Окупација у триста слика

zlocini-austrougari-790x476

Не може се човек , све и да хоће, отргнути утиску да је,бар што се мене тиче моја домовина Србија окупирана перманентно. Не мислим на окупацију и поробљавање од стране Отоманског царства, ни оног Аустроугарског чак ни оног језивог од стране Трећег Рајха.

Било, прошло и не повратило се. Окупација је много опаснија, пефиднија и значајнија ако су мангупи у нашим редовима народским језиком речено, када је њено извориште српски етнички корпус стасао ван Србије. Нека ми Господ опрости на утиску да је мржња тих увек незадовољних, за одбрану сопствених прагова неспособних али уредно крволочних према Србији тзв. Срба пречана, прекодринаца у време Милоша Великог називаних коритарима већа и од оне код самих помуслимањених Срба па и Хрвата.
Ако листате Политику из 1921 године пронаћићете полемичке текстове о овој српско- српској ствари. У тектсту се наводи да је тзв.србијански корпус био запањен чињеницом колика је мржња Срба Личана и Крајишника према Србији.

Наивни Србијански геџа, коме је идеја југословенства била страна колико и идеја будизма нашао се у вртлогу из којег ни до дана данашњег не може да нађе излаз. И то ни крив ни дужан.

Оно зло започето 1914. г. које је кулминирало 1945. г. а затим и 1991. г. траје и данас када потомци тих истих владају Србијом настављајући да је комадају и да понижавају оне који су их примили и спасли од покоља. Носиоци титоистичке идеје са камењара и данас су најгласнији у Србији и задовољни тамањењем домородаца. Не мало пута чућете да Републику Српску нисмо хтели да помогнемо, да смо издали Крајину „да је Слобо крив што не посла бар 300.000 Србијанаца“ да бране њихове прагове са којих су они збрисали у виду ластиног репа ширећи своје бизнисе по Шумадији и Поморављу. Наравно пре тога су дрчно одбили план З 4 који им је гарантован од Русије и Француске и који је у датом моменту био заправо највише што су могли добити. А то није било мало, своју територију састављену од Книнске крајине, Барање и Славоније, полицију, химну и Скупштину и право да блокирају сваку одлуку хрватског Сабора. Али су Мартићи умисливши да су Наполеони то глатко одбили очекујући да влашки цигани како најрадије зову Србе источно од Дрине за њих издејствују још једно ослобођење као и 1918. Све мислим ових дана да смо много грешни према Аустроугарима а и према себи. Жртвовасмо државност за већ обрађене и безкарактерне босанскохерцеговачке и хрватске Србе.

Најочигледније примере да је мета иста као и одстојање налазим на друштвеним мрежама ових дана….. Како Миле Додик најављује отцепљење РС, тако онодрински Срби, који себе сматрају јединим и правим Србљем Бога моле да се то не догоди јер ће им Србијанци навалити у новонасталу државу, за време потопа у Србији прошле године у мају један Крајишник жали се цвилећи како је ето ишао да ређа џакове око Калемегдана иако је избеглица а ето Србија му ништа није дала, као да је па била дужна да му било шта и да. Уколико покушате да дате коментар добићете одговор да сте србијанска циганка која се бави најстаријим занатом, да вас они више неће „бранит“, да су Срби са Косова олош који је рођену земљу издао и све у том стилу. Јер, забога само су они страдали и били клани. Овде је вековима углавном текао мед и млеко и ми домородци и не схватамо колико им дугујемо за своје постојање.

КАД БРАНИШ СВОГА ГОСПОДАРА РУКЕ ОКРВАВИ ДО РАМЕНА

Не бих да будем злурада али фасцинантна је та слугерањска карактеристика наше браће, која су нам браћа углавном када њима и колико треба и одговара. Тај поклонички и ропски менталитет ових дана тзв. премијер покушава да примени и на Србе у Србији. И то исте оне који су у своја два устанка, српско турским ратовима сами стекли своју слободу и независност. Толика фрустрираност пореклом пренела се и у Народну Скупштину ономад када се гласало о сновима сина избеглице из Бугојна о Београду на води. Најмање три пута овај син нашег народа прекодринског поновио је да је његова баба пебегла у Србију од покоља усташа те да му је мајка староседелац из Бачке. И можда би и успео да га увек зловољни Чанак није подсетио да то значи да му је и прадеда по мами и по тати био држављанин Аустроугарске. Невероватно али дотични није умео да одговори. Руку на срце а шта би и одговорио.

Комично је и његово упињање да себе прикаже човеком који води милошевску политику а при томе мисли на Милоша Обреновића чија је Србија и под Турцима била слободнија и у којој се ипак знало ко коси а ко воду носи. Још је комичније његово трабуњање да је и Краљ Милан у Скупштини имао проблеме због изградње железнце као и он сам са Београдом на води. Треба бити без малих сивих ћелија ако вам се не учини да човек себе види као првог Краља после Косова.

У исто време гостујући по телевизијама своје постојбине херцегбосне поносне дотични се декларише као Србин западно од Дрине, објашњавајући како они други источно од Дрине при чему мисли на државу Србију, не разумеју ту љубав њих према Републици Српској и љубав оних из те Републике Српке према Србији.

Да ли под том љубављу подразумева и Шешељеве перформансе са „усташким“ заставама, брањење ћирилице у Србији још једне ученице са загребачког Свеучилишта и потомка тате психијатра који нас је својевремено почастио својим психијатријским дијагнозама, а која не сматра да би рецимо ту ћирилицу могла да брани у Вуковару тј. својој постојбини не знам али знам да од те љубави Србији пуца кожа и то до крви.

А можда је та љубав садржана и у оном сарајевском пуцњу из 1914 од стране младог фанатика кога због жгољавости не примише у четнике, ал Србију у црно завише.

Руку на срце није овај момак чудног понашања једини… Има их од месних заједница до свих органа. Рецимо у једној централнобеоградској општини у пет одељења немате ни једног начелника пореклом из Србије. Ту су углавном Ливно, Загреб, Пљевља, Грахово, Кистање, Босански Петровац, Беране.

Као зараза еболе. Држављанства су дељена шаком и капом. Због фотеља али су за сваки случај задржана и она храватска, босанска… Никад се не зна. Уосталом нама са једним држављанством бежања и нема. Као њима за време бомбардовања. Једино можда опет преко Албаније.

Све ово и није тако необично ако се вратимо само 100 година уназад. Погађате Велики је рат у питању. Ту је историја и њена истина баш пала на испиту. Више него икада. Код Добоја је постојао логор за војнике српске Војске и они су тамо интернирани са женама и децом. Републикосрбин ће вам упорно тврдити да су тамо затварани Срби из Босне који наводно нису хтели да се боре против браће из Србије. Рећићете какав безобразлук. Не није. Знају они добро чему је тај логор служио али ће то порицати до судњега дана. Нико и неоспорава да јесу постојали злочини према српском живљу из Босне али шта су очекивали. Бечки валцер. Па Србин из Босне пуцао је у аустроугарског престолонаследника иако је од извесног Цигановића добио поруку коју му је Апис проследио на време да не пуца. А ипак је пуцао. И тиме допринео да се над Србијанцима спроведе до тада невиђени покољ. А сада у Београду има улицу. Данима се распреда о том јуначком делу. Али није Принцип први. Исто је тако извесни Ђуро Кнежевић у сред Кнез Михаилове пуцао на Краља Милана Обреновића и то зато што је чуо да Краљ не воли Босанце. Наравно остаје чињеница да је Србија увучена у рат и то неспремна управо због Невесињске пушке 1876. г.

Када се напокон ослободила ђаво није мировао и не мирује ни данас. Водили смо туђу бригу и туђе ратове уплитањем у хрватско-српске и српско-муслиманске односе, а то чинимо и данас преко инсталираних босанско-херцеговачко-крајишких структура. Ако не дао Бог Хрвати опет дођу пред врата Бања Луке да ли ће опет влашки Цигани бити у помоћ позвани – мислим да хоће јер Миле Додик увелико ради на томе као и онај Ђуро из Кнез Михаилове родом из Грахова …. Гле чуда, родног места Црног нам Гавре Принципа.

Заташкивана истина о Србима пречанима у Великом рату записивана је још од 1914. г. и некако стидљиво прети да изађе на површину. За разлику од Чеха из Осмог корпуса Срби поданици Марије Терезије нису се никада предавали. Они су јуришали крвавећи до рамена али на своју крв.

Душан Николајевић је тако 1915. г. записао да је Личанин који је у Аустрији могао бити само подерани исељеник или слуга пандур бранио свога господара кидишући на Србију ропском мржњом.

За јуначко клање по Мачви одликовано је на стотине Срба и Хрвата, унапређених у корпорале, федвебеле, цугсфирере и бароне. Међу њима су извесни Гојкомир Глоговац, из Билеће, барон Петковић из Шокадије, Прибићевић Светозар кољач из Мачве, а касније високи функционер у Краљевини СХС, као и Светозар Боројевић барон из Глине. Ударну песницу Фрање Јосифа чинили су Срби из Бугојна, Тузле, Бихаћа, Книна… И сви до једног у Вражјој дивизији Јосипа Броза и Влатка Мачека. Међу њима и најпопуларнији писац међу Србима Мирослав Крлежа.

Академик Љуба Стојановић пише врло сликовито о једном догађају када је војвода Вук из групе заробљених аустроугарских војника издвојио Србе питајући ко жели да пређе у војску Србије.Нико али нико од њих није се јавио. Радије су били заробљеници знајући за частан однос србијанског војника према заробљенима.

Сам Арчибалд Рајс у својој књизи Шта сам видео наводи да је до почетка 1915. г. на српску страну прешло једва седамдесетак прекодринских Срба, што потврђују и извештаји српске војне команде у којима пише и да су баш они најкрвождернији и да иду и на бајонет понешени невиђеном мржњом. Касније су се правдали да су се плашили за своје преко Дрине. Србијанци се нису плашили иако им је поклана и нејач и жене и старци од тих истих по Мачви и Шумадији.

Часно су Албанију прешли и часно дочекали повратак на своје прагове. Ови прекодрински када прође рат у њиховим крајевима никада се не враћају мада пијевају пјесме крајишке и друге и то на сав глас.

Где смо били и шта смо радили реторичко је питање. Одговор из ове перспективе јесте нигде и ништа. Сада су јахачи апокалипсе узјахали у пуном замаху.

ИСТОРИЈА У ОГЛЕДАЛУ ИЛИ КАКО ОНИ ТО ВИДЕ

Сума сумарум на све изречено добијамо следећу историјску слику нашег тужног биланса гледану очима острашћене браће нам…. И то би овако изгледало:
Први и други устанак подигли су Срби из Босне и Хрватке, Краљ Милан ослобађао је Србију али су главницу воојске чинили управо Срби из Босне и Хрватске, Албанију су опет они прешли а ми смо лешкарили, Гаврило Принцип заправо био је Шумадинац који је упуцао Фердинанда и увукао Босну у рат, Кнез Милош заправо није из Добриње већ из Бјељине, на Церу и Колубари Срби из Србије клали су Србе из Босне и Хрватске, у Дејтону је Радован Караџић потписник споразума о стварању ентитета Србија, Срби из Босне из Хрватске примили су Србе из Србије у Србију и заштитили их од покоља. У 1945. г. Србијанци су извршили инвазију на Книн и Бања Луку отимали станове и имовину ових питомих људи.

А ти Србијо од терета ни главу не можеш да подигнеш. Омча ти је око врата. Само још да ти извуку столицу.


Аутор Д. И. (из лично-безбедносних разлога на молбу аутора текста пуно име и презиме се не потписује).

Расправљајте на нашој Твитер страници!

2_22_5_POLITICA_G

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
*Рецензија књиге: dr Dušan Stupar, „Draža: Istina o četnicima“, Beograd, 2015
Само месец дана након званичне рехабилитације врховног команданта Југословенске војске у Отаџбини (ЈВуО) и министра војног у влади проф. Београдског универзитета Слободана Јовановића – ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића, од стране државно-судских органа Републике Србије, у јуну месецу 2015. г. се појавила новопечена књига у форми монографије dr Dušana Stupara, Draža: Istina o četnicima: Ravnogorsko četništvo 1941−1945., Beograd: Vukotić medija−НИП Зрењанин (384 стр.) на латиничном алфабету. Књига се, бар у Београду у Кнез Михаиловој, налазила на ударном месту у излозима књижара које су је продавале како би одмах пролазницима запала за око. Књига на први поглед привлачи радозналост пролазника како својим насловом, обзиром да један просечни грађанин Србије (поготово Србин), очекује да прочита праву истину о „четницима“ Драже Михаиловића након вишедеценијског комунистичког мрака над овом круцијалном темом савремене повести југословенских народа и народности, тако и фотографијом самога Драже Михаиловића на насловној страни књиге. Цена књиге је приступачна (500 рсд), а квалитет ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Амерички сан или мапа Русије после Трећег светског рата
Крајњи циљ САД и НАТО је да поделе (балканизују) и пацификују (финландизују) Руску Федерацију, највећу земљу на свету, чак и да успоставе темељ за вечиту нестабилност (сомализацију) широм Русије или барем једног дела остатка постсовјетског простора, како је учињено на Блиском Истоку и у Северној Африци. Будућност Русије – или више Русија, које би уствари биле много слабих и подељених друштава – био би деинстријализовани, сиромашни простор, без икаквих одбрамбених капацитета и структуре за експлоатацију ресурса. Била би то земља коју Вашингтон и његови НАТО савезници виде у демографском паду. ПЛАНОВИ ИМПЕРИЈЕ ЗА ХАОС У РУСИЈИ Распад Совјетског савеза није био довољан за Америку и НАТО. Крајњи циљ САД је да спрече било какву алтернативу са европског и азијског простора, тј. да спрече евроазијске интеграције. Зато је уништење Русије један од њихових стратешких циљева. Такви циљеви Вашингтона били у јеку током сукоба у Чеченији. Исти циљеви су били очигледно на сцени током Евромајдана у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Руско ордење Брозовим колаборационистима са фашизмом
Руковање усташа и партизана у Босни 1942. г. У амбасади Руске Федерације у Београду је 19. фебруара 2015. г. одржан свечани пријем поводом празника „Дана Браниоца Отаџбине“ а којом приликом је амбасада Русије доделила одликовања „српским ветеранима Другог светског рата“ за њихов допринос заједничкој совјетско-југословенској (српској) борби против фашизма (како то стоји на званичном сајту амбасаде Русије у Србији). Међутим, овде се под плаштом „српских ветерана“ из Другог светског рата крију Брозови партизани који су у току самог рата пре свега тесно сарађивали са хрватским нацистичким усташама па чак и са Немцима, а најмање се борили управо против фашизма. Овом приликом нећемо улазити у разлоге горње одлуке руских дипломатских представника у Србији али бисмо скренули пажњу на чињеницу да се и након 70 година од завршетка Другог светског рата његова истинска суштина на југословенским просторима и даље фалсификује и прекраја по квази-историографским аршинима Брозове пре свега антисрпске титологије. Југословенска послератна историографија у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Jугославија је била лажни рај
Мит каже да је Југославија била раднички рај, у којем су сви имали посао и плату, бесплатне станове, добро живели. Индустрија је у њој цветала. Југославија је извозила, градила фабрике, болнице, школе, ауто-путеве и пруге. Сви су били средња класа. Дуговали смо мало, били поштовани у свету, имали веома јаку армију. А онда су, као по команди, на власт дошли националисти, заратили, у приватизацијама опљачкали државну имовину и данас се живи у јаду либералног капитализма. Међутим, ако се погледају бројке, макар за ударне тезе митова, долази се до значајно другачије слике коју је недавно обелоданио економиста др Горан Николић у анализи мита о „златним седамдесетим“ у СФРЈ. Први мит је о високој запослености. Пре свега, та ниска стопа незапослености је врхунац између 1968. и 1973. године, а управо тада је Тито отворио границе испрва за пола милиона, а онда и за још милион „гастарбајтера“. И управо је за толико и пао ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Рекордна бекства партизана
Комунисти су се хвалили – а и данас се хвале – својим безбројним успесима (измишљеним), док у ствари међу свим герилама у Другом светском рату они држе рекорд у – бекствима. Наиме, Савезници су авионима и бродовима преко Јадрана пребацили, и тако у задњи час спасили, најмање 27.000 партизана, укључујући и њиховог команданта Тита. Поред Тита, јуна 1944. евакуисани су и чланови савезничких мисија и његовог штаба као и преко стотину партизана, укупно око 200 људи. На тај начин је партизански врховни командант спашен од сигурног заробљавања. ПИШЕ: Ненад ЈАКОВЉЕВИЋ Вољом трију великих сила на конференцији у Техерану, донета је тајна одлука да „се пружи сва могућа помоћ партизанима“. У новембру 1943, пре него што је одлука била и донешена, партизанима је бродовима испору­чено преко 3000 тона залиха. То је истовремено значило да се сва морална, материјална и политичка подршка укида Михаиловићу. Снабдевање је закомпликовано већ у децембру 1943. пошто су Немци покренули офанзиву да би поново ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Некажњено убијање српског народа
Душан Марић: НИКО КАО СРБИ ДАНАС НЕ РАЗУМЕ ФРАНЦУЗЕ By РЕПОРТЕР on 14. новембар 2015. ИСЛАМСКИ, АЛИ И ФРАНЦУСКИ, АМЕРИЧКИ, НЕМАЧКИ, ЕНГЛЕСКИ…. ТЕРОРИСТИ ВЕЋ 25 ГОДИНА НЕКАЖЊЕНО УБИЈАЈУ СРПСКИ НАРОД Пише: Душан Марић Нико Французе овог 14. новембра 2015. године не разуме боље од Срба. Јер оно што су Французи од терориста доживели 13. новембра Срби од терориста доживљавају већ 25 година. Французи су с времена на време жртве исламских терориста. Срби су дуже од две деценије жртва исламских и француских терориста. Удружених са терористима из САД, Немачке, Енглеске, Холандије, Италије, Канаде, Белгије, Канаде, Аустралије…. Исламски терористи који данас, 2015. године, по Блиском истоку одсецају главе невиним људима су још 1994. године на Црном врху између Теслића и Тешња ритуално одсецали главе заробљеним српским војницима. У јесен 1995. и пролеће 1996. године Републици Српској испоручено је неколико десетина обезглављених тела припадника ВРС из Србца, Прњавора и других делова БиХ који су у јесен 1995. године ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Нацистички корени Европске Уније
Европска унија се сматра стандардом демократије, либерализма и људских права. Иако је, можда, све у реду са либерализмом, а можда га има и превише, очигледно је да демократија недостаје. Структура доношења одлука у Европској унији је компликована и недостају јој механизми који би уредили одговорност лидера према народима. Европски парламент, једина демократска институција Уније има само саветодавни статус, те стога не представља европско законодавство. У ствари, тешко искушење европских интеграција је у рукама само уског круга људи. Штавише, ово је својствено систему још од почетка послератног процеса европских интеграција. Уочи референдума, британски медији су објавили важан податак из прошлости Европске уније, који појашњава много о њеној садашњости: процес европских интеграција је од почетка координисала ЦИА ради стварања антируског геополитичког блока у Европи. Али, ЦИА није градила ЕУ од почетка. Најзначајнији допринос њеном стварању дали су нацисти. Из геополитичке перспективе,  Трећи Рајх су чиниле окупиране државе у Европи и сателити Рајха, што ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Шта значе оцила на грбу Србије?
Шта је уопште оцило? Оцило или огњило је врста турпије савијена у облик који се може видети на српском грбу. Кресањем кремена о оцило правила се варница која је служила за потпаљивање ватре. На српски грб оцила је ставио деспот Стефан Лазаревић, након што је постао византијски вазал 1402. године. На грбу обновљене Византије налазила су се четири слова „β“ која имају идентичан облик са ћириличном слову „В“. Реч је о акрониму мотоа династије Палеолог, односно крилатице Византије, који је опет прерађен из времена римске иперије: „Цар Царева, Царује над Царевима“ („Βασιλεὺς Βασιλέων, Βασιλεύων Βασιλευόντων“). У старом Риму се мислило на титулу Цезара коју је као титулу устоличио император Октавијан Август, који је после смрти изједначаван са божанством, а касније се, под владавином Константина гесло променило и односи се на Исуса Христоса – цара небеског, који царује над свим царевима света. Деспот Стефан је увео варијацију овог грба и уместо четири „β“ ставио четири „С“. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Једна фотографија из Неовисне Државе Косово
Срушено српско православно гробље и црква у јужном делу Косовске Митровице од стране Шиптара Рушитељи свега што је српско на Косову и Метохији у последње две деценије су управо Брозови шиптарски пионири и омладинци које је он брижљиво одгајао у СФРЈ. Они након две деценије од његове смрти изгледају овако:  
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Lista američkih brljotina na Balkanu
Ako iscrpljena EU, što zbog nameta koje joj nameće NATO i američkih ratova po svetu, što zbog izdvajana iz budžeta za održavanje u životu „država iz epruvete“ poput Kosova, kao i sankcija i kontrasankcija sa Rusijom, ne može da reši svoje probleme, kako će onda da razreši balkanski čvor. Terorizam, najezda migranata, ekonomska kriza, separatizam… To su boljke sa kojima se EU suočava u svom dvorištu. Kosovo, Makedonija, Srbija, Bosna… zaostala su nerešena pitanja Amerike na Balkanu za koje SAD očekuje da ih EU reši, i to u skladu sa američkim planovima. Može li EU, uz sve svoje jade, da zadovolji i prekookeanskog partnera i prilike na Balkanu da zaokruži na način kako to SAD žele? I šta će se desiti ako u tome ne uspe? Zvanična spoljna politika Amerike navodno je usmerena daleko van Balkana, ali, ako je suditi po rečima umirovljenog bivšeg ambasadora SAD u Srbiji Vilijama Montgomerija, ostala su tri ključna pitanja za američku administraciju za koja se očekuje da će ih rešiti EU — prvo, da nezavisno Kosovo bude ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Прва постхладноратовска “хуманитарна интервенција” − Вуковар 1991. г.
На редовну годишњицу „Вуковарске операције“ из 1991. г., а која се текуће 2015. г. поклапа са двадесетогодишњицом потписивања Дејтонског споразума, сматрамо да нам је дужност да се огласимо поводом овог историјског догађаја, вероватно најмаркантнијег из времена бруталног и крвавог разбијања бивше СФР Југославије од стране унутрашњих и спољашњих антисрпских војнополитичких чинилаца, тек писати књиге и научне расправе обзиром да је град Вуковар у сваком случају остао упечатљив споменик крваве борбе српског народа против повампирене хрватсконацистичке политике из времена усташко-нацистичке Неовисне Државе Хрватске (NDH, 1941.−1945. г.). Карактер „Вуковарске операције“ Као по обичају након пироманског (када је запаљен симбол демократије - Парламент) бандитско-уличарског државног удара од 5. октобра 2000.-те г. од стране NATO плаћеника (против другог бандита чији су партијско-идеолошки једномишљеници на власт у Србији као плаћеници Черчила и Стаљина дошли октобра 1944. г. с пушком у руци и из шуме и то од преко на Дрини ћуприје), и ове године се јављају ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Њујорк тајмс: Како је Косово постало плодно тле за ДАЕШ
Више од 10 година, користећи мрежу добротворних организација преко радикалних имама, Саудијска Арабија и друге земље Арапског залива шире вехабизам на Косову кроз градњу нових џамија, утеривање страха и регрутовање младих за борбу у Сирији на страни џихадиста, пише „Њујорк тајмс“. Џамије, које су на Косову саграђене од новца који је донирала Саудијска Арабија, окупљају људе који шире вехабизам — „конзервативну идеологију која доминира у Саудијској Арабији“, наводи се у тексту Карлоте Гал у њујоршком дневнику, преноси данас РТС. Од када је 1999. Београд после интервенције НАТО изгубио контролу на Косову, под присмотром америчких званичника, новац и утицај Саудијске Арабије је умногоме променио ову некад толерантну муслиманску заједницу, примећује се у тексту. „Њујорк тајмс“ наводи да се Косово сада, као и остатак Европе, брани од претњи исламиста и да је у протекле две године полиција идентификовала 314 грађана Косова — укључујући два бомбаша-самоубице, 44 жене и 28 деце која су нестала, а сумња се да су их џихадисти отели и прикључили њиховим групама. Децу су регрутовали, како наводе косовски истражитељи, екстремистички свештеници ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Балканска географија „Турског тока“
Власти у Анкари покушавају да претворе земљу у кључно чвориште енергетских токова који иду ка Европи и да од Турске направе главног играча у плановима свих будућих пројеката транспорта гаса у Европу. Енергетска безбедност Балкана диктира добре односе са Русијом. Танкери са америчким течним гасом из Катара или Алжира не могу доћи у Београд, Софију и Скопље. А све постојеће и планиране маршруте гасовода стижу у регион са истока, а не са запада. Руска компанија „Стројтрансгас“ започела је изградњу гасовода Клечовце-Неготино у Македонији. Са пуштањем у погон овог гасовода Скопље ће добити дуго чекану основу за стварање сопственог савременог енергетског система. У овом тренутку, зависност македонске привреде од спољних енергетских извора оцењује се на 48%. Једино Хрватска у региону има виши проценат зависности – 52%. Међутим, значај пројекта је знатно шири и може се посматрати као кључни елемент стварања општебалканског енергетског система повезаног са пројектом „Турски ток“, који су усагласили Русија и ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Битка четника и партизана још од црвеног октобра!
Борис Субашић | 28. децембар 2014. 11:30 |   Срби су се у руском грађанском рату који је почео 1917. године фанатично тукли на обе стране. Одбијали заклетву српском краљу, али не и аустроугарском цару. Тито: Највише сам волео мисије на српском и руском фронту СМОТРА Руски цар Николај испред српске добровољачке дивизије за Солунски фронт ОКТОБАРСКА револуција 1917. променила је свет и лишила Србију јединог заштитника у Великом рату. Срби који су се затекли на руској територији упали су у врзино коло грађанског рата. О њиховој улози у тим смутним временима много се и често манипулисало. - Учешће Срба у Грађанском рату и у интервенцији у Русији још увек није до краја истражено. Срби су се борили како на страни интервентних јединица Антанте, тако и на страни Црвене армије - каже руски историчар др Михаил Вашченко. Мало је позната прича о “црвеним” Србима који су имали пресудну улогу у разбијању добровољачког корпуса спремног ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Поглед на Русију изнутра – Најопаснији је рањени медвед
(Стратфор, 16. 12. 2014) Прошле недеље допутовао сам у Москву у 16:30, 8. децембра. Постаје мрачно у Москви у то време, а Сунце не свиће до 10 сати пре подне у ово доба године, тзв. црни дани насупрот белим ноћима. За свакога ко је научио да живи близу Екватора ово је узнемирујуће. То је први знак да сте не само у страној земљи, на шта сам ја навикао, већ и у страном окружењу. Ипак, док се возимо ка центру Москве, преко сат времена, саобраћај и радови на путу јесу нешто уобичајено. Москва има три аеродрома, а ми смо дошли са најудаљенијег од центра, Домодедово, који је главни међународни аеродром. У Москви је присутна бесконачна рестаурација и док зауставља саобраћај, указује на то да се просперитет наставља, барем у престоници. Наш домаћин нас је сачекао и брзо смо отишли на посао причајући о догађајима током дана. Он је провео велики део времена у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
“Отписани” су били равногорски илегалци, а не Брозови комунисти!
Да ли сте знали да су чувени јунаци Прле, Тихи, Чиби и остали “Отписани” постојали, али су били четници, а не са петокраком на глави како смо их до сада замишљали. Телеграф и аутор многобројних књига о четничком покрету Милослав Самарџић настављају да руше митове и пред јавност износе чињенице које побијају историјско учење генерација у СФРЈнакон Другог светског рата, а након побијања легенде о Валтеру који брани Сарајево и изношења необоривих доказа да је он био четник под командом генерала Драже Михаиловића,доказима рушимо још један стуб комунистичке историје и тврдимо да су “Отписани” били у стваричетници илегалци – никако комунисти! Јунаци многих генерација Прле, Тихи, Чиби, Мрки, Зрики, Бели и други илегалци који су се борили против злогласног мајора Кригера, овековечени у телевизијској серији “Отписани” чије је емитовање празнило улице Београда заиста су постојали, али наравно под другим именима и бојама под којим су се борили. По подацима до којих је дошао наш портал, а уз велику помоћ Милослава ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Фалсификати ТВ серије Равна Гора
Серија од које се много очекивало, а која је већину гледалаца разочарала. Још од прве епизоде видело се да нешто не шти­ма: Југословенска војска приказана је кроз лик једног пијаног официра који не хаје за немачки напад, 6. априла 1941, док су комунисти приказани нападно афирмативно, и то чак по стереотипима из доба соцреализма 1950-тих година, које су и они сами превазишли. Меки повез, формат А-5, 160 страна, илустровано. Због прескупе поштарине за једну књигу, препоручујемо пакете са попустима. ПОРУЏБИНЕ ПРЕКО ТЕЛЕФОНА 064/1-880-990, НА АДРЕСУ НИП „Погледи“, Немањина 16, 34.000 Крагујевац, или електронском поштом: pogledikg@gmail.com Потребно је да наведете Вашу пуну адресу, мејл и број телефона. За поруџбине из иностранства молимо кликните ОВДЕ. САДРЖАЈ ПРЕДГОВОР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 ПРВИ ДЕО: КАКО ЈЕ НАСТАЛА СЕРИЈА? Далибор на Равној Гори . . . . . . . ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Када је стварно рођен Тито?
Личност Јосипа Броза Тита је пре свега са свих страна замагљена и тешко докучива што се тиче фактографске стране његовог животописа. Сам Броз се није нимало потрудио да за свога живота својим животописцима, државним повесничарима или нацији олакша посао докучивања истинитог чињеничног стања његовог живота што се да објаснити са наше стране хипотетички тројако: Његова истинита биографија је толико политички неморално обојена да би свако аутобиографско изношење правог чињеничног стања о животу и (не)делу овог доживотног председника СФРЈ, самопроглашеног маршала, доушника и директног потказивача Стаљиновог НКВД-а,... била засигурно апсолутно контрапродуктивна у процесу изградње и одржавања култа личности овог типичног балканског диктатора. Сам Броз намерно није желео да распетљава премноге ствари из свог живота, а поготово оне из доба своје тзв. „револуционарне делатности“ преко које се и докопао власти над читавом Југославијом из чисто психолошких разлога како би његова личност била и остала што дуже и што више загонетно-мистична обзиром да ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Приказ књиге: “Стрељање историје“
Крунски доказ за рехабилитацију команданта југословенске војске у отаџбини, генерала Драже Драгољуба Михаиловића, била је засигурно књига ,,Стрељање историје“ ,америчког историчара, бившег војног обавештајца Роберта Мекдауела који је у време Другог светског рата напустио Јосипа Броза и отишао у штаб генерала Драже. Књигу је приредио за штампу господин Мајкл Мића Раденковић, родом из Почековине код Трстеника, који већ деценијама живи у Америци и био је изузетан пријатељ са Мекдауелом, универзитетским професором антропологије, историчарем, обавештајцем Канцеларије за стратешке задатке из које је настала ЦИА, задужен за анализу Балкана, а уједно и последњи официр за везу код генерала Драгољуба Михаиловића. Књига ,,Стрељање историје“ сведочи да су Дража и официри окупљени око њега деловали у складу са Заклетвом коју су положили и били у обавези да воде борбу против окупатора, па Роберт Мекдауел потврђује „Опсег ратних операција Покрета Равна гора у рату против неизмерно надмоћнијих нациста је вођен на фронту, али и у позадини, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Рецензија књиге: dr Dušan Stupar, „Draža: Istina o četnicima“, Beograd, 2015
*Амерички сан или мапа Русије после Трећег светског рата
Руско ордење Брозовим колаборационистима са фашизмом
Jугославија је била лажни рај
Рекордна бекства партизана
Некажњено убијање српског народа
Нацистички корени Европске Уније
*Шта значе оцила на грбу Србије?
*Једна фотографија из Неовисне Државе Косово
Lista američkih brljotina na Balkanu
Прва постхладноратовска “хуманитарна интервенција” − Вуковар 1991. г.
Њујорк тајмс: Како је Косово постало плодно тле за ДАЕШ
Балканска географија „Турског тока“
*Битка четника и партизана још од црвеног октобра!
*Поглед на Русију изнутра – Најопаснији је рањени медвед
“Отписани” су били равногорски илегалци, а не Брозови комунисти!
Фалсификати ТВ серије Равна Гора
У име народа: Политичка репресија у Србији 1944-1953
*Када је стварно рођен Тито?
Приказ књиге: “Стрељање историје“
Share