*Носталгична брозомбијада псеудоповесничара „Novog plamena“

Титологијом за ренесансу Титославије

У намери да повампире титолошке фалсификате о КПЈ/СКЈ као и улози ове гангстерске политичке организације у повести „народа и народности Југославије“, носталгични југоброзомбии окупљени око памфлетско-пропагандног новокомунистичког портала „Novi plamen“ (www.noviplamen.org) и предвођени псеудоповесничарем Стефаном (Стипетом?) Гужвицом изигравајући знанствене академске раднике константно покушавају да протуре старе фалсификат-тезе југословенске антинаучне историографије познате као „титологије“ из доба Титославије – обећане земље једног аустроугарског каплара из хрватског Загорја.

Носталгија као психолошка појава или стање духа сама по себи није опасна али јесте уколико је заснована на нереалној и лажној идеологизацији онога за чим се тугује, а то су у овом случају новопламеног Гужвице и његових југоброзомби другова са истог памфлетског портала она „добра стара Брозова времена“ која су нам омогућили његова КПЈ/СКЈ, а чија је званична титоистичка титологија препуна повесних фалсификата и исполитизованих интерпретација којих се новопламени југоброзомбии још увек „држе као пијан плота“.

Овде се конкретно ради о памфлетској пљувачини Стефана Гужвице на порталу „Novog plamena“ у виду текста под насловом „O „saradnji“ komunista i ustaša“, а који се иначе највећим делом бави мојим наводно псеудоисториографским писањем о југокомунистима и нарочито антисрпском карактеру КПЈ/СКЈ као и колаборацији Брозових партизана са Павелићевим усташама у Другом светском рату. Овај идеолошко-политички памфлет у целости можете прочитати на следећем линку: http://noviplamen.org/tekstovi/2016/10/o-saradnji-komunista-i-ustasa.

У доњем тексту бих желео да одреагујем у најосновнијим цртама на ову памфлетску бљувотину новопламених брозомбија обзиром да се иста већ увелико шири, тј. преобјављује, по разноразним сличним брозомбијевским порталима на интернету у циљу ширења носталгије за антисрпском и великохрватском Титославијом. Опширније реаговање је у току писања и биће публиковано у најскоријем времену.

Тактика југоброзомбијевског обрачуна са неистомишљеницима

Аутор текста, (не)извесни Стефан Гужвица, још пре допуштања читаоцима да се упознају са истим пресуђује ad hoc ко је ко и шта је шта тако да се још на самом почетку текста читаоцима дају политичко-идеолошко „исправне“ смернице у правцу допуштеног размишљања и коначног верификовања самог чланка који очито да има за једини тактички циљ да морално и академски дезавуише ауторе којима се бави, тј. критикује. Оваква партијско-политичка методологија обрачуна са свим неистомишљеницима, политичким противницима и националним непријатељима је добро позната ставка у начину револуционарне борбе југословенских комуниста још од самог оснивања КПЈ на Вуковарском конгресу од скоро пре једног столећа (20.−25. јун 1920. г.). Дакле, југокомунисти користе једну те исту револуционарну тактику у наративној борби против својих неистомишљеника читав један век, а та тактика се управо састоји од изношења замена теза још пре почетка било какве расправе као и директних напада и наративног блаћења противника у морално-политичком контексту. На овај начин се код недовољно упућеног обичног света, тј. „широких народних маса“, ствара вештачки утисак стручне некомпетентности и моралне искварености нападнутог противника – ефекат који су титоисти одлично искористили (тј. злоупотребили) у својој револуционарној борби за преотимање власти у читавој Југославији ради увођења антисрпске и пре свега антисрбијанске диктатуре и терора. Тако се титоистички метод моралне и стручне деградације неистомишљеника уз подметање ноторних лажи у тактичком виду замена политичко-историјских теза показао, уз помоћ физичког терора и репресије државно-полицијског апарата, као крајње плодотворан у функцији испирања мозгова грађана послератне Титославије али пре свега Срба и грађана Србије који су одувек аустроугарском каплару били не само кост у грлу већ пре свега главни изворник његове политичко-идеолошке шизофреније којом се инфицирао у србофобичној Двојној Монархији.

Јосип Броз Тито, на чији рачун не постоји ни једно једино слово на порталу „Novog plamena“, је своју римокатоличко-франкофуртимашку србофобију конкретно испољио још 1914.−1915. г. ратујући на територији окупиране Западне Србије у аустроугарском плавом мундиру као припадник злогласне и крволочне хрватске домобранске „Vražje divizije“, а за то своје војевање зарадио подофицирско унапређење и ордење од цара Фрање Јосифа I. На место злочина из Првог светског рата, Броз се вратио 1941. г. да настави тамо где је стао 1915. г. Наравно, на једном порталу типа „Novog plamena“ овакве фактографске пикантерије из вођине биографије нећете никада наћи али хоћете морално-стручну деградацију и дезавуисање оних аутора који се баве историографијом, а не историјом „југословенских народа и народности“. Читава поента портала „Novog plamena“ и јесте у томе да његови аутори-сарадници, типа Стефана Гужвице, не разликују, или још боље речено не желе да разликују, (званичну дневнополитичку) историју од (критичке идеолошки необојене) историографије јер им то и није домаћи дневнополитички задатак за који добијају хонораре нити им се уклапа у идеолошко-политичку концепцију портала.

Докази о антисрпском карактеру КПЈ/СКЈ

За друга Гужвицу су дакле сви који сумњају у националну (тј. антисрпску) политику КПЈ/СКЈ једноставно националисти и фалш-знанственици који се баве грубим фалсификовањем повесних извора и већ „доказаних“ чињеница (од стране Брозове титологије).

Овде бисмо титолошким друговима и другарицама навели само основне и конкретне доказе (top ten) о антисрпској политици КПЈ/СКЈ, а који су већ постали неспорни у круговима критичких историографа који су раскрстили са политичко-идеолошким подметачинама Гужвицине квазинаучне титологије и Брозове револуционарне партизанштине:

  • Југокомунисти око Броза су се одувек борили за што већу (Брозову отаџбину) Хрватску и што мању Србију у којој је Броз ратовао у Првом светском рату као припадник хрватске домобранске „Vražje divizije“ (претече Францетићеве усташко-кољачке „Crne legije“ из Другог светског рата). Познато је да је неколико солдата „Vražje divizije“ касније приступило усташком покрету. Иначе, 42. Домобранска пешачка дивизија, позната као „Вражја“, борила се 1914. г. у Срему, Бици на Церу и Бици на Колубари, а делови те дивизије (25. пук у коме је био и Јосип Броз) су остали у Србији све до јануара 1915. г. када су пребачени у Галицију. Какву сте политику могли да очекујете од једног „вражијег“ Броза двадесетак година касније када се докопао функције генсека КПЈ?
  • Јосип Броз Тито као генсек КПЈ је (врло вероватно у договору са усташким поглавником у Загребу) прешао у лето 1941. г. из главног града НДХ у Београд и Западну Србију како би организовао устанак против окупатора како то стоји у званичним титолошким историјама. Међутим, прави циљ дизања оваквог устанка у Србији није била никаква борба против окупатора већ намерно изазивање и провоцирање немачких окупационих снага за вршење масовних одмазда над србијанским цивилима по пропорцији 100 цивила за једног убијеног и 50 за једног рањеног немачког војника. Наравно, Броз није организовао устанак у Хрватској против усташких кољача ради спасавања српских цивила већ је прешао Дрину да изазива масовне егзекуције над цивилима у Србији. Тако су Павелић и Броз поделили 1941. г. подручје Југославије на две зоне сатирања Срба: усташе западно од Дрине, а комунисти источно од Дрине. Велики број партизана је у лето 1941. г. дошао управо са простора НДХ у Србију да диже устанак а њихово национално порекло се тактички скривало од стране титологије. Тако Стефан Филиповић није био никакав Стефан већ Стјепан што је врло вероватно и у случају Стефана Гужвице. Ко су и шта су Стјепани или Стипани, познато је.
  • Такозвани „устанак“ народа Србије од 7. јула 1941. г. против окупатора је био почетак чистог грађанског рата који су отпочели Брозови комунисти тако што су тог дана у Белој Цркви убили српског жандарма, а не немачког или неког другог окупационог војника (мађарског или бугарског). На подручју НДХ комунисти не предузимају никакве операције против усташа, Немаца или Италијана, а устанак српског народа на подручју усташке НДХ из јуна (не јула него баш из јуна) 1941. г. нема никакве везе са комунистима који су тада били у пакту са Хитлером.
  • Константна директна и индиректна колаборација Брозових партизана са Павелићевим усташама у току читавог рата на подручју НДХ је најчвршћи и необориви доказ антисрпске политике КПЈ и тзв. НОВЈ. О дотичној колаборацији директно говори и реномирани словеначки повесничар Јоже Пирјевец (кога иначе камарад Гужвица цитира у свом горњеспоменутом и наведеном идеолошко-политичком памфлету само онда када му је потребан за доказивање својих теза), нпр.: Jože Pirjevec, Tito i drugovi, I deo, Beograd: Laguna, 2013, str. 180−183. О директној и недвосмисленој колаборацији Брозових партизана са немачко-нацистичким окупатором постоји и необориви аутентично-оригинални архивски документ из Војног архива у Београду на немачком језику и откуцан на писаћој машини. У горњем десном углу документа стоји да је настао у Горњем Вакуфу 11. марта 1943. г. док у његовом доњем десном углу стоје аутографи три Брозова преговарача и углављивача колаборацијског споразума са немачким нацистима против Југословенске војске у Отаџбини ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића. Факсимил документа је објављен у: Перо Симић, Тито, феномен 20. века, Београд: Службени гласник, 2011, стр. 188. Друг Гужвица, наравно, није упознат са овим и оваквим документима па их стога и не наводи у свом паланачком памфлету што јасно говори о његовој академско-професионалној „стручности“ и добрим знанственим намерама бављења историјом „народа и народности Југославије“ у Другом светском рату (и шире).
  • Након окупације Србије у јесен 1944. г. титоисти спроводе масован терор и ликвидације цивилног становништва тако да је у наредне две године побијено најмање 70.000 србијанских грађана, а можда и читавих 100.000 (видети збирку докумената: Срђан Цветковић, У име народа!: Илустрована енциклопедија политичке репресије у Србији 1944−1953, Београд: Историјски музеј Србије−Evro-Giunti, 2014; рецензенти: Др Коста Николић и Др Владимир Петровић). Само у Београду су титоисти ликвидирали више „народних непријатеља“ него у читавој Брозовој отаџбини Хрватској. Познато је да је сам Броз пред инвазију на Србију од стране прекодринске партизанштине својим командантима и саборцима изјавио у виду политичке директиве да се у Србији имају понашати као у „непријатељској земљи“. Није нам познато да је такву изјаву својим партизанима Броз икада изрекао у вези са Хрватском. Комунистички терор у „ослобођеној“ Југославији је био национално-географски асиметричан јер је Србија убедљиво највише страдала у обрачуну Брозове партизанштине са „народним и класним непријатељем“. Ова политика асиметријске диспропорције се такође односи и на случај Голог отока на коме је убедљиво највише заточеника било управо српске националности.
  • Премештање 70 фабрика из Србије у Хрватску и Словенију непосредно након Другог светског рата сигурно није био чин политике „братства и јединства“ већ чист акт мржње према Србији и Србима. Оваквом политиком се намерно уништавала индустријска инфрастуктура Србије док се на другој страни у Хрватској и Словенији иста знатно квалитативно побољшавала. Међутим, треба нагласити да политика југокомуниста оријентисана на уништавање србијанског индустријског фонда датира још из времена Другог светског рата када је 1944. г. Јосип Броз Тито лично издавао жеље и поздраве Великој Британији у вези бомбардовања „непријатељских“ циљева у Југославији или је пак обавезно те жеље и поздраве других лично одобравао. Тако је 6. септембра 1944. г. (на рођендан југословенског краља Петра Другог Карађорђевића) скоро са земљом сравњен Лесковац (као и Подгорица у то време) који је бар до тада био познат као „српски Манчестер“. На овај начин је знатно уништена србијанска индустријска инфраструктура у граду који су, иначе, 29. августа 1944. г. ослободиле формације ЈВуО Драже Михаиловића савладавши непријатељски гарнизон сачињен од Немаца и Шиптара и освојивши притом богат ратни плен. Ово бомбардовање Лесковца је тражио Коча Поповић, а Броз одобрио. На овај начин стартне позиције развитка југословенских република након рата нису биле нимало исте, тј. равноправне, јер су Хрватска и Словенија још од самог почетка Титославије имале супериорнији економско-индустријски положај у односу на све остале делове земље. Треба се потсетити да словеначка и хрватска индустријска инфраструктура нису нити уништаване од стране окупатора нити бомбардоване на захтеве Јосипа Броза у току рата за разлику од Србије. Зашто Броз није тражио да се бомбардују његова мајчетина Словенија и татковина Хрватска није познато али је лако закључити исто као и зашто је бивши солдат аустроугарске „Vražje divizije“ слао Лондону 1944. г. спискове србијанских градова за одстрел.
  • Потсетимо се да генсек КПЈ/СКЈ није никада лично, нити званично нити незванично, посетио иједно масовно стратиште Срба из Другог светског рата од крагујевачких Шумарица преко Јасеновца, Јадовна и осталих двадесетак усташких логора у НДХ до Сремског фронта, а камо ли да је присуствовао званичној комеморацији жртава. Између осталог, слање србијанске голобраде, босоноге и потпуно необучене младежи на Сремски фронт 1945. г. против одлично наоружаних и опремљених Немаца и усташа је још један доказ „превелике и исконске љубави“ аустроугарског каплара према Србима и Србији. Ђенерал Милан Недић као управник окупиране Србије је успевао четири године да брани Србију на Дрини и Сави од упада усташких кољача из НДХ све до „ослобођења“ Србије од стране Брозове прекодринске солдатеске да би самозвани „маршал“ Броз урадио оно што није успело поглавнику Павелићу за време Недића слањем србијанске младежи на Сремски (тј. усташки) фронт директно на „под нож“ својим Хрватима и Немцима.
  • Одвајање Војводине и КосМета од остатака Србије након 1945. г. је чист антисрпски чин од стране нових комунистичких власти у Југославији. Исте те власти су на другој страни Југославије створиле Велику Хрватску и Велику Словенију без икаквих (кон)федералних јединица (нпр. АП Крајина или АП Истра…). Познато је и то да је на основу сведочења Душана Биланџића сам Тито 1974. г. у вези са доношењем новог (конфедералног) Устава СФРЈ изјавио да управо и жели да од Србије остане само Београдски пашалук. Ова изјава као и сам Устав СФРЈ из 1974. г. су за другове из „Novog plamena“ вероватно најчистији докази Брозове „искрене љубави“ према Србији и Србима.
  • Физичко затирање масовних стратишта Срба у НДХ након рата (бетонирање крашких јама у Херцеговини, комплетно уништавање јасеновачког логора смрти) је такође за друга Гужвицу чист доказ политике „братства и јединства“ нових КПЈ/СКЈ власти.
  • Законска забрана повратка протераних Срба и „Црногораца“ из 1945. г. на КосМет (око 100.000 прогнаника од стране нацифашистичких власти Велике Шипније од 1941. до 1945. г.) од стране Брозове партизанштине је ваљда чист вид србољубља исто као и вештачко стварање три фантомске нације (Муслимани, Македонци и Црногорци) од српског националног бића. Итд…

Против ревизије титоистичких кривотворина

У свом памфлету се „историчар“ Гужвица из неког разлога не позива на мој научни чланак објављен у стручном часопису, а који се управо бави питањем антисрпског карактера КПЈ и југокомуниста (иако је Гужвица очито добро прочешљао моју научну библиографију): “Антисрпски карактер Комунистичке партије Југославије”,  Serbian Studies Research, Vol. 3, No. 1, Novi Sad, 2012, str. 73−88, ISSN 2217-5210. Овај „пропуст“ се може објаснити само на два начина:

1) Или дотични камарад није фамилијаран са српском ћирилицом на којој је чланак написан.

2) Или се резултати истраживања изнети у чланку идеолошко-политички не уклапају у пропагандну концепцију портала „Novog plamena“.

Чланак је, иначе, објављен у једном од реномираних стручних часописа из области друштвених наука, а издаје га Научно удружење за развој српских студија у Новом Саду. Часопис је индексиран у EBSCO бази података и подлеже политици пуне и ригурозне научне рецензије чланака који се у њему објављују. Уредништво броја часописа у коме је објављен мој чланак о антисрпском карактеру и политици КПЈ се састојало од девет чланова из шест земаља, а рецензенти нису доставили никакве стручне примедбе на текст чланка тако да је објављен онако како је оригинално и написан изузевши мање стилистичке и граматичке корекције. Колико друг Гужвица има објављених знанствених чланака на исту или сличну тему у научним часописима истог реномеа није ми познато обзиром да се не зна ни ко је ни шта је Стефан (Стипе?) Гужвица у научним круговима. За све заинтересоване достављам линк до скенираног читавог броја часописа заједно са текстом чланка: https://www.scribd.com/document/97827970/Sotirovic-Serbian-Studies-Research-Novi-Sad-2012-clanak-ANTISRPSKI-KARAKTER-KOMUNISTICKE-PARTIJE-JUGOSLAVIJE-str-73-88#from_embed.

Да камарад Гужвица није од (историографске) струке говори чињеница да није упознат са правим стањем у савременој српској историографији, а на то нас наводи његово погрешно тврђење да „Uprkos svojoj neosnovanosti, ove teorije su naišle na široku podršku, i često se reprodukuju u masovnim medijima. U tome naročito prednjače istoričar Vladislav B. Sotirović i novinar Ratko Dmitrović“. Наиме, у тзв. ревизији титоистичких лажи у оквиру званичне брозомбијевске титологије у последњих двадесетак година сигурно не предњачи никакав новинар Дмитровић нити моја маленкост већ пре свега Милослав Самарџић, Коста Николић или Бојан Димитријевић. Гужвици очито да није познато да је на југословенским просторима још 1980.-их година научну ревизију титолошких фалсификата започео Веселин Ђуретић, а та ревизија је баш оно што једном Гужвици највише и смета. То је управо и основна функција портала „Novog plamena“: борба свим средствима за цементирање титологије!


Проф. Др Владислав Б. Сотировић

www.global-politics.eu/sotirovic

sotirovic@global-politics.eu

© Владислав Б. Сотировић и Гласник Овсишта (www.ovsishte.com) 2017

 


Изјава:

Одговорни уредник и власник електронско-информативног магазина ГЛАСНИК ОВСИШТА као и аутори текстова објављених на порталу www.ovsishte.com не сносе никакву моралну, материјалну или судско-правну одговорност за садржаје који се налазе на порталу.

Одговорни уредник и власник портала није правно-судски одговоран за садржаје који се налазе на екстерним порталима.

Рад портала се финансира од Ваших донација.

Срдачно Ваш,

Проф. Др Владислав Б. Сотировић

sotirovic@global-politics.eu

 

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save 

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
*Месна заједница Овсиште, 34310 Топола, Централна Шумадија, Србија
Месна заједница Овсиште, 34310 Топола, Централна Шумадија, Србија Улаз у село (МЗ) Овсиште из правца села (МЗ) Трнаве Грб града Тополе - престонице Карађорђеве Србије ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ОВСИШТУ: Држава - Србија Управни округ - Шумадијски Општина - Топола Број становника 2011. г. - 536 Временска зона - средњеевропска (UTC+1) Надморска висина - 320 м. Телефонски позивни број - 034 Поштански број - 34310 Ауторегистарска ознака - ТО Број домаћинстава 2002. г. - 183 Етнички састав становништва 2014. г. - >99% Срби Сеоска слава - Прокопље (8./21. јул) Село Овсиште је родно место Радоја Домановића (1873-1908) Поглед на планину Рудник (1132 м/нв) из Јошанице, горње Овсиште Стара шумадијска кућа у горњем Овсишту - Јошаница Стари шумадијски вајат у горњем Овсишту - Јошаница Народна ношња у Овсишту између два светска рата Проф. Др. Петар Грујић (рођен 22. априла 1941. г.) - најеминентнији рођени Овсиштанин   Равногорци из села Овсишта у Горској краљевој гарди Николе Калабића за време Другог светског рата Предлог назива главне улице у МЗ Овсиште Save
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Ko je Vojislav Šešelj?
Vojislav Šešelj je prvi put došao u Beograd januara 1983. g. Tom prilikom Vuk Drašković pravi intervju sa njim, za "Omladinske novine". Na pitanje "šta je po nacionalnosti?", Šešelj je odgovorio: "Jugosloven". Po izlasku iz zatvora u Zenici i preseljenju u Srbiju, Šešelj postaje član “Hrvatskog sociološkog društva” i drži seriju predavanja u Zagrebu, kao član “Hrvatskog sociološkog društva”. Početkom 1988. g. u porti manastira Ljubostinja, Vuk Drašković, Milan Komnenić, Danko Popović i još neki, uče Šešelja kako se krsti po pravoslavnom obredu. On to do tada nije znao. U junu 1990. g. Šešelj formira takozvani “Srpski četnički pokret”. Kao "četnički vojvoda", a to zvanje mu je dodelio Momčilo Đujić, prilikom Šešeljevog boravka u Americi, u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, on tokom leta 1990. g., između ostalog, otkopčava šlic i zgranutim prolaznicima pokazuje svoj "vojvodski". Besan na Beograđane koji su ga tada smatrali običnim cirkuzantom i uličnim siledžijom, psovao im je majku ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Колаборација Брозових партизана са усташама: Једна аутентична фотографија
Источна Босна 1942. г.: Руковање Брозовог партизана са усташом Анта Павелића. Типичан доказ о круцијалној, систематској, свеобухватној и планској колаборацији два Хрвата и њихових војски на просторима усташке Неовисне Државе Хрватске у току читавог Другог светског рата. Сарадња се односила искључиво против Југословенске Војске у Отаџбини под командом ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића Расправљајте на нашој Твитер страници! Save
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Покушај данашње диктатуре лажи да настави злочиначку оперету Брозовштине!
Шта заиста значи диктатура диригованог медијског дречања против рехабилитације суђења Дражи Михаиловићу? Иако лаж криминализације и њена лоботомистичка контрола мисли немају никакав легитимитет, ипак... Лажљивци врече ли врече: Ми смо једина истина, истина је само оно што ми кажемо! Наравно, узурпатори никад не сматрају себе узурпаторима, међутим... против кога врече узурпатори? Врече против оног дела Српског Народа који је одбио и одбија да живи лаж! Виђено из те реалности, из “Полемике – Зашто је рехабилитација генерала Михаиловића ипак више морално него политичко питање”(1) и “Око чега полемише Мирослав Лазански”(2), уз велико поштовање аутора наведених написа, Г. Стефана Каргановића... ипак... ничу круцијална суштинска питања о “излечењу”! Зато што се ради не само о “нацији” – већ о “излечењу” Поштења Српског Националног Духа и “излечењу” Поштења Истине! Према томе, круцијална су питања: “Излечење” од чега? “Излечењe” кога? Из тога произилази још једно круцијало питање: Да ли је рекламирано “помирење” логично... или је бесмислено? Зашто ова питалица? ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Кочини Кочићи
Пре једно добрих десет година, један мој познаник, у необавезном разговору саопшти крајње уверљиво, да је једини чист и поштен комуниста човек или човек комуниста друг Коча Поповић, наш Србин човек, из богате буржујске београдске фамилије. “Замисли он је народу поклонио сву своју имовину“. Нисам посебно улазила у расправу. А све из жеље да не заподевам кавгу, тако својствену нама. А и да избегнем да другима у друштву буде непријатно. Овај разговор сам послала у мождану фиоку и оног, последњег пута када се славило ослобађање (читај окупирање српске нам престонице. Бомбардоване око педесет пута у историји) 1944 године. Тог дана, јунак нашег доба са почетка текста, добио је и своју улицу у родном му Београду. Улица Загребачка преименована је. Сада се сетих, како је том приликом, млади јуловски стрелац који је некада фурао имиџ Ернеста Геваре, познатијег као Че, изјавио да Коча јесте грешио али нико није безгрешан (чак и ако је ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Друга Србија против Косте Николића, а о ОЗНИ да и не говоримо
ДРУГОСРБИЈАНЦИ ПОНОВО ЈАШУ Ове јесени се у Београду, окуженим духом самопорицања и неотитоизма, појавио Антифашистички манифест, који су обнародовали Савез антифашиста Србије, Жене у црном и Хелсиншки одбор за људска права. Предвођени Сташом Зајовић и Соњом Бисерко, домаћи „антифашисти“ подсетили су да је Србија, после распада СФРЈ, уместо „антифашизма, демократије и мира“, изабрала „пут национализма, рехебилитације четничког покрета, оживљања пројекта о Великој Србији, нетолеранције и ратне авантуре“. У стилу песме из „наводно ослободилачке борбе“, Млада партизанка бомбе бацала, потписници манифеста су за сва зла нашег друштва, од незапослености, преко корупције, до „масовне апатије“, оптужили „неспособну политичку класу и њену злочиначку равногорску идеологију“ (Борис Тадић равногорац? Ивица Дачић и Дража? Вучићев саветник није Гузенбауер, него Калабић?) Антифашисти/киње тако усташе против закона о изједначавању четника и партизана као и против рехабилитације четника, чиме се, веле, „оправдавају четнички злочини, рехабилитује фашизам, а сарадници фашиста проглашавају антифашистима и најзад релативизују фашизам и антифашизам“. То све доприноси ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Ултиматум који је шокирао свет (23. јул 1914. г.)
То је “најужаснији документ који је једна држава икада уручила некој другој држави” оценио је, аустроугарски ултиматум Србији, британски министар спољних послова Едвард Греј. Влада у Београду је коментар сажела у једној реченици: “Не остаје ништа друго него да се гине.” Преносимо из књиге др Андреја Митровића “Србија у Првом светском рату” део из поглавља о јулској кризи 1914. Посланик Владимир барон фон Гизл је 23. јула 1914. у 18 часова уручио ултимативну ноту заступнику српског председника владе Лазару Пачуу, министру финансија. Одговор је тражен, како је изрично стајало у документу, у року од 48 часова. Тренутак предаје био је одређен жељом Беча да се сачека одлазак француског председника Републике из Русије пошто се желело спречити руско-француско саветовање на највишем нивоу поводом ултиматума Србији и тиме онемогућити овим силама да брзо заузму заједнички став. То је било и постигнуто. Такође је било одлучено да текст ултиматума буде стављен на знање другим великим силама ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Приказ књиге: “Стрељање историје“
Крунски доказ за рехабилитацију команданта југословенске војске у отаџбини, генерала Драже Драгољуба Михаиловића, била је засигурно књига ,,Стрељање историје“ ,америчког историчара, бившег војног обавештајца Роберта Мекдауела који је у време Другог светског рата напустио Јосипа Броза и отишао у штаб генерала Драже. Књигу је приредио за штампу господин Мајкл Мића Раденковић, родом из Почековине код Трстеника, који већ деценијама живи у Америци и био је изузетан пријатељ са Мекдауелом, универзитетским професором антропологије, историчарем, обавештајцем Канцеларије за стратешке задатке из које је настала ЦИА, задужен за анализу Балкана, а уједно и последњи официр за везу код генерала Драгољуба Михаиловића. Књига ,,Стрељање историје“ сведочи да су Дража и официри окупљени око њега деловали у складу са Заклетвом коју су положили и били у обавези да воде борбу против окупатора, па Роберт Мекдауел потврђује „Опсег ратних операција Покрета Равна гора у рату против неизмерно надмоћнијих нациста је вођен на фронту, али и у позадини, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Погледајте насловне стране листа ‘Шарли Ебдо’ пред бомбардовање Србије 1999. (ФОТО)
Погледајте насловне стране листа „Шарли Ебдо“ пред бомбардовање Србије 1999. (ФОТО) АРАНЂЕЛОВАЦ – Српски народни покрет „Наши“ издао је саопштење у којем је позвао све који пале свеће због масакра у редакцији француског сатиричног листа „Шарли Ебдо“ да запале и свећу за убијене у НАТО агресији на СРЈ 1999. године. Ова организација је објавила две насловне стране тог чаописа из 1999. године у коме се вређају Срби. – Сваки злочин је страшан и за осуду, посебно губитак људских живота,  па зато постављамо питање „Зашто се нико од српских политичара не оглашава о жртвама бомбародвања 1999. године„, или је о тим страдањима забрањено говорити, јер су Србе  карикатуристи листа „Шарли Ебдо““  представљали као злочинце уз натписе „шта је нема више ништа да се силује„ и „романтични растанак Србије и Косова„Такве карикатуре су допринеле да дође до војне интервенције на Србију, а српски народ је представљан као геноцидан у злочиначки. У то име позивамо све ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Поглед на Русију изнутра – Најопаснији је рањени медвед
(Стратфор, 16. 12. 2014) Прошле недеље допутовао сам у Москву у 16:30, 8. децембра. Постаје мрачно у Москви у то време, а Сунце не свиће до 10 сати пре подне у ово доба године, тзв. црни дани насупрот белим ноћима. За свакога ко је научио да живи близу Екватора ово је узнемирујуће. То је први знак да сте не само у страној земљи, на шта сам ја навикао, већ и у страном окружењу. Ипак, док се возимо ка центру Москве, преко сат времена, саобраћај и радови на путу јесу нешто уобичајено. Москва има три аеродрома, а ми смо дошли са најудаљенијег од центра, Домодедово, који је главни међународни аеродром. У Москви је присутна бесконачна рестаурација и док зауставља саобраћај, указује на то да се просперитет наставља, барем у престоници. Наш домаћин нас је сачекао и брзо смо отишли на посао причајући о догађајима током дана. Он је провео велики део времена у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Некажњено убијање српског народа
Душан Марић: НИКО КАО СРБИ ДАНАС НЕ РАЗУМЕ ФРАНЦУЗЕ By РЕПОРТЕР on 14. новембар 2015. ИСЛАМСКИ, АЛИ И ФРАНЦУСКИ, АМЕРИЧКИ, НЕМАЧКИ, ЕНГЛЕСКИ…. ТЕРОРИСТИ ВЕЋ 25 ГОДИНА НЕКАЖЊЕНО УБИЈАЈУ СРПСКИ НАРОД Пише: Душан Марић Нико Французе овог 14. новембра 2015. године не разуме боље од Срба. Јер оно што су Французи од терориста доживели 13. новембра Срби од терориста доживљавају већ 25 година. Французи су с времена на време жртве исламских терориста. Срби су дуже од две деценије жртва исламских и француских терориста. Удружених са терористима из САД, Немачке, Енглеске, Холандије, Италије, Канаде, Белгије, Канаде, Аустралије…. Исламски терористи који данас, 2015. године, по Блиском истоку одсецају главе невиним људима су још 1994. године на Црном врху између Теслића и Тешња ритуално одсецали главе заробљеним српским војницима. У јесен 1995. и пролеће 1996. године Републици Српској испоручено је неколико десетина обезглављених тела припадника ВРС из Србца, Прњавора и других делова БиХ који су у јесен 1995. године ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*KOSTA ČAVOŠKI: Kako su komunisti uništili državu srpskog naroda
Piše: Kosta Čavoški Nezavisno Kosovo, Republika Vojvodina, Nezavisni Sandžak, tzv. „Crnogorska nacija“ – ove ekstremističke ideje nastale su pod okriljen KPJ. Catena mundi otkriva kako su komunisti razbili državu srpskog naroda. /…/ Dok je KPJ verovala da je Jugoslavija „jedna nacionalna država“ i stajala „na braniku ideje nacionalnog jedinstva i sviju nacionalnosti u zemlji“, nikome nije smetala ni mala ni velika Srbija niti je postavljao pitanje koje su to zemlje srpske a koje nesrpske. Kada se počev od 1924, po nalogu Kominterne, KPJ počela da bori za ukidanje „velikosrpske hegemonije“, započelo je tugaljivo utvrđivanje koje su to zemlje nesrpske (slovenačke, hrvatske, albanske itd.), a koje jedino mogu biti srpske. Time su na posredan način utvrđene i granice neke buduće, avnojevske ili brionske Srbije. Već 1924. godine KPJ je osporila pripadnost Vojvodine Srbiji kada je zaključila da su imperijalistički ugovori o miru „podvrgli ugnjetavanju srpske buržoazije kompaktne mase Mađara, Nemaca i Rumuna u Vojvodini“. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Ниједна српска ратна застава није заробљена
Немачки цар Вилхелм II je, током Првог светског рата, затражио од свог генерала Аугуста фон Мекензена, да му донесе барем једну заплењену српску ратну заставу, али је добио одговор који га је запрепастио. Генерал му је одговорио да не поседује ниједну. Од 51. пуковске заставе, колико је поседовала српска војска током балканских и Првог светског рата, ниједна није пала у непријатељске руке, што је био преседан у историји модерног ратовања. Војне заставе 51. пуку српске војске на Бањици је 26. јуна и 30. новембра 1911. године свечано је уручио краљ Петар Први Карађорђевић. Под њима су се српски пукови борили у два балканска и Првом светском рату. Ниједну заставу непријатељи нису заробили. Војничка и народна част је сачувана. Од педесет једне заставе са којима се ратовало од 1912. до 1918. године у депоима Војног музеја у Београду чува се 47 војних барјака. Три су нестала у биткама када су их, вероватно у жељи да не падну ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Прилог проучавању феномена политолингвистичког аспекта нестанка СФР Југославије
Сажетак: Тема овог рада спада у ред социолингвистичких истраживања у најширем смислу појма социолингвистике као лингвистичке гране која се бави проучавањем феномена односа друштва и језика. У ужем смислу овај истраживачки рад сигурно припада политолингвистичким истраживањима обзиром да се овде ради о пресудном утицају политике на лингвистику. Предмет овог чланка је политолингвистички аспект нестанка Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (SFRJ). Почетак процеса нестајања ове државе се може везати за фамозну Декларацију о називу и положају хрватског књижевног језика (1967. г.) потписане од стране групе хрватских интелектуалаца, а чији је потписник, ако не и главни аутор, био и књижевник Мирослав Крлежа – главни фаворит Јосипа Броза Тита за кандидовање за добијање Нобелове награде за књижевност. Почетак нестанка СФРЈ се сигурно може везати за овај пре свега политички маневар хрватске стране, а којим се хтело коначно озаконити хрватско присвајање српског културно-повесног наслеђа насталог на ијекавском идиому српског народног језика – штокавског говора. На ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Фалсификати ТВ серије Равна Гора
Серија од које се много очекивало, а која је већину гледалаца разочарала. Још од прве епизоде видело се да нешто не шти­ма: Југословенска војска приказана је кроз лик једног пијаног официра који не хаје за немачки напад, 6. априла 1941, док су комунисти приказани нападно афирмативно, и то чак по стереотипима из доба соцреализма 1950-тих година, које су и они сами превазишли. Меки повез, формат А-5, 160 страна, илустровано. Због прескупе поштарине за једну књигу, препоручујемо пакете са попустима. ПОРУЏБИНЕ ПРЕКО ТЕЛЕФОНА 064/1-880-990, НА АДРЕСУ НИП „Погледи“, Немањина 16, 34.000 Крагујевац, или електронском поштом: pogledikg@gmail.com Потребно је да наведете Вашу пуну адресу, мејл и број телефона. За поруџбине из иностранства молимо кликните ОВДЕ. САДРЖАЈ ПРЕДГОВОР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 ПРВИ ДЕО: КАКО ЈЕ НАСТАЛА СЕРИЈА? Далибор на Равној Гори . . . . . . . ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Najbolji način stvaranja partizanske vojske J. B. Tita
"Potrebno je zato stvoriti toliko mnogo beskućnika, da ovi beskućnici budu većina u državi. Stoga mi moramo da palimo. Pripucaćemo pa ćemo se povući. Nemci nas neće naći, ali će iz osvete da pale sela. Onda će nam seljaci, koji tamo ostanu bez krova, sami doći i mi ćemo imati narod uza se pa ćemo na taj način postati gospodari situacije. Oni koji nemaju ni kuće ni zemlje ni stoke, brzo će se i sami priključiti nama, jer ćemo im obećati veliku pljačku. Teže će biti sa onima koji imaju neki posed. Njih ćemo povezati uzase predavanjima, pozorišnim predstavama i drugom propagandom... Tako ćemo postepeno proći kroz sve pokrajine. Seljak koji poseduje kuću, zemlju i stoku, radnik koji prima platu i ima hleba, za nas ništa ne vredi. Mi od njih moramo načiniti beskućnike, proletere... Samo nesrećnici postaju komunisti, zato mi moramo nesreću stvoriti, mase u očajanje baciti, mi smo smrtni neprijatelji svakog blagostanja, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Брозова Југословенска армија са немачко-нацистичким шлемовима – фото архивска документација
Брозова Југословенска армија (касније Југословенска народна армија) са својим врховним командантом након завршетка рата у лето 1945. г. са немачко-нацистичким шлемовима: наставак колаборације са нацизмом и након завршетка рата
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*ШТА СРБИЈА СЛАВИ?
За Владимира Владимировича Путина кажу да се још увек није дистанцирао од тамне стране комунистичке владавине за време трајања Совјетског Савеза. Аналитичари који се баве овим питањима тврде да се у блиској будућности, овај тренутно најауторитативнији политичар на свету неће о тим стварима ни изјашњавати, бар не у негативном смислу, и не само он, већ и они који ће доћи после њега. То је сасвим разумљиво јер Русија је увек била империјална сила: и као царевина и као комунистичка земља али и данас. Велики и јаки никада о себи не говоре лоше. Прослава 16. октобра 2014. године као дана ослобођења престоног града Србије, помало је зачудила обичан свет иако се тај дан прослављао дуги низ година 20.октобра. Шта се и како, ког дана, на који начин стварно дешавало (ко је кога ослободио, од кога и када) тешко је сада после толико година до краја и са сигурношћу просуђивати (што нам није ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Туђманови „Брионски транскрипти” – Ударити Србе да нестану!
Шта је хрватски председник Фрањо Туђман поручио припадницима војног и државног врха на састанку на Брионима непосредно пред акцију „Олуја”, где је један од учесника био и генерал Анте Готовина: – Чини се да бисмо могли повољну политичку ситуацију у Хрватској, деморализацију у српским редовима, наклоност и људи у Еуропи, једним дијелом у Еуропи, оно што је склоно рјешењу те кризе и у корист Хрватске гдје имамо значи пријатеља Њемачку која нас суздржано подржава и у политичким разговорима, али и у НАТО гдје такођер имају разумијевања за наше погледе. Имамо и наклоност Сједињених Америчких Држава, али до одређене границе, ако ћете господо извршити на професионалан начин, као што сте извршили у западној Славонији у року од неколико дана, то значи молим три, четири дана, максимум осам дана онда можемо рачунати да ћемо и политички, да нећемо политички не само претрпјети штете, него да ћемо политички у том и таквом свијету добити. – ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
“Српске новине”, бр. 689, децембар 2015. г.
*Месна заједница Овсиште, 34310 Топола, Централна Шумадија, Србија
*Ko je Vojislav Šešelj?
*Колаборација Брозових партизана са усташама: Једна аутентична фотографија
*Покушај данашње диктатуре лажи да настави злочиначку оперету Брозовштине!
*Кочини Кочићи
Друга Србија против Косте Николића, а о ОЗНИ да и не говоримо
*Ултиматум који је шокирао свет (23. јул 1914. г.)
Приказ књиге: “Стрељање историје“
*Погледајте насловне стране листа ‘Шарли Ебдо’ пред бомбардовање Србије 1999. (ФОТО)
*Поглед на Русију изнутра – Најопаснији је рањени медвед
*Некажњено убијање српског народа
*KOSTA ČAVOŠKI: Kako su komunisti uništili državu srpskog naroda
*Ниједна српска ратна застава није заробљена
Прилог проучавању феномена политолингвистичког аспекта нестанка СФР Југославије
*Фалсификати ТВ серије Равна Гора
Najbolji način stvaranja partizanske vojske J. B. Tita
Брозова Југословенска армија са немачко-нацистичким шлемовима – фото архивска документација
*ШТА СРБИЈА СЛАВИ?
*Туђманови „Брионски транскрипти” – Ударити Србе да нестану!

Share