*НЕ TУГУЈ СРБИЈО

cropped-cropped-cropped-DSCF3091.jpg

Не треба човек да буде баш превише паметан па да лако уочи како нам је ових дана, у предизборнј грозници ова наша лепа Србијица располућена на два дијаметрално супротна пола. На једној страни све нам иде како треба, све цвета, имамо најбољу државу, најпоштенију и најспособнију власт, млади људи се запошљавају, производња расте, корупција је сузбијена, напокон имамо владавину закона… живимо као у рају. Наша мала Србијица је најхуманија држава на свету. Нећемо ми ваљда као неки тамо Трамп да спречавамо мигранте да улазе у нашу земљу или, не дај Боже, као Виктор Орбан да дижемо ограду. Хуман је српски народ. Шта је то за државу Србију да се обезбеди хуман смештај за десетак хиљада белосветских миграната. Треба дати пример свету како једна мала држава може да обезбеди добро опремљене прихватне центре у којима ће ти „несрећници“ имати све: храну, одећу, комфор, здравствену заштиту.

То је тако кад човек гледа ТВ и чита прорежимске дневне новине. Нема шта да се приговори. Посебно нема  шта да се приговара премијеру. Никад човек није ништа радио али зна све. Спашава малу Србијицу од пропасти, извлачи је од финансијског банкрота, уводи у Европу, усрећује народ. Посебно исказује успех када је Косово у питању (Косово и Метохија – прим. аут.). Никад неће признати самосталност и независност те квази државе. И у Уставу Р. Србије пише да је то наша јужна покрајина. Цео свет нам се диви због тога. Србији непрекидно скаче рејтинг. Нисмо ми више мачји кашаљ, стално се померамо „на горе“ на разним белосветским листама које рангирају све и свакога па и нас.

Али кад мало човек трепне, одвоји поглед од ТВ екрана, окрене се око себе, још ако почне и да рачуна… За час се створи мало другачија слика, пред очи искаче сурова и разочаравајућа стварност која имало мислећег човека тера на размишљање, преиспитивање става о самом себи. Смрзавање људи у нашој маленој Србијици кад наступе први јачи мразеви и падну први велики снегови због немања огрева и хране, изазива код обичног човека осећај неверице, безнађа и поражености.  – Зар је тако нешто могуће у ХХI веку, сви се питамо. И то још у држави где све цвета и функционише, где тече мед и млеко. Могуће је. Девастирана Србија још увек тумара у безнађу, налази се у кошмару сопствене немоћи и пропадања. Наследници и потомци владара из доба „реал-социјализма“ неће да признају грешке својих очева већ упорно и даље следе деструктивни пут девастације и разградње и онога мало што је преостало.

Ако је још пре 70 година присилним методама грађена „обећана земља“ и при томе немилице трошен здрав људски ресурс тако што је од руралног становништва стваран лумпен пролетаријат – од добрих сељака прављена лоша радничка класа у још лошијим фабрикама –  да ли је крајње време да се тај смер промени… или бар заустави.

Талас бежаније из руралне средине који је кренуо 50-тих година прошлог века због тоталне беде и социјалне несигурности, још траје. И после 70 година раја у комунизму, до српсих села може да се стигне једино неким добрим џипом или трактором… и то кад не пада снег и није блато. А кад падну снегови и стегне мраз, онда никако. Како нас учи историја, ткао је било само пре пет векова за време турске владавине . Србија је живела у блату и мраку. Само што су се тада Срби радовали невремену јер кад су велики снегови и мразеви, ни Турци нису могли залазити по селима и правити зулуме. Данас се, оно још мало живих Срба у запарложеној Србији, не радују ничему јер у држави у којој живе гори зулум им не треба. Одсечени од света, у беди и сиромаштву и без ичије помоћи могу само да очекују да им се деси оно што им се управо и дешава.

А новопечени владари мале Србијице имају преча посла. Ко ће мислити о том инокосном и немоћном народу на селу. И онако их ускоро неће више ни бити. Шта ће им путеви кад ће ускоро њихови потомци једино долазити на гробља да им свеће пале, а после, после неће бити ни тога. Ко ће да одржава путеве којима нико не иде.

Нема везе што Србија нема довољно хране да прехрани своје становништво. Има земљу од које може да се храни пола Европе. Ако у Србији нема ко да ради земљу јер од тог посла нема никакве вајде, даћемо је странцима. Још боље, продаћемо је. Па нека они диринче и проливају тежачки зној. То што је Србија све ратове преживела (па и овај задњи) највише захваљујући неплаћеном зноју сељачком, није битно. Нећемо ваљда више ни ратовати. Па толико имамо миротворачких организација. Шта ће они да раде?

А док странци не преузму сељачке послове, храна се увози. Увози се све: бели и црни лук, празилук, парадајиз, паприка, купус, шаргарепа, месо, млеко… – како рече један наш савременик „све осим кромпира“, а питање је дана кад ће кренути и његов увоз. А владари критикују ли критикују. Критикују како земља није искористила шансу да, због европских санкција, крене повећан извоз на РУСКО тржиште свих врста пољопривредних производа. Само што никоме није јасно ко ће то у једној остарелој и девастираној земљи да уради. Ко ће да се бави продуктивном производњом у духовно закржљалој и материјално запарложеној држави. У маленој Србијици не вреднује се рад, успех у раду не спада у позитиве узоре.

16426115_1265597076838905_144208341605117930_n

Вредносни узори код нас нису као у осталом свету. Ми смо нешта друго. Ко ће још да се бави неким озбиљним радом и да од тога лепо живи. То је немогуће. Прави живот је кад се закачиш на некакве државне јасле па примаш редовно плату и имаш све друге принадлежности по основу статуса запосленог. А уствари не радиш ништа или нешто мало „радуцкаш“…. Али то не могу сви. Може по неко, све зависи где се тај неко у датом моменту нађе. Како нам је 70 година држава грађена и изграђивана по партократском моделу владавине, партије и данас владају државом. Избори су као када кренете у лов. Организујете хајку на најбољи могући начин при чему се трудите да имате најубојитије оружје и најбоље псе гониче. Кад освојите плен тј. државу онда креће права гозба. Плен се дели прво међу партијским друговима. Смењују се сва именована лица и постављају нова,  доводе се други секретари, раде се нове систематизације за нова радна места, измишљају се кабинети, сектори рада, постављају се нови шефови, где има једна секретарица могу и две а некад се деси да новопримљено лице нема ни свој сто ни столицу јер су канцеларије пренатрпане па може да седне и нешто да ради тек онда када неко устане и оде на паузу. Када се са пленом задовољи партијски апарат онда на ред долази ближа фамилија па ако нешто и остане онда се задовољавају комшије и даља родбина.

А они што су планирали да нешто раде и од рада иоле пристојно живе…? Е, они се не уклапају у партократску државу. Они могу само да праве проблеме. Онај ко нешто зна и уме, онај ко је вредан и доказује се радом као такав прави проблеме нерадницима, штрчи из колективитета. Зато ти и такви морају да траже срећу негде на некој другој страни, понајчешће у некој страној земљи.

Како се у медијима може прочитати, из земље се сваке године исели око 30 хиљада најспособнијих младих људи. Нешто мало више од тога (око 32 хиљаде) се мање роди него што умре. Ако је веровати овим подацима, простим аритметичким сабирањем дође се до цифре од 300 хиљада (и нешто мало више)  становника за последњих 5 година да је мање у нашој лепој малој Србијици. Логично је да је онда, према статистичким подацима за последњих 5 година смањен и број незапослених. Постојећа  гарнитура на власти (на челу са премијером спасиоцем) не мора превише да се труди у доказивању како је за време њихове петогодишње владавине смањен број незапослених. Ето, статистички се то лако доказује. Само што је, како рече један наш пријатељ „статистика исто као мини мода. Доста се тога види али оно што је главно ипак је недоступно погледу“.

Али како каже изрека: „бара мала а крокодила много“, па ни они који се уз помоћ партократског система закаче на државне јасле не могу баш пристојно да живе од скромне државне платице. Сиромаштво на све стране. Само што то опште сиромаштво неки слојеви подносе мало лакше, други мало теже а има их богами који после следећих снегова и хладноћа више неће имати прилику о томе да говоре нити коме да се жале.

Властодршци на челу са „премијером спасиоцем“ свакодневно насмејани и срећни. Кажу „добро нам иде“, „имамо велики привредни раст“, „запосленост расте“, „стандард скаче“. А ми…. ако се пренемо из зимског сна полусмрзнути и отупели од серија „срећних људи“ које се репризирају по стоти пут, ако полуотржњени погледамо око себе и видимо како нас деца напуштају јер њихов поглед мало даље сеже него наш, ако видимо да се дрога превози чак и службеним возилима највиших државних институција, ако се сусрећемо са свакодневном пуцњавом и ликвидацијама у престоном граду као у хорор филмовима, ако свакодневно гледамо запрепашћујућа непочинства у породицама којекуда широм Србије, ако… остаје нам само да тугујемо опијени неверицом и бесмислом нашег животног времена… да се можда некад и запитамо  докле туга и бесмисао, докле безнађе, докле неверица у самога себе, у смисао сопственог опстанка.

Може ли туга некад да изазиве отрежњење? Свакако да може, она га и подстиче, гони човека на сопствено освешћење. Зато, Србијо не тугуј, тргни се из привидне носталгије, погледај око себе и отерај лажне опсенаре и фарисејске лицемере. Отрежњење мора бити потпуно и до краја.


Петар Ристовић

cropped-2015-07-10-10.47.56.jpg

Save

Save

Save 

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Попис 1423 сарадника УДБЕ из БиХ
Objavljeno: Nedjelja, 07 Veljača 2016 20:09 Pogledajte popis 1423 suradnika zloglasne UDBA-e na kojima se nalaze imena i iz našeg grada. Možda se na njemu nalaze Vaši susjedi, ”prijatelji”, rodbina, ili pak poznanici. Popis je preuzet iz knjige Čuvari Jugoslavije: Suradnici UDBE u Bosni i Hercegovini, Ivan Bešlić objavljen na portalu Domoljub.org. - ABAZOVIĆ (FAHRIJE) AMIR, 1955. – BISTRICA/GORNJI VAKUF - USKOPLJE – »MAŠINAC« - ABAZOVSKI (ŠEMSUDINA) DŽEMAIL, 1944. – KIČEVO/MAKEDONIJA – »SMIR« - ABDULAHI (FERIDA) FETI, 1933. – GOSTIVAR/MAKEDONIJA – »BALON« - ABRAMOVIĆ (ALEKSE) NIKOLA, 1946. – BERKOVIĆI/STOLAC – »STON« - ADILOVIĆ (IBRE) ŠEFKO, 1959. – KLJACI/TRAVNIK – »ARGUS« - AGIĆ (HAZIMA) OSMAN, 1957. – VRANOVIĆI/ZENICA – »MUSAFIR« - AHMETBEGOVIĆ (FEHIMA) MUSTAFA, 1934. – PRAČA/FOČA – »INFORMATOR« - AHMETOVIĆ (SADRIJE) ŠABAN, 1923. – GUSINJE/CRNA GORA – »BORAC« - AHMETOVIĆ (ŠABANA) SKENDER, 1950. – SKOPLJE/MAKEDONIJA – »BESA« - AJANOVIĆ (JUSE) IBRAHIM, 1947. – VOLJICE/ GORNJI VAKUF - USKOPLJE – »LAUFER« - AJDIN (MEHMEDA) HAMDO, 1922. – SARAJEVO – »LIRA« - AJKUNIĆ (IZETA) ABID, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Брозомбијада
Брозомбиленд Народна власт Ко је финансирао аустроугарског каплара? Загорски Џек Трбосек Друже Тито ми ти се кунемо! Голи оток - омиљено летовалиште Јосипа Броза Тита Највећи син свих наших народа и народности: Од Србије је одвојио Војводину и КосМет а својој Хрватској прикључио Дубровник, Истру и отоке И после Тита - Кита! Јосип Броз Тито (1892.-1980. г.) као војник крваве 42. Вражје дивизије аустроугарске војске на положају у Западној Србији 1914. г. (лежи са упереном пушком) Партизани аустроугарског каплара Јосипа Броза Тита из Прве пролетерске бригаде заједно са усташама поглавника Анте Павелића из Црне легије у Босни априла 1942. г. Члан Централног комитета Комунистичке партије Југославије Милован Ђилас (из Црне Горе) и партизански командант Коча Поповић (Цинцарин) заједно са немачким официрима и војницима за време “Мартовских преговора” 1943. г. (Босни и Херцеговина) када су се обе преговарачке стране договориле о билатералној колаборацији против Југословенске војске у Отаџбини Немачки војник Аугуст Хелер са партизанима Љубићког партизанског одреда у околини Чачка 1941. г. Демократски ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Фалсификати ТВ серије Равна Гора
Серија од које се много очекивало, а која је већину гледалаца разочарала. Још од прве епизоде видело се да нешто не шти­ма: Југословенска војска приказана је кроз лик једног пијаног официра који не хаје за немачки напад, 6. априла 1941, док су комунисти приказани нападно афирмативно, и то чак по стереотипима из доба соцреализма 1950-тих година, које су и они сами превазишли. Меки повез, формат А-5, 160 страна, илустровано. Због прескупе поштарине за једну књигу, препоручујемо пакете са попустима. ПОРУЏБИНЕ ПРЕКО ТЕЛЕФОНА 064/1-880-990, НА АДРЕСУ НИП „Погледи“, Немањина 16, 34.000 Крагујевац, или електронском поштом: pogledikg@gmail.com Потребно је да наведете Вашу пуну адресу, мејл и број телефона. За поруџбине из иностранства молимо кликните ОВДЕ. САДРЖАЈ ПРЕДГОВОР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 ПРВИ ДЕО: КАКО ЈЕ НАСТАЛА СЕРИЈА? Далибор на Равној Гори . . . . . . . ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Рекордна бекства партизана
Комунисти су се хвалили – а и данас се хвале – својим безбројним успесима (измишљеним), док у ствари међу свим герилама у Другом светском рату они држе рекорд у – бекствима. Наиме, Савезници су авионима и бродовима преко Јадрана пребацили, и тако у задњи час спасили, најмање 27.000 партизана, укључујући и њиховог команданта Тита. Поред Тита, јуна 1944. евакуисани су и чланови савезничких мисија и његовог штаба као и преко стотину партизана, укупно око 200 људи. На тај начин је партизански врховни командант спашен од сигурног заробљавања. ПИШЕ: Ненад ЈАКОВЉЕВИЋ Вољом трију великих сила на конференцији у Техерану, донета је тајна одлука да „се пружи сва могућа помоћ партизанима“. У новембру 1943, пре него што је одлука била и донешена, партизанима је бродовима испору­чено преко 3000 тона залиха. То је истовремено значило да се сва морална, материјална и политичка подршка укида Михаиловићу. Снабдевање је закомпликовано већ у децембру 1943. пошто су Немци покренули офанзиву да би поново ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Ниједна српска ратна застава није заробљена
Немачки цар Вилхелм II je, током Првог светског рата, затражио од свог генерала Аугуста фон Мекензена, да му донесе барем једну заплењену српску ратну заставу, али је добио одговор који га је запрепастио. Генерал му је одговорио да не поседује ниједну. Од 51. пуковске заставе, колико је поседовала српска војска током балканских и Првог светског рата, ниједна није пала у непријатељске руке, што је био преседан у историји модерног ратовања. Војне заставе 51. пуку српске војске на Бањици је 26. јуна и 30. новембра 1911. године свечано је уручио краљ Петар Први Карађорђевић. Под њима су се српски пукови борили у два балканска и Првом светском рату. Ниједну заставу непријатељи нису заробили. Војничка и народна част је сачувана. Од педесет једне заставе са којима се ратовало од 1912. до 1918. године у депоима Војног музеја у Београду чува се 47 војних барјака. Три су нестала у биткама када су их, вероватно у жељи да не падну ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Права истина о Европској унији
Желите ли да живите у земљи у којој парламент не доноси законе, а председника не бира народ? Желите ли да Република Србија приступи федералној диктаторској супердржави и финансира Енглеску? Погледајте кратак преглед невероватних чињеница о Европској унији од којих многе сигурно нећете никада чути на главним српским телевизијама ни прочитати у српским новинама. Готово су сви тзв. Очеви Европе, од краја Првог светског рата на овамо, заступали идеју о Европи као о савезној држави (насупрот Де Головој идеји о Европи као заједници суверених држава), али се план федерализације спроводио полако, корак по корак: од јединственог тржишта за угаљ и челик, економске заједнице и уније па до потпуне федерализације Европе (успостављене Лисабонским уговором како се назива Устав Европе). Данас је ЕУ у пуном смислу савезна држава. Закони ЕУ су изнад закона држава чланица. И врло су опсежни: устав ЕУ има 170. 000 страница. Сви досад издани Службени листови ЕУ, у којима Унија штампа своје ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Руско ордење Брозовим колаборационистима са фашизмом
Руковање усташа и партизана у Босни 1942. г. У амбасади Руске Федерације у Београду је 19. фебруара 2015. г. одржан свечани пријем поводом празника „Дана Браниоца Отаџбине“ а којом приликом је амбасада Русије доделила одликовања „српским ветеранима Другог светског рата“ за њихов допринос заједничкој совјетско-југословенској (српској) борби против фашизма (како то стоји на званичном сајту амбасаде Русије у Србији). Међутим, овде се под плаштом „српских ветерана“ из Другог светског рата крију Брозови партизани који су у току самог рата пре свега тесно сарађивали са хрватским нацистичким усташама па чак и са Немцима, а најмање се борили управо против фашизма. Овом приликом нећемо улазити у разлоге горње одлуке руских дипломатских представника у Србији али бисмо скренули пажњу на чињеницу да се и након 70 година од завршетка Другог светског рата његова истинска суштина на југословенским просторима и даље фалсификује и прекраја по квази-историографским аршинима Брозове пре свега антисрпске титологије. Југословенска послератна историографија у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*ЕУ стално врши притисак на Србију, мада се она већ решила на уступке
ЕУ врши огроман притисак на Србију, приморавајући је да уводи санкције против Русије, и доводи у реалну опасност ступање у ЕУ, чему су Срби тежили последњих 15 година, одлучивши се на озбиљне уступке за земљу, сматра руководилац Центра за проучавање савремене Балканске кризе Института за славистику РАН, академик Српске Академије наука и уметности Јелена Гускова. Европски комесар за европску политику суседства и преговоре о проширењу Јоханес Хан уочи посете Београду изјавио је у интервјуу за београдски лист Вечерње новости да је Србија дужна да увде санкције против Русије ако жели да ступи у ЕУ. Притисак на Србију се стално врши, и мада је она све време вршила озбиљне уступке како би ступила у ЕУ, притисак ће се наставити. Данас се исти покушај притиска врши на Русију, систем санкција је из исте приче, али са нама је теже разговарати, ми смо јачи, а са Србијом је лако, зато је у тој ситауцији подршка ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Немци о Зорану Ђинђићу
Чланак који је пред Вама објављен је 29. Juli 1999 у немачком сајту  https://www.wsws.org/de/articles/1999/07/djin-j29.html. Зоран Ђинђић је постао миљеник немачких медија и политичара. Једва да пролази и један дан у коме неки новински лист или радио станица не објави неки интервју са њим. Канцелар Шредер га је већ два пута примио у Бону. Он се третира као државник, и у суштини радије би био виђен да већ данас замени Милошевића на врху власти него сутра. Југословенски народ о томе до сада није ништа питан. Због чега уопште? Коначно, ко је демократа а ко не и ко припада светској заједници а ко је изван ње одређују Вашингтон Лондон, Париз и Берлин. Зоран Ђинђић је то схватио. Већ у децембру 1996. рекао је у интервјуу Шпиглу: „Коњ на кога запад треба да игра(да се клади) сам ја..“ Прочитајте још: Ево изјаве Зорана Ђинђића којом тражи наставак бомбардовања Србије! ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ: Зоран Ђинђић је због „Олује“ тражио да ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Како су Сава Ковачевић и Драгица Правица заиграли коло над побијеним жртвама Радачког Бријега
„Када је након првог плотуна један од стрељаних, док му је крв шикљала из груди, узвикнуо ‘Живјела Русија!’ – пришао му је Сава Ковачевић с пиштољом у руци и, уз ружну псовку, испалио му неколико хитаца у главу. Драгица Правица је, на запрепашћење присутних, проверила да ли је смртна казна ваљано извршена, пуцајући из пиштоља у мртве људе. Најтужније и најружније било је коло које се ухватило око побијених људи, ни кривих ни дужних…“ О трагичном 27. фебруару 1942. године, који памти Радачки Бријег на Љубомиру, дуго се и упорно ћутало. Недужне жртве задесио је удес многих које су остављене у дубокој анонимности „погрешне стране историје“ – усљед сложених а промјенљивих политичких и ратних околности, а захваљујући пракси: да их по правилу тумаче само побједници. Тим прије ако је виновнике тих злочина посљератна партијска митологија овјенчала ореолима народних хероја, као што је и био случај са љубомирским. У одмазди за раније ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*ШТА СРБИЈА СЛАВИ?
За Владимира Владимировича Путина кажу да се још увек није дистанцирао од тамне стране комунистичке владавине за време трајања Совјетског Савеза. Аналитичари који се баве овим питањима тврде да се у блиској будућности, овај тренутно најауторитативнији политичар на свету неће о тим стварима ни изјашњавати, бар не у негативном смислу, и не само он, већ и они који ће доћи после њега. То је сасвим разумљиво јер Русија је увек била империјална сила: и као царевина и као комунистичка земља али и данас. Велики и јаки никада о себи не говоре лоше. Прослава 16. октобра 2014. године као дана ослобођења престоног града Србије, помало је зачудила обичан свет иако се тај дан прослављао дуги низ година 20.октобра. Шта се и како, ког дана, на који начин стварно дешавало (ко је кога ослободио, од кога и када) тешко је сада после толико година до краја и са сигурношћу просуђивати (што нам није ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Антисрпство – Суштинска карактеристика Комунистичке партије Југославије
Сажетак: Циљ овог чланка је конструктиван допринос проучавању феномена антисрпског карактера Комунистичке партије Југославије, тј. каснијег Савеза комуниста Југославије, југословенској и пре свега српској историографској науци. Ова тематика до сада није адекватно обрађивана, а камоли обрађена, пре свега из идеолошко-политичких разлога обзиром да несрпске југословенске историографије за то нису ни заинтересоване из националних разлога док је у случају српске државне историографије (тј. историографије Републике Србије) разлог за потцењивање ове тематике чисто практичне природе уколико знамо да Србија још увек није раститоисана па се стога неможе очекивати да још увек владајуће титоистичке структуре једноставно раде против самих себе. С друге стране, српска емигрантска историографија је након 1945. г. традиционално заокупирана проучавањем и изношењем истине о антифашистичком и антититоистичком „четничком“ покрету ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића. Они малобројни пионири у документованом изношењу праве истине антисрпског карактера преброзовске и брозовске КПЈ/СКЈ и њене војноударне песнице тзв. „Народноослободилачке војске Југославије“ из времена Другог светског рата ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Са 14 година сам доведена у Јасеновац
Милица Секулић (87) прича о масовном страдању Срба у Доњој Градини код Козарске Дубице, од усташа. ДЕВЕТ гробних поља на подручју Доње Градине код Козарске Дубице седам деценија опомињу и крију страшну истину о злочиначком усташком походу под окриљем Независне Државе Хрватске. Током Другог светског рата, у злогласном логору Јасеновац на најмонструознији начин убијено је 700.000 људи, међу њима 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста и 20.000 деце. Преживели логораши били су сведоци стравичних убистава целих породица. Милица Секулић (87) из села Демировац изгубила је бројне чланове породице. – То су биле страхоте, нељудске, страшне. И сада када се сетим, плачем. Имала сам свега 14 година када сам доведена у Јасеновац и свега се сећам. Доведена сам са мајком и сестром. Покушала сам чак да побегнем, али сам одустала, јер нисам хтела мајку да оставим. Људе су трпали у вагоне, било је све заглавило од муке и јада. И мог оца су ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Не нападају нас што смо на раскрсници путева, већ због нечег другог!
Више од једног века у српском народу постоји мишљење да су нас кроз историју нападали зато што смо на раскрсници путева. Данас нас осуђују без кривице, чак и када прави кривци исту признају, као што је био случај у недавној изјави Туђмановог министра полиције Бољковца да су Срби у Хрватској нападнути да би се изазвао рат. Ако смо некада били на раскрсници путева, пошто су путеви били ретки, да ли смо то и данас када путева има свуда? Или разлог за непрестане нападе на Србе треба тражити негде другде? Воде ли баш сви путеви у Рим? Увек када је српски народ страдао у новијој историји, Рим, односно Ватикан, се назирао негде у позадини тога страдања. Неки путеви свакако воде у Берлин или Беч, Немцима и њиховој вековној тежњи да буду господари Европе. Србија је на тим путевима увек била камен који треба шутнути. Јер су се о тај камен разбијале њихове илузије и ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*О злочинима комуниста над Србима
О злочинима комуниста током и после Другог светског рата, у посткомунистичким земљама, почело је да се говори када је пао Берлински зид, 1989. године. Новоформиране демократске владе отварале су тајне досијее, откопавале масовне гробнице, правиле пописе жртава и достојно их сахрањивале. Од бивших југословенских република најпре се огласила Словенија, откопавајући масовне гробнице жртава комуниста. Онда је тајне архиве отворила и Хрватска, објављујући документа о поратним ликвидацијама у Загребу, да би 31. марта Загреб повукао први корак раписујући међународну потерницу за 86-годишњим Симом Дубајићем, некадашњим Титовим мајором, којег терете за убиство 13.000 ратних заробљеника на Кочевском рогу 1945. године. Тако је иронијом судбине Хрватска постала прва земља бивше Југославије која је расписала потерницу за једним партизаном. Иронијом судбине јер су комунисти после рата највеће чистке правили у Србији, где то питање никад није дошло на дневни ред. Све кривичне пријаве поднете против комуниста до сада су одбијене, забрањено је откопавање безбројних масовних гробница, док приступ добро ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Настанак европске супердржаве
Европска унија је креација групе илумината под називом Билдерберг група, која тајно координише заједничку политику међу владама, банкама, корпорацијама, медијима, обавештајним агенцијама... У ПОЧЕТКУ, људи су живели у малим заједницама и племенима која су доносила одлуке у њихово име. Касније, та племена су се ујединила у оно што сад називамо нацијама и државама, па се полако открива следећа фаза плана, спајање нација у супердржаве, као што је Европска унија. То је само један корак од њиховог крајњег циља о светској доминацији - света под диктатуром. У свакој фази плана процес доношења одлука се све више удаљавао од појединаца којих се те одлуке тичу. После племенских вођа, ту моћ су добили краљеви, краљице, председници и премијери, а данас имамо бирократе супердржава које чак и не пролазе кроз процес обмањивања народа који данас називамо "изборима". Данас су глобални политички и банкарски систем, мултинационалне корпорације и медији под контролом "једног центра", а они настављају да ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Англоамеричко бомбардовање Лесковца: Седамдесет година од разарања ‘Српског Манчестера’
На данашњи дан, пре седамдесет година, англоамеричка авијација је, на захтев Титовог измећара и партизанског команданта, битанге маскиране у „надреалисту“ и „интелектуалца“, Коче Поповића, са земљом сравнила Лесковац, до тада познат као „србски Манчестер“, јер је био средиште наше самосвојне текстилне индустрије. Изабран је 6. септембар, јер је то био рођендан краља Петра; англоамеричка сатанистичка врхушка решила је да покаже Србима да су осуђени даизгубе свог владара и живе под влашћу србоубице Броза. О историјском контексту овог злочина можемо читати у књизи Милослава Самарџића,„Крвави Васкрс 1944“ (Савезничка бомбардовања српских градова, УНА Прес, Београд 2011.) ЦЕНА СРБСКИХ ИЛУЗИЈА То да је србски народ „јаук и гробље“ знао је, у „Лирици Итаке“, Милош Црњански, а у „Другој књизи Сеоба“ записао је да су и други народи страдали, а не само Срби, али да је другим народима било дато да предахну, а да Србима није било дато чак ни то. Најстрашније од свега је то што све, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Попис 1423 сарадника УДБЕ из БиХ
Брозомбијада
*Фалсификати ТВ серије Равна Гора
*Путна мрежа Општине Топола са селом Овсиштем
Рекордна бекства партизана
*Ниједна српска ратна застава није заробљена
Права истина о Европској унији
Руско ордење Брозовим колаборационистима са фашизмом
*ЕУ стално врши притисак на Србију, мада се она већ решила на уступке
Немци о Зорану Ђинђићу
Како су Сава Ковачевић и Драгица Правица заиграли коло над побијеним жртвама Радачког Бријега
*КОГА ТО ПРЕМИЈЕР ИМИТИРА?
У име народа: Политичка репресија у Србији 1944-1953
*ШТА СРБИЈА СЛАВИ?
Антисрпство – Суштинска карактеристика Комунистичке партије Југославије
*Са 14 година сам доведена у Јасеновац
Не нападају нас што смо на раскрсници путева, већ због нечег другог!
*О злочинима комуниста над Србима
*Настанак европске супердржаве
*Англоамеричко бомбардовање Лесковца: Седамдесет година од разарања ‘Српског Манчестера’

Share