Лаж заштићена “Забраном”!

Истина “Стрељања историје” је безкомпромисна:
Пре свега зато што Истина “Стрељања историје”
безкомпромисно анулира лажу и паралажу!
Зато је “Стрељања историје” забрањено да се зна!

Tек данашњим униформисаним катихизисом покушавања покорних слугу да одбијaњем Раденковићевог “Стрељања историје” одбаце Истину “Стрељања историје”, настављајући тако лажну “неприкосновеност прописаности” “Забране Истине”, и покушавајући да “Забраном” и даље држе Истину ћушнуту у бездану лажних “кажњивих деликата” – слуге уствари својим бенавим одбијањем подстичу управо супротан ефекат од оног који покушавају да досегну: уместо да Истину “Стрељања историје” балванизују у непримећене екстремитете заборава – њиховим немуштим покушајима одбијања они напротив, несвјесно подстичу громадне историјске закључке на које до сада није обраћана осебујна пажња, а који димензијама Истине “Стрељања историје” додају још превасходнији и судбоносно још погубнији значај по опстанак и пренемажуће служинчади, и по опстанак цмиздраве “Забране”:

Прво: Јесте огроман али и злочиначки распон америчке “Забране” објављивања не само извештаја генерал Доновановог обавештајног пуковника Роберта Мекдауела (Robert Mcdowell) – који је Мајкл Раденковић насупрот абнормалности “Забранe” ипак објавио у “Стрељању историје” – и подједнако је злочиначки распон “Забране” објављивања докумената из Другог светског рата прикупљених од стране тада једине америчке обавештајне организације “ОСС” (OSS: Office of Strategic Services), од којих је кључна документа први и једини објавио тек Мајкл Раденковић у том истом “Стрељању историје”!

И другo: Јесте огроман али и злочиначки распон “Забране” сазнавања брозовистичког Endlösung-a: Злочинство “Забране” сакрило је најбруталнији генетски инџиниринг, чији наставак “Забрана” обезбеђује и дан-данас:

“Забрана” је забранила да се зна и сазна
Брозово расистичко структурално уништење
Равногорске Србије!

Пошто злочиначки опсег “Забране” која је спречила и спречава сазнање овог злочина додаје круцијалне димензије још превасходнијој и још судбоноснијој непобитности значаја и значења Истине “Стрељања историје”, зато, након краћег увода на ту и такву додатну срж “Стрељања историје” – у односу на досада најсакриванију лаж Другог светског рата – поименце на “Тито – највећа превара Другог светског рата” – која је откривена и анулирана једино у Истини “Стрељања историје” – биће потом сажето обрађена и злочинства “Забране” под “Прво” и “Друго”! А опширнијим подацима, ако их ико благоизволи срицати, може се обскрбити у детаљним анализама “Истина ‘Стрељања историје’, Први и Други део” и приуштеним прилозима.

Увод:
Циљ “Забране” сазнавања јесте заштита лажи!
Зато најмљене слуге узалудно покушавају да одбаце
Истину “Стрељања историје”!

Ненаметљива и лежерна дубокомисленост, заснована на професионалној свеобухватној студиозности и високој моралној одговорности јесте не само круцијална карактеристика Мекдауловог извештаја, већ је и непобитна чињеница да његов громадни опсег сачињава не само оно што јесте рекао – већ и оно што није рекао – а што се консекветно, функционално и неминовно закључује из његовог излагања! Чињеница да Мекдауел нити оптужује, нити пресуђује, нити рекламерски пренаглашава закључке Истине, проистиче из чињеница да се он до те мере држи неминовности објективности, да то доводи до тога да огроман број његових закључака, изречен лежерним реченицама, па чак без потенцирања нити посебним поднасловима, нити чак посебним пасусима нити курзивом… што иако у први мах може да се сматра као да он намерно избегава заоштравања – а у вези са чиме се мора нагласити да је Мекдауел, као командант америчке мисије “Ranger” био код Драже Михаиловића – после изричите Черчилове забране одржавања савезничких контаката са Равном Гором, коју је Черчил наметнуо не само политици Западних Савезника већ и војним штабовима Савезничких снага – мора се дакле нагласити да иако је Мкдауелов живот био директно угрожен већ и при самом одласку на Равну Гору британским покушајем да га уместо код Драже пребаце у Брозов такозвани “врховни штаб” такозване Брозове “НОВ” – а поготово доцније приликом покушаја повратка на савезничку триторију када су њега и Дражу Србијом гониле усташке, Брозове, фолксдојчерске и немачке специјалне убице, бесомучно палећи српска села и покушавајући да убиством Мекдауела спрече његов повратак на савезничку територију – дакле, пошто се претња по живот наставила, зато понављам: може се због тога врло површно закључити да Мекдауелова уздржаност у односу на његове коментаре о председнику Рузвелту и америчком Државном секретаријату, као да бар на изглед произилази из њгове стрепње за голи живот.

Међутим – то није разлог: Иако претња по живот јесте била крволочна, Мекдауелова уздржаност јесте напротив резултанта његове већ поменуте професионалне свеобухватне студиозности; његове тоталне оданости објективном; и његове неприкосновене оданости моралној одговорности… што све заједно непобитно доказује његов речник високе моралне одговорности којим он уздржано, објективно и студиозно раскринкава лаж о Брозу:

Броз – лажни “комуниста”!
Броз – лажни “револуционар”!
Броз – лажни “ратник”!
Броз – лажни “маршал”!

Не због Истине о Дражи и Српском Народу Равногоске Србије и њиховој жртви и доприносу Победи над Нацизмом – него Искључиво због тога што је изнео Истину о Брозу – зато је Мекдауелово Сведочанство Истине једна од најбруталнијих жртава “Забране”!

И баш зато данашње објављивање докумената ОСС-а од августа 1944, најављено у окупираној Србији као да су та документа “тек објављена”, и као да су “ексклузивна документа из Националног архива у Вашингтону” – иако су правим историчарима Равне Горе та иста дкумента позната већ од послератних дана, наравно са изузетком Мекдауеловог забрањеног извештја који је Мајкл Раденковић објавио у “Стрељњу историје” – у окупираној Србији утопљена под насловом “Како је одбијена предаја Немаца 1944.” (Ненад Јаковљевић, Српске новине децембар 2015), из њих једва избијају на видело две врло значајне чињенице – прва: Харолд Мекмилен је био толико деформисан Черчиловим лажима о Брозу да чак сматра да Мекдауел није баш “при чистој свести”; и друга: да је у односу на предају немачких снага Југославија издвојена од свих преговори о предаји – зато да се Титу омогући да прихвати предају непријатеља унутар граница Југославије… Међутим, чак и ове две корисне чињенице, накићене површним рекламерством – утапају се непримећене у униформисану одбрану “Забране” да би се по сваку цену одржала лаж о Брозу… истоветно лакрдији данашње Лаже и Паралаже о староставним часним српским жртвама којима се управо покуашава да прикрије брозовистичко усташки садизам и мржња убиства Равне Горе и Рвногорске Србије. У свом Сведочанству Истине у Раденковићевом “Стрељању историје” Мекдауел бескомпромисно раскринкава и лажи накалемљене Дражи Михаиловићу, Равној Гори и Равногорској Србији; и черчилијанску подлост са којом је он своје лажи бесрамно калемио Србији… лажи које Мекдауел документовано анулира, иако се и у односу на Броза, Мекдауел истоветно високо морално одговорно и тотално објективно односи као и према Чрчиловој проусташкој и проватиканској расистичкој антисрпској политици… и иако чак и не спомиње Труманово злоннамерно удаљавање са положаја Мекдауеловог непосредног предпостављеног генерала Донована, нити Труманово злонамерно растурање ОСС-а (OSS: Office of Strategic Services)! И то иако су – осим громадне “Забране” која ће обезбедити да лаж “стреља историју” – поменути Труманови потези били највероватније најиздајничкији потези које је америчка политика починила током Другог светског рата – издаја идеала Победе, издаја Српског Народа Равногорске Србије, и издаја Равне Горе Драже Михаиловића – све зарад устоличења Броза на историјски лажно пријестоље зарад осуде Равногорске Србије на садистичко убиство од стране Броза и Усташтва у име Ватикановог антисрпског расистичког убиства Православне Равногорске Србије… Мекдауел ипак не оптужује, не пресуђује, не рекламира. Напротив: Медауел само износи Истину са пуном моралном одговорношћу, и непобитном објективном доказаношћу.

Иста таква висока морална одговорност и оданост неминовности објективних чињеница карактерише и Мајкла Раденковића, који у “Стрељању историје”, осим забрањеног Мекдауеловог извештаја, износи и круцијална сакривена и забрањена ОСС документа која недвојбено раскринкавају Брозово усташтво и Брозов усташки расистички антисрбизам усредсређен на убиство Равногорске Србије. Исто као ни Мекдауел, нити Раденковић не рекламира своје закључке – већ, истоветно Мекдауелу, и Раденковић износи Истину коју непобитно доказује и изреченим, али – и неизреченим закључцима! И можда су баш у том сплету објективизма и моралне одговорности Раденковић и Мекдауел открили зaједничку сродност оданости Истини, и највероватније је баш зато Мекдауел и поверио Раденковићу у аманет свој забрањени рукопис… уверен да ће Раденковић обавити обећање посвећено Истини…

…што Раденковић, хвала Богу – и јесте учинио,
истрајући и данас на Истини
упркос униформисаном одбијању лажљиваца
покушајима да лаж камуфлирну копреном “Забране” – одрже на снази!

Међутим, коликогод да су оваква тотална посвећеност објективности, и тотална морална одговорност необични у данашњем свету шићарџијског рекламерства и јевтине паралаже…

…Раденковићево “Стрељње историје” јесте…
…не “једно од”
већ напротив – једини непобитан Докуменат
јединог стварног Сведочанства Истине!

И баш зато што Докуменат “Стрељање историје” анулира Лажу и Паралажу зато данас покорне слуге униформисано покушавају да “Забраном” заштите Лаж!

И зато размере Раденковићевог Документа
и сушанство Истине његове “Стрељане историје”
не може да спречи никаква нити “Забрана”
нити подметачине недотупавних “тумачења”!

Прво: Огроман распон “Забране” да се заштити трајање илузије лажи

Коликогод да превара звана “Маршал Тито” у Другом светском рату – по обиму, по злочинству, по мржњи, по расизму… по невероватним измишљотинама и по још невероватнијем фалсификовању докумената – и коликогод да та превара превазилази чак и античка злочинства наметања лажних Илузија; и коликогод опсег злочинства те лажи даје и “Стрељању историје”, и Сведочанству Истине “Стрељања историје”, и ауторима “Стрељања историје” Раденковићу и Мекдауелу не само антички призвук њиховој функционалној и објективној дубокомислености њихове одговорности Истини… већ и моралну снагу Документа Истине који Истину још од антике чини непобитном… ипак, осврнимо се овом приликом на бројне забране којима је лаж преваре спроведена у трајну трагичну праксу – уствари у трајну трагичну фарсу – и на такорећи лудачки фанатизам “Забране” којим она камуфлира лаж од објективне и моралне одговорности:

Мекдауел упорно анализира Черчилово наметање Броза од најранијих фаза Другог светског рата на територији бивше Југославије, задуго не откривјући “утицаје на Черчила” које и сам Черчил прикрива “тајанственим” чак и од својих најближих британских сарадника, и наравно… чак и од председника Рузвелта! То међутим не спречава Мекдауела да у овом периоду у свом извештају нагомила непобитно доказане нелогичности Черчилових прљавих и преварантских поступака којима Черчил намеће Броза… али онда – и то у врло одређеном тренутку – Мекдауел почиње да инсистира на надолазећој промени када ће Черчилово подмукло роварење нагло прерасти у невероватно префригану и неверовтно организовану заверу у корист Броза – прецизирјући тачно чак временски почетак те супер-организованости черчилијанске завереничке промене:

Све дотадашње фатаморгане о Брозу,
све дотадашње измишљотине о Брозовом ратовању,
нагло, преконоћ,
“прописане” су у некакву стварност:
Илузија Броз – преконоћ је “прописана” за лажну историју!
Стварна Историја преконоће је “стрељана”!
Бити против “новопрописане” илузије-Броз
Декрет је преконоћ “прописао” за кажњив!
Бити за Истину преконоћ је “прописано” за деликт!
“Прописиаана” Лаж “стрељала” је “историју” – Истина је забрањена!

Пажљиво проучавање Мекдауеловог текста повезује разлог и исход:

Тек када је Броз у шесточасовној аудиенцији у Ватикану убедио папу да “није комуниста” – да, да “није комуниста” – него – да јесте “хрватски националиста” – тек тада Черчил производи Броза у “Маршала Тита”! Тек тог тренутка Черчилово притуљено роварење преконоћ прераста у супер организовану савезничку заверу у корист Броза! Тек тог тренутка поплава дотадашњих фатаморгана о Брозу – измишљотине о Брозовом ратовању у које не само да нико није веровао већ их већина Американаца није уопште знала – тег тог тренутка све те лажи преконоћ се “званично” устоличују у прописану лажну историју и…
…и “стрељају” Истину Историје!

Тек тог тренутка тврдити да је Броз лажна илузија постаје кажњиви деликт! Тек тог тренутка британско роварење престаје да буде британско и преконоћ постаје америчка званична политика! Тек тог тренутка Равногорска Србија и Равна Гора осуђени су на погубљење!

Тек тог тренутка “Забрана” сазнавања Истине постаје званичан превасходни протектор Лажи! И док Раденковићеви ОСС документи у “Стрељању историје” непобитно доказују Брозов усташки карактер и његову оданост крволочној расистичкој усташкој мржњи против Срба – тек тог тренутка Мекдауел открива Черчилове дотадашње “тајанствене саветнике”:

Открива Ватиканов прохтев за оживљавањем Аустро-угарског царства! Међутим, стварни Ватиканов прохтев јесте: да се по завршетку рата западни део Југославије претвори у Независну државу Хрватску! Како? Брозовом усташком Инквизицијом Равногорске Србије!

За разлику од председника Рузвелта, и за разлику од већинског јавног мњења Америке, и за разлику од већине политичких и војних кругова – тек од тог тренутка – нрочекивано и необјашњиво – Америка је за Броза: моћ америчке штампе је активирана, хрле улагивачи од њујоршког такозваног “Југословенског клуба” врлих српских исељеника са докторатима и усагшано координирају са наводно “социјалном” и “социјлистичком” европском штампом; Коминтернина пропагандистика употпуњава миље Илузије инсистирајући на измишљеним Брозовим ратним подвизима и његовом изишљеном антифашизму, китећи лажног “Маршала” ђинђувама његове непостојеће заслуге за победу над Нацизмом – у рату у којем уопште није учествовао! Нема ни речи отпора овој лажи јер је “неприкосновеност” лажи драконски заштићена “Забраном”! Ова нагла промена Америке – није наивна: Главе падају: председник Труман збацује генерала Донована са положаја команданта ОСС и чак и укида ОСС(OSS: Office of Strategic Services)! Броз, пресвисо од патолошког страха од Донована, Мекдауела, и Истине – иако зaштићен “Забраном” сазнавања Истине – захтева од протоколарних америчких установа не само да амерички суд суди Мекдауела – већ да га осуди на смрт, и у ганц новој позлаћеној униформи лажног маршала Броз потписује се као “Маршал Југославије” и реклмира себе лажним звањем “команданта” уствари непостојећег “југословенског националног отпора”! А уствари, главе не падају нити због Броза нити Черчила… Не:

Обезбеђена “Забраном” сазнавања Истине Лаж је наметнута Декретом зарад послератног опстанка Усташтва; зарад усташке рсистичке мржње против Срба Србије!

Коминтерна, која се већ давно декларисала за убиство “српске буржоазије” – не хрватске, не југославенске – него искључиво “српске буржоазије” – од тог тренутка Коминтерна је послушни иницијатор ватиканске инквизиције Равногорске Србије! Сагласан је наравно и нацистички обваштајни генерал Рајнхард Гелен који уместо смењеног америчког антинацисте генерала Донована – кумује карактеру послератне америчке обавештајне апаратуре и политиколошке структуре… Лаж опстаје “Забраном” Истине; фашизам опстаје под лажним ореолом “антифашизма”; све феле сарадника и слугу окупатора, сједињују се под стег “неприкосновности” “прописане” лажи – и данас и опстају заштићени једино примитивизмом те исте “Забране” Истине: Примитивизам Брозовог убиства Равногорске Србије, који је у Србији за Броза започео Хинко Мејер, усташким тестерисањем живог српског градоначелника Деспотовца идентичан је усташком масовном убиству Срба: секиром! (“Their primitivism looks the same as their forefathers – as an ax blade”)

Данашњи наследници отимача и убица манипулишу бескрајним легионима егоцентричних идивидуа чијим контролисаним, прописаним, рекламерским “тумачењима” на телевизијским екранима залуђују масе као да су то некакви ауторитети некаквог наводно слободног, и некаквог наводно њиховог јавног мњења – док слуге окоћене у Брозовој диктатури – чија је лаж заштићена “Забраном”, контролишу из сумрака, јер… па тако су одувек царевале лажи диктатура! (“the endless supply of egocentric men stand in the spotlight while you remained in the darkness… that was how lasting empires were built”) Зато ће бити набројано шта је Америка забранила да се сазна зато да би устоличена расистичка лаж могла комотно да манипулише “стрељаном историјом”:

Забрањено је да се зна и сазна пресудан допринос Савезничкој Победи над Нацизмом Српског Народа Равногорске Србије на челу са Равном Гором; забрањено је да се зна и сазна историјски неупоредива крволочност масовног расистичког покоља српског живља од стране усташке антисрпске мржње током Другог светског рата; забрањено је да се зна и сазна огроман опсег и јединствени значај доказа Истине Њујоршког процеса за поштено суђење Дражи Михаиловићу; све до недвно било је забрањено да се зна и сазна операција “Подигач” (Halyard) – најбројније спсавање америчких и савезничких авијатичара из оборених савезничких бомбардера – којег – иако по свом обиму и храбрости превазилази све друге операције спасавања савезничког војног особља са окупиране територије – нема ни данас нити на америчкој телевизији, нити у школским уџбеницима, нити у јавним записима; иако доцније откривен залагањем америчког конгресмена Дервинског, било је забрањено да се зна и сазна чак и да је председник Труман одликовао Дражу Михаиловића орденом Legion of Merit – највишим америчким војним одликовањем страном команданту за – пресудну (instrumental) улогу и допринос Победи над Нацизмом у Другом светском рату; забрањено је да се знају и сазнају debriefings – после-акцијски извештаји америчких авијатичара својим командама након евакуације на савезничке територије о томе да су их спасли Равна Гора и Српски Народ Равногорске Србије прво спасли од немачких, Брозових, и усташких прогонитеља пре него што су их са Прњана евакуисали са окупиране територије; забрањено је да се знају и сазнају масовни протести не само спасених америчких авијатичара, већ и протести огромног броја америчких војних, политичких и јавних ауторитета против Брозове одлуке коју је аминовао амерички Државни секртаријат да се америчким сведоцима забрани присуство на накарадном квази-суђењу, управо на јавном “правном линчу” Драже Михиловића у београдској Гарди…

…засада је довољно набројати да су на основу ових драконских – управо анти-америчких забрана – под Декретом “Забрана” којем је једини циљ да камуфлира “Лаж-Броз” – крајем рата мучки бомбардовани Београд и градови Равногорске Србије – и то не зарад уништења непријатељских војних циљева – него напротив зарад масовног убиства Срба-цивила чак и у бежанији – чије су локације достављене тачно на нишан америчких бомби од стране Брозових салонских назови комуниста попут на пример Коче Поповића…

…савезничка мучка бомбардовања убијала су савезнички Српски Народ Равногорске Србије зато што се жртвовао за савезничку Победу над Нацизмом! Убијањем Српске Нације за “Лаж-Броз” обављеном савезничким бомбардовањем по сумњиво легалним војним наређењима, јесте почетак Холокауста истребљења Равногорске Србије!

Истоветним Декретом истоветна мучка бомбардовања Срба поновила су се и средином и крајем деведесетих током режираног антисрпског растурања бивше Југославије, када се Америка под лажним изговором да наводно “није против Срба” – претгварала да је наводно “против Милошевића”?!?

Међутим, током послератних година, благодарећи трајању издајничког и анти-америчког Декрета “Забрана”, забрањено је на федералном земљишту подизање споменика америчке захвалности Дражи Михаиловићу, Равној Гори и Српском Народу Равногорске Србије за огроман допринос Победи над Нацизмом у Другом светском рату; у оквиру “Забране”, амерички судови, коликогод да су “одуговлачили” пресудe нацистичким хрватским усташама – у сарадњи са булументом сарадника окупатора током рата на тлу бивше Југославије, доносили су углавном правно сумњиве одлуке одузимања православних цркава широм Америке подигнутих од приватних средстава православних задужбинара српског националног избеглиштва. Ово кривоклетство непобитно доказује циљ Ватикановог злочинства – Ватикан је форсирао Броза да спасе послератну улогу Усташтва зато да би уништило Српски корен: Првославље!

Partizani i Nemci kod Cacka 1941Околина Чачка 1941. г.: Партизани Љубићког партизанског одреда са немачким војником Аугустом Хелером.Чист доказ немачко-комунистичке колаборације

Карактеристично је да је изговор америчких органа на све протесте против “Забране” био увек један те исти: Controversy: протести против Броза се априори одбијају због некаве наводне “неусаглашености” у односу на ратна збивања – али “Забрана” никад није дозволила да се сазна које су то “неусаглашености”! Доцније фраза Controversy прераста у морбидну хермафродитску парафразу Conflict Resolution – “разрешење несугласица”; да би коначно, у данашњем свету, прерасла у Political Correctness – “прописано мишљење” – чијим накарадним значењем брозовистичка лаж каља часност Америке масовним лоботомисањем здраве памети: Лоботомија деформисаног образовања, лоботомија наметнутe “политичке исправности”, и декретска “неприкосновеност” “Забране” сазнавања Истине довели су до – не само у окупираној Србији – до данашњег заглављивања у процеп здраве памети (“unimaginably stupid had become a job requirement’) од Вашингтона до Чукарице – здравим резоновањем америчког преседничког кандидата Доналда Трампа, који, без обзира да ли његова расуђивања сматрамо озбиљним или не, али који је “аутентичан” баш зато што није “програмиран униформисаношћу такозваних традиционалих политичара” (Trump is authentic, a straight-talker, less scripted than traditional politicians,” PolitiFact wrote) – зато што не блебеће напамет научену “политичку исправност”, него попут Путина… каже здравом и слободном памећу: оно што мисли…

* * *

Међутим, од свих наведених и ненаведених наказности “Забранe” – de facto срамне за Америку, а спровођене само зато да би се обезбедили опстанак злочинства “Лаж – Маршал Тито”, и опстанак “стрељане историје” – још је неумитнија, прљавија, и трагичнија “Забрана” да се не сазна холокауст брозововистичког убиства Српске Нације под усташоизоидним руководством:

Друго: Огроман распон “Забране” Запада да се не сазна Холокауст убиства Равногорске Србије!

Да, Холокауст је забрањен да се сазна: “Забрана” Запада забранила је да се зна и сазна најефикаснији Endlösung – управо најефикаснији Холокауст истребљења једне нације обављен по завршетку Другог светског рата: забрањено је да се зна и сазна убиство целокупне људске, друштвене, моралне, духовне и материјалне структуре Равногорске Србије – најпоквареније од свега јесте:

“Забрана” је забранила да се сазна разлог убиства:
Расистичка квази-клерикалнa антисрпска мржња!
Зато чињеница да је Српска Нација као таква потпуно уништена,
непобитно квалификује овај Endlösung за Холокауст!

Убиство не само накарадне измишљотине проглашне као некаквом “Великосрпском буржоазијом” – већ масовно убиство Српске Нације: присилно такозвано конфисковања а уствари рзбојничка-фашистичка отимачина имовине; масовно расељавањ и присилно насељавање – забрањнени су да се сазнају! Од Срба који су живели на територијама НДХ, које су Усташе прво масовно и крволочно убијале, у заједници са Усташама, Брозовци су преостале од тих Срба мобилисали, преваспитали, и натукали против Срба Равногорске Србије, обећавши им будућност у Србији у којој могу да отимају, убијају, силују Србе Србије! Ти доведени Срби су пљачкали, клали, убијали, стрељали, силовали, судили Србе Србије као некакве “народне непријатеље” – обављајући злочине по директним прецизним наређењима Брозових Усташа и кадрова Брозовог језгра који су становали по вилама отетим од Срба Србије и давали наређења! Тако је дошло до парадокса: као да Хрвати нису окупирали Србију него као да су за Броза Срби из НДХ окупирали Србију као некаквог “народног непријатеља“ у име некакве наводно “комунистичке” некакве “револуције”! А камуфлирана “Забраном” лаж је остала несазнана: никаква нити револуција нити комунистичка – напротив: Холокауст фашистичког разбојништва расистичке мржње! И… таква истребљена и уништена окупирана Србија остала је у наслеђе наследницима екзекуторе Срба и Србије, наследницима отимача и убица, наследницима лажних ратника и лажних револуционара… Зато је и дан-данас забрањено да се зна и сазна уништење целокупне друштвене и културне структуре Српске Нације, тотално уништење Равногорске Србије, тотално уништење Српске Православне Цркве, тотално послератно фашистичко убиство Равне Горе, потпомогнуто западним наоружањем и истребљењем ваздухопловним снагама под британском командом, фашистичко убиство Драже Михиловића, тотална криминализација животних услова за преживеле српске грађане, раднике и сељаке… Endlösung, de facto Холокауст истребљења Српске Нације… био је забрањен да се зна и сазна:

Границе су биле затворене! Обавештења забрањена!
Забрана Запада изоловала је Српску Нацију у казамат
на немилост холокаустичном мрцварењу
од стране распомамљеног фанатизма
расистичке антисрпске мржње!

Холокауст је чак и данас још забрањен да се зна: чак и данас је дозвољено да се зна само – да, само – напарбирчена брозовистичка лажна документација, фалсификована не само од брозовистичких и усташко-фашистичко-ватиканских кривоклетника не само од Коминтерниних обавештајних органа, и то под руководством врло ефикасне експертизе инфилтрираних Усташа – већ фалсификована и од стране такозваних Западних савезника! И зато што је Истина овог злочинства још увек забрањена, мора се истаћи да је “Забрана” Запада у поратном периоду који је трајао чак до раних педесетих – била пресудна за почињена зжзлочинства брозововистичког усташоизоидног Холокауста, и то са посебном примесом суровог иживљавања ватиканске инквизиције! Лаж обезбеђена “Забраном” и данас је још увек заштићена шарлатанским лажним филтрираним, фалсификованим, и измишљеним наводним “документима” од стране западних политичких агентура. Злочиначка “Забрана” још и данас сакрива Холокауст зато да би докрајчила истребљење и последњих физичких и духовних преживелих остатака Српске Нације! И зато пре него се сетимо брозовистичких филмова, подсетимо се да је данас једини адут локалних и белосветских наследника слуга њихова илузија да су наводно они ти који су наводно изабрани и да су они наводно једини који заслужују – наравно ако благоизволе да се смилују – да као да је једино њихова лаж наводно некакав једини ауторитет да “рехабилитује” Истину – и то да је “рехабилитује” једино онако како се прохте њиховим илузијама о неповредивости њихових “неприкосновених” лажних “тековина”! А лаж “неприкосновености” доказао је већ први филм после лажног “ослобођења” – “Живјеће овај народ”, Вјекослава Афрића: Иако данас Истина “Стрељања историје” доказује трагичан одговор – који ће то “народ” – “живјети” – одговор је такође и први филм Вељка Булајића “Влак без возног реда” у којем се не ради нити о глорификацији Брозових непостојећих офанзива-измишљотина, нити о Орсону Велсу чији је “Грађанин Кејн” устоличен на екрану београдске Кинотеке, зато јер тада Орсон Велс није имао времена да прославља фатаморгане непостојећих Брозових офанзива јер је био презаузет напијаањем вискијем са својим пјташем у лажи – са Брозом – чији је шеф дворске гарде био усташа Марко Месић… Али, Булајићев “Влак без возног реда” имао је итекако тачан “возни ред” који ајзенштајновски упечатљиво одговора на питање Африћевог филма који ће то “народ” “преживети” – јер осим убиства, филм обрађује и геноцид расељавања које је трајало чак до раних педесетих! На исто питање тек данас одговорио је и такозвани филмаџија-наследник Вељка Булајића – Радош Бајић, лажном “Равном Гором” и злонамерно пониженом некаквом наводно “националистички заосталом” предратном Србијом, рачунајући да ће његовом покварењачком шарлатанству придодати “епику” додворавањем британским жбирима… својом изјавом: “Ништа није ваше – све је наше”: Српска Нација уништена је Холкаустом који траје и дан-данас на очиглед целог света крволочном лоботомијском инквизицијом елиминисања и последњих духовних и моралних заосталих остатака Српске Нације. И баш зато и баш због тога данашње најмљене слуге, наследници фашистичких убица и отимача Српске Нације – грчевито покушавају да одбију непобитност “Истине Стрељања историје”!

И као што Путин сматра да “Украјина – није европска земља и поред свих подсећања да је њен западни део био под Аустро-угарксом“, тако би Путин требало да раскринка и издајство совјетске Коминтерне и фамозног расадника зла и лажи – фамознног такозваног хотела “Риц” – да рскринка Коминтернину издајничку сарадњу са Усташтвом и расизмом ватиканске инквизиције… јер би такво Путиново раскринкавање лажи и “Забаране” – било пресудно за преживљвање Првославља, јер… без обзира шта Путин учини или не, претњa јесте преживљавању моралних вредности хришћанске цивилизације – и подједнако је опасна по преживљавање и Истока и Запада…

Без обзира на претњу обезбеђену и камуфлирану
абнормалим трајањем абнормалне “Забране” чак и у наша доба,
и без обзира на упорно одбијање волшебне “Забране”
да се сазна Истина подвале “Броз–Маршал”…
Ипак… на стварном мегдану стварне одбране
стварних моралних цивилизцијских вредности…
илузије и лажи “Забране” данас су хвала Богу
коначно суочени са глоговим колцем:
Суочене су са Документом Истинa “Стрељања историје”!
Српска Нација заслужује Ослобођење у Народ
који зна Истину да сам себи слободан гради будућност”!

Амин… у име Правде Божије!

Часлав М. Дамјановић
Ravnogorskivenac.com

partizani-i-ustase-zajedno-april-42-crna-legija-1-proleterska

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Окупација у триста слика
Не може се човек , све и да хоће, отргнути утиску да је,бар што се мене тиче моја домовина Србија окупирана перманентно. Не мислим на окупацију и поробљавање од стране Отоманског царства, ни оног Аустроугарског чак ни оног језивог од стране Трећег Рајха. Било, прошло и не повратило се. Окупација је много опаснија, пефиднија и значајнија ако су мангупи у нашим редовима народским језиком речено, када је њено извориште српски етнички корпус стасао ван Србије. Нека ми Господ опрости на утиску да је мржња тих увек незадовољних, за одбрану сопствених прагова неспособних али уредно крволочних према Србији тзв. Срба пречана, прекодринаца у време Милоша Великог називаних коритарима већа и од оне код самих помуслимањених Срба па и Хрвата. Ако листате Политику из 1921 године пронаћићете полемичке текстове о овој српско- српској ствари. У тектсту се наводи да је тзв.србијански корпус био запањен чињеницом колика је мржња Срба Личана и Крајишника према Србији. Наивни ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*На бомбама је писало „Срећан Ускрс“ (1. део)
Бесомучно англо-америчко разарање десетина српских и црногорских градова, вароши и села, започето 20. октобра 1943. а окончано 18. септембра 1944. године, уочи Стаљинове инвазије на Србију, једна је од највећих мистерија наше новије историје. О овој великој ваздушној операцији која је прогутала животе хиљаде невиних људи, чак и неколико тек рођених беба, за Титовог живота нико се није усуђивао да каже ни једну једини реч. Нико то није озбиљније покушао да уради ни после његове смрти па чак ни после распада Титове Југославије. Званични режими Србије и Црне Горе, ни данас ништа не покушавају да учине како би се утврдила права истина о највећој и најтрагичнијој ваздушној инвазији која је на наше просторе икад организована. Мистерија којом је ова акција Енглеза и Американаца обавијена истрајава тако и до данашњег дана. Кључне карике те велике енигме потпуно су замагљене. Још се поуздано не зна ни ко је ту операцију захтевао, а ко ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Анте Старчевић и хрватска геноцидна мисао
Пре неколико дана, у деведесетој години живота, у Загребу је преминуо истакнути хрватски интелектуалац и историчар, Славко Голдштајн. Као што је по презимену лако наслутити, Голдштајн је био јеврејског порекла. То значи да по преовлађујућим мерилима у Хрватској он није могао припадати „хрватској крви и тлу.“ Без обзира на ту околност која је отежавала статус покојника, ипак се мало ко надао бујици најпримитивнијих погрда којом је хрватска јавност пропратила нестанак овог угледног јавног радника из своје средине. Ево неколико карактеристичних епитета: „чифут,“ „смеће,“ „смрад,“ „жидовски и орјунашки расист“ (шта год би ово последње требало да значи), те неизбежно, „говно.“ „Напокон једна лијепа вијест,“ „Богу хвала!“, ширио „антихрватску пропаганду по свијету о томе како су Хрвати били већи злочинци чак и од њемачких нациста,“ били су то само неки од одушевљених проширених коментара Голдштајнових хрватских суграђана. [1] Изгледа да се римска девиза de mortuis nihil nisi bene у Хрватској не практикује. Ипак, општенародно ликовање ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Прва постхладноратовска “хуманитарна интервенција” − Вуковар 1991. г.
На редовну годишњицу „Вуковарске операције“ из 1991. г., а која се текуће 2015. г. поклапа са двадесетогодишњицом потписивања Дејтонског споразума, сматрамо да нам је дужност да се огласимо поводом овог историјског догађаја, вероватно најмаркантнијег из времена бруталног и крвавог разбијања бивше СФР Југославије од стране унутрашњих и спољашњих антисрпских војнополитичких чинилаца, тек писати књиге и научне расправе обзиром да је град Вуковар у сваком случају остао упечатљив споменик крваве борбе српског народа против повампирене хрватсконацистичке политике из времена усташко-нацистичке Неовисне Државе Хрватске (NDH, 1941.−1945. г.). Карактер „Вуковарске операције“ Као по обичају након пироманског (када је запаљен симбол демократије - Парламент) бандитско-уличарског државног удара од 5. октобра 2000.-те г. од стране NATO плаћеника (против другог бандита чији су партијско-идеолошки једномишљеници на власт у Србији као плаћеници Черчила и Стаљина дошли октобра 1944. г. с пушком у руци и из шуме и то од преко на Дрини ћуприје), и ове године се јављају ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Друга Србија против Косте Николића, а о ОЗНИ да и не говоримо
ДРУГОСРБИЈАНЦИ ПОНОВО ЈАШУ Ове јесени се у Београду, окуженим духом самопорицања и неотитоизма, појавио Антифашистички манифест, који су обнародовали Савез антифашиста Србије, Жене у црном и Хелсиншки одбор за људска права. Предвођени Сташом Зајовић и Соњом Бисерко, домаћи „антифашисти“ подсетили су да је Србија, после распада СФРЈ, уместо „антифашизма, демократије и мира“, изабрала „пут национализма, рехебилитације четничког покрета, оживљања пројекта о Великој Србији, нетолеранције и ратне авантуре“. У стилу песме из „наводно ослободилачке борбе“, Млада партизанка бомбе бацала, потписници манифеста су за сва зла нашег друштва, од незапослености, преко корупције, до „масовне апатије“, оптужили „неспособну политичку класу и њену злочиначку равногорску идеологију“ (Борис Тадић равногорац? Ивица Дачић и Дража? Вучићев саветник није Гузенбауер, него Калабић?) Антифашисти/киње тако усташе против закона о изједначавању четника и партизана као и против рехабилитације четника, чиме се, веле, „оправдавају четнички злочини, рехабилитује фашизам, а сарадници фашиста проглашавају антифашистима и најзад релативизују фашизам и антифашизам“. То све доприноси ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Руски историчари о покрету Драже Михаиловића
Данас је за руске политичаре и историчаре у вези са тим догађајем најважније да се не понављају пропагандистичке измишљотине и идеолошки стереотипи које је совјетска наука преносила онако како их је све до деведесетих година добијала из Југославије. Све до ослобођења Југославије руководство Совјетског Савеза је сарађивало и са четницима и са партизанима. У архивама су сачувани документи који сведоче да је Тито све до 1944. године из Совјетског Савеза добијао писма овакве садржине: “Ви говорите да четници сарађују са фашистима, али ми имамо другачије информације. Потрудите се да нађете са њима заједнички језик” Ако погледамо историју читавог региона, видећемо да је четнички покрет логичан наставак некадашњих покрета српских хајдука и јунака. Па ипак је овај покрет у историјском смислу био умногоме јединствен. На Балкану је и иначе увек била снажно изражена традиција која гласи отприлике овако: чим загусти – бежи у шуму! И четнички покрет је у основи био подстакнут управо том традицијом. Четници ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Континуитет геноцидног ума у Хрвата
Реаговања и коментари на недавни текст „Корени геноцида: Анте Старчевић и хрватска геноцидна мисао“ били су разноврсни и занимљиви. Начин како је овај читалац доживео тему је типичан: „Прочитао сам на ФСК текст о Анти Старчевићу. Невјероватно је колико мало се Срби баве овим хрватским идеологом и расистом. Посебно је невјероватно да се нико није запитао, прије формирања заједничке државе, са ким ми то намјеравамо да правимо државу? Ако ми дозвољавате неколико интересантних детаља. Мајка Анте Страчевића се звала Милица!? По мајци Србин, по оцу Хрват. Није ово јединствен случај у Хрвата. Други такав случај је ‘блаженик’ из Бање Луке Иван Мерц. Његова мајка је мађарска Јеврејка, а отац Аустријанац. Други ‘знаменити’ бањалучанин је Феликс Ниеџиелски. Његова мајка је била Георгина Славнић, Српкиња из Вараждина која се удала за Пољака Антона Никодема. Феликс је био једно вријеме на челу Хрватских крижара чији је идеолог био Мерц!? Георгина Славнић је сахрањена на бањалучком ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Ко је ко међу Србима?
Народна пословица гласи: „Какав народ таква и власт“. Супротно од ове повесне народне изреке избацили бисмо модерну пост-совјетску аксиому управо дијаметрално супротне корелације: „Каква власт такав и народ“. Аксиому као карту на коју игрју „Велики Брат“ и његова сабраћа након пада Берлинског зида новембра 1989. г. – поставиш демо(но)крате на власт у својим каубојским колонијама и решио си проблем до следећег подизања Берлинског зида. У вртлогу ове игре нашла се и Србија како пре тако и након државног удара са улице од 5. октобра 2000. г. Бити уз Мајку Русију или маћеху Европу питање је сада. Приволети се ил „Царству небеском“ ил „Царству земаљском“!? С једне стране фатаморганско европско „златно теле“, с друге стране трајно валидни морални принцип звани „Косовски завет“ и савест пред Русијом која се жртвовала ради Србије тачно пре сто година када је због ње ушла у Велики рат. На жалост, херцегбосанско-монтенегријанерско-прекодринска колонија Република Остатака Србије је ипак ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Руси одлучни да открију сва зверства усташа и нациста у Јасеновцу
Руски академик и историчар Јелена Гускова оцењује да усташки логор Јасеновац, по мучењима и убиствима, није имао премца међу концентрационим логорима у Другом светском рату. Логорашима су резали кожу, а онда су те ране посипали сољу, мучили их глађу и жеђу, излагали ниској температури и тешким физичким радовима – наводи руски академик и историчар Јелена Гускова. „Људи су убијани ножевима, камама, секирама, чекићима, дрвеним маљевима, металним шипкама, мотикама, кочевима, каишевима, вешањем, спаљивањем мртвих у специјалним пећима, а живих у гасним коморама“ – напомиње Гускова у интервјуу агенцији Срна. Оне који су изгубили свест и који су били израњавани – газили су ногама, гушили и давили у Уни и Сави. Гускова верује да ће Међународна комисија за утврђивање истине о Јасеновцу, чији је и сама члан, открити нове архивске материјале, документа и фотографије, које говоре о страшним злочинима нациста и усташа. Она сматра да је број жртава Јасеновца постао политичко питање те да власти Хрватске, у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
О “капитулацији” Краљевине Југославије (17. априла 1941. г.)
Кликни на текст да га увеличаш и нормално прочиташ! Расправљајте на нашој Твитер страници!
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Топлички партизани Ђинђићи и Мићуновићи
Од самог почетка “демократских промена“ 1990. године, невоља је била у томе што је Србија очекивала спас од оних који су је гурали у пропаст… Велику и лепу кућу Сотировића у Прекопуцу узурпирали су партизани Ђинђићи, у њој данас живи мајка Зорана Ђинђића. Драгољуба Мићуновића су као комунисту пребацили у разред више у гимназији. ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Демократска странка је некада, по природи ствари, била антикомунистичка. Њен председник др Милан Грол био је у истој влади са генералом Дражом Михаиловићем, секретар др Брана Ивковић био је на Равној Гори, председник Демократске омладине Милија Јанићијевић био је истакнути Дражин сарадник, члан председништва и народни посланик др Драгић Јоксимовић бранио је Дражу на суду, итд. Међутим, када је последњих дана 1989. године обнављана Демократска странка, на скупу су доминирали комунисти попут Милована Ђиласа, Добрице Ћосића и Драгољуба Мићуновића, као и потомци истакнутих комунистичких фамилија, попут Зорана Ђинђића. Писац Борислав Пекић, који је као демократски омладинац робијао ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Англоамеричко бомбардовање Лесковца: Седамдесет година од разарања ‘Српског Манчестера’
На данашњи дан, пре седамдесет година, англоамеричка авијација је, на захтев Титовог измећара и партизанског команданта, битанге маскиране у „надреалисту“ и „интелектуалца“, Коче Поповића, са земљом сравнила Лесковац, до тада познат као „србски Манчестер“, јер је био средиште наше самосвојне текстилне индустрије. Изабран је 6. септембар, јер је то био рођендан краља Петра; англоамеричка сатанистичка врхушка решила је да покаже Србима да су осуђени даизгубе свог владара и живе под влашћу србоубице Броза. О историјском контексту овог злочина можемо читати у књизи Милослава Самарџића,„Крвави Васкрс 1944“ (Савезничка бомбардовања српских градова, УНА Прес, Београд 2011.) ЦЕНА СРБСКИХ ИЛУЗИЈА То да је србски народ „јаук и гробље“ знао је, у „Лирици Итаке“, Милош Црњански, а у „Другој књизи Сеоба“ записао је да су и други народи страдали, а не само Срби, али да је другим народима било дато да предахну, а да Србима није било дато чак ни то. Најстрашније од свега је то што све, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*In memoriam: Др. Зоран Ђинђић (1952. г.-2003. г.)
Да се из једног тоталитаристичког политичког система ипак не може прећи у демократски (тј. анти-тоталитаристички) политички систем без класичне револуције и грађанског рата који је пратећа појава свих правих револуција управо нам ових дана пред још једне одлучујуће (повесне) изборе априла месеца 2016. г. потврђују страначки лидери „демократске“ провенијенције кријући се иза иконе „првог послератног демократског премијера Србије“ (нпр., франфкуртске вести онлајн од 12. марта 2015. г.), „нашег највећег сина демократије“, „српског Кенедија“ – Др. Зорана Ђинђића (1952. г.−2003. г.), једног од Др. у плејади „домаћих“ (тј., пречанских) лидера политичких странака, стојећи тако раме уз раме са својим херцегбосанским земљаком Др. Војиславом Шешељем.[1] Да се у свим тоталитаристичко-једноумним политичким системима мора имати непогрешиви страначко-национални лидер – „највећи син свих наших народа и народности“ – коме се ц(иј)ела нација клања (и носи штафете), а који је наравно под „Законом о заштити лика и дјела“ уверили смо се такође свих протеклих дванаест година ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Када је стварно рођен Тито?
Личност Јосипа Броза Тита је пре свега са свих страна замагљена и тешко докучива што се тиче фактографске стране његовог животописа. Сам Броз се није нимало потрудио да за свога живота својим животописцима, државним повесничарима или нацији олакша посао докучивања истинитог чињеничног стања његовог живота што се да објаснити са наше стране хипотетички тројако: Његова истинита биографија је толико политички неморално обојена да би свако аутобиографско изношење правог чињеничног стања о животу и (не)делу овог доживотног председника СФРЈ, самопроглашеног маршала, доушника и директног потказивача Стаљиновог НКВД-а,... била засигурно апсолутно контрапродуктивна у процесу изградње и одржавања култа личности овог типичног балканског диктатора. Сам Броз намерно није желео да распетљава премноге ствари из свог живота, а поготово оне из доба своје тзв. „револуционарне делатности“ преко које се и докопао власти над читавом Југославијом из чисто психолошких разлога како би његова личност била и остала што дуже и што више загонетно-мистична обзиром да ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Коме треба нова Титоник Србија?
Тренутно се Република Остатака Србије налази на коначном путу и de jure признавања друге албанске националне државе – Косова. Влада у Београду је већ дала зелено светло за примање Косова у Међународни олимпијски комитет, јер без тог светла Косово и не би могло да буде примљено, а управо ових дана та иста Влада најављује и промену Устава, тј. избацивање члана о Косову као интегралном делу државе Србије. И то све зарад испуњавања свих услова Европске Уније како би се ушло у исту јер „Куд мали Мујо, ту и ми“. Двадесет и првог јануара 2014. г. званично је отпочео процес преговора Србије (тј. њених територијалних остатака) са Бриселом о учлањивању ове прве у Европску Унију. Тим поводом се и српски еурофанови нескидају са домаћих мас-медија како би потврдили „не скретање с правога пута“ ка идеалном друштву (комунизам) у новој Титославији која се у континенталним димензијама одазива на име „Европска Унија“. И није ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Србија, Хрватска и Европска Унија
Процес проширења Европске Уније (ЕУ) на истоку Старог континента се наставља и након 1. јула 2013. г. када је за сада последња (28.-ма) пуноправна чланица овог клуба постала Република Хрватска. “Велика мотка” Статус кандидата за пуноправно чланство у ЕУ тренутно имају Црна Гора, Србија (без Косова и Метохије - КосМет), Турска и Бивша Југословенска Република Македонија што ће рећи да је Балкан са Малом Азијом (мост између Европе и Азије) следећи регион тајмиран за Еуро-интеграције. Сходно томе, 24. априла текуће године се у Србији одржавају ванредни парламентарни избори како би се про-унионистичка и про-НАТО-овска владајућа пречанско-динариодска СНС (анти-Србијанска назадна странка) дефинитивно учврстила на власти са апсолутном већином у Народној скупштини и тако коначно у наредном четворогодишњем мандату угурала Србију прво у НАТО па онда (вероватно након још једних избора) и у ЕУ. Управо предизборно потписан споразум владајуће коалиције са НАТО пактом о фактичкој војно-политичкој окупацији Србије од стране западне алијансе је уједно ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*”Likvidirajte sve nekomuniste i njihove porodice!”
U Sloveniji je pronađen dokument komunističke tajne službe pri Osvobodilnoj fronti Slovenije iz 1943, kojim se naređuje ubijanje svih nekomunista kao i njihovih porodica, čak i onih koji „samo platonski podržavaju” taj pokret. Istoričar Srđan Cvetković kaže da je dokument pronašao jedan slovenački kolega (ime poznato redakciji) koji će uskoro objaviti rad o svom otkriću u nekom od naučnih časopisa, ali da je fotografije dokumenata već dao na uvid. - Ova naredba, ako je dokument autentičan, slična je dostupnim dokumentima koja je pronašla Državna komisija Srbije, ali prednjači po brutalnosti i eksplicitnosti uputstava za likvidacije. Uklapa se u opštu ideološku matricu boljševičke revolucije koja je bila uzor ovdašnjim komunistima gde je sve dozvoljeno u cilju osvajanja vlasti i provođenja revolucionarnih planova - navodi Cvetković, koji je bio sekretar Državne komisije za pronalaženje grobnica žrtava koje su ubili komunisti. SEDAM TAČAKA U dokumentu se prvo daje opšte uputstvo. „Napad na stanove onih koji će biti likvidirani ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Сачувај нас Боже куге, глади и Хрвата…
Када се помене кољачки нагон Хрвата, сви ће одмах да помисле на усташе и НДХ, али мало ће њих да зна како је тај злочиначки менталитет много старији од усташа. Ова дивљаштва о којима ће сада бити реч се тотално поклапају са усташким кољачким менталитетом (и на жалост данас су већ скоро пали у заборав), једина разлика јесте што су се десила 300 година пре усташког покрета. У тридесетогодишњем рату (1618-1648) између католика и протестаната, на католичкој страни под водством Хабсбуршког цара су се борили многи (Мађари, Пољаци, Италијани, итд), али Немци су тада од свих њих једне посебно упамтили Хрвате. Европа је још у првој половини 17.-ог столећа сковала крилатицу-проклетницу која гласи: „Сачувај нас Боже куге, глади и Хрвата!” Овај срамни белег за читаву једну нацију испливао је на европску површину за време Тридесетогодишњег рата 1618.-1648. г. који се водио између европских католика и протестаната (фактички европски Југ против европског Севера). Овај верски рат се ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Равногорци Горске краљеве гарде из села Овсишта код Тополе (1941-1945)
Окупација у триста слика
*На бомбама је писало „Срећан Ускрс“ (1. део)
*Анте Старчевић и хрватска геноцидна мисао
“Српске новине”, бр. 688, октобар 2015. г.
*Прва постхладноратовска “хуманитарна интервенција” − Вуковар 1991. г.
Друга Србија против Косте Николића, а о ОЗНИ да и не говоримо
*Руски историчари о покрету Драже Михаиловића
*Континуитет геноцидног ума у Хрвата
*Ко је ко међу Србима?
*Руси одлучни да открију сва зверства усташа и нациста у Јасеновцу
О “капитулацији” Краљевине Југославије (17. априла 1941. г.)
*Топлички партизани Ђинђићи и Мићуновићи
*Англоамеричко бомбардовање Лесковца: Седамдесет година од разарања ‘Српског Манчестера’
*In memoriam: Др. Зоран Ђинђић (1952. г.-2003. г.)
*Када је стварно рођен Тито?
*Коме треба нова Титоник Србија?
*Србија, Хрватска и Европска Унија
*”Likvidirajte sve nekomuniste i njihove porodice!”
*Сачувај нас Боже куге, глади и Хрвата…
Share

Comments are closed.