим, садржи у себи најпрекриванију истину:

До “вакума” и “духовне беде” “наше стварности” довела је лаж утамањењем Поштења – утамањењем Поштења од стране мржње Брозовистичке усташоидне камариле чији су “антифашизам”, “маршализам” и “рат”… били – “оперетски”!

Баш због те “оперетске” лажи данас je “Србија познатија по квислинзима него по антифашистима” – зато што брозовистички усташоизоидни “оперетски” чимбеници – јесу били квислинзи! Али и зато… што нису били антифашисти!

Међутим, оличење аномалије лажи заведене по завршетку Другог светског рата у реаговању разуларене прес-фаланге на рехабилитацију Дражиног суђења-линча – ипак најбоље илуструје аматерски избор лажног документа од стране једног од наизглед најобавештенијих протагониста данашње диктатуре над јавним изражавањем:

Наиме, наводни “документ” – “разговор генерала Михаиловића са представницима окупаторске команде у селу Дивци 11. новембра 1941.” – наводно устврђује да је генерал Михаиловић био квислинг! И зато, наводећи белешке са тог наводног састанка, већ поменути аутор закључује у односу на рехабилитацију процеса Михаиловића: “Ми покушавамо да фалсификујемо историју и квазисудским путем, а историју треба препустити ипак само историчарима“!(6) Иако је “квазисудски” пре свега био давнашњи судски линч Драже, и то исто толико “квази” колико и оперетски процес рехабилитације, у напису свега дан–два пре или после, критикујући историјски metod “политички” противничког историчара Милослава Самарџића – приписујући му – не–навођење докумената – иако је Самарџић баш у томе врло педантан – исти аутор каже: “Термин ‘барем пет немачких докумената’ захтева детаље, који су то документи? Г. Самарџић их не наводи!” Према томе “бавити се озбиљно овом темом, а користити термин ‘барем пет немачких докумената’, на шта то личи?” Па пошто закључује да се “садашња дебата о прошлости тиче и наше садашњости”, исти поменути аутор Г. Мирослав Лазански, закључује да историју “ипак не можемо препустити само историчарима”, наводно зато “јер је сасвим могуће да се историја јучерашњице придружује политици данашњице”, па зато “делимично морам да ревидирам свој ранији став да ‘историју треба препустити само историчарима’!”(7) Ова дилетатска врдалама значи, да пошто се “садашња дебата о прошлости тиче и наше садашњости” – а тиче се итекако чак и наше будућности – али пошто се од Дачићевог фанатичног запенушења па до понајчешће неартикулисаног фанатичног вречања прес–фаланге – њихова поента своди не само на чињеницу да “дебата” уопште није дебата већ и да икаква дебата уопште не долази у обзир јер је дебата као таква још увек буквално и de facto забрањен “delict” – поента написа се претвара не само у злонамерно аматерство већ у фрапантно настављање усташоизоидности лагања Брозовштине установљене злочиначком криминализацијом друштва и мисли. И баш зато, пошто фаланга данас покушава да по сваку цену пренебегне Истину – по речима Стефана Караогановића у односу на истог Лазанског: ”наводећи да се оригинал овог заплењеног немачког документа, бр. МФ-Т-314 налази у Националном архиву у Вашингтону”, поменути аутор управо настоји да “појача утисак веродостојности” своје тврдње, иако “превод тог документа, извештај немачког обавештајца др Матла” потиче “из нимало неутралног извора” – “из архива ‘Зборника докумената и података НОР-а’, том XIV (документи четничког покрета), књ. 1, стр. 871-878”(8) – што значи не “неутралног” него из апсолутно неверодостојног извора – сходно томе, Лазансково навођење поменутог документа доказује да њему као да уопште није познато фалсификовање докумената у корист усташоизоидне Брозовштине не само од стране Брозових жбира – и то чак и у Националном архиву у Вашингтону – већ и од стране званичних америчких, а поготово званичних британских, па чак и совјетских и немачких обавештајних служби!

Међутим, пошто је фалсификовање докумената добро доказано и знано, избор овог документа од 11. новембра 1941. – наравно када би “дебата” била дебата – захтевао би осим подробне аутентизације веродостјности и поштену историјску анализу:

Прво – након бекства Брозовистичке групације на неокупиране територије НДХ; друго – након неуспелог покушаја антисрпског “грађанског рата” на територији окупиране Србије; и треће – након неуспелог покушаја у којем су кључну улогу Брозових такозваних “дејстава”…

…одиграли фолксдојчери:

…једноставно речено ови чимбеници су непобитан доказ да је фанатизам потомака лажова “Велике преваре Јосип Броз” заиста:

“Tотално и злонамерно неразумевање онога о чему говоре”!

Навођење овог назови “документа”, управо навођење овог злонамерно измишљеног догађаја, па чак и само баратање документима насталим у току фризирања документације не само од Брозових жбира у америчком државном архиву и америчким војним и универзитетским архивама од стране америчких и британских званичника – са циљем рашчишћавање и фризирања докумената да би се обезбедио злочин Убиства Србије “у име народа” модификованог од истинског “у име Бога” – своди се не само на петпарачки злурадо питање шта фали Самарџићевој студиозности – већ напротив доказује петпарачкост потомака Брозовистичке усташоизоидне лажи који – неуко и немоћно… али громогласно – покушавају да скрену забрањену дебату у пропагирање својих наслеђених лажи како би елиминисали претњу Истине њиховој уседелости у похлепу:

Истина Стрељања историје”:

Зашто би Дража и Србија уопште тражили сарадњу са окупатором,

и то преко неупоузданих највероватније фолксдојчерских жбира

након што су Брозову терористичку камарилу

избацили из окупиране Србије у неокупирану НДХ?

Зашто би Дража и Србија уопште тражили сарадњу са окупатором,

када су се за разлику од брозовистичке оперете,

жртвовали у рату против Нацизма?

Утук:

Оперетском антифашизму

Истина Стрељања историје

забила је Глогов колац!

Хвала Богу.

Амин

Часлав М. Дамјановић

Ravnogorskivenac.com

_________

(1) “Полемике – Зашто је рехабилитација генерала Михаиловића ипак више морално него политичко питање”, Стефан Каргановић, 06/27/15)

(2) “Око чега полемише Мирослав Лазански”, Стефан Каргановић, 05/23/15)

(3) “Vreme hijena: Novo e-suđenje, Radoš Bajić hoće pare“, Petar Luković, E-Novine, 02/05/15 – 13:15)

(4) “Дража, у име народа”, Мирослав Лазански, Политика, 05/26/15, 00:39)

(5) “Дража, у име народа”, Мирослав Лазански, Политика, 05/26/15, 00:39)

(6) „Дража, у име народа“, Мирослав Лазански, Политика, 05/17/15)

(7) “Carstvo istorijske zbrke”, Miroslav Lazanski, Politika, 05/28/15, 20:32)

(8) “Око чега полемише Мирослав Лазански”, Стефан Каргановић, Новинар.де, 05/23/15)

Josip Broz Tito photo
Photo by Brenda Annerl

Save 

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
*Службеници неће ћирилицу
Закон слабо брине о српском језику и писму, а у пракси се чак ни тако благи параграфи не поштују. Лингвисти упорно траже да се пропишу језичка правила за рекламе, медије, приватни сектор... СРПСКО писмо, ћирилица - мртва слова на папиру, и буквално! То што постоји какав-такав закон који каже када би морала да се користи, што ју је Устав ставио на високо место и заштитио, не значи ништа када се, без казне, ова правила свакодневно крше. Пред судије за прекршаје, као велики изузетак, стигне понекад пријава због непоштовања службеног писма, и то углавном против приватника који нису на прописан начин истакли натпис своје фирме (реклама може да буде латиничка, али основне информације обавезно морају бити исписане ћирилицом). То што поједина јавна предузећа, научни институти, факултети и други који су на државном буџету, или их је држава бар основала, имају латиничке сајтове на интернету, нико не може ни да казни. Важећи закон који ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Како су Сава Ковачевић и Драгица Правица заиграли коло над побијеним жртвама Радачког Бријега
„Када је након првог плотуна један од стрељаних, док му је крв шикљала из груди, узвикнуо ‘Живјела Русија!’ – пришао му је Сава Ковачевић с пиштољом у руци и, уз ружну псовку, испалио му неколико хитаца у главу. Драгица Правица је, на запрепашћење присутних, проверила да ли је смртна казна ваљано извршена, пуцајући из пиштоља у мртве људе. Најтужније и најружније било је коло које се ухватило око побијених људи, ни кривих ни дужних…“ О трагичном 27. фебруару 1942. године, који памти Радачки Бријег на Љубомиру, дуго се и упорно ћутало. Недужне жртве задесио је удес многих које су остављене у дубокој анонимности „погрешне стране историје“ – усљед сложених а промјенљивих политичких и ратних околности, а захваљујући пракси: да их по правилу тумаче само побједници. Тим прије ако је виновнике тих злочина посљератна партијска митологија овјенчала ореолима народних хероја, као што је и био случај са љубомирским. У одмазди за раније ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Терор хрватских дивизија
Приликом другог преласка преко Дрине, 2. септембра 1914. године, припадници 42. домобранске Вражје дивизије три дана фанатично су јуришали на српски одбранбени појас на Ади Курјачици, настојећи да се пребаце на десну обалу и да форсирањем долине Јадра потпомогну њиховим трупама које су биле јужно од Лознице и северно од Лешнице. Ова јединица је нанела огромне губитке Дринској дивизији II позива. На српској страни пало је 9 официра, 6 подофицира и 550 војника... Подручје на коме је оперисала ова дивизија, најтеже је страдало у Првом светском рату. Према попису становништва 1910. године, Подриње је имало 242.420 становника, а десет година касније 186.627. Према аустријском попису из јула 1916, Шабачки округ је имао 76.706 људи мање него 1910. Број мушкараца смањен је за 57.968, а жена за 18.738. А у саставу ове аустроугарске дивизије, у 10. чети 25. пуковније, био је Јосип Броз. Тек после његове смрти Владимир Дедијер је писао како је ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Topola: Manje đačkih ekskurzija, više odraslih gostiju
Prošle godine najviše je bilo posetilaca iz Republike Srpske, Slovenije i Nemačke, a primetno je i da u Topolu sve češće dolaze gosti iz Češke i Slovačke Topola KRAGUJEVAC - Direktorka Turističke organizacije Topola Ljiljana Todorović izjavila je danas da je generalno zadovoljna turističkim posetama toj opštini u prošloj godini, iako je zbog majskih poplava bilo znatno manje đačkih ekskurzija u odnosu na ranije godine. "U prošloj godini beležimo manje đačkih ekskurzija, ali i povećanje broja odraslih turista, a razlog tome je što smo za turističke proizvode definisali vinski turizam, kao i manifestacioni turizam", rekla je Todorović za Tanjug. Prema njenim rečima, najviše je bilo posetilaca iz Republike Srpske, Slovenije i Nemačke, a primetno je i da u Topolu sve češće dolaze gosti iz Češke i Slovačke. "Zadužbinski kompleks na Oplencu posetilo je 72.640 turista, a podrum vina 'Aleksandarović' oko 11.000 turista", rekla je Todorović i dodala da još nema evidencije o poseti ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*О злочинима комуниста над Србима
О злочинима комуниста током и после Другог светског рата, у посткомунистичким земљама, почело је да се говори када је пао Берлински зид, 1989. године. Новоформиране демократске владе отварале су тајне досијее, откопавале масовне гробнице, правиле пописе жртава и достојно их сахрањивале. Од бивших југословенских република најпре се огласила Словенија, откопавајући масовне гробнице жртава комуниста. Онда је тајне архиве отворила и Хрватска, објављујући документа о поратним ликвидацијама у Загребу, да би 31. марта Загреб повукао први корак раписујући међународну потерницу за 86-годишњим Симом Дубајићем, некадашњим Титовим мајором, којег терете за убиство 13.000 ратних заробљеника на Кочевском рогу 1945. године. Тако је иронијом судбине Хрватска постала прва земља бивше Југославије која је расписала потерницу за једним партизаном. Иронијом судбине јер су комунисти после рата највеће чистке правили у Србији, где то питање никад није дошло на дневни ред. Све кривичне пријаве поднете против комуниста до сада су одбијене, забрањено је откопавање безбројних масовних гробница, док приступ добро ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Јосип Броз Тито као робијаш
О пореклу Јосипа Броза Тита воде се многе теорије завере, а по многима није био Југословен, ни Хрват, већ неки страни агент. Тако се у све ове приче умешала и ЦИА која тврди да је био Пољак, али те детаље смо колико-толико чули. Ипак у биографији Броза може се пронаћи податак да је био осуђен на 5 година робије, али о томе како је Тито проводио време “иза браве” се мало зна. Телеграф.рс осим фотографија доживотног председника СФРЈ из затвора вам доноси и причу о овом периоду живота МАРШАЛА. Тито се, према историјским подацима до којих је дошао наш портал у јесен 1920. године вратио у Загреб где ступа у редове Комунистичке партије Југославије. Исте године партија је одлуком краља забрањена. Када 1921. остаје без посла запошљава се у млину у месту Великом Тројству где је са својом тадашњом супругом живео до касног пролећа 1925. године. Ту му се родило троје деце. Прво дете ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Мрачна тајна Србије: Пасја гробља жртава комунизма!
Београд и већи градови у Србији посути су необележеним масовним гробницама, пуних костију невиних жртава комунистичког терора с краја Другог светског рата. Запањујућа је сличност са злочином у Сребреници, почињеним 50 година касније. Недавна пресуда првом председнику Републике Српске Радовану Караџићу поново је отворила питање злочина у Сребреници, који су починиле снаге под командом генерала Ратка Младића, официра некадашње Југословенске народне армије, а последње три године каријере и Војске Републике Српске. Дрљави, амерички, пристрасни и какав год Хашки трибунал ипак је осудио већину налогодаваца и неке непосредне извршиоце тог стравичног злочина, гробови убијених су обележени и подигнут им је споменик. Догађаји из јула 1995. године углавном су истражени, злочин је кажњен, а кривци су у затвору. Подсетило ме то на сличан, али по броју жртава, много тежи злочин, који се широм Србије догодио пола века раније, а за који нико до данас није одговарао и сва је прилика да се то неће ни догодити, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Друга Србија против Косте Николића, а о ОЗНИ да и не говоримо
ДРУГОСРБИЈАНЦИ ПОНОВО ЈАШУ Ове јесени се у Београду, окуженим духом самопорицања и неотитоизма, појавио Антифашистички манифест, који су обнародовали Савез антифашиста Србије, Жене у црном и Хелсиншки одбор за људска права. Предвођени Сташом Зајовић и Соњом Бисерко, домаћи „антифашисти“ подсетили су да је Србија, после распада СФРЈ, уместо „антифашизма, демократије и мира“, изабрала „пут национализма, рехебилитације четничког покрета, оживљања пројекта о Великој Србији, нетолеранције и ратне авантуре“. У стилу песме из „наводно ослободилачке борбе“, Млада партизанка бомбе бацала, потписници манифеста су за сва зла нашег друштва, од незапослености, преко корупције, до „масовне апатије“, оптужили „неспособну политичку класу и њену злочиначку равногорску идеологију“ (Борис Тадић равногорац? Ивица Дачић и Дража? Вучићев саветник није Гузенбауер, него Калабић?) Антифашисти/киње тако усташе против закона о изједначавању четника и партизана као и против рехабилитације четника, чиме се, веле, „оправдавају четнички злочини, рехабилитује фашизам, а сарадници фашиста проглашавају антифашистима и најзад релативизују фашизам и антифашизам“. То све доприноси ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Prava presuda o Draži Mihailoviću
Redakcija „Blica” došla je u posed jedine originalne, kompletne presude sa suđenja generalu Dragoljubu - Draži Mihailoviću iz jula 1946. godine. Ovaj dokument koji je pre nekoliko decenija nestao iz svih arhiva jugoslovenskih obaveštajnih i civilnih službi ima nemerljivu istorijsku važnost, saglasni su istoričari i pravnici. Presuda ima 45 strana, otkucanih pisaćom mašinom na sada već požutelom papiru. Odlično je očuvana. Na prvoj strani ima pečat sa delovodnim brojem, a na poslednjoj voštani žig koji dokazuje autentičnost dokumenta. Dokument za arhiv SANU Akademik Dragoljub Živojinović kaže da je otkriće originalne presude Mihailoviću izuzetno važna stvar za istorijsku nauku. - Neprimereno je da su se tako važni dokumenti uzimali nezakonito iz državnih arhiva. To nije jedini dokument koji je nelegalno nestao. Neki ljudi su to svesno činili da bi se sakrila njihova uloga u nečasnim istorijskim dešavanjima. Najbolje bi bilo da ovaj dokument završi u arhivu SANU, koja će ga sigurno bolje sačuvati nego neka ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Англоамеричко бомбардовање Лесковца: Седамдесет година од разарања ‘Српског Манчестера’
На данашњи дан, пре седамдесет година, англоамеричка авијација је, на захтев Титовог измећара и партизанског команданта, битанге маскиране у „надреалисту“ и „интелектуалца“, Коче Поповића, са земљом сравнила Лесковац, до тада познат као „србски Манчестер“, јер је био средиште наше самосвојне текстилне индустрије. Изабран је 6. септембар, јер је то био рођендан краља Петра; англоамеричка сатанистичка врхушка решила је да покаже Србима да су осуђени даизгубе свог владара и живе под влашћу србоубице Броза. О историјском контексту овог злочина можемо читати у књизи Милослава Самарџића,„Крвави Васкрс 1944“ (Савезничка бомбардовања српских градова, УНА Прес, Београд 2011.) ЦЕНА СРБСКИХ ИЛУЗИЈА То да је србски народ „јаук и гробље“ знао је, у „Лирици Итаке“, Милош Црњански, а у „Другој књизи Сеоба“ записао је да су и други народи страдали, а не само Срби, али да је другим народима било дато да предахну, а да Србима није било дато чак ни то. Најстрашније од свега је то што све, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Шта значе оцила на грбу Србије?
Шта је уопште оцило? Оцило или огњило је врста турпије савијена у облик који се може видети на српском грбу. Кресањем кремена о оцило правила се варница која је служила за потпаљивање ватре. На српски грб оцила је ставио деспот Стефан Лазаревић, након што је постао византијски вазал 1402. године. На грбу обновљене Византије налазила су се четири слова „β“ која имају идентичан облик са ћириличном слову „В“. Реч је о акрониму мотоа династије Палеолог, односно крилатице Византије, који је опет прерађен из времена римске иперије: „Цар Царева, Царује над Царевима“ („Βασιλεὺς Βασιλέων, Βασιλεύων Βασιλευόντων“). У старом Риму се мислило на титулу Цезара коју је као титулу устоличио император Октавијан Август, који је после смрти изједначаван са божанством, а касније се, под владавином Константина гесло променило и односи се на Исуса Христоса – цара небеског, који царује над свим царевима света. Деспот Стефан је увео варијацију овог грба и уместо четири „β“ ставио четири „С“. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Ko je Vojislav Šešelj?
Vojislav Šešelj je prvi put došao u Beograd januara 1983. g. Tom prilikom Vuk Drašković pravi intervju sa njim, za "Omladinske novine". Na pitanje "šta je po nacionalnosti?", Šešelj je odgovorio: "Jugosloven". Po izlasku iz zatvora u Zenici i preseljenju u Srbiju, Šešelj postaje član “Hrvatskog sociološkog društva” i drži seriju predavanja u Zagrebu, kao član “Hrvatskog sociološkog društva”. Početkom 1988. g. u porti manastira Ljubostinja, Vuk Drašković, Milan Komnenić, Danko Popović i još neki, uče Šešelja kako se krsti po pravoslavnom obredu. On to do tada nije znao. U junu 1990. g. Šešelj formira takozvani “Srpski četnički pokret”. Kao "četnički vojvoda", a to zvanje mu je dodelio Momčilo Đujić, prilikom Šešeljevog boravka u Americi, u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, on tokom leta 1990. g., između ostalog, otkopčava šlic i zgranutim prolaznicima pokazuje svoj "vojvodski". Besan na Beograđane koji su ga tada smatrali običnim cirkuzantom i uličnim siledžijom, psovao im je majku ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Фото албум: Равна Гора 1941.-1945. г.
Драгослав Ђорђевић из села Влакче, као четник Горске краљеве гарде. Комунисти су му убили мајку Јелицу и сестру Олгу. Њега су заробили лета 1945. На монтираном процесу у Тополи осуђен је на смрт. Мучен је и убијен у Капислани у Крагујевцу Ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић у Прањанима 6. септембра 1944. г., на прослави рођендана краља Петра Другог Карађорђевића. Десно, у зеленој кошуљи, је наредник Никола Марковић из села Бозољин код Блажева, један од 26 равногораца који су 11. маја 1941. г. заједно са пуковником Михаиловићем дошли на Равну Гору у Западној Србији. Снимак је начинила америчка војна мисија. Ово је једна од првих фотографија у боји снимљених у Србији Прањани, 6. септембар 1944. г. У левом углу, у првом плану, је капетан Никола Лалић. У средини је ђенерал Михаиловић. До њега је пуковник Мекдауел. Звоник у позадини фотографије постоји и данас Драгослав Димитријевић је био један од омиљених ратних команданата Јасенице и Поморавља ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*ЕУ стално врши притисак на Србију, мада се она већ решила на уступке
ЕУ врши огроман притисак на Србију, приморавајући је да уводи санкције против Русије, и доводи у реалну опасност ступање у ЕУ, чему су Срби тежили последњих 15 година, одлучивши се на озбиљне уступке за земљу, сматра руководилац Центра за проучавање савремене Балканске кризе Института за славистику РАН, академик Српске Академије наука и уметности Јелена Гускова. Европски комесар за европску политику суседства и преговоре о проширењу Јоханес Хан уочи посете Београду изјавио је у интервјуу за београдски лист Вечерње новости да је Србија дужна да увде санкције против Русије ако жели да ступи у ЕУ. Притисак на Србију се стално врши, и мада је она све време вршила озбиљне уступке како би ступила у ЕУ, притисак ће се наставити. Данас се исти покушај притиска врши на Русију, систем санкција је из исте приче, али са нама је теже разговарати, ми смо јачи, а са Србијом је лако, зато је у тој ситауцији подршка ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Рецензија књиге: dr Dušan Stupar, „Draža: Istina o četnicima“, Beograd, 2015
Само месец дана након званичне рехабилитације врховног команданта Југословенске војске у Отаџбини (ЈВуО) и министра војног у влади проф. Београдског универзитета Слободана Јовановића – ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића, од стране државно-судских органа Републике Србије, у јуну месецу 2015. г. се појавила новопечена књига у форми монографије dr Dušana Stupara, Draža: Istina o četnicima: Ravnogorsko četništvo 1941−1945., Beograd: Vukotić medija−НИП Зрењанин (384 стр.) на латиничном алфабету. Књига се, бар у Београду у Кнез Михаиловој, налазила на ударном месту у излозима књижара које су је продавале како би одмах пролазницима запала за око. Књига на први поглед привлачи радозналост пролазника како својим насловом, обзиром да један просечни грађанин Србије (поготово Србин), очекује да прочита праву истину о „четницима“ Драже Михаиловића након вишедеценијског комунистичког мрака над овом круцијалном темом савремене повести југословенских народа и народности, тако и фотографијом самога Драже Михаиловића на насловној страни књиге. Цена књиге је приступачна (500 рсд), а квалитет ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Има ли Србија снаге да након смрти Јосипа Броза изврши демистификацију његовог култа?
Непосредно после смрти Јованке Броз поново су се отвориле неке теме које су већ биле, тако рећи, пале у заборав.  Поново се на скоро истоветан начин покушава вршити манипулација (на жалост и даље успешно) људским умовима. И даље се врши глорификација култа Брозових тако што се покушава извршити замена теза па се тотална ИЗОЛАЦИЈА Јованке Броз која је трајала више од 30 година везује за њен тобожњи пробуђени национализам или покушај преузимања власти после Брозове смрти помоћу личких генерала а који су опет Срби, или опет због некакве болесне љубоморе зато што је Броз наводно био "надарени љубавник" јер је као "највећи син свих народа и народности" био најбољи у свему (најбољи бравар, највећи војсковођа, најлукавији дипломата, најиздржљивији робијаш, најспособнији државник, најпаметнији визионар, најшколованији председник - имао је прегршт почасних доктората, итд.).             И Јованка Броз је имала врло висок чин (како медији објављују - чин пуковника - а то подразумева ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Титоизам и патриотизам:  За кога су се борили Брозови партизани?
Једна од највећих и најноторнијих лажи анти-српског и анти-србијанског титоистилког режима након Другог светског рата па све до данас јесте да су југословенски партизани под руководством Јосипа Броза Тита (1892.−1980. г.) водили патриотску борбу за ослобађање земље од страних окупатора и да су југословенски партизани једини водили ту борбу. Међутим, уколико се курталишемо пропагандистичке титоистичке „хисторије“ и повест Другог светског рата на простору Југославије (1941.−1945. г.) сагледамо кроз призму научне и праве историографије долазимо до следећег чињеничног стања које бисмо укратко изнели у доњим редовима. Партизански покрет Комунистичке партије Југославије (КПЈ) под руководством њеног генералног секретара Јосипа Броза Тита се начелно борио за избацивање страних окупаторских формација из Југославије, али ова словом прокламована борба није била главни ратни циљ овог покрета већ само успутно средство за реализацију основног политичког циља КПЈ, а то је било преузимање политичке власти над читавом Југославијом путем оружано-револуционарне борбе како би се касније у послератном периоду остварио ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*In memoriam: Др. Зоран Ђинђић (1952. г.-2003. г.)
Да се из једног тоталитаристичког политичког система ипак не може прећи у демократски (тј. анти-тоталитаристички) политички систем без класичне револуције и грађанског рата који је пратећа појава свих правих револуција управо нам ових дана пред још једне одлучујуће (повесне) изборе априла месеца 2016. г. потврђују страначки лидери „демократске“ провенијенције кријући се иза иконе „првог послератног демократског премијера Србије“ (нпр., франфкуртске вести онлајн од 12. марта 2015. г.), „нашег највећег сина демократије“, „српског Кенедија“ – Др. Зорана Ђинђића (1952. г.−2003. г.), једног од Др. у плејади „домаћих“ (тј., пречанских) лидера политичких странака, стојећи тако раме уз раме са својим херцегбосанским земљаком Др. Војиславом Шешељем.[1] Да се у свим тоталитаристичко-једноумним политичким системима мора имати непогрешиви страначко-национални лидер – „највећи син свих наших народа и народности“ – коме се ц(иј)ела нација клања (и носи штафете), а који је наравно под „Законом о заштити лика и дјела“ уверили смо се такође свих протеклих дванаест година ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Од рехабилитације ка деидеологизацији
Да ли је Стаљин био „колаборациониста“ зато што је потписао пакт са Хитлером 1939. године? Да ли је то била влада Велике Британије зато што је потписала Минхенски споразум са нацистичком Немачком претходне године? Позитиван одговор на ова питања тешко да ће се чути из уста оних који годинама и деценијама на просторима бивше Југославије сатанизују кнеза Павла Карађорђевића и владу Цветковић-Мачек за приступање Тројном пакту 25. марта 1941, или генерала Драгољуба Михаиловића за, наводне, локалне споразуме са нацифашистичким окупационим снагама током Другог светског рата. Две велесиле тог времена су биле приморане да склапају споразуме са једном још јачом војном силом, или да би купиле време, или у нереалној нади да ће некако „умилостивити“ гладну звер. Али вишеструко одликовани српски официр који, са шаком слабо наоружаних официра и војника, није прихватио капитулацију док су и СССР и локални комунисти још увек били званично у добрим односима са Хитлером (а и Павелићем[i]) ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Службеници неће ћирилицу
Како су Сава Ковачевић и Драгица Правица заиграли коло над побијеним жртвама Радачког Бријега
“Српске новине”, бр. 688, октобар 2015. г.
*Терор хрватских дивизија
*Topola: Manje đačkih ekskurzija, više odraslih gostiju
*О злочинима комуниста над Србима
*Јосип Броз Тито као робијаш
*Мрачна тајна Србије: Пасја гробља жртава комунизма!
Друга Србија против Косте Николића, а о ОЗНИ да и не говоримо
*Prava presuda o Draži Mihailoviću
*Англоамеричко бомбардовање Лесковца: Седамдесет година од разарања ‘Српског Манчестера’
*Шта значе оцила на грбу Србије?
*Ko je Vojislav Šešelj?
*Фото албум: Равна Гора 1941.-1945. г.
*ЕУ стално врши притисак на Србију, мада се она већ решила на уступке
*Рецензија књиге: dr Dušan Stupar, „Draža: Istina o četnicima“, Beograd, 2015
*Има ли Србија снаге да након смрти Јосипа Броза изврши демистификацију његовог култа?
*Титоизам и патриотизам: За кога су се борили Брозови партизани?
*In memoriam: Др. Зоран Ђинђић (1952. г.-2003. г.)
*Од рехабилитације ка деидеологизацији

Share
  • ГЛАСНИК ОВСИШТА: Покушај данашње диктатуре лажи да настави злочиначку оперету Брозовштине!