Окупација у триста слика

zlocini-austrougari-790x476

Не може се човек , све и да хоће, отргнути утиску да је,бар што се мене тиче моја домовина Србија окупирана перманентно. Не мислим на окупацију и поробљавање од стране Отоманског царства, ни оног Аустроугарског чак ни оног језивог од стране Трећег Рајха.

Било, прошло и не повратило се. Окупација је много опаснија, пефиднија и значајнија ако су мангупи у нашим редовима народским језиком речено, када је њено извориште српски етнички корпус стасао ван Србије. Нека ми Господ опрости на утиску да је мржња тих увек незадовољних, за одбрану сопствених прагова неспособних али уредно крволочних према Србији тзв. Срба пречана, прекодринаца у време Милоша Великог називаних коритарима већа и од оне код самих помуслимањених Срба па и Хрвата.
Ако листате Политику из 1921 године пронаћићете полемичке текстове о овој српско- српској ствари. У тектсту се наводи да је тзв.србијански корпус био запањен чињеницом колика је мржња Срба Личана и Крајишника према Србији.

Наивни Србијански геџа, коме је идеја југословенства била страна колико и идеја будизма нашао се у вртлогу из којег ни до дана данашњег не може да нађе излаз. И то ни крив ни дужан.

Оно зло започето 1914. г. које је кулминирало 1945. г. а затим и 1991. г. траје и данас када потомци тих истих владају Србијом настављајући да је комадају и да понижавају оне који су их примили и спасли од покоља. Носиоци титоистичке идеје са камењара и данас су најгласнији у Србији и задовољни тамањењем домородаца. Не мало пута чућете да Републику Српску нисмо хтели да помогнемо, да смо издали Крајину „да је Слобо крив што не посла бар 300.000 Србијанаца“ да бране њихове прагове са којих су они збрисали у виду ластиног репа ширећи своје бизнисе по Шумадији и Поморављу. Наравно пре тога су дрчно одбили план З 4 који им је гарантован од Русије и Француске и који је у датом моменту био заправо највише што су могли добити. А то није било мало, своју територију састављену од Книнске крајине, Барање и Славоније, полицију, химну и Скупштину и право да блокирају сваку одлуку хрватског Сабора. Али су Мартићи умисливши да су Наполеони то глатко одбили очекујући да влашки цигани како најрадије зову Србе источно од Дрине за њих издејствују још једно ослобођење као и 1918. Све мислим ових дана да смо много грешни према Аустроугарима а и према себи. Жртвовасмо државност за већ обрађене и безкарактерне босанскохерцеговачке и хрватске Србе.

Најочигледније примере да је мета иста као и одстојање налазим на друштвеним мрежама ових дана….. Како Миле Додик најављује отцепљење РС, тако онодрински Срби, који себе сматрају јединим и правим Србљем Бога моле да се то не догоди јер ће им Србијанци навалити у новонасталу државу, за време потопа у Србији прошле године у мају један Крајишник жали се цвилећи како је ето ишао да ређа џакове око Калемегдана иако је избеглица а ето Србија му ништа није дала, као да је па била дужна да му било шта и да. Уколико покушате да дате коментар добићете одговор да сте србијанска циганка која се бави најстаријим занатом, да вас они више неће „бранит“, да су Срби са Косова олош који је рођену земљу издао и све у том стилу. Јер, забога само су они страдали и били клани. Овде је вековима углавном текао мед и млеко и ми домородци и не схватамо колико им дугујемо за своје постојање.

КАД БРАНИШ СВОГА ГОСПОДАРА РУКЕ ОКРВАВИ ДО РАМЕНА

Не бих да будем злурада али фасцинантна је та слугерањска карактеристика наше браће, која су нам браћа углавном када њима и колико треба и одговара. Тај поклонички и ропски менталитет ових дана тзв. премијер покушава да примени и на Србе у Србији. И то исте оне који су у своја два устанка, српско турским ратовима сами стекли своју слободу и независност. Толика фрустрираност пореклом пренела се и у Народну Скупштину ономад када се гласало о сновима сина избеглице из Бугојна о Београду на води. Најмање три пута овај син нашег народа прекодринског поновио је да је његова баба пебегла у Србију од покоља усташа те да му је мајка староседелац из Бачке. И можда би и успео да га увек зловољни Чанак није подсетио да то значи да му је и прадеда по мами и по тати био држављанин Аустроугарске. Невероватно али дотични није умео да одговори. Руку на срце а шта би и одговорио.

Комично је и његово упињање да себе прикаже човеком који води милошевску политику а при томе мисли на Милоша Обреновића чија је Србија и под Турцима била слободнија и у којој се ипак знало ко коси а ко воду носи. Још је комичније његово трабуњање да је и Краљ Милан у Скупштини имао проблеме због изградње железнце као и он сам са Београдом на води. Треба бити без малих сивих ћелија ако вам се не учини да човек себе види као првог Краља после Косова.

У исто време гостујући по телевизијама своје постојбине херцегбосне поносне дотични се декларише као Србин западно од Дрине, објашњавајући како они други источно од Дрине при чему мисли на државу Србију, не разумеју ту љубав њих према Републици Српској и љубав оних из те Републике Српке према Србији.

Да ли под том љубављу подразумева и Шешељеве перформансе са „усташким“ заставама, брањење ћирилице у Србији још једне ученице са загребачког Свеучилишта и потомка тате психијатра који нас је својевремено почастио својим психијатријским дијагнозама, а која не сматра да би рецимо ту ћирилицу могла да брани у Вуковару тј. својој постојбини не знам али знам да од те љубави Србији пуца кожа и то до крви.

А можда је та љубав садржана и у оном сарајевском пуцњу из 1914 од стране младог фанатика кога због жгољавости не примише у четнике, ал Србију у црно завише.

Руку на срце није овај момак чудног понашања једини… Има их од месних заједница до свих органа. Рецимо у једној централнобеоградској општини у пет одељења немате ни једног начелника пореклом из Србије. Ту су углавном Ливно, Загреб, Пљевља, Грахово, Кистање, Босански Петровац, Беране.

Као зараза еболе. Држављанства су дељена шаком и капом. Због фотеља али су за сваки случај задржана и она храватска, босанска… Никад се не зна. Уосталом нама са једним држављанством бежања и нема. Као њима за време бомбардовања. Једино можда опет преко Албаније.

Све ово и није тако необично ако се вратимо само 100 година уназад. Погађате Велики је рат у питању. Ту је историја и њена истина баш пала на испиту. Више него икада. Код Добоја је постојао логор за војнике српске Војске и они су тамо интернирани са женама и децом. Републикосрбин ће вам упорно тврдити да су тамо затварани Срби из Босне који наводно нису хтели да се боре против браће из Србије. Рећићете какав безобразлук. Не није. Знају они добро чему је тај логор служио али ће то порицати до судњега дана. Нико и неоспорава да јесу постојали злочини према српском живљу из Босне али шта су очекивали. Бечки валцер. Па Србин из Босне пуцао је у аустроугарског престолонаследника иако је од извесног Цигановића добио поруку коју му је Апис проследио на време да не пуца. А ипак је пуцао. И тиме допринео да се над Србијанцима спроведе до тада невиђени покољ. А сада у Београду има улицу. Данима се распреда о том јуначком делу. Али није Принцип први. Исто је тако извесни Ђуро Кнежевић у сред Кнез Михаилове пуцао на Краља Милана Обреновића и то зато што је чуо да Краљ не воли Босанце. Наравно остаје чињеница да је Србија увучена у рат и то неспремна управо због Невесињске пушке 1876. г.

Када се напокон ослободила ђаво није мировао и не мирује ни данас. Водили смо туђу бригу и туђе ратове уплитањем у хрватско-српске и српско-муслиманске односе, а то чинимо и данас преко инсталираних босанско-херцеговачко-крајишких структура. Ако не дао Бог Хрвати опет дођу пред врата Бања Луке да ли ће опет влашки Цигани бити у помоћ позвани – мислим да хоће јер Миле Додик увелико ради на томе као и онај Ђуро из Кнез Михаилове родом из Грахова …. Гле чуда, родног места Црног нам Гавре Принципа.

Заташкивана истина о Србима пречанима у Великом рату записивана је још од 1914. г. и некако стидљиво прети да изађе на површину. За разлику од Чеха из Осмог корпуса Срби поданици Марије Терезије нису се никада предавали. Они су јуришали крвавећи до рамена али на своју крв.

Душан Николајевић је тако 1915. г. записао да је Личанин који је у Аустрији могао бити само подерани исељеник или слуга пандур бранио свога господара кидишући на Србију ропском мржњом.

За јуначко клање по Мачви одликовано је на стотине Срба и Хрвата, унапређених у корпорале, федвебеле, цугсфирере и бароне. Међу њима су извесни Гојкомир Глоговац, из Билеће, барон Петковић из Шокадије, Прибићевић Светозар кољач из Мачве, а касније високи функционер у Краљевини СХС, као и Светозар Боројевић барон из Глине. Ударну песницу Фрање Јосифа чинили су Срби из Бугојна, Тузле, Бихаћа, Книна… И сви до једног у Вражјој дивизији Јосипа Броза и Влатка Мачека. Међу њима и најпопуларнији писац међу Србима Мирослав Крлежа.

Академик Љуба Стојановић пише врло сликовито о једном догађају када је војвода Вук из групе заробљених аустроугарских војника издвојио Србе питајући ко жели да пређе у војску Србије.Нико али нико од њих није се јавио. Радије су били заробљеници знајући за частан однос србијанског војника према заробљенима.

Сам Арчибалд Рајс у својој књизи Шта сам видео наводи да је до почетка 1915. г. на српску страну прешло једва седамдесетак прекодринских Срба, што потврђују и извештаји српске војне команде у којима пише и да су баш они најкрвождернији и да иду и на бајонет понешени невиђеном мржњом. Касније су се правдали да су се плашили за своје преко Дрине. Србијанци се нису плашили иако им је поклана и нејач и жене и старци од тих истих по Мачви и Шумадији.

Часно су Албанију прешли и часно дочекали повратак на своје прагове. Ови прекодрински када прође рат у њиховим крајевима никада се не враћају мада пијевају пјесме крајишке и друге и то на сав глас.

Где смо били и шта смо радили реторичко је питање. Одговор из ове перспективе јесте нигде и ништа. Сада су јахачи апокалипсе узјахали у пуном замаху.

ИСТОРИЈА У ОГЛЕДАЛУ ИЛИ КАКО ОНИ ТО ВИДЕ

Сума сумарум на све изречено добијамо следећу историјску слику нашег тужног биланса гледану очима острашћене браће нам…. И то би овако изгледало:
Први и други устанак подигли су Срби из Босне и Хрватке, Краљ Милан ослобађао је Србију али су главницу воојске чинили управо Срби из Босне и Хрватске, Албанију су опет они прешли а ми смо лешкарили, Гаврило Принцип заправо био је Шумадинац који је упуцао Фердинанда и увукао Босну у рат, Кнез Милош заправо није из Добриње већ из Бјељине, на Церу и Колубари Срби из Србије клали су Србе из Босне и Хрватске, у Дејтону је Радован Караџић потписник споразума о стварању ентитета Србија, Срби из Босне из Хрватске примили су Србе из Србије у Србију и заштитили их од покоља. У 1945. г. Србијанци су извршили инвазију на Книн и Бања Луку отимали станове и имовину ових питомих људи.

А ти Србијо од терета ни главу не можеш да подигнеш. Омча ти је око врата. Само још да ти извуку столицу.


Аутор Д. И. (из лично-безбедносних разлога на молбу аутора текста пуно име и презиме се не потписује).

Расправљајте на нашој Твитер страници!

2_22_5_POLITICA_G

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
*Стравични злочини комуниста у Србији
О злочинима комуниста током и после Другог светског рата, у посткомунистичким земљама, почело је да се говори када је пао Берлински зид, 1989. године. Новоформиране демократске владе отварале су тајне досијее, откопавале масовне гробнице, правиле пописе жртава и достојно их сахрањивале. Од бивших југословенских република најпре се огласила Словенија, откопавајући масовне гробнице жртава комуниста. Онда је тајне архиве отворила и Хрватска, објављујући документа о поратним ликвидацијама у Загребу, да би 31. марта Загреб повукао први корак раписујући међународну потерницу за 86-годишњим Симом Дубајићем, некадашњим Титовим мајором, којег терете за убиство 13.000 ратних заробљеника на Кочевском рогу 1945. године. Тако је, иронијом судбине, Хрватска постала прва земља бивше Југославије која је расписала потерницу за једним партизаном. Иронијом судбине, јер су комунисти после рата највеће чистке правили у Србији, где то питање никад није дошло на дневни ред. Све кривичне пријаве поднете против комуниста до сада су одбијене, забрањено је откопавање безбројних масовних гробница, док ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Православна црква на Вису, коју су комунисти срушили 1963. г.
Православна црква св. Ћирила и Методија на тргу града Вис на истоименом острву Јадранског мора Након завршетка Првог светског рата, на острву Вису се појавио покрет Хрвата који је без агитовања и мисионарског залагања СПЦ прелазио у Православље.  Остале су забележене речи угледног вишког домаћина и последњег председника православне црквене општине: “Нећемо да једном ногом стојимо на Вису, а другом у Риму- природније је: једном ногом на Вису а другом у Београду.” Један од ставова ове православне заједнице био је и следећи: “Хоћемо да у свему будемо своји. Када је народна држава- нека је и народна Црква. Е, зато смо пригрлили свето Православље!” Наравно да је било и оних који су спекулисали о природи преласка у Православље, али се на овакве гласине одговарало са: “Прешли смо из властитог уверења, без ичије агитације и наговора и без било какве материјалне користи или награде.” Православна црква св. Кирила и Методија на Вису Да бисмо схватили жељу мештана ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Genocid bez kazne
Đenovljanin Marko Aurelio Rivelli je, iz neobjašnjivih razloga, slabo poznat ovdašnjoj javnosti. Doktorirao je na političkim naukama sa tezom „Rasna i vjerska politika Nezavisne države Hrvatske 1941-1945". U Milanu 1999. godine objavljuje knjigu „L'arcivescovo del genocidio" (Nadbiskup genocida), posvećenu Alojzu Stepincu koga je papa Jovan Pavle II 1998. godine u Hrvatskoj beatifikovao (stepenica na putu ka proglašenju za svetitelja). Knjigu je kod nas iste godine kad je izdata u Italiji, objavila izdavačka kuća „Jasen" iz Nikšića, u prevodu Lazara Macure. Marko Aurelio Riveli 2002. godine u Milanu objavljuje i drugu knjigu, „Dio e con noi! La Chiesa di Pio XII complice del nazifascismo", u kojoj se bavi vezama Vatikana za vreme Drugog svetskog rata sa nacistima i fašistima. Za knjigu „Nadbiskup genocida" (koja je izazvala i veliku pažnju javnosti u Grčkoj), Riveli konsultuje službene hrvatske, vatikanske, nemačke, britanske, američke i jugoslovenske izvore, među kojima su posebno zanimljivi „Dnevnik" zagrebačkog nadbiskupa Alojzija Stepinca, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
О “капитулацији” Краљевине Југославије (17. априла 1941. г.)
Кликни на текст да га увеличаш и нормално прочиташ! Расправљајте на нашој Твитер страници!
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Najbolji način stvaranja partizanske vojske J. B. Tita
"Potrebno je zato stvoriti toliko mnogo beskućnika, da ovi beskućnici budu većina u državi. Stoga mi moramo da palimo. Pripucaćemo pa ćemo se povući. Nemci nas neće naći, ali će iz osvete da pale sela. Onda će nam seljaci, koji tamo ostanu bez krova, sami doći i mi ćemo imati narod uza se pa ćemo na taj način postati gospodari situacije. Oni koji nemaju ni kuće ni zemlje ni stoke, brzo će se i sami priključiti nama, jer ćemo im obećati veliku pljačku. Teže će biti sa onima koji imaju neki posed. Njih ćemo povezati uzase predavanjima, pozorišnim predstavama i drugom propagandom... Tako ćemo postepeno proći kroz sve pokrajine. Seljak koji poseduje kuću, zemlju i stoku, radnik koji prima platu i ima hleba, za nas ništa ne vredi. Mi od njih moramo načiniti beskućnike, proletere... Samo nesrećnici postaju komunisti, zato mi moramo nesreću stvoriti, mase u očajanje baciti, mi smo smrtni neprijatelji svakog blagostanja, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Поглед на Русију изнутра – Најопаснији је рањени медвед
(Стратфор, 16. 12. 2014) Прошле недеље допутовао сам у Москву у 16:30, 8. децембра. Постаје мрачно у Москви у то време, а Сунце не свиће до 10 сати пре подне у ово доба године, тзв. црни дани насупрот белим ноћима. За свакога ко је научио да живи близу Екватора ово је узнемирујуће. То је први знак да сте не само у страној земљи, на шта сам ја навикао, већ и у страном окружењу. Ипак, док се возимо ка центру Москве, преко сат времена, саобраћај и радови на путу јесу нешто уобичајено. Москва има три аеродрома, а ми смо дошли са најудаљенијег од центра, Домодедово, који је главни међународни аеродром. У Москви је присутна бесконачна рестаурација и док зауставља саобраћај, указује на то да се просперитет наставља, барем у престоници. Наш домаћин нас је сачекао и брзо смо отишли на посао причајући о догађајима током дана. Он је провео велики део времена у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Стара шумадијска кућа и стари вајат из села Овсишта (Јошаница)
Прилажемо фотографиje старе шумадијске куће и вајата из села Овсишта Горње Овсиште, Јошаница Аутор фотографије: Владислав Б. Сотировић Снимци из 2009. г. (прва фотографија) и 2015. г. (све остале фотографије), август месец Сва ауторска права задржана од стране Владислава Б. Сотировића © Vladislav B. Sotirovic 2009 & 2015 Save
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*На бомбама је писало „Срећан Ускрс“ (1. део)
Бесомучно англо-америчко разарање десетина српских и црногорских градова, вароши и села, започето 20. октобра 1943. а окончано 18. септембра 1944. године, уочи Стаљинове инвазије на Србију, једна је од највећих мистерија наше новије историје. О овој великој ваздушној операцији која је прогутала животе хиљаде невиних људи, чак и неколико тек рођених беба, за Титовог живота нико се није усуђивао да каже ни једну једини реч. Нико то није озбиљније покушао да уради ни после његове смрти па чак ни после распада Титове Југославије. Званични режими Србије и Црне Горе, ни данас ништа не покушавају да учине како би се утврдила права истина о највећој и најтрагичнијој ваздушној инвазији која је на наше просторе икад организована. Мистерија којом је ова акција Енглеза и Американаца обавијена истрајава тако и до данашњег дана. Кључне карике те велике енигме потпуно су замагљене. Још се поуздано не зна ни ко је ту операцију захтевао, а ко ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Истина о 42. хрватској домобранској “Вражјој дивизији”
(Витали Жучни) Војним сломом и распадом Аустро-Угарске монархије, нестала је са попришта као војна формација и 42. хрватска домобранска дивизија, али је настала загонетка, која већ скоро један век има последице за српски народ и српски етнички простор. Током Великог рата, изникли су из редова њених, окупаторски управници у БиХ, Црној Гори и Србији, а после завршетка рата и стварања заједничке државе, тројица политичких вођа. Имали су различиту политичку развојну каријеру, али заједнички антисрпски предзнак  и ратовање у редовима 42. домобранске дивизије КуК „казнене експедиције“. Јединство утицаја свештенства РКЦ и идеологије ХСП (Хрватска странка права) као изразито клерикалне и антисрпске настало је још пре Великог рата, јер је већина резервних официра из 42. хрватске домобранске дивизије била активна у ХСП. То ће се драстично испољити ратним злочинима над српским народом у Великом рату. У злочинима почињеним и у аустро-угарској монархији и у Србији, предњаче примерима својим, старешине у 42.хрватској домобранској дивизији. Генерал-пуковник Стјепан пл. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Прва постхладноратовска “хуманитарна интервенција” − Вуковар 1991. г.
На редовну годишњицу „Вуковарске операције“ из 1991. г., а која се текуће 2015. г. поклапа са двадесетогодишњицом потписивања Дејтонског споразума, сматрамо да нам је дужност да се огласимо поводом овог историјског догађаја, вероватно најмаркантнијег из времена бруталног и крвавог разбијања бивше СФР Југославије од стране унутрашњих и спољашњих антисрпских војнополитичких чинилаца, тек писати књиге и научне расправе обзиром да је град Вуковар у сваком случају остао упечатљив споменик крваве борбе српског народа против повампирене хрватсконацистичке политике из времена усташко-нацистичке Неовисне Државе Хрватске (NDH, 1941.−1945. г.). Карактер „Вуковарске операције“ Као по обичају након пироманског (када је запаљен симбол демократије - Парламент) бандитско-уличарског државног удара од 5. октобра 2000.-те г. од стране NATO плаћеника (против другог бандита чији су партијско-идеолошки једномишљеници на власт у Србији као плаћеници Черчила и Стаљина дошли октобра 1944. г. с пушком у руци и из шуме и то од преко на Дрини ћуприје), и ове године се јављају ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Zašto sam protiv spomenika Zoranu Đinđiću!
Verujem da ću posle ovog pisanija izazvati veliki revolt kod ljudi koji nekritički svrstavaju Zorana Đinđića u velikane srpske političke misli, ali imam želju da se po pitanju eventualnog podizanja spomenika u Beogradu povede polemika. Nisam pristalica tog čina, jer, da bi se nekom podigao spomenik, ili po njemu dalo ime ulici, u najmanju ruku mora da protekne određeni period na osnovu koga bi istorija dala svoj sud. Period od tragične smrti Zorana Đinđića je suviše kratak, a na čelu Vlade koju je vodio bio je negde oko dve i po godine, što je malo vremena da bi se sagledalo njegovo delo. Najpre da krenemo od jedne zablude koja nam se stalno servira kako je on bio „prvi demokratski predsednik Vlade“. Taj besmisleni epitet „prvi demokratski“ je apsolutno netačan, jer i pre izbora Zorana Đinđića imali smo višestranačje i izbore i svi predsednici Vlada pre Đinđića proisticali su iz određene vladajuće većine ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*CIA: Kako je Tito prebacio 70 fabrika iz Srbije u Sloveniju i Hrvatsku
Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) postavila je na internet 12 miliona stranica sa kojih je skinuta oznaka tajnosti. Među njima je i izveštaj o transferu fabrika iz Srbije posle Drugog svetskog rata. Newsweek Srbija ekskluzivno otvara CIA dokument RDP80 - 00810A008600430009 - 4. Da li je Josip Broz Tito naredio da se, ubrzanim tempom, srpska industrija prebaci u zapadne delove SFRJ posle Rezolucije Informbiroa (doneta 1948. u Bukureštu) u strahu od invazije SSSR, ili je nešto drugo imao u glavi – pitanje je na koje Beograd, Zagreb I Ljubljana već 60 godina nude različite odgovore. CIA agentura u nekadašnjoj Jugoslaviji nije imala dilemu. Revnosno prateći sve što se ticalo ekonomije, prosledila je šefovima 13. decembra 1955.  izveštaj o transferu industrije u Sloveniju, primećujući da je oko ovog pitanja ”planula" dva meseca pre toga žestoka polemika između srpskog i crnogorskog rukovodstva Centralnog komiteta komunističke partije s jedne strane i slovenačkog, odnosno hrvatskog rukovodstva s ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Предаја Суверенитета Србије звана “Сарадња” са “Милосрдним Анђелом”
Када је 1914. Године Аустроугарска Влада послала Краљевини Србији ултиматум у коме се, између осталог, захтевало да Краљевина Србија одобри аустроугарским властима да пошаље на територију Србије своје инвестигаторе, укључујући и полицију, Влада Краљевине Србије је прихватила све услове изузев тај један, дозволу Аустроугаским органима власти да делују на територији Краљевине Србије а да - не подлежу јурисдикцији Србије. Последица је врло добро позната: Први Светски Рат! Разлог за ово одбијење Аустроугаског захтева био је заснован на правним и конститутивним принципима. Наиме, да би једна држава могла до постоји као правни идентитет и функционише као независна - та држава мора да располаже својим суверенитетом! Људи који су одбили ултиматум Аустроугарске 1914. године итекако су били свесни чему да тај захтев води губљењу суверенитета и независности, и зато су морали да га одбију и сачувају Независну, Суверену Србију. Разлике између ултиматума Аустроугарске од 1914. године и скорашњег споразума између Владе Србије о ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Амерички сан или мапа Русије после Трећег светског рата
Крајњи циљ САД и НАТО је да поделе (балканизују) и пацификују (финландизују) Руску Федерацију, највећу земљу на свету, чак и да успоставе темељ за вечиту нестабилност (сомализацију) широм Русије или барем једног дела остатка постсовјетског простора, како је учињено на Блиском Истоку и у Северној Африци. Будућност Русије – или више Русија, које би уствари биле много слабих и подељених друштава – био би деинстријализовани, сиромашни простор, без икаквих одбрамбених капацитета и структуре за експлоатацију ресурса. Била би то земља коју Вашингтон и његови НАТО савезници виде у демографском паду. ПЛАНОВИ ИМПЕРИЈЕ ЗА ХАОС У РУСИЈИ Распад Совјетског савеза није био довољан за Америку и НАТО. Крајњи циљ САД је да спрече било какву алтернативу са европског и азијског простора, тј. да спрече евроазијске интеграције. Зато је уништење Русије један од њихових стратешких циљева. Такви циљеви Вашингтона били у јеку током сукоба у Чеченији. Исти циљеви су били очигледно на сцени током Евромајдана у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*О злочинима комуниста над Србима
О злочинима комуниста током и после Другог светског рата, у посткомунистичким земљама, почело је да се говори када је пао Берлински зид, 1989. године. Новоформиране демократске владе отварале су тајне досијее, откопавале масовне гробнице, правиле пописе жртава и достојно их сахрањивале. Од бивших југословенских република најпре се огласила Словенија, откопавајући масовне гробнице жртава комуниста. Онда је тајне архиве отворила и Хрватска, објављујући документа о поратним ликвидацијама у Загребу, да би 31. марта Загреб повукао први корак раписујући међународну потерницу за 86-годишњим Симом Дубајићем, некадашњим Титовим мајором, којег терете за убиство 13.000 ратних заробљеника на Кочевском рогу 1945. године. Тако је иронијом судбине Хрватска постала прва земља бивше Југославије која је расписала потерницу за једним партизаном. Иронијом судбине јер су комунисти после рата највеће чистке правили у Србији, где то питање никад није дошло на дневни ред. Све кривичне пријаве поднете против комуниста до сада су одбијене, забрањено је откопавање безбројних масовних гробница, док приступ добро ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Тајне операције Запада против Србије и Русије
Везе српског и руског народа су бројне и дубоке. Њих карактеришу заједничко словенско порекло и православље, али и заједничка борба и слична судбина. Блискост Срба и Руса је потврђена и у стратегији њихових највећих непријатеља. Западне елите су веома предано радиле на разбијању СССР-а и Југославије, држава чији су заштитници били руски и српски народ. У тим процесима Запад није бирао средства. Користио је најподлије методе и најгоре злочинце да би дошао до свог циља. Међутим нестанак Совјетског савеза и Југославије био је само почетак. Западна плутократија је желела коначни обрачун са српским и руским народом, а повампирени нацизам је постао њихова ударна песница. Још 1991. године Европска заједница и САД су Југославију и СССР „изузели“ из међународног права и поставили су правила која ће се примењивати само на ове две државе.Те норме за Запад важе и данас. Декларација о смерницама за признање нових држава у Источној Европи и СССР-у и ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*НЕ TУГУЈ  СРБИЈО
Не треба човек да буде баш превише паметан па да лако уочи како нам је ових дана, у предизборнј грозници ова наша лепа Србијица располућена на два дијаметрално супротна пола. На једној страни све нам иде како треба, све цвета, имамо најбољу државу, најпоштенију и најспособнију власт, млади људи се запошљавају, производња расте, корупција је сузбијена, напокон имамо владавину закона... живимо као у рају. Наша мала Србијица је најхуманија држава на свету. Нећемо ми ваљда као неки тамо Трамп да спречавамо мигранте да улазе у нашу земљу или, не дај Боже, као Виктор Орбан да дижемо ограду. Хуман је српски народ. Шта је то за државу Србију да се обезбеди хуман смештај за десетак хиљада белосветских миграната. Треба дати пример свету како једна мала држава може да обезбеди добро опремљене прихватне центре у којима ће ти „несрећници“ имати све: храну, одећу, комфор, здравствену заштиту. То је тако кад човек гледа ТВ ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Povodom Dana mladosti: Zašto je Titu bila važna samostalnost Kosova
Najveći problem sa Titom je što su njegov lik i delo i dalje ovejani misterijom i tajnom. Istoričari i istraživači poslednje dve i više decenija pokušavaju da osvetle ko je zaista bio Josip Broz, i šta je zapravo ostavio iza sebe. Piše Veljko Miladinović Datum: 25/05/2016 Dan mladosti, iliti Titov rođendan koji to nije, ali smo voleli tako da ga doživljavamo, praznik je za neizlečive jugonostalgičare koje nikada nije napuštala ljubav prema Titu. Posle dve i po decenije teške političko-ekonomske krize na „zapadnom Balkanu" - ah, kako bi de Tito prevrnuo u grobu da čuje ovaj izraz - popularnost „druga Starog" konstantno oživljava širom nekadašnje države sa šest buktinja. To nije samo odraz ideološke reinkarnacije komunizma ili socijalizma sam samoupravljanjem i ostalim derivatima. Zapravo, nema nikakve veze s tim. Istorijski otklon, i proteklo vreme "koje leči sve", nose sa sobom i tu nus pojavu relativizacije (i hipsterizacije) diktatorskih, totalitarnih ili autoritarnih sistema - ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Руско ордење Брозовим колаборационистима са фашизмом
Руковање усташа и партизана у Босни 1942. г. У амбасади Руске Федерације у Београду је 19. фебруара 2015. г. одржан свечани пријем поводом празника „Дана Браниоца Отаџбине“ а којом приликом је амбасада Русије доделила одликовања „српским ветеранима Другог светског рата“ за њихов допринос заједничкој совјетско-југословенској (српској) борби против фашизма (како то стоји на званичном сајту амбасаде Русије у Србији). Међутим, овде се под плаштом „српских ветерана“ из Другог светског рата крију Брозови партизани који су у току самог рата пре свега тесно сарађивали са хрватским нацистичким усташама па чак и са Немцима, а најмање се борили управо против фашизма. Овом приликом нећемо улазити у разлоге горње одлуке руских дипломатских представника у Србији али бисмо скренули пажњу на чињеницу да се и након 70 година од завршетка Другог светског рата његова истинска суштина на југословенским просторима и даље фалсификује и прекраја по квази-историографским аршинима Брозове пре свега антисрпске титологије. Југословенска послератна историографија у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
“Српске новине”, бр. 690, фебруар 2016. г.
*Стравични злочини комуниста у Србији
*Православна црква на Вису, коју су комунисти срушили 1963. г.
*Genocid bez kazne
О “капитулацији” Краљевине Југославије (17. априла 1941. г.)
Najbolji način stvaranja partizanske vojske J. B. Tita
*Поглед на Русију изнутра – Најопаснији је рањени медвед
*Стара шумадијска кућа и стари вајат из села Овсишта (Јошаница)
*На бомбама је писало „Срећан Ускрс“ (1. део)
Истина о 42. хрватској домобранској “Вражјој дивизији”
*Прва постхладноратовска “хуманитарна интервенција” − Вуковар 1991. г.
*Zašto sam protiv spomenika Zoranu Đinđiću!
*CIA: Kako je Tito prebacio 70 fabrika iz Srbije u Sloveniju i Hrvatsku
Предаја Суверенитета Србије звана “Сарадња” са “Милосрдним Анђелом”
*Амерички сан или мапа Русије после Трећег светског рата
*О злочинима комуниста над Србима
*Тајне операције Запада против Србије и Русије
*НЕ TУГУЈ СРБИЈО
Povodom Dana mladosti: Zašto je Titu bila važna samostalnost Kosova
Руско ордење Брозовим колаборационистима са фашизмом
Share