*НЕ TУГУЈ СРБИЈО

cropped-cropped-cropped-DSCF3091.jpg

Не треба човек да буде баш превише паметан па да лако уочи како нам је ових дана, у предизборнј грозници ова наша лепа Србијица располућена на два дијаметрално супротна пола. На једној страни све нам иде како треба, све цвета, имамо најбољу државу, најпоштенију и најспособнију власт, млади људи се запошљавају, производња расте, корупција је сузбијена, напокон имамо владавину закона… живимо као у рају. Наша мала Србијица је најхуманија држава на свету. Нећемо ми ваљда као неки тамо Трамп да спречавамо мигранте да улазе у нашу земљу или, не дај Боже, као Виктор Орбан да дижемо ограду. Хуман је српски народ. Шта је то за државу Србију да се обезбеди хуман смештај за десетак хиљада белосветских миграната. Треба дати пример свету како једна мала држава може да обезбеди добро опремљене прихватне центре у којима ће ти „несрећници“ имати све: храну, одећу, комфор, здравствену заштиту.

То је тако кад човек гледа ТВ и чита прорежимске дневне новине. Нема шта да се приговори. Посебно нема  шта да се приговара премијеру. Никад човек није ништа радио али зна све. Спашава малу Србијицу од пропасти, извлачи је од финансијског банкрота, уводи у Европу, усрећује народ. Посебно исказује успех када је Косово у питању (Косово и Метохија – прим. аут.). Никад неће признати самосталност и независност те квази државе. И у Уставу Р. Србије пише да је то наша јужна покрајина. Цео свет нам се диви због тога. Србији непрекидно скаче рејтинг. Нисмо ми више мачји кашаљ, стално се померамо „на горе“ на разним белосветским листама које рангирају све и свакога па и нас.

Али кад мало човек трепне, одвоји поглед од ТВ екрана, окрене се око себе, још ако почне и да рачуна… За час се створи мало другачија слика, пред очи искаче сурова и разочаравајућа стварност која имало мислећег човека тера на размишљање, преиспитивање става о самом себи. Смрзавање људи у нашој маленој Србијици кад наступе први јачи мразеви и падну први велики снегови због немања огрева и хране, изазива код обичног човека осећај неверице, безнађа и поражености.  – Зар је тако нешто могуће у ХХI веку, сви се питамо. И то још у држави где све цвета и функционише, где тече мед и млеко. Могуће је. Девастирана Србија још увек тумара у безнађу, налази се у кошмару сопствене немоћи и пропадања. Наследници и потомци владара из доба „реал-социјализма“ неће да признају грешке својих очева већ упорно и даље следе деструктивни пут девастације и разградње и онога мало што је преостало.

Ако је још пре 70 година присилним методама грађена „обећана земља“ и при томе немилице трошен здрав људски ресурс тако што је од руралног становништва стваран лумпен пролетаријат – од добрих сељака прављена лоша радничка класа у још лошијим фабрикама –  да ли је крајње време да се тај смер промени… или бар заустави.

Талас бежаније из руралне средине који је кренуо 50-тих година прошлог века због тоталне беде и социјалне несигурности, још траје. И после 70 година раја у комунизму, до српсих села може да се стигне једино неким добрим џипом или трактором… и то кад не пада снег и није блато. А кад падну снегови и стегне мраз, онда никако. Како нас учи историја, ткао је било само пре пет векова за време турске владавине . Србија је живела у блату и мраку. Само што су се тада Срби радовали невремену јер кад су велики снегови и мразеви, ни Турци нису могли залазити по селима и правити зулуме. Данас се, оно још мало живих Срба у запарложеној Србији, не радују ничему јер у држави у којој живе гори зулум им не треба. Одсечени од света, у беди и сиромаштву и без ичије помоћи могу само да очекују да им се деси оно што им се управо и дешава.

А новопечени владари мале Србијице имају преча посла. Ко ће мислити о том инокосном и немоћном народу на селу. И онако их ускоро неће више ни бити. Шта ће им путеви кад ће ускоро њихови потомци једино долазити на гробља да им свеће пале, а после, после неће бити ни тога. Ко ће да одржава путеве којима нико не иде.

Нема везе што Србија нема довољно хране да прехрани своје становништво. Има земљу од које може да се храни пола Европе. Ако у Србији нема ко да ради земљу јер од тог посла нема никакве вајде, даћемо је странцима. Још боље, продаћемо је. Па нека они диринче и проливају тежачки зној. То што је Србија све ратове преживела (па и овај задњи) највише захваљујући неплаћеном зноју сељачком, није битно. Нећемо ваљда више ни ратовати. Па толико имамо миротворачких организација. Шта ће они да раде?

А док странци не преузму сељачке послове, храна се увози. Увози се све: бели и црни лук, празилук, парадајиз, паприка, купус, шаргарепа, месо, млеко… – како рече један наш савременик „све осим кромпира“, а питање је дана кад ће кренути и његов увоз. А владари критикују ли критикују. Критикују како земља није искористила шансу да, због европских санкција, крене повећан извоз на РУСКО тржиште свих врста пољопривредних производа. Само што никоме није јасно ко ће то у једној остарелој и девастираној земљи да уради. Ко ће да се бави продуктивном производњом у духовно закржљалој и материјално запарложеној држави. У маленој Србијици не вреднује се рад, успех у раду не спада у позитиве узоре.

16426115_1265597076838905_144208341605117930_n

Вредносни узори код нас нису као у осталом свету. Ми смо нешта друго. Ко ће још да се бави неким озбиљним радом и да од тога лепо живи. То је немогуће. Прави живот је кад се закачиш на некакве државне јасле па примаш редовно плату и имаш све друге принадлежности по основу статуса запосленог. А уствари не радиш ништа или нешто мало „радуцкаш“…. Али то не могу сви. Може по неко, све зависи где се тај неко у датом моменту нађе. Како нам је 70 година држава грађена и изграђивана по партократском моделу владавине, партије и данас владају државом. Избори су као када кренете у лов. Организујете хајку на најбољи могући начин при чему се трудите да имате најубојитије оружје и најбоље псе гониче. Кад освојите плен тј. државу онда креће права гозба. Плен се дели прво међу партијским друговима. Смењују се сва именована лица и постављају нова,  доводе се други секретари, раде се нове систематизације за нова радна места, измишљају се кабинети, сектори рада, постављају се нови шефови, где има једна секретарица могу и две а некад се деси да новопримљено лице нема ни свој сто ни столицу јер су канцеларије пренатрпане па може да седне и нешто да ради тек онда када неко устане и оде на паузу. Када се са пленом задовољи партијски апарат онда на ред долази ближа фамилија па ако нешто и остане онда се задовољавају комшије и даља родбина.

А они што су планирали да нешто раде и од рада иоле пристојно живе…? Е, они се не уклапају у партократску државу. Они могу само да праве проблеме. Онај ко нешто зна и уме, онај ко је вредан и доказује се радом као такав прави проблеме нерадницима, штрчи из колективитета. Зато ти и такви морају да траже срећу негде на некој другој страни, понајчешће у некој страној земљи.

Како се у медијима може прочитати, из земље се сваке године исели око 30 хиљада најспособнијих младих људи. Нешто мало више од тога (око 32 хиљаде) се мање роди него што умре. Ако је веровати овим подацима, простим аритметичким сабирањем дође се до цифре од 300 хиљада (и нешто мало више)  становника за последњих 5 година да је мање у нашој лепој малој Србијици. Логично је да је онда, према статистичким подацима за последњих 5 година смањен и број незапослених. Постојећа  гарнитура на власти (на челу са премијером спасиоцем) не мора превише да се труди у доказивању како је за време њихове петогодишње владавине смањен број незапослених. Ето, статистички се то лако доказује. Само што је, како рече један наш пријатељ „статистика исто као мини мода. Доста се тога види али оно што је главно ипак је недоступно погледу“.

Али како каже изрека: „бара мала а крокодила много“, па ни они који се уз помоћ партократског система закаче на државне јасле не могу баш пристојно да живе од скромне државне платице. Сиромаштво на све стране. Само што то опште сиромаштво неки слојеви подносе мало лакше, други мало теже а има их богами који после следећих снегова и хладноћа више неће имати прилику о томе да говоре нити коме да се жале.

Властодршци на челу са „премијером спасиоцем“ свакодневно насмејани и срећни. Кажу „добро нам иде“, „имамо велики привредни раст“, „запосленост расте“, „стандард скаче“. А ми…. ако се пренемо из зимског сна полусмрзнути и отупели од серија „срећних људи“ које се репризирају по стоти пут, ако полуотржњени погледамо око себе и видимо како нас деца напуштају јер њихов поглед мало даље сеже него наш, ако видимо да се дрога превози чак и службеним возилима највиших државних институција, ако се сусрећемо са свакодневном пуцњавом и ликвидацијама у престоном граду као у хорор филмовима, ако свакодневно гледамо запрепашћујућа непочинства у породицама којекуда широм Србије, ако… остаје нам само да тугујемо опијени неверицом и бесмислом нашег животног времена… да се можда некад и запитамо  докле туга и бесмисао, докле безнађе, докле неверица у самога себе, у смисао сопственог опстанка.

Може ли туга некад да изазиве отрежњење? Свакако да може, она га и подстиче, гони човека на сопствено освешћење. Зато, Србијо не тугуј, тргни се из привидне носталгије, погледај око себе и отерај лажне опсенаре и фарисејске лицемере. Отрежњење мора бити потпуно и до краја.


Петар Ристовић

cropped-2015-07-10-10.47.56.jpg

Save

Save

Save 

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Титова сарадња са Немцима
У понуђеном Титовом споразуму с Немцима пише: Партизани су спремни да са оружјем у руци иступе против сваког непријатеља на којег Немци укажу, па исто и против Енглеза приликом искрцавања Тито и Милован Ђилас: Хрват и Црногорчина на заједничком задатку уништавања Српства ВЕЋ почетком марта 1943. Тито је преко члана Политбироа Централног комитета КПЈ Милована Ђиласа, команданта своје најелитније јединице, Прве пролетерске бригаде, Константина Поповића, и свог главног обавештајца Владимира Велебита, понудио немачким властима у НДХ споразум о сарадњи: - Команда НОВЈ (Народноослободилачке војске Југославије) сматра: а) да у датој ситуацији не постоји никакав разлог да немачки Вермахт води ратна дејства против НОВЈ с обзиром на ситуацију, противника и интересе једне и друге стране. Према томе, било би у обостраном интересу ако би непријатељства била обустављена. У вези с тим, немачка команда и ова делегација морале би да прецизирају своје предлоге о евентуалној зони и правце економских или других интереса. б) НОВЈ сматра четнике ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Погледајте насловне стране листа ‘Шарли Ебдо’ пред бомбардовање Србије 1999. (ФОТО)
Погледајте насловне стране листа „Шарли Ебдо“ пред бомбардовање Србије 1999. (ФОТО) АРАНЂЕЛОВАЦ – Српски народни покрет „Наши“ издао је саопштење у којем је позвао све који пале свеће због масакра у редакцији француског сатиричног листа „Шарли Ебдо“ да запале и свећу за убијене у НАТО агресији на СРЈ 1999. године. Ова организација је објавила две насловне стране тог чаописа из 1999. године у коме се вређају Срби. – Сваки злочин је страшан и за осуду, посебно губитак људских живота,  па зато постављамо питање „Зашто се нико од српских политичара не оглашава о жртвама бомбародвања 1999. године„, или је о тим страдањима забрањено говорити, јер су Србе  карикатуристи листа „Шарли Ебдо““  представљали као злочинце уз натписе „шта је нема више ништа да се силује„ и „романтични растанак Србије и Косова„Такве карикатуре су допринеле да дође до војне интервенције на Србију, а српски народ је представљан као геноцидан у злочиначки. У то име позивамо све ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Победа која је задивила свет
Пре сто година – 15. децембра 1914. завршена је Колубарска битка. Она је била и до данас остала јединствен пример у историји ратовања да војска којој се предвиђао потпуни пораз и слом за само десет дана, до ногу потуче свог надмоћнијег противника. „Док цела Европа стоји задивљена пред неслућеним победама Србије и док наши пријатељи, који су до пре две недеље писали некрологе витешки палој српској краљевини размишљају како да протумаче овај легендарни васкрс српске снаге, наша се јуначка војска одмара на успесима какве нико до сада није имао у овом крвавом светском рату.” Овако је почео уводник под насловом „Непобедива Србија” објављен 21 (8) децембра 1914. године, на првој страни „Политике”. Само шест дана раније српска војска ушла је у престолни Београд, чиме је и симболично била завршена једна од наших највећих епопеја у Првом светском рату – Колубарска битка. Ова битка, вођена пре тачно сто година – од 16. новембра ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Поглед на Русију изнутра – Најопаснији је рањени медвед
(Стратфор, 16. 12. 2014) Прошле недеље допутовао сам у Москву у 16:30, 8. децембра. Постаје мрачно у Москви у то време, а Сунце не свиће до 10 сати пре подне у ово доба године, тзв. црни дани насупрот белим ноћима. За свакога ко је научио да живи близу Екватора ово је узнемирујуће. То је први знак да сте не само у страној земљи, на шта сам ја навикао, већ и у страном окружењу. Ипак, док се возимо ка центру Москве, преко сат времена, саобраћај и радови на путу јесу нешто уобичајено. Москва има три аеродрома, а ми смо дошли са најудаљенијег од центра, Домодедово, који је главни међународни аеродром. У Москви је присутна бесконачна рестаурација и док зауставља саобраћај, указује на то да се просперитет наставља, барем у престоници. Наш домаћин нас је сачекао и брзо смо отишли на посао причајући о догађајима током дана. Он је провео велики део времена у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Православна црква на Вису, коју су комунисти срушили 1963. г.
Православна црква св. Ћирила и Методија на тргу града Вис на истоименом острву Јадранског мора Након завршетка Првог светског рата, на острву Вису се појавио покрет Хрвата који је без агитовања и мисионарског залагања СПЦ прелазио у Православље.  Остале су забележене речи угледног вишког домаћина и последњег председника православне црквене општине: “Нећемо да једном ногом стојимо на Вису, а другом у Риму- природније је: једном ногом на Вису а другом у Београду.” Један од ставова ове православне заједнице био је и следећи: “Хоћемо да у свему будемо своји. Када је народна држава- нека је и народна Црква. Е, зато смо пригрлили свето Православље!” Наравно да је било и оних који су спекулисали о природи преласка у Православље, али се на овакве гласине одговарало са: “Прешли смо из властитог уверења, без ичије агитације и наговора и без било какве материјалне користи или награде.” Православна црква св. Кирила и Методија на Вису Да бисмо схватили жељу мештана ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Има ли Србија снаге да након смрти Јосипа Броза изврши демистификацију његовог култа?
Непосредно после смрти Јованке Броз поново су се отвориле неке теме које су већ биле, тако рећи, пале у заборав.  Поново се на скоро истоветан начин покушава вршити манипулација (на жалост и даље успешно) људским умовима. И даље се врши глорификација култа Брозових тако што се покушава извршити замена теза па се тотална ИЗОЛАЦИЈА Јованке Броз која је трајала више од 30 година везује за њен тобожњи пробуђени национализам или покушај преузимања власти после Брозове смрти помоћу личких генерала а који су опет Срби, или опет због некакве болесне љубоморе зато што је Броз наводно био "надарени љубавник" јер је као "највећи син свих народа и народности" био најбољи у свему (најбољи бравар, највећи војсковођа, најлукавији дипломата, најиздржљивији робијаш, најспособнији државник, најпаметнији визионар, најшколованији председник - имао је прегршт почасних доктората, итд.).             И Јованка Броз је имала врло висок чин (како медији објављују - чин пуковника - а то подразумева ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Фото албум: Равна Гора 1941.-1945. г.
Драгослав Ђорђевић из села Влакче, као четник Горске краљеве гарде. Комунисти су му убили мајку Јелицу и сестру Олгу. Њега су заробили лета 1945. На монтираном процесу у Тополи осуђен је на смрт. Мучен је и убијен у Капислани у Крагујевцу Ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић у Прањанима 6. септембра 1944. г., на прослави рођендана краља Петра Другог Карађорђевића. Десно, у зеленој кошуљи, је наредник Никола Марковић из села Бозољин код Блажева, један од 26 равногораца који су 11. маја 1941. г. заједно са пуковником Михаиловићем дошли на Равну Гору у Западној Србији. Снимак је начинила америчка војна мисија. Ово је једна од првих фотографија у боји снимљених у Србији Прањани, 6. септембар 1944. г. У левом углу, у првом плану, је капетан Никола Лалић. У средини је ђенерал Михаиловић. До њега је пуковник Мекдауел. Звоник у позадини фотографије постоји и данас Драгослав Димитријевић је био један од омиљених ратних команданата Јасенице и Поморавља ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Austrougarski popis: U Dubrovniku žive Srbi, nema nijednog Hrvata
Da je Dubrovnik do 20. veka bio srpski, a ne hrvatski grad govore i činjenice. Prema podacima koje je skupila Austrougarska država, kada je 31. decembra 1890. godine popisala stanovništvo grada Dubrovnika, srpskim jezikom govori apsolutna većina od 5.823 ljudi, italijanskim 677,  češkim 48,  poljskim 6, nemačkim 263 i mađarskim 384. Foto: Dubrovnik – kalendar za prostu 1898 godinu Tu su i podaci za druga mesta u opštini Dubrovnik, a podaci su tu još frapantniji, jer Srbi u većini mesta čine 100 odsto stanovništa. Dakle, iz priloženog možemo videti da hrvatski jezik nije ni postojao kao jezik kojim se pričalo u Dubrovniku i okolini. Ako to nije dovoljno, treba reći da je tadašnji papa, Lav XIII (1810-1903), javno i pismeno priznao Dubrovčanima da su Srbi. Utemeljivač hrvatske istorije: U Dubrovniku se oduvek govorilo srpski Foto: Wikimedia Commons "U Dubrovniku, od pamtiveka, govorilo se srpski, govorilo - kako od pučana, tako od vlastele, kako kod kuće tako i u općini". To je tvrdio Natko Nodilo, koji ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Tito je najveći masovni ubica 20. veka!
Frankfurter algemajne cajtung piše da Hrvatska i Slovenija više ne veličaju Josipa Broza Tita koga taj list naziva “jednim od najvećih masovnih ubica 20. veka”. Dnevnik Frankfurter algemajne cajtung piše kako “Hrvatska i Slovenija više ne žele da slave herojskog vođu”. Novinar Karl-Peter Švarc piše da je predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović, kada je stupila na dužnost, odstranila iz službene vile na Pantovčaku Titovu bistu, zato što, kao što je rekla “odbija da identifikuje komunističkog diktatora sa hrvatskim antifašizmom”. – Na reakciju hrvatske levice nije trebalo dugo čekati. Bivši predsednik Josipović je kritikovao taj potez kao loš politički signal, a socijaldemokratski premijer Zoran Milanović je optužio predsednicu da odstranjivanjem Titove biste manipuliše istoriju – piše novinar. – Sporna je i agenda Kolinde Grabar-Kitarović na godišnjicu završetka rata – 26. aprila je učestvovala na komemorativnoj svečanosti u Jasenovcu; tamo su ubijene hiljade Jevreja i Srba. Zvanična proslava Dana pobede se održava pod njenim pokroviteljstvom 9. maja ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Naučno potvrđeno da su Hrvati potomci Srba!
Hrvati su potomci Srba koji su negde tokom desetog veka prešli na područja naseljena manjim slovenskim plemenima, koja su se priklonila toj grupi i tokom desetog veka preuzeli ime Hrvat (latinski Skorbatus), kaže dr Milorad Pavić iz Instituta FA. Ovo ekskluzivno otkriće nije plod nikakvih trač rubrika ili šaljivih novinara već je rezultat istraživanja uglednog hrvatskog instituta FA iz Zagreba koje je vršeno poslednjih devet godina. Ovaj institut, koji ima više međunarodnih priznanja iz genetičkog istraživanja, objavio je da je na osnovu istraživanja na uzorku od 7320 ispitanika hrvatskih državljana dobijena najveća genetska podudarnost hromozoma Y i haplotipa sa slovenskim haplotipom srpskog naroda iz desetog veka. Prema nekim novijim istraživanjima, u vreme pre velikih seoba naroda (pre pada zapadnog Rimskog carstva), dva plemena iranskog porekla pošla su u veliku avanturu. Srbi i Hrvati su nekada bili plemena iranskog porekla, iz predela severno od Crnog Mora i Kavkaza. Prvobitni Srbi i Hrvati su bili ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Стара шумадијска кућа и стари вајат из села Овсишта (Јошаница)
Прилажемо фотографиje старе шумадијске куће и вајата из села Овсишта Горње Овсиште, Јошаница Аутор фотографије: Владислав Б. Сотировић Снимци из 2009. г. (прва фотографија) и 2015. г. (све остале фотографије), август месец Сва ауторска права задржана од стране Владислава Б. Сотировића © Vladislav B. Sotirovic 2009 & 2015 Save
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
О “капитулацији” Краљевине Југославије (17. априла 1941. г.)
Кликни на текст да га увеличаш и нормално прочиташ! Расправљајте на нашој Твитер страници!
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Србија између српа и чекића
Уочи 20. октобра: Колико је случај Србије и Југославије упоредив са примерима поратне одмазде у Европи?  Уочи годишњицa ослобођења Београда и Србије у Другом светском рату од фашизма  ретко се говори о многим жртвама које су страдале од другог великог зла 20. века – бољшевизма. А када се и пише о овим смутним поратним месецима често се праве компарације и говори  како ни у Западној Европи послератна правда није била уједначена. Наводи се обично пример Француске као земље која је иако демократска ето била подложна ,,етосу одмазде“. На жалост такве компарације су крајње неутемељене и нетачне. Србија и Југославија далеко предњаче у броју побијених у време револуциоанрног терора и освете не само у доносу на  Француску  него и у односу на све земље Источног блока. Како? Улични перформанс у Београду, Теразије 1945. Про­цес де­на­цифи­ка­ци­је на­и­ла­зио је на ма­њи от­пор и мно­го је жу­стри­је во­ђен у зе­мља­ма где на­ци­фа­ши­стич­ка иде­о­ло­ги­ја ни­је би­ла опште при­хва­ће­на. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Некажњено убијање српског народа
Душан Марић: НИКО КАО СРБИ ДАНАС НЕ РАЗУМЕ ФРАНЦУЗЕ By РЕПОРТЕР on 14. новембар 2015. ИСЛАМСКИ, АЛИ И ФРАНЦУСКИ, АМЕРИЧКИ, НЕМАЧКИ, ЕНГЛЕСКИ…. ТЕРОРИСТИ ВЕЋ 25 ГОДИНА НЕКАЖЊЕНО УБИЈАЈУ СРПСКИ НАРОД Пише: Душан Марић Нико Французе овог 14. новембра 2015. године не разуме боље од Срба. Јер оно што су Французи од терориста доживели 13. новембра Срби од терориста доживљавају већ 25 година. Французи су с времена на време жртве исламских терориста. Срби су дуже од две деценије жртва исламских и француских терориста. Удружених са терористима из САД, Немачке, Енглеске, Холандије, Италије, Канаде, Белгије, Канаде, Аустралије…. Исламски терористи који данас, 2015. године, по Блиском истоку одсецају главе невиним људима су још 1994. године на Црном врху између Теслића и Тешња ритуално одсецали главе заробљеним српским војницима. У јесен 1995. и пролеће 1996. године Републици Српској испоручено је неколико десетина обезглављених тела припадника ВРС из Србца, Прњавора и других делова БиХ који су у јесен 1995. године ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*У Првој крагујевачкој гимназији уче турски
Ћирилизовано: Неће богами Николиће више да прати зао глас оног ратног злочинца Милоша. И Драгица сад на миру и без гриже савести може да обавља своје државничке задатке. Драгица са првом дамом Турске У Првој крагујевачкој гимназији од фебруара ће бити уведено факултативно учење турског језика. Места има за највише 25 полазнка, а већ се пријавило више од 15 заинтересованих. Курс је бесплатан, а намењен је првенствено ученицима средњих школа. Иван Недељковић, психолог у Првој крагујевачкој гимназији, каже да је идеја за увођење факултативне наставе турског потекла из жеље да ученци више науче и о култури Турске. - Центар за стручно усавршавање запослених у образовању Крагујевац повезао нас је са турским "Бејза" едукативним центром из Београда који ће слати свог наставника. Ђаци ће осим језика учити и о турској култури, а моћи ће да се упознају са древном уметношћу сликања на води која се зове ебру. То је оријентална уметност украшавања папира – објашњава Недељковић. Он ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Ко су ови људи?
Одговор на насловљено питање изгледа веома лак ако се исти покуша дати кроз друштвне функције које су ове личности у прошлости обављале или које обављају данас, њихове јавне наступе, дубоке трагове које су иза себе оставили како у друштву као целини  тако и појединачно у свести и општем положају сваког грађанина. Потичу из различитих политичких партија са различитим програмским и идеолошким опредељењима. Често су међусобно супротстављени, имају различите приступе по питању управљања и вођења државе са позиције власти. Међусобна супротстављеност и политичка нетолерантност између истих често пута прелазе и на поље личних обрачуна али их лични и партијски интереси исто тако још чешће, лакше и брже уједињују при чему се преко ноћи заборављају све негативно изречене конотације једних према другима. Дакле, пред собом имамо врло различите, често пута непоправљиво међособно супротстављене личности које се бескрупулозно, за све ове године од увођења вишепартијског система у Србији, боре за освајање и очување ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Етномузиколози о „Шоти“
ШОТА није албанска реч, ни албанска песма, то је чисто српска песма, Шотка и Шотан су српски брачни пар који очекује принову Незнање је најгоре стање. Још је горе мешање незналица у знање. Неки свадбарски хармоникаш се сетио, новинар га подржао и - прича је кренула. Маркус Тулиус Цицерон (106-43.г. пре нове ере) је изрекао: Тешка су времена дошла. Деца више не поштуjу своје родитеље, и, сви би да пишу книге. Узгред, и један ЗНАЛАЦ, српски премијер Војислав Коштуница, један од највећих стручњака за право, изјавио је: ,,Ко не разуме Гучу, не разуме Србију". Можда ћемо имати прилику да јавно причамо о Гучи, рецимо: да ли се тамо пева и свира српска музика, и да ли се тамо пева и свира српски? Е, па, мало да прозборимо. На сугестију неких новинара, у Гучи је забрањено извођење песме и игре „шота". Кажу, то је, док је убјала српску децу, певала Шота Гаљица, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Насиље на сваком кораку
Убиство аустријског надвојводе Франца Фердинанда и његове супруге Софије је изазвало насилне антисрпске демонстрације гневних Хрвата и муслимана тог истог дана, 28. јуна 1914, и већим делом сутрашњег дана. Ово је довело до дубоке међуетничке подељености каква није забележена у дотадашњој историји. Руља је усмерила свој бес ка пословном простору у власништву знаменитих Срба, Српској православној цркви, школама, Српском културном друштву “Просвјета”, које је имало своје просторије у готово свим већим градовима, банкама и редакцијама српских новина. Током насиља у многим местима било је и мртвих. Предвече, 28. јуна 1914. године у Загребу је била несносна спарина. Али то не спречава неколико стотина Загрепчана, после вести да је у Сарајеву убијен престолонаследник Фердинанд, да крену у рушилачки поход. Главни хушкачи су праваши који позивају на обрачун са велеиздајницима Србима. Скандира се “Доле са Србијом! Осветимо хрватског престолонаследника! Доле убице! Напоље из Загреба!” Новинар и члан уредништва пројугославенског листа “Обзор” Јосип Хорват овај ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Tragom zločina bivšeg predsednika Srbije: “Streljao nam oca, pa preoteo deo imovine”
Dobrivoje Vidić Baja, nekadašnji predsednik Srbije od 1978. do 1982. godine i visoki funkcioner Saveza komunista, osim što je tražio da se posle Drugog svetskog rata strelja ugledni Užičanin Andrija Mirković, koji je za vreme rata krio partizane, uzeo je i deo njegove imovine. Ćerke Andrije Mirkovića Anica Jovčić i Dušanka Gerzić - Naša imovina je išla u neke magacine koji su zvali “narodna dobra”, ali su iz njih uzimali viđeniji komunisti. Uzeli su nam i sve vredne pokretne stvari, odneli su čak i posteljinu i garderobu. Čuli smo od naših Užičana da je Vidić uzeo neke naše stvari. Mislim da je Vidić ubio mog oca jer je bio jako poštovan u Užicu i kao takav je smetao novim vlastima - kaže za “Blic” Dušanka Gerzić, ćerka predratnog gradonačelnika Užica i nosioca Albanske spomenice koji je streljan 1945. godine. U izveštaju za Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju, koji je tek sada ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Титова сарадња са Немцима
*Погледајте насловне стране листа ‘Шарли Ебдо’ пред бомбардовање Србије 1999. (ФОТО)
*Победа која је задивила свет
*Поглед на Русију изнутра – Најопаснији је рањени медвед
*Православна црква на Вису, коју су комунисти срушили 1963. г.
*Има ли Србија снаге да након смрти Јосипа Броза изврши демистификацију његовог култа?
*Фото албум: Равна Гора 1941.-1945. г.
*Austrougarski popis: U Dubrovniku žive Srbi, nema nijednog Hrvata
Tito je najveći masovni ubica 20. veka!
Naučno potvrđeno da su Hrvati potomci Srba!
*Стара шумадијска кућа и стари вајат из села Овсишта (Јошаница)
О “капитулацији” Краљевине Југославије (17. априла 1941. г.)
Србија између српа и чекића
*Некажњено убијање српског народа
*У Првој крагујевачкој гимназији уче турски
*Ко су ови људи?
Етномузиколози о „Шоти“
*Путна мрежа Општине Топола са селом Овсиштем
*Насиље на сваком кораку
Tragom zločina bivšeg predsednika Srbije: “Streljao nam oca, pa preoteo deo imovine”

Share