ПФАСС – ПОЛИТИЧКИ ФОРУМ АНТИТИТОИСТИЧКИХ СРБА СРБИЈЕ

7383267856_a0dbab4564_b_Serbian-flag

Поштовани,

Ова интернет страница je јавна онлајн презентација Политичког форума антититоистичких Срба Србије (ПФАСС) – независне невладине друштвене организације (ННДО) која се бори за просперитетну и јединствену Србију у којој ће на политичко-управној власти бити њено етничко српско антититоистичко и претитиостичко становништво, тј. Срби грађани Србије који у Србији живе у континуитету најмање 100 година и са мајчине и са очеве линије и немају никакве везе са титоизмом.

ПФАСС је покренут са радом од стране Проф. Др. Владислава Б. Сотировића 20. октобра 2014. г. на 70-годишњицу пречанско-ијекавско-усташко-комунистичко-титоистичког освајања Србије и почетка њеног дугодеценијског силовања од стране истих.

Ова интернет страница је једини званични и сертификовани јавни весник ПФАСС.

Власник и одговорни уредник ове интернет странице и презентације ПФАСС је Проф. Др. Владислав Б. Сотировић.

ПФАСС је непрофитна, политички и финансијски независна невладина друштвена организација (ННДО).

Седиште ПФАСС се налази у месној заједници Овсиште у централној Шумадији.

Званична адреса електронске поште ПФАСС: ovsishte@ovsishte.com

Председник Организационог комитета ПФАСС је Проф. Др. Владислав Б. Сотировић.

Ваши коментари, предлози и критике су добродошли на званичној Twitter страници ГЛАСНИКА ОВСИШТА.

20. октобар 2014. г.

Месна заједница Овсиште

34310 Топола

Централна Шумадија

Србија

2. Sotirovic 2013

Проф. Др. Владислав Б. Сотировић

Блог: www.global-politics.eu/sotirovic

Ел. пошта: sotirovic@kosovo-metochia.org


ПРОГЛАС ПФАСС

 

Поштовани грађани и житељи Србије,

Обраћамо Вам се овим путем у намери да коначно разум, правда и истина победе у земљи Србији.

Услед тешког националног стања свих Срба, а поготову Србије, сматрамо да је дошло крајње време да се сви скупа узмемо у памет како небисмо биолошки нестали као Хазари као што је то предвидео Милорад Павић у свом “Хазарском речнику”.

Сматрамо да је прошло довољно времеда да сви схватимо да Запад у спрези са великохрватско-усташком кликом у Србији и на простору бивше Југославије већ више од 100 година ради на потпуном уништењу свих Срба, а поготово Србије. Основни план и политика овог антисрпског и пре свега антисрбијанског савеза и политике јесте да се сви Срби са простора бивше Југославије сабију у границе Србије из времена Бизмарковог Берлинског конгреса 1878. г., а све остале српске етно-повесне земље разделе њеним околним суседима. Стога је наша обавеза да се боримо против овог зла, а за јединствену, независну, модерну и напредну Србију.

Политички форум антититоистичких Срба Србије је основан 20. октобра 2014. г. са намером да шири свест о неопходности опстанка и нормалног функционисања Отаџбине Србије која је нападнута са свих страна како од стране спољашњег тако и још више од стране унутрашњег усташко-комунистичког непријатеља који се учврстио на владајућим позицијама у Србији након 20. октобра 1944. г. са намером да државу Србију сведе на границе “Бизмаркове Србије” из 1878. г.

Ујединимо се и пружимо једни другима руку слоге и јединствене борбе против свих наших непријатеља за слободу и независност свих Срба у својим српским Отаџбинама, а првенствено Србије у којој на власти морају да буду њени аутохтони грађани.

За јединствену и независну Отаџбину Србију њеним аутохтоним власницима!

20. октобар 2014. г.
Село Овсиште, централна Шумадија, Остаци Републике Србије

Проф. Др. Владислав Б. Сотировић


ЦИЉЕВИ ПФАСС

 

1) Очување територијалног интегритета Србије.

2) Добијање стварне независности за државу Србију.

3) Ослобађање Србије од свих оних који су је окупирали и који је мрзе од стварања југословенског крпежа 1918. г. па до данас.

4) Круцијално јачање српског елемента западно од Дрине враћањем из Србије прекодринаца у своје родне завичаје одакле су и дошли у Србију како би тамо где им је и место одбранили и себе и Српство од хрватских усташа и муслиманских балија.

5) Темељно укорењивање и ширење Српства на просторима Републике Српске Крајине као и уништавање хрватског усташтва на истим просторима враћањем на ове просторе Крајишника из Србије уз признавање суверене и независне државе српског народа – Републике Српске Крајине која мора да има заједничку земну границу са провинцијом Аустрије Крањском (бившом Словенијом) као и морску са Италијом.

6) Фундаментално оснажавање српског елемента у Црној Гори слањем Црногораца низ Ибарску магистралу (уз наплату путарине) из Србије назад у своју материну Црну Гору.

7) Есенцијално јачање Српства на просторима Републике Српске враћањем херцегбосанско-православног елемента из Србије на своје родне груде од Дрине до Врбаса уз признање независне и суверене државе херцегбосанско-српског народа – Републике Српске која мора да добије  излаз на Јадранско море у његовом јужном делу.

8) Ослобађање Србије од свих квази-српских елемената пресвучених у титоистичке партизане и црвене новокомпоноване “четнике” прекодринских смрадикала.

9) Пацификовање ратоборно-рушилачко-бандитског шиптарског елемента на Балканском полуострву у споразуму и заједничкој акцији са братском Грчком.

10) Коначно решење “Шиптарског питања” на Балкану у споразуму са ОУН, Грчком, Турском, Русијом и Азербејџаном пресељавањем свих Шиптара са Балкана у њихову родну материну на Кавказ (Дагестан-Азербејџан) одакле су преко Сицилије (1043. г.) и дошли на Балкан.

11) Курталисање Србије од свих штетних утицаја са Запада, а нарочито у области (квази)културе и идеолошких индоктринација.

12) Очување и заштита српског језика из Србије – екавице и српског алфабета из Србије од пре антисрпске реформе језика и писма аустријског плаћеника и приученог филолога и квази-лингвисте Вука Стефановића Караџића.

13) Потпуно ослобађање Србије од свих политичких утицаја са Запада и веза са Западом.

14) Потпуно политичко, културолошко и национално повезивање Србије са Русијом и руским народом.

15) Тотално дезинфиковање читаве Србије од свих врста титоизма, партизанштине и других заразно-инфективних болести увежених од преко Дрине.

Проф. Др. Владислав Б. Сотировић


ДРЖАВЉАНСТВО СРБИЈЕ

 

  1. Држављанство је политичко-правни уговор између две заитересоване политичко-правне стране: Државе (политеје) која га некоме даје и појединца.
  2. Држављанство је израз моралног уговора између Државе која га некоме даје и појединца који га прима на основу претходно поднешене Молбе у писаној форми са својим личним потписом за његово добијање (потенцијално будућег грађанина) који га прима на основу претходно поднете Молбе у писаној форми (правни акт) са потписом подносиоца молбеног захтева.
  3. Молбени лист или формулар са валидним потписом подносиоца молбе је израз гаранције да су све поднете информације у листу/формулару тачне и на основу којих се подносиоцу Молбе од стране државних органа издаје или не издаје Држављанство дотичне државе.
  4. Давањем и примањем држављанства се постаје грађанином дотичне државе у правном и моралном смислу термина са обавезама и правима. Грађанин прихвата да му је држава која му је издала држављанство од тог тренутка једина Отаџбина и да другу Отаџбину нема (тј. држављанство).
  5. Основна обавеза, право и дужност државе је да штити своје грађане којима је издала држављанство на својој државној територији као и да помаже истима уколико је то потребно на територији друге државе у којој су се нашли као туристи.
  6. Основна обавеза грађанина према Отаџбини (тј. држави чије поседује држављанство) је да јој буде лојалан и да је брани. У случају неиспуњавања бар једне од ове две обавезе држава је дужна да одузме дотичном правном субјекту држављанство који тим чином губи правно-морални статус грађанина и постаје житељем те државе. У случају грубог неизвршавања обавеза према Отаџбини правни субјект се мора протерати из државе (остракизам) са забраном повратка у њу по било којој основи.

Проф. Др. Владислав Б. Сотировић


СРБИЈА

 

  1. Србија није и не сме да буде Отаџбина или матица свих Срба.
  2. Србија је само једна од неколико националних држава српског народа на Балканском полуострву.
  3. Србија није обавезна као ни њени грађани укључујући пре свега етнолингвистичке Србе да се државно-политички удружује са било којом другом државом, народом или нацијом у било каквом државно-правном облику и форми.
  4. Срби као нација нису обавезни да живе у једној заједничкој националној држави.
  5. Срби из Србије не треба да се државно-правно уједињују у било какав облик и форму било какве заједничке националне државе свих Срба (унитарне, конфедералне или федералне).
  6. Србији је предоста заједничког суживота са било ким (сем са Русијом) и стога жели да буде независна и суверена држава у светској политици и на међународној сцени у савезу са правом и истинском Русијом.
  7. Србију су највише уништили њој најсроднији јужнословенски и други народи са којима је против своје воље заједно живела од 1918. г. до 2006. г.
  8. Србија не сме да понови грешке из 1918. г., 1945. г. и 1992. г. о државно-правном удруживању у било ком облику и форми са народима, етничким групама и нацијама са којима је живела у заједничким антисрпским Југославијама.
  9. Србија не сме и не може да буде одговорна за срећу и благостање других укључујући и етничке Србе ван Србије.
  10. Србији и Србима у Србији је доста експериментисања са заједничким суживотима са другима (сем са Русијом) укључујући и етничке Србе ван Србије.
  11. Државни грб Србије – двоглави бели орао са круном и оцилима (огњилима) је искључиво и само државно обележје Србије и ван њених државних граница се несме користити као регионално-национално обележје.
  12. Двоглави бели орао са круном и оцилима (огњилима) није и несме да буде обележје Срба (или било које друге етнолингвистичке нације) ван Србије јер је та инсигнија искључиво и само белег државе Србије и свих њених грађана без обзира на њихову верску или етнолингвистичку самоопредељеност.

Проф. Др. Владислав Б. Сотировић


НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК

 

    1. Италији вратити њене исконске етничке и повесне земље Истру, северну Далмацију, севернодалматинска и кварнерска острва са градовима Фиуме (Ријека) и Зара (Задар), и део провинције Венеција-Ђулија које су Словенија и Хрватска окупирале и себи присвојиле након 1945. г.
    2. Италији вратити од Француске острво Корзику и град Ницу са околином.
    3. Признати независност Шкотске и Велса и нестанак Велике Британије.
    4. Да се Краљевини Данској врати њена историјска провинција Сканија од Краљевине Шведске.
    5. Признати независну државу Републику Српску Крајину проглашену 1991. г. чија се државна територија има увећати на основу етничког, повесног и моралног права.
    6. Кајкавску Хрватску ставити под међународни протекторат са међународном полицијом и цивилно-административном управом под окриљем ОУН.
    7. Признати независну државу Републику Српску проглашену 1992. г. којој се има вратити 20% територије Босне и Херцеговине која је неправедно укључена у хрватско-муслиманску Федерацију на основу Дејтонског споразума новембра 1995. г.
    8. Признати независност Републике Тексас прокламоване 1845. г.
    9. Вратити Републици Мексико све области које су јој отеле САД у 19. столећу.
    10. Подела данашње Албаније (Шипније) на два дела са демаркационом линијом на реци Војуши. Северно од ове линије да се успостави полицијско-административни систем Србије, а јужно од ове линије Грчке према потписаним споразумима између ове две државе 1867. г. и 1912. г. до “коначног решења” шиптарског питања у Европи.
    11. “Коначно решење” шиптарског питања у Европи се реализује у складу основа споразума Краљевине Југославије и Републике Турске из 1937. г. о пресељењу свих југословенских Шиптара у Турску. Узимајући у обзир овај југословенско-турски споразум као основу за решавање питања Шиптара у Европи, овај азијатски народ пореклом са Кавказа се има са целокупног простора Старог континента у организацији ОУН преселити на Кавказ одакле је и дошао на Балканско Полуострво преко Сицилије 1043. г.
    12. Вратити Русији њену територију Аљаску незаконито присвојену 1867. г. од стране САД као и град Форт Рос (данашњи Сан Франциско).
    13. Кини вратити Тајван.
    14. Румунији вратити од Бугарске Јужну Добруџу коју је Хитлер дао Бугарској 1940. г.
    15. Јерменији вратити област Нагорно Карабах од окупаторског Азербејџана.
    16. Словачкој вратити Рутенију коју је Грузинац Стаљин отео 1945. г. и прикључио Украјини.
    17. Молдавији вратити јужни део Бесарабије коју је Грузинац Стаљин прикључио Украјини 1945. г.
    18. Вратити Русији све њене етничке и повесне земље у Европи.
    19. Вратити области Алзас и Лорену (Лотарингију) Немачкој.
    20. Вратити јужни део провинције Шлезвиг-Холштајн Данској од Немачке.
    21. Укинути државу Израел и признати независну државу Палестину.
    22. Вратити провинцију Крањску (Карниолу, Картен) Аустрији са градовима Лајбахом (Љубљана) и Марбургом (Цеље).
    23. Западну Анатолију, тј. западни део Мале Азије заједно са читавим Кипром, читавом Тракијом и Константинопољем  укључити у уједињену националну државу грчког народа.

Проф. Др. Владислав Б. Сотировић

cropped-cropped-DSCF3091.jpg

Save

Save

Save

Save 

Share