Окупација у триста слика

zlocini-austrougari-790x476

Не може се човек , све и да хоће, отргнути утиску да је,бар што се мене тиче моја домовина Србија окупирана перманентно. Не мислим на окупацију и поробљавање од стране Отоманског царства, ни оног Аустроугарског чак ни оног језивог од стране Трећег Рајха.

Било, прошло и не повратило се. Окупација је много опаснија, пефиднија и значајнија ако су мангупи у нашим редовима народским језиком речено, када је њено извориште српски етнички корпус стасао ван Србије. Нека ми Господ опрости на утиску да је мржња тих увек незадовољних, за одбрану сопствених прагова неспособних али уредно крволочних према Србији тзв. Срба пречана, прекодринаца у време Милоша Великог називаних коритарима већа и од оне код самих помуслимањених Срба па и Хрвата.
Ако листате Политику из 1921 године пронаћићете полемичке текстове о овој српско- српској ствари. У тектсту се наводи да је тзв.србијански корпус био запањен чињеницом колика је мржња Срба Личана и Крајишника према Србији.

Наивни Србијански геџа, коме је идеја југословенства била страна колико и идеја будизма нашао се у вртлогу из којег ни до дана данашњег не може да нађе излаз. И то ни крив ни дужан.

Оно зло започето 1914. г. које је кулминирало 1945. г. а затим и 1991. г. траје и данас када потомци тих истих владају Србијом настављајући да је комадају и да понижавају оне који су их примили и спасли од покоља. Носиоци титоистичке идеје са камењара и данас су најгласнији у Србији и задовољни тамањењем домородаца. Не мало пута чућете да Републику Српску нисмо хтели да помогнемо, да смо издали Крајину „да је Слобо крив што не посла бар 300.000 Србијанаца“ да бране њихове прагове са којих су они збрисали у виду ластиног репа ширећи своје бизнисе по Шумадији и Поморављу. Наравно пре тога су дрчно одбили план З 4 који им је гарантован од Русије и Француске и који је у датом моменту био заправо највише што су могли добити. А то није било мало, своју територију састављену од Книнске крајине, Барање и Славоније, полицију, химну и Скупштину и право да блокирају сваку одлуку хрватског Сабора. Али су Мартићи умисливши да су Наполеони то глатко одбили очекујући да влашки цигани како најрадије зову Србе источно од Дрине за њих издејствују још једно ослобођење као и 1918. Све мислим ових дана да смо много грешни према Аустроугарима а и према себи. Жртвовасмо државност за већ обрађене и безкарактерне босанскохерцеговачке и хрватске Србе.

Најочигледније примере да је мета иста као и одстојање налазим на друштвеним мрежама ових дана….. Како Миле Додик најављује отцепљење РС, тако онодрински Срби, који себе сматрају јединим и правим Србљем Бога моле да се то не догоди јер ће им Србијанци навалити у новонасталу државу, за време потопа у Србији прошле године у мају један Крајишник жали се цвилећи како је ето ишао да ређа џакове око Калемегдана иако је избеглица а ето Србија му ништа није дала, као да је па била дужна да му било шта и да. Уколико покушате да дате коментар добићете одговор да сте србијанска циганка која се бави најстаријим занатом, да вас они више неће „бранит“, да су Срби са Косова олош који је рођену земљу издао и све у том стилу. Јер, забога само су они страдали и били клани. Овде је вековима углавном текао мед и млеко и ми домородци и не схватамо колико им дугујемо за своје постојање.

КАД БРАНИШ СВОГА ГОСПОДАРА РУКЕ ОКРВАВИ ДО РАМЕНА

Не бих да будем злурада али фасцинантна је та слугерањска карактеристика наше браће, која су нам браћа углавном када њима и колико треба и одговара. Тај поклонички и ропски менталитет ових дана тзв. премијер покушава да примени и на Србе у Србији. И то исте оне који су у своја два устанка, српско турским ратовима сами стекли своју слободу и независност. Толика фрустрираност пореклом пренела се и у Народну Скупштину ономад када се гласало о сновима сина избеглице из Бугојна о Београду на води. Најмање три пута овај син нашег народа прекодринског поновио је да је његова баба пебегла у Србију од покоља усташа те да му је мајка староседелац из Бачке. И можда би и успео да га увек зловољни Чанак није подсетио да то значи да му је и прадеда по мами и по тати био држављанин Аустроугарске. Невероватно али дотични није умео да одговори. Руку на срце а шта би и одговорио.

Комично је и његово упињање да себе прикаже човеком који води милошевску политику а при томе мисли на Милоша Обреновића чија је Србија и под Турцима била слободнија и у којој се ипак знало ко коси а ко воду носи. Још је комичније његово трабуњање да је и Краљ Милан у Скупштини имао проблеме због изградње железнце као и он сам са Београдом на води. Треба бити без малих сивих ћелија ако вам се не учини да човек себе види као првог Краља после Косова.

У исто време гостујући по телевизијама своје постојбине херцегбосне поносне дотични се декларише као Србин западно од Дрине, објашњавајући како они други источно од Дрине при чему мисли на државу Србију, не разумеју ту љубав њих према Републици Српској и љубав оних из те Републике Српке према Србији.

Да ли под том љубављу подразумева и Шешељеве перформансе са „усташким“ заставама, брањење ћирилице у Србији још једне ученице са загребачког Свеучилишта и потомка тате психијатра који нас је својевремено почастио својим психијатријским дијагнозама, а која не сматра да би рецимо ту ћирилицу могла да брани у Вуковару тј. својој постојбини не знам али знам да од те љубави Србији пуца кожа и то до крви.

А можда је та љубав садржана и у оном сарајевском пуцњу из 1914 од стране младог фанатика кога због жгољавости не примише у четнике, ал Србију у црно завише.

Руку на срце није овај момак чудног понашања једини… Има их од месних заједница до свих органа. Рецимо у једној централнобеоградској општини у пет одељења немате ни једног начелника пореклом из Србије. Ту су углавном Ливно, Загреб, Пљевља, Грахово, Кистање, Босански Петровац, Беране.

Као зараза еболе. Држављанства су дељена шаком и капом. Због фотеља али су за сваки случај задржана и она храватска, босанска… Никад се не зна. Уосталом нама са једним држављанством бежања и нема. Као њима за време бомбардовања. Једино можда опет преко Албаније.

Све ово и није тако необично ако се вратимо само 100 година уназад. Погађате Велики је рат у питању. Ту је историја и њена истина баш пала на испиту. Више него икада. Код Добоја је постојао логор за војнике српске Војске и они су тамо интернирани са женама и децом. Републикосрбин ће вам упорно тврдити да су тамо затварани Срби из Босне који наводно нису хтели да се боре против браће из Србије. Рећићете какав безобразлук. Не није. Знају они добро чему је тај логор служио али ће то порицати до судњега дана. Нико и неоспорава да јесу постојали злочини према српском живљу из Босне али шта су очекивали. Бечки валцер. Па Србин из Босне пуцао је у аустроугарског престолонаследника иако је од извесног Цигановића добио поруку коју му је Апис проследио на време да не пуца. А ипак је пуцао. И тиме допринео да се над Србијанцима спроведе до тада невиђени покољ. А сада у Београду има улицу. Данима се распреда о том јуначком делу. Али није Принцип први. Исто је тако извесни Ђуро Кнежевић у сред Кнез Михаилове пуцао на Краља Милана Обреновића и то зато што је чуо да Краљ не воли Босанце. Наравно остаје чињеница да је Србија увучена у рат и то неспремна управо због Невесињске пушке 1876. г.

Када се напокон ослободила ђаво није мировао и не мирује ни данас. Водили смо туђу бригу и туђе ратове уплитањем у хрватско-српске и српско-муслиманске односе, а то чинимо и данас преко инсталираних босанско-херцеговачко-крајишких структура. Ако не дао Бог Хрвати опет дођу пред врата Бања Луке да ли ће опет влашки Цигани бити у помоћ позвани – мислим да хоће јер Миле Додик увелико ради на томе као и онај Ђуро из Кнез Михаилове родом из Грахова …. Гле чуда, родног места Црног нам Гавре Принципа.

Заташкивана истина о Србима пречанима у Великом рату записивана је још од 1914. г. и некако стидљиво прети да изађе на површину. За разлику од Чеха из Осмог корпуса Срби поданици Марије Терезије нису се никада предавали. Они су јуришали крвавећи до рамена али на своју крв.

Душан Николајевић је тако 1915. г. записао да је Личанин који је у Аустрији могао бити само подерани исељеник или слуга пандур бранио свога господара кидишући на Србију ропском мржњом.

За јуначко клање по Мачви одликовано је на стотине Срба и Хрвата, унапређених у корпорале, федвебеле, цугсфирере и бароне. Међу њима су извесни Гојкомир Глоговац, из Билеће, барон Петковић из Шокадије, Прибићевић Светозар кољач из Мачве, а касније високи функционер у Краљевини СХС, као и Светозар Боројевић барон из Глине. Ударну песницу Фрање Јосифа чинили су Срби из Бугојна, Тузле, Бихаћа, Книна… И сви до једног у Вражјој дивизији Јосипа Броза и Влатка Мачека. Међу њима и најпопуларнији писац међу Србима Мирослав Крлежа.

Академик Љуба Стојановић пише врло сликовито о једном догађају када је војвода Вук из групе заробљених аустроугарских војника издвојио Србе питајући ко жели да пређе у војску Србије.Нико али нико од њих није се јавио. Радије су били заробљеници знајући за частан однос србијанског војника према заробљенима.

Сам Арчибалд Рајс у својој књизи Шта сам видео наводи да је до почетка 1915. г. на српску страну прешло једва седамдесетак прекодринских Срба, што потврђују и извештаји српске војне команде у којима пише и да су баш они најкрвождернији и да иду и на бајонет понешени невиђеном мржњом. Касније су се правдали да су се плашили за своје преко Дрине. Србијанци се нису плашили иако им је поклана и нејач и жене и старци од тих истих по Мачви и Шумадији.

Часно су Албанију прешли и часно дочекали повратак на своје прагове. Ови прекодрински када прође рат у њиховим крајевима никада се не враћају мада пијевају пјесме крајишке и друге и то на сав глас.

Где смо били и шта смо радили реторичко је питање. Одговор из ове перспективе јесте нигде и ништа. Сада су јахачи апокалипсе узјахали у пуном замаху.

ИСТОРИЈА У ОГЛЕДАЛУ ИЛИ КАКО ОНИ ТО ВИДЕ

Сума сумарум на све изречено добијамо следећу историјску слику нашег тужног биланса гледану очима острашћене браће нам…. И то би овако изгледало:
Први и други устанак подигли су Срби из Босне и Хрватке, Краљ Милан ослобађао је Србију али су главницу воојске чинили управо Срби из Босне и Хрватске, Албанију су опет они прешли а ми смо лешкарили, Гаврило Принцип заправо био је Шумадинац који је упуцао Фердинанда и увукао Босну у рат, Кнез Милош заправо није из Добриње већ из Бјељине, на Церу и Колубари Срби из Србије клали су Србе из Босне и Хрватске, у Дејтону је Радован Караџић потписник споразума о стварању ентитета Србија, Срби из Босне из Хрватске примили су Србе из Србије у Србију и заштитили их од покоља. У 1945. г. Србијанци су извршили инвазију на Книн и Бања Луку отимали станове и имовину ових питомих људи.

А ти Србијо од терета ни главу не можеш да подигнеш. Омча ти је око врата. Само још да ти извуку столицу.


Аутор Д. И. (из лично-безбедносних разлога на молбу аутора текста пуно име и презиме се не потписује).

Расправљајте на нашој Твитер страници!

2_22_5_POLITICA_G

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
*Зашто Путин дискриминише косовске Србе?
На билатералном састанку председника Русије и званичних представника Европског јеврејског конгреса 19. јануара 2016. године, Јевреји замолише Владимира Путина да предузме потребне кораке зарад побољшања генерално лошег положаја јеврејске заједнице на Старом континенту. И гле, председник Путин, не баш у шали, позва све европске и Јевреје из целог света а што су отишли из СССР-а  да напросто емигрирају у Русију. На први поглед, веома племенит па чак и демократичан потез руског председника. Али... Хајде да мало проанализирамо целу ствар. По представницима Јевреја, постоје бар две "несношљивости" положаја Јевреја у Европи, због: 1) антисемитизма, и; 2) прилива муслиманских имиграната са Блиског истока у Европу. Стога су ова и оваква два разлога, по Јеврејима, сасвим довољна за исељавање из Европе, а по председнику Путину, да их позове да емигрирају у Русију. Овде нећемо разматрати зашто европски Јевреји не желе да се иселе у своју националну државу - Израел (нити у САД), већ нас интересује ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Православна црква на Вису, коју су комунисти срушили 1963. г.
Православна црква св. Ћирила и Методија на тргу града Вис на истоименом острву Јадранског мора Након завршетка Првог светског рата, на острву Вису се појавио покрет Хрвата који је без агитовања и мисионарског залагања СПЦ прелазио у Православље.  Остале су забележене речи угледног вишког домаћина и последњег председника православне црквене општине: “Нећемо да једном ногом стојимо на Вису, а другом у Риму- природније је: једном ногом на Вису а другом у Београду.” Један од ставова ове православне заједнице био је и следећи: “Хоћемо да у свему будемо своји. Када је народна држава- нека је и народна Црква. Е, зато смо пригрлили свето Православље!” Наравно да је било и оних који су спекулисали о природи преласка у Православље, али се на овакве гласине одговарало са: “Прешли смо из властитог уверења, без ичије агитације и наговора и без било какве материјалне користи или награде.” Православна црква св. Кирила и Методија на Вису Да бисмо схватили жељу мештана ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Терор хрватских дивизија
Приликом другог преласка преко Дрине, 2. септембра 1914. године, припадници 42. домобранске Вражје дивизије три дана фанатично су јуришали на српски одбранбени појас на Ади Курјачици, настојећи да се пребаце на десну обалу и да форсирањем долине Јадра потпомогну њиховим трупама које су биле јужно од Лознице и северно од Лешнице. Ова јединица је нанела огромне губитке Дринској дивизији II позива. На српској страни пало је 9 официра, 6 подофицира и 550 војника... Подручје на коме је оперисала ова дивизија, најтеже је страдало у Првом светском рату. Према попису становништва 1910. године, Подриње је имало 242.420 становника, а десет година касније 186.627. Према аустријском попису из јула 1916, Шабачки округ је имао 76.706 људи мање него 1910. Број мушкараца смањен је за 57.968, а жена за 18.738. А у саставу ове аустроугарске дивизије, у 10. чети 25. пуковније, био је Јосип Броз. Тек после његове смрти Владимир Дедијер је писао како је ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Анте Старчевић и хрватска геноцидна мисао
Пре неколико дана, у деведесетој години живота, у Загребу је преминуо истакнути хрватски интелектуалац и историчар, Славко Голдштајн. Као што је по презимену лако наслутити, Голдштајн је био јеврејског порекла. То значи да по преовлађујућим мерилима у Хрватској он није могао припадати „хрватској крви и тлу.“ Без обзира на ту околност која је отежавала статус покојника, ипак се мало ко надао бујици најпримитивнијих погрда којом је хрватска јавност пропратила нестанак овог угледног јавног радника из своје средине. Ево неколико карактеристичних епитета: „чифут,“ „смеће,“ „смрад,“ „жидовски и орјунашки расист“ (шта год би ово последње требало да значи), те неизбежно, „говно.“ „Напокон једна лијепа вијест,“ „Богу хвала!“, ширио „антихрватску пропаганду по свијету о томе како су Хрвати били већи злочинци чак и од њемачких нациста,“ били су то само неки од одушевљених проширених коментара Голдштајнових хрватских суграђана. [1] Изгледа да се римска девиза de mortuis nihil nisi bene у Хрватској не практикује. Ипак, општенародно ликовање ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Службеници неће ћирилицу
Закон слабо брине о српском језику и писму, а у пракси се чак ни тако благи параграфи не поштују. Лингвисти упорно траже да се пропишу језичка правила за рекламе, медије, приватни сектор... СРПСКО писмо, ћирилица - мртва слова на папиру, и буквално! То што постоји какав-такав закон који каже када би морала да се користи, што ју је Устав ставио на високо место и заштитио, не значи ништа када се, без казне, ова правила свакодневно крше. Пред судије за прекршаје, као велики изузетак, стигне понекад пријава због непоштовања службеног писма, и то углавном против приватника који нису на прописан начин истакли натпис своје фирме (реклама може да буде латиничка, али основне информације обавезно морају бити исписане ћирилицом). То што поједина јавна предузећа, научни институти, факултети и други који су на државном буџету, или их је држава бар основала, имају латиничке сајтове на интернету, нико не може ни да казни. Важећи закон који ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Фото албум: Равна Гора 1941.-1945. г.
Драгослав Ђорђевић из села Влакче, као четник Горске краљеве гарде. Комунисти су му убили мајку Јелицу и сестру Олгу. Њега су заробили лета 1945. На монтираном процесу у Тополи осуђен је на смрт. Мучен је и убијен у Капислани у Крагујевцу Ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић у Прањанима 6. септембра 1944. г., на прослави рођендана краља Петра Другог Карађорђевића. Десно, у зеленој кошуљи, је наредник Никола Марковић из села Бозољин код Блажева, један од 26 равногораца који су 11. маја 1941. г. заједно са пуковником Михаиловићем дошли на Равну Гору у Западној Србији. Снимак је начинила америчка војна мисија. Ово је једна од првих фотографија у боји снимљених у Србији Прањани, 6. септембар 1944. г. У левом углу, у првом плану, је капетан Никола Лалић. У средини је ђенерал Михаиловић. До њега је пуковник Мекдауел. Звоник у позадини фотографије постоји и данас Драгослав Димитријевић је био један од омиљених ратних команданата Јасенице и Поморавља ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Тито – највећа превара Другог светског рата!
Обавештајни помоћник генерала Донована, (Bill Donovan), директора OSS (U.S. Office of Strategic Services), пуковник Макдауел (Robert H. McDowell), непобитно доказује да су Западни савезници – рекламирајући Титову “ратну славу” – свесно рекламирали Титове измишљотине: “Чињеница да су Титови доприноси били огромно преувеличани безпоговорно је – доказана”!(1) То је непобитан доказ да је од стране Савезника свесно починињена: Издаја Пред њујоршком Комисијом Комитета за поштено суђење Дражи Михаиловићу (Commission of Inquiry of the Committee for a Fair Trial for Draja Mihailovich), Мaкдауел је такође документовао да Западни савезници – de facto рекламирају Титову повезаност са Нацистима и Усташтвом: “Данашње комунистичко вођство у Југославији (Титово, у доба правног линча Михаиловића у Београду) прећуткује своју сопствену сарадњу са Осовином, и намеће Михаиловићу оптужбе које – немају никакве везе са њим”!(2) Лажне “оптужбе немају никакве везе” са Дражом, Равном Гором и Србијом” – зато што су Макдауелови закључци утемељени на “свеукупној документацији” са “целокупног ратишта” за “читаво ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Амерички сан или мапа Русије после Трећег светског рата
Крајњи циљ САД и НАТО је да поделе (балканизују) и пацификују (финландизују) Руску Федерацију, највећу земљу на свету, чак и да успоставе темељ за вечиту нестабилност (сомализацију) широм Русије или барем једног дела остатка постсовјетског простора, како је учињено на Блиском Истоку и у Северној Африци. Будућност Русије – или више Русија, које би уствари биле много слабих и подељених друштава – био би деинстријализовани, сиромашни простор, без икаквих одбрамбених капацитета и структуре за експлоатацију ресурса. Била би то земља коју Вашингтон и његови НАТО савезници виде у демографском паду. ПЛАНОВИ ИМПЕРИЈЕ ЗА ХАОС У РУСИЈИ Распад Совјетског савеза није био довољан за Америку и НАТО. Крајњи циљ САД је да спрече било какву алтернативу са европског и азијског простора, тј. да спрече евроазијске интеграције. Зато је уништење Русије један од њихових стратешких циљева. Такви циљеви Вашингтона били у јеку током сукоба у Чеченији. Исти циљеви су били очигледно на сцени током Евромајдана у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Zašto sam protiv spomenika Zoranu Đinđiću!
Verujem da ću posle ovog pisanija izazvati veliki revolt kod ljudi koji nekritički svrstavaju Zorana Đinđića u velikane srpske političke misli, ali imam želju da se po pitanju eventualnog podizanja spomenika u Beogradu povede polemika. Nisam pristalica tog čina, jer, da bi se nekom podigao spomenik, ili po njemu dalo ime ulici, u najmanju ruku mora da protekne određeni period na osnovu koga bi istorija dala svoj sud. Period od tragične smrti Zorana Đinđića je suviše kratak, a na čelu Vlade koju je vodio bio je negde oko dve i po godine, što je malo vremena da bi se sagledalo njegovo delo. Najpre da krenemo od jedne zablude koja nam se stalno servira kako je on bio „prvi demokratski predsednik Vlade“. Taj besmisleni epitet „prvi demokratski“ je apsolutno netačan, jer i pre izbora Zorana Đinđića imali smo višestranačje i izbore i svi predsednici Vlada pre Đinđića proisticali su iz određene vladajuće većine ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Нацистички корени Европске Уније
Европска унија се сматра стандардом демократије, либерализма и људских права. Иако је, можда, све у реду са либерализмом, а можда га има и превише, очигледно је да демократија недостаје. Структура доношења одлука у Европској унији је компликована и недостају јој механизми који би уредили одговорност лидера према народима. Европски парламент, једина демократска институција Уније има само саветодавни статус, те стога не представља европско законодавство. У ствари, тешко искушење европских интеграција је у рукама само уског круга људи. Штавише, ово је својствено систему још од почетка послератног процеса европских интеграција. Уочи референдума, британски медији су објавили важан податак из прошлости Европске уније, који појашњава много о њеној садашњости: процес европских интеграција је од почетка координисала ЦИА ради стварања антируског геополитичког блока у Европи. Али, ЦИА није градила ЕУ од почетка. Најзначајнији допринос њеном стварању дали су нацисти. Из геополитичке перспективе,  Трећи Рајх су чиниле окупиране државе у Европи и сателити Рајха, што ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Прилог проучавању феномена политолингвистичког аспекта нестанка СФР Југославије
Сажетак: Тема овог рада спада у ред социолингвистичких истраживања у најширем смислу појма социолингвистике као лингвистичке гране која се бави проучавањем феномена односа друштва и језика. У ужем смислу овај истраживачки рад сигурно припада политолингвистичким истраживањима обзиром да се овде ради о пресудном утицају политике на лингвистику. Предмет овог чланка је политолингвистички аспект нестанка Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (SFRJ). Почетак процеса нестајања ове државе се може везати за фамозну Декларацију о називу и положају хрватског књижевног језика (1967. г.) потписане од стране групе хрватских интелектуалаца, а чији је потписник, ако не и главни аутор, био и књижевник Мирослав Крлежа – главни фаворит Јосипа Броза Тита за кандидовање за добијање Нобелове награде за књижевност. Почетак нестанка СФРЈ се сигурно може везати за овај пре свега политички маневар хрватске стране, а којим се хтело коначно озаконити хрватско присвајање српског културно-повесног наслеђа насталог на ијекавском идиому српског народног језика – штокавског говора. На ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*”Песма о Хрватима” Јована Дучића
"Хрвати су најхрабрији народ на свету, не зато што се никога не боје, већ зато што се ничега не стиде" Јован Дучић Чувени српски песник, прозни писац и дипломата, херцеговачки Требињанин, Јован Дучић, поседовао је веома добро знање из области повести југословенских народа, а поготово његових комшија Хрвата чији је менталитет одлично познавао чак много боље од већине српских професионалних политичара који у већини случајева када се радило о Хрватима нису знали са ким имају посла што је све скупа на крају Србе као колектив прескупо стајало и још увек и стоји и на жалост стајаће их. Дучић је у својим оценама о Хрватима ишао чак и испред повесне науке која тек сада након неколико деценија и полустолећа признаје да је овај Херцеговац једноставно био у праву пишући о менталном устројству и психопатологији овог народа. Вредност Јована Дучића у методолошком смислу речи је у томе што он није прихватао тзв. „повесне чињенице“ тадашње југословенске ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Насиље на сваком кораку
Убиство аустријског надвојводе Франца Фердинанда и његове супруге Софије је изазвало насилне антисрпске демонстрације гневних Хрвата и муслимана тог истог дана, 28. јуна 1914, и већим делом сутрашњег дана. Ово је довело до дубоке међуетничке подељености каква није забележена у дотадашњој историји. Руља је усмерила свој бес ка пословном простору у власништву знаменитих Срба, Српској православној цркви, школама, Српском културном друштву “Просвјета”, које је имало своје просторије у готово свим већим градовима, банкама и редакцијама српских новина. Током насиља у многим местима било је и мртвих. Предвече, 28. јуна 1914. године у Загребу је била несносна спарина. Али то не спречава неколико стотина Загрепчана, после вести да је у Сарајеву убијен престолонаследник Фердинанд, да крену у рушилачки поход. Главни хушкачи су праваши који позивају на обрачун са велеиздајницима Србима. Скандира се “Доле са Србијом! Осветимо хрватског престолонаследника! Доле убице! Напоље из Загреба!” Новинар и члан уредништва пројугославенског листа “Обзор” Јосип Хорват овај ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Језиви српски мук – случај Мартиновић
Тог шестог „предреволуционарнодемократског“ септембра историјске 2000 те године објављена је вест да је преминуо Ђорђе Мартиновић, мученик са Косова. Најстрашнији пример икада забележен у историји. Не само по бруталности којом је арнаутска дивљачка дружина исти починила. Он носи страшан печат језиве српске ћутње, нанешене неправде несрећнику Србину, кукавичлук и олошки плашт српских кадрова у црвеној камарили потчињеној задриглом Станету Доланцу. И срамоту државе Србије- ако дотична више и зна шта је то срамота. То ћутање и данас траје. Нико и не спомиње несрећног Ђорђа из Гњилана. Ни док се кези у бриселским чампрасдиванима, ни док дронови који носе заставу велике Албаније лете изнад српске престонице, ни када Еди Рама усред те исте престонице тврди да је прича са Косовом завршена. Исти плашт,исте кукавице . Само сада сакривене и умивене по европски. А ове 2015 тачно је тридесет година од оног првог маја 1985 године, када је Ђорђе кренуо на своју ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Титова сахрана 8. маја 1980. године: Највећи скуп убица и диктатора
Многе од 124 државне делегације, у којима се налазило и 38 шефова држава или влада, чиниле су такве личности чије ступање на тло Србије, у најмању руку, не би требало да служи на понос На подсећање да је 4. маја пре 36 година “умро друг Тито“, један члан форума на сајту “Погледи“ одговорио је: “Тај још није умро“. И заиста, догађаји током сваког 4. маја подсећају нас на комунистичку паролу из 1980-тих година, која је гласила: “И после Тита – Тито“. Много воде је протекло Савом и Дунавом од тада, а судећи према водећим медијима, и даље се негује култ диктатора, који је у ствари био један од највећих непријатеља Србије у историји. Ове године, један од ретких изузетака је фељтон Пере Симића у “Новостима“ о мрачној Титовој улози у вези концентрационог логора Јасеновац. Иначе доминира афирмативно приказивање овог масовног убице и диктатора, уз несмањени темпо репризирања партизанских филмова, у којима је ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*KOSTA ČAVOŠKI: Kako su komunisti uništili državu srpskog naroda
Piše: Kosta Čavoški Nezavisno Kosovo, Republika Vojvodina, Nezavisni Sandžak, tzv. „Crnogorska nacija“ – ove ekstremističke ideje nastale su pod okriljen KPJ. Catena mundi otkriva kako su komunisti razbili državu srpskog naroda. /…/ Dok je KPJ verovala da je Jugoslavija „jedna nacionalna država“ i stajala „na braniku ideje nacionalnog jedinstva i sviju nacionalnosti u zemlji“, nikome nije smetala ni mala ni velika Srbija niti je postavljao pitanje koje su to zemlje srpske a koje nesrpske. Kada se počev od 1924, po nalogu Kominterne, KPJ počela da bori za ukidanje „velikosrpske hegemonije“, započelo je tugaljivo utvrđivanje koje su to zemlje nesrpske (slovenačke, hrvatske, albanske itd.), a koje jedino mogu biti srpske. Time su na posredan način utvrđene i granice neke buduće, avnojevske ili brionske Srbije. Već 1924. godine KPJ je osporila pripadnost Vojvodine Srbiji kada je zaključila da su imperijalistički ugovori o miru „podvrgli ugnjetavanju srpske buržoazije kompaktne mase Mađara, Nemaca i Rumuna u Vojvodini“. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Topola: Manje đačkih ekskurzija, više odraslih gostiju
Prošle godine najviše je bilo posetilaca iz Republike Srpske, Slovenije i Nemačke, a primetno je i da u Topolu sve češće dolaze gosti iz Češke i Slovačke Topola KRAGUJEVAC - Direktorka Turističke organizacije Topola Ljiljana Todorović izjavila je danas da je generalno zadovoljna turističkim posetama toj opštini u prošloj godini, iako je zbog majskih poplava bilo znatno manje đačkih ekskurzija u odnosu na ranije godine. "U prošloj godini beležimo manje đačkih ekskurzija, ali i povećanje broja odraslih turista, a razlog tome je što smo za turističke proizvode definisali vinski turizam, kao i manifestacioni turizam", rekla je Todorović za Tanjug. Prema njenim rečima, najviše je bilo posetilaca iz Republike Srpske, Slovenije i Nemačke, a primetno je i da u Topolu sve češće dolaze gosti iz Češke i Slovačke. "Zadužbinski kompleks na Oplencu posetilo je 72.640 turista, a podrum vina 'Aleksandarović' oko 11.000 turista", rekla je Todorović i dodala da još nema evidencije o poseti ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Зашто Путин дискриминише косовске Србе?
*Православна црква на Вису, коју су комунисти срушили 1963. г.
*Терор хрватских дивизија
“Српске новине”, бр. 692, јун 2016. г.
*Анте Старчевић и хрватска геноцидна мисао
*Службеници неће ћирилицу
“Српске новине”, бр. 691, април 2016. г.
*Фото албум: Равна Гора 1941.-1945. г.
*Тито – највећа превара Другог светског рата!
*Амерички сан или мапа Русије после Трећег светског рата
*Zašto sam protiv spomenika Zoranu Đinđiću!
Нацистички корени Европске Уније
Прилог проучавању феномена политолингвистичког аспекта нестанка СФР Југославије
*”Песма о Хрватима” Јована Дучића
*Насиље на сваком кораку
Језиви српски мук – случај Мартиновић
Титова сахрана 8. маја 1980. године: Највећи скуп убица и диктатора
*KOSTA ČAVOŠKI: Kako su komunisti uništili državu srpskog naroda
*Интервју Владислава Б. Сотировића: Косовски сценарио за Македонију
*Topola: Manje đačkih ekskurzija, više odraslih gostiju
Share