Лаж заштићена “Забраном”!

Истина “Стрељања историје” је безкомпромисна:
Пре свега зато што Истина “Стрељања историје”
безкомпромисно анулира лажу и паралажу!
Зато је “Стрељања историје” забрањено да се зна!

Tек данашњим униформисаним катихизисом покушавања покорних слугу да одбијaњем Раденковићевог “Стрељања историје” одбаце Истину “Стрељања историје”, настављајући тако лажну “неприкосновеност прописаности” “Забране Истине”, и покушавајући да “Забраном” и даље држе Истину ћушнуту у бездану лажних “кажњивих деликата” – слуге уствари својим бенавим одбијањем подстичу управо супротан ефекат од оног који покушавају да досегну: уместо да Истину “Стрељања историје” балванизују у непримећене екстремитете заборава – њиховим немуштим покушајима одбијања они напротив, несвјесно подстичу громадне историјске закључке на које до сада није обраћана осебујна пажња, а који димензијама Истине “Стрељања историје” додају још превасходнији и судбоносно још погубнији значај по опстанак и пренемажуће служинчади, и по опстанак цмиздраве “Забране”:

Прво: Јесте огроман али и злочиначки распон америчке “Забране” објављивања не само извештаја генерал Доновановог обавештајног пуковника Роберта Мекдауела (Robert Mcdowell) – који је Мајкл Раденковић насупрот абнормалности “Забранe” ипак објавио у “Стрељању историје” – и подједнако је злочиначки распон “Забране” објављивања докумената из Другог светског рата прикупљених од стране тада једине америчке обавештајне организације “ОСС” (OSS: Office of Strategic Services), од којих је кључна документа први и једини објавио тек Мајкл Раденковић у том истом “Стрељању историје”!

И другo: Јесте огроман али и злочиначки распон “Забране” сазнавања брозовистичког Endlösung-a: Злочинство “Забране” сакрило је најбруталнији генетски инџиниринг, чији наставак “Забрана” обезбеђује и дан-данас:

“Забрана” је забранила да се зна и сазна
Брозово расистичко структурално уништење
Равногорске Србије!

Пошто злочиначки опсег “Забране” која је спречила и спречава сазнање овог злочина додаје круцијалне димензије још превасходнијој и још судбоноснијој непобитности значаја и значења Истине “Стрељања историје”, зато, након краћег увода на ту и такву додатну срж “Стрељања историје” – у односу на досада најсакриванију лаж Другог светског рата – поименце на “Тито – највећа превара Другог светског рата” – која је откривена и анулирана једино у Истини “Стрељања историје” – биће потом сажето обрађена и злочинства “Забране” под “Прво” и “Друго”! А опширнијим подацима, ако их ико благоизволи срицати, може се обскрбити у детаљним анализама “Истина ‘Стрељања историје’, Први и Други део” и приуштеним прилозима.

Увод:
Циљ “Забране” сазнавања јесте заштита лажи!
Зато најмљене слуге узалудно покушавају да одбаце
Истину “Стрељања историје”!

Ненаметљива и лежерна дубокомисленост, заснована на професионалној свеобухватној студиозности и високој моралној одговорности јесте не само круцијална карактеристика Мекдауловог извештаја, већ је и непобитна чињеница да његов громадни опсег сачињава не само оно што јесте рекао – већ и оно што није рекао – а што се консекветно, функционално и неминовно закључује из његовог излагања! Чињеница да Мекдауел нити оптужује, нити пресуђује, нити рекламерски пренаглашава закључке Истине, проистиче из чињеница да се он до те мере држи неминовности објективности, да то доводи до тога да огроман број његових закључака, изречен лежерним реченицама, па чак без потенцирања нити посебним поднасловима, нити чак посебним пасусима нити курзивом… што иако у први мах може да се сматра као да он намерно избегава заоштравања – а у вези са чиме се мора нагласити да је Мекдауел, као командант америчке мисије “Ranger” био код Драже Михаиловића – после изричите Черчилове забране одржавања савезничких контаката са Равном Гором, коју је Черчил наметнуо не само политици Западних Савезника већ и војним штабовима Савезничких снага – мора се дакле нагласити да иако је Мкдауелов живот био директно угрожен већ и при самом одласку на Равну Гору британским покушајем да га уместо код Драже пребаце у Брозов такозвани “врховни штаб” такозване Брозове “НОВ” – а поготово доцније приликом покушаја повратка на савезничку триторију када су њега и Дражу Србијом гониле усташке, Брозове, фолксдојчерске и немачке специјалне убице, бесомучно палећи српска села и покушавајући да убиством Мекдауела спрече његов повратак на савезничку територију – дакле, пошто се претња по живот наставила, зато понављам: може се због тога врло површно закључити да Мекдауелова уздржаност у односу на његове коментаре о председнику Рузвелту и америчком Државном секретаријату, као да бар на изглед произилази из њгове стрепње за голи живот.

Међутим – то није разлог: Иако претња по живот јесте била крволочна, Мекдауелова уздржаност јесте напротив резултанта његове већ поменуте професионалне свеобухватне студиозности; његове тоталне оданости објективном; и његове неприкосновене оданости моралној одговорности… што све заједно непобитно доказује његов речник високе моралне одговорности којим он уздржано, објективно и студиозно раскринкава лаж о Брозу:

Броз – лажни “комуниста”!
Броз – лажни “револуционар”!
Броз – лажни “ратник”!
Броз – лажни “маршал”!

Не због Истине о Дражи и Српском Народу Равногоске Србије и њиховој жртви и доприносу Победи над Нацизмом – него Искључиво због тога што је изнео Истину о Брозу – зато је Мекдауелово Сведочанство Истине једна од најбруталнијих жртава “Забране”!

И баш зато данашње објављивање докумената ОСС-а од августа 1944, најављено у окупираној Србији као да су та документа “тек објављена”, и као да су “ексклузивна документа из Националног архива у Вашингтону” – иако су правим историчарима Равне Горе та иста дкумента позната већ од послератних дана, наравно са изузетком Мекдауеловог забрањеног извештја који је Мајкл Раденковић објавио у “Стрељњу историје” – у окупираној Србији утопљена под насловом “Како је одбијена предаја Немаца 1944.” (Ненад Јаковљевић, Српске новине децембар 2015), из њих једва избијају на видело две врло значајне чињенице – прва: Харолд Мекмилен је био толико деформисан Черчиловим лажима о Брозу да чак сматра да Мекдауел није баш “при чистој свести”; и друга: да је у односу на предају немачких снага Југославија издвојена од свих преговори о предаји – зато да се Титу омогући да прихвати предају непријатеља унутар граница Југославије… Међутим, чак и ове две корисне чињенице, накићене површним рекламерством – утапају се непримећене у униформисану одбрану “Забране” да би се по сваку цену одржала лаж о Брозу… истоветно лакрдији данашње Лаже и Паралаже о староставним часним српским жртвама којима се управо покуашава да прикрије брозовистичко усташки садизам и мржња убиства Равне Горе и Рвногорске Србије. У свом Сведочанству Истине у Раденковићевом “Стрељању историје” Мекдауел бескомпромисно раскринкава и лажи накалемљене Дражи Михаиловићу, Равној Гори и Равногорској Србији; и черчилијанску подлост са којом је он своје лажи бесрамно калемио Србији… лажи које Мекдауел документовано анулира, иако се и у односу на Броза, Мекдауел истоветно високо морално одговорно и тотално објективно односи као и према Чрчиловој проусташкој и проватиканској расистичкој антисрпској политици… и иако чак и не спомиње Труманово злоннамерно удаљавање са положаја Мекдауеловог непосредног предпостављеног генерала Донована, нити Труманово злонамерно растурање ОСС-а (OSS: Office of Strategic Services)! И то иако су – осим громадне “Забране” која ће обезбедити да лаж “стреља историју” – поменути Труманови потези били највероватније најиздајничкији потези које је америчка политика починила током Другог светског рата – издаја идеала Победе, издаја Српског Народа Равногорске Србије, и издаја Равне Горе Драже Михаиловића – све зарад устоличења Броза на историјски лажно пријестоље зарад осуде Равногорске Србије на садистичко убиство од стране Броза и Усташтва у име Ватикановог антисрпског расистичког убиства Православне Равногорске Србије… Мекдауел ипак не оптужује, не пресуђује, не рекламира. Напротив: Медауел само износи Истину са пуном моралном одговорношћу, и непобитном објективном доказаношћу.

Иста таква висока морална одговорност и оданост неминовности објективних чињеница карактерише и Мајкла Раденковића, који у “Стрељању историје”, осим забрањеног Мекдауеловог извештаја, износи и круцијална сакривена и забрањена ОСС документа која недвојбено раскринкавају Брозово усташтво и Брозов усташки расистички антисрбизам усредсређен на убиство Равногорске Србије. Исто као ни Мекдауел, нити Раденковић не рекламира своје закључке – већ, истоветно Мекдауелу, и Раденковић износи Истину коју непобитно доказује и изреченим, али – и неизреченим закључцима! И можда су баш у том сплету објективизма и моралне одговорности Раденковић и Мекдауел открили зaједничку сродност оданости Истини, и највероватније је баш зато Мекдауел и поверио Раденковићу у аманет свој забрањени рукопис… уверен да ће Раденковић обавити обећање посвећено Истини…

…што Раденковић, хвала Богу – и јесте учинио,
истрајући и данас на Истини
упркос униформисаном одбијању лажљиваца
покушајима да лаж камуфлирну копреном “Забране” – одрже на снази!

Међутим, коликогод да су оваква тотална посвећеност објективности, и тотална морална одговорност необични у данашњем свету шићарџијског рекламерства и јевтине паралаже…

…Раденковићево “Стрељње историје” јесте…
…не “једно од”
већ напротив – једини непобитан Докуменат
јединог стварног Сведочанства Истине!

И баш зато што Докуменат “Стрељање историје” анулира Лажу и Паралажу зато данас покорне слуге униформисано покушавају да “Забраном” заштите Лаж!

И зато размере Раденковићевог Документа
и сушанство Истине његове “Стрељане историје”
не може да спречи никаква нити “Забрана”
нити подметачине недотупавних “тумачења”!

Прво: Огроман распон “Забране” да се заштити трајање илузије лажи

Коликогод да превара звана “Маршал Тито” у Другом светском рату – по обиму, по злочинству, по мржњи, по расизму… по невероватним измишљотинама и по још невероватнијем фалсификовању докумената – и коликогод да та превара превазилази чак и античка злочинства наметања лажних Илузија; и коликогод опсег злочинства те лажи даје и “Стрељању историје”, и Сведочанству Истине “Стрељања историје”, и ауторима “Стрељања историје” Раденковићу и Мекдауелу не само антички призвук њиховој функционалној и објективној дубокомислености њихове одговорности Истини… већ и моралну снагу Документа Истине који Истину још од антике чини непобитном… ипак, осврнимо се овом приликом на бројне забране којима је лаж преваре спроведена у трајну трагичну праксу – уствари у трајну трагичну фарсу – и на такорећи лудачки фанатизам “Забране” којим она камуфлира лаж од објективне и моралне одговорности:

Мекдауел упорно анализира Черчилово наметање Броза од најранијих фаза Другог светског рата на територији бивше Југославије, задуго не откривјући “утицаје на Черчила” које и сам Черчил прикрива “тајанственим” чак и од својих најближих британских сарадника, и наравно… чак и од председника Рузвелта! То међутим не спречава Мекдауела да у овом периоду у свом извештају нагомила непобитно доказане нелогичности Черчилових прљавих и преварантских поступака којима Черчил намеће Броза… али онда – и то у врло одређеном тренутку – Мекдауел почиње да инсистира на надолазећој промени када ће Черчилово подмукло роварење нагло прерасти у невероватно префригану и неверовтно организовану заверу у корист Броза – прецизирјући тачно чак временски почетак те супер-организованости черчилијанске завереничке промене:

Све дотадашње фатаморгане о Брозу,
све дотадашње измишљотине о Брозовом ратовању,
нагло, преконоћ,
“прописане” су у некакву стварност:
Илузија Броз – преконоћ је “прописана” за лажну историју!
Стварна Историја преконоће је “стрељана”!
Бити против “новопрописане” илузије-Броз
Декрет је преконоћ “прописао” за кажњив!
Бити за Истину преконоћ је “прописано” за деликт!
“Прописиаана” Лаж “стрељала” је “историју” – Истина је забрањена!

Пажљиво проучавање Мекдауеловог текста повезује разлог и исход:

Тек када је Броз у шесточасовној аудиенцији у Ватикану убедио папу да “није комуниста” – да, да “није комуниста” – него – да јесте “хрватски националиста” – тек тада Черчил производи Броза у “Маршала Тита”! Тек тог тренутка Черчилово притуљено роварење преконоћ прераста у супер организовану савезничку заверу у корист Броза! Тек тог тренутка поплава дотадашњих фатаморгана о Брозу – измишљотине о Брозовом ратовању у које не само да нико није веровао већ их већина Американаца није уопште знала – тег тог тренутка све те лажи преконоћ се “званично” устоличују у прописану лажну историју и…
…и “стрељају” Истину Историје!

Тек тог тренутка тврдити да је Броз лажна илузија постаје кажњиви деликт! Тек тог тренутка британско роварење престаје да буде британско и преконоћ постаје америчка званична политика! Тек тог тренутка Равногорска Србија и Равна Гора осуђени су на погубљење!

Тек тог тренутка “Забрана” сазнавања Истине постаје званичан превасходни протектор Лажи! И док Раденковићеви ОСС документи у “Стрељању историје” непобитно доказују Брозов усташки карактер и његову оданост крволочној расистичкој усташкој мржњи против Срба – тек тог тренутка Мекдауел открива Черчилове дотадашње “тајанствене саветнике”:

Открива Ватиканов прохтев за оживљавањем Аустро-угарског царства! Међутим, стварни Ватиканов прохтев јесте: да се по завршетку рата западни део Југославије претвори у Независну државу Хрватску! Како? Брозовом усташком Инквизицијом Равногорске Србије!

За разлику од председника Рузвелта, и за разлику од већинског јавног мњења Америке, и за разлику од већине политичких и војних кругова – тек од тог тренутка – нрочекивано и необјашњиво – Америка је за Броза: моћ америчке штампе је активирана, хрле улагивачи од њујоршког такозваног “Југословенског клуба” врлих српских исељеника са докторатима и усагшано координирају са наводно “социјалном” и “социјлистичком” европском штампом; Коминтернина пропагандистика употпуњава миље Илузије инсистирајући на измишљеним Брозовим ратним подвизима и његовом изишљеном антифашизму, китећи лажног “Маршала” ђинђувама његове непостојеће заслуге за победу над Нацизмом – у рату у којем уопште није учествовао! Нема ни речи отпора овој лажи јер је “неприкосновеност” лажи драконски заштићена “Забраном”! Ова нагла промена Америке – није наивна: Главе падају: председник Труман збацује генерала Донована са положаја команданта ОСС и чак и укида ОСС(OSS: Office of Strategic Services)! Броз, пресвисо од патолошког страха од Донована, Мекдауела, и Истине – иако зaштићен “Забраном” сазнавања Истине – захтева од протоколарних америчких установа не само да амерички суд суди Мекдауела – већ да га осуди на смрт, и у ганц новој позлаћеној униформи лажног маршала Броз потписује се као “Маршал Југославије” и реклмира себе лажним звањем “команданта” уствари непостојећег “југословенског националног отпора”! А уствари, главе не падају нити због Броза нити Черчила… Не:

Обезбеђена “Забраном” сазнавања Истине Лаж је наметнута Декретом зарад послератног опстанка Усташтва; зарад усташке рсистичке мржње против Срба Србије!

Коминтерна, која се већ давно декларисала за убиство “српске буржоазије” – не хрватске, не југославенске – него искључиво “српске буржоазије” – од тог тренутка Коминтерна је послушни иницијатор ватиканске инквизиције Равногорске Србије! Сагласан је наравно и нацистички обваштајни генерал Рајнхард Гелен који уместо смењеног америчког антинацисте генерала Донована – кумује карактеру послератне америчке обавештајне апаратуре и политиколошке структуре… Лаж опстаје “Забраном” Истине; фашизам опстаје под лажним ореолом “антифашизма”; све феле сарадника и слугу окупатора, сједињују се под стег “неприкосновности” “прописане” лажи – и данас и опстају заштићени једино примитивизмом те исте “Забране” Истине: Примитивизам Брозовог убиства Равногорске Србије, који је у Србији за Броза започео Хинко Мејер, усташким тестерисањем живог српског градоначелника Деспотовца идентичан је усташком масовном убиству Срба: секиром! (“Their primitivism looks the same as their forefathers – as an ax blade”)

Данашњи наследници отимача и убица манипулишу бескрајним легионима егоцентричних идивидуа чијим контролисаним, прописаним, рекламерским “тумачењима” на телевизијским екранима залуђују масе као да су то некакви ауторитети некаквог наводно слободног, и некаквог наводно њиховог јавног мњења – док слуге окоћене у Брозовој диктатури – чија је лаж заштићена “Забраном”, контролишу из сумрака, јер… па тако су одувек царевале лажи диктатура! (“the endless supply of egocentric men stand in the spotlight while you remained in the darkness… that was how lasting empires were built”) Зато ће бити набројано шта је Америка забранила да се сазна зато да би устоличена расистичка лаж могла комотно да манипулише “стрељаном историјом”:

Забрањено је да се зна и сазна пресудан допринос Савезничкој Победи над Нацизмом Српског Народа Равногорске Србије на челу са Равном Гором; забрањено је да се зна и сазна историјски неупоредива крволочност масовног расистичког покоља српског живља од стране усташке антисрпске мржње током Другог светског рата; забрањено је да се зна и сазна огроман опсег и јединствени значај доказа Истине Њујоршког процеса за поштено суђење Дражи Михаиловићу; све до недвно било је забрањено да се зна и сазна операција “Подигач” (Halyard) – најбројније спсавање америчких и савезничких авијатичара из оборених савезничких бомбардера – којег – иако по свом обиму и храбрости превазилази све друге операције спасавања савезничког војног особља са окупиране територије – нема ни данас нити на америчкој телевизији, нити у школским уџбеницима, нити у јавним записима; иако доцније откривен залагањем америчког конгресмена Дервинског, било је забрањено да се зна и сазна чак и да је председник Труман одликовао Дражу Михаиловића орденом Legion of Merit – највишим америчким војним одликовањем страном команданту за – пресудну (instrumental) улогу и допринос Победи над Нацизмом у Другом светском рату; забрањено је да се знају и сазнају debriefings – после-акцијски извештаји америчких авијатичара својим командама након евакуације на савезничке територије о томе да су их спасли Равна Гора и Српски Народ Равногорске Србије прво спасли од немачких, Брозових, и усташких прогонитеља пре него што су их са Прњана евакуисали са окупиране територије; забрањено је да се знају и сазнају масовни протести не само спасених америчких авијатичара, већ и протести огромног броја америчких војних, политичких и јавних ауторитета против Брозове одлуке коју је аминовао амерички Државни секртаријат да се америчким сведоцима забрани присуство на накарадном квази-суђењу, управо на јавном “правном линчу” Драже Михиловића у београдској Гарди…

…засада је довољно набројати да су на основу ових драконских – управо анти-америчких забрана – под Декретом “Забрана” којем је једини циљ да камуфлира “Лаж-Броз” – крајем рата мучки бомбардовани Београд и градови Равногорске Србије – и то не зарад уништења непријатељских војних циљева – него напротив зарад масовног убиства Срба-цивила чак и у бежанији – чије су локације достављене тачно на нишан америчких бомби од стране Брозових салонских назови комуниста попут на пример Коче Поповића…

…савезничка мучка бомбардовања убијала су савезнички Српски Народ Равногорске Србије зато што се жртвовао за савезничку Победу над Нацизмом! Убијањем Српске Нације за “Лаж-Броз” обављеном савезничким бомбардовањем по сумњиво легалним војним наређењима, јесте почетак Холокауста истребљења Равногорске Србије!

Истоветним Декретом истоветна мучка бомбардовања Срба поновила су се и средином и крајем деведесетих током режираног антисрпског растурања бивше Југославије, када се Америка под лажним изговором да наводно “није против Срба” – претгварала да је наводно “против Милошевића”?!?

Међутим, током послератних година, благодарећи трајању издајничког и анти-америчког Декрета “Забрана”, забрањено је на федералном земљишту подизање споменика америчке захвалности Дражи Михаиловићу, Равној Гори и Српском Народу Равногорске Србије за огроман допринос Победи над Нацизмом у Другом светском рату; у оквиру “Забране”, амерички судови, коликогод да су “одуговлачили” пресудe нацистичким хрватским усташама – у сарадњи са булументом сарадника окупатора током рата на тлу бивше Југославије, доносили су углавном правно сумњиве одлуке одузимања православних цркава широм Америке подигнутих од приватних средстава православних задужбинара српског националног избеглиштва. Ово кривоклетство непобитно доказује циљ Ватикановог злочинства – Ватикан је форсирао Броза да спасе послератну улогу Усташтва зато да би уништило Српски корен: Првославље!

Partizani i Nemci kod Cacka 1941Околина Чачка 1941. г.: Партизани Љубићког партизанског одреда са немачким војником Аугустом Хелером.Чист доказ немачко-комунистичке колаборације

Карактеристично је да је изговор америчких органа на све протесте против “Забране” био увек један те исти: Controversy: протести против Броза се априори одбијају због некаве наводне “неусаглашености” у односу на ратна збивања – али “Забрана” никад није дозволила да се сазна које су то “неусаглашености”! Доцније фраза Controversy прераста у морбидну хермафродитску парафразу Conflict Resolution – “разрешење несугласица”; да би коначно, у данашњем свету, прерасла у Political Correctness – “прописано мишљење” – чијим накарадним значењем брозовистичка лаж каља часност Америке масовним лоботомисањем здраве памети: Лоботомија деформисаног образовања, лоботомија наметнутe “политичке исправности”, и декретска “неприкосновеност” “Забране” сазнавања Истине довели су до – не само у окупираној Србији – до данашњег заглављивања у процеп здраве памети (“unimaginably stupid had become a job requirement’) од Вашингтона до Чукарице – здравим резоновањем америчког преседничког кандидата Доналда Трампа, који, без обзира да ли његова расуђивања сматрамо озбиљним или не, али који је “аутентичан” баш зато што није “програмиран униформисаношћу такозваних традиционалих политичара” (Trump is authentic, a straight-talker, less scripted than traditional politicians,” PolitiFact wrote) – зато што не блебеће напамет научену “политичку исправност”, него попут Путина… каже здравом и слободном памећу: оно што мисли…

* * *

Међутим, од свих наведених и ненаведених наказности “Забранe” – de facto срамне за Америку, а спровођене само зато да би се обезбедили опстанак злочинства “Лаж – Маршал Тито”, и опстанак “стрељане историје” – још је неумитнија, прљавија, и трагичнија “Забрана” да се не сазна холокауст брозововистичког убиства Српске Нације под усташоизоидним руководством:

Друго: Огроман распон “Забране” Запада да се не сазна Холокауст убиства Равногорске Србије!

Да, Холокауст је забрањен да се сазна: “Забрана” Запада забранила је да се зна и сазна најефикаснији Endlösung – управо најефикаснији Холокауст истребљења једне нације обављен по завршетку Другог светског рата: забрањено је да се зна и сазна убиство целокупне људске, друштвене, моралне, духовне и материјалне структуре Равногорске Србије – најпоквареније од свега јесте:

“Забрана” је забранила да се сазна разлог убиства:
Расистичка квази-клерикалнa антисрпска мржња!
Зато чињеница да је Српска Нација као таква потпуно уништена,
непобитно квалификује овај Endlösung за Холокауст!

Убиство не само накарадне измишљотине проглашне као некаквом “Великосрпском буржоазијом” – већ масовно убиство Српске Нације: присилно такозвано конфисковања а уствари рзбојничка-фашистичка отимачина имовине; масовно расељавањ и присилно насељавање – забрањнени су да се сазнају! Од Срба који су живели на територијама НДХ, које су Усташе прво масовно и крволочно убијале, у заједници са Усташама, Брозовци су преостале од тих Срба мобилисали, преваспитали, и натукали против Срба Равногорске Србије, обећавши им будућност у Србији у којој могу да отимају, убијају, силују Србе Србије! Ти доведени Срби су пљачкали, клали, убијали, стрељали, силовали, судили Србе Србије као некакве “народне непријатеље” – обављајући злочине по директним прецизним наређењима Брозових Усташа и кадрова Брозовог језгра који су становали по вилама отетим од Срба Србије и давали наређења! Тако је дошло до парадокса: као да Хрвати нису окупирали Србију него као да су за Броза Срби из НДХ окупирали Србију као некаквог “народног непријатеља“ у име некакве наводно “комунистичке” некакве “револуције”! А камуфлирана “Забраном” лаж је остала несазнана: никаква нити револуција нити комунистичка – напротив: Холокауст фашистичког разбојништва расистичке мржње! И… таква истребљена и уништена окупирана Србија остала је у наслеђе наследницима екзекуторе Срба и Србије, наследницима отимача и убица, наследницима лажних ратника и лажних револуционара… Зато је и дан-данас забрањено да се зна и сазна уништење целокупне друштвене и културне структуре Српске Нације, тотално уништење Равногорске Србије, тотално уништење Српске Православне Цркве, тотално послератно фашистичко убиство Равне Горе, потпомогнуто западним наоружањем и истребљењем ваздухопловним снагама под британском командом, фашистичко убиство Драже Михиловића, тотална криминализација животних услова за преживеле српске грађане, раднике и сељаке… Endlösung, de facto Холокауст истребљења Српске Нације… био је забрањен да се зна и сазна:

Границе су биле затворене! Обавештења забрањена!
Забрана Запада изоловала је Српску Нацију у казамат
на немилост холокаустичном мрцварењу
од стране распомамљеног фанатизма
расистичке антисрпске мржње!

Холокауст је чак и данас још забрањен да се зна: чак и данас је дозвољено да се зна само – да, само – напарбирчена брозовистичка лажна документација, фалсификована не само од брозовистичких и усташко-фашистичко-ватиканских кривоклетника не само од Коминтерниних обавештајних органа, и то под руководством врло ефикасне експертизе инфилтрираних Усташа – већ фалсификована и од стране такозваних Западних савезника! И зато што је Истина овог злочинства још увек забрањена, мора се истаћи да је “Забрана” Запада у поратном периоду који је трајао чак до раних педесетих – била пресудна за почињена зжзлочинства брозововистичког усташоизоидног Холокауста, и то са посебном примесом суровог иживљавања ватиканске инквизиције! Лаж обезбеђена “Забраном” и данас је још увек заштићена шарлатанским лажним филтрираним, фалсификованим, и измишљеним наводним “документима” од стране западних политичких агентура. Злочиначка “Забрана” још и данас сакрива Холокауст зато да би докрајчила истребљење и последњих физичких и духовних преживелих остатака Српске Нације! И зато пре него се сетимо брозовистичких филмова, подсетимо се да је данас једини адут локалних и белосветских наследника слуга њихова илузија да су наводно они ти који су наводно изабрани и да су они наводно једини који заслужују – наравно ако благоизволе да се смилују – да као да је једино њихова лаж наводно некакав једини ауторитет да “рехабилитује” Истину – и то да је “рехабилитује” једино онако како се прохте њиховим илузијама о неповредивости њихових “неприкосновених” лажних “тековина”! А лаж “неприкосновености” доказао је већ први филм после лажног “ослобођења” – “Живјеће овај народ”, Вјекослава Афрића: Иако данас Истина “Стрељања историје” доказује трагичан одговор – који ће то “народ” – “живјети” – одговор је такође и први филм Вељка Булајића “Влак без возног реда” у којем се не ради нити о глорификацији Брозових непостојећих офанзива-измишљотина, нити о Орсону Велсу чији је “Грађанин Кејн” устоличен на екрану београдске Кинотеке, зато јер тада Орсон Велс није имао времена да прославља фатаморгане непостојећих Брозових офанзива јер је био презаузет напијаањем вискијем са својим пјташем у лажи – са Брозом – чији је шеф дворске гарде био усташа Марко Месић… Али, Булајићев “Влак без возног реда” имао је итекако тачан “возни ред” који ајзенштајновски упечатљиво одговора на питање Африћевог филма који ће то “народ” “преживети” – јер осим убиства, филм обрађује и геноцид расељавања које је трајало чак до раних педесетих! На исто питање тек данас одговорио је и такозвани филмаџија-наследник Вељка Булајића – Радош Бајић, лажном “Равном Гором” и злонамерно пониженом некаквом наводно “националистички заосталом” предратном Србијом, рачунајући да ће његовом покварењачком шарлатанству придодати “епику” додворавањем британским жбирима… својом изјавом: “Ништа није ваше – све је наше”: Српска Нација уништена је Холкаустом који траје и дан-данас на очиглед целог света крволочном лоботомијском инквизицијом елиминисања и последњих духовних и моралних заосталих остатака Српске Нације. И баш зато и баш због тога данашње најмљене слуге, наследници фашистичких убица и отимача Српске Нације – грчевито покушавају да одбију непобитност “Истине Стрељања историје”!

И као што Путин сматра да “Украјина – није европска земља и поред свих подсећања да је њен западни део био под Аустро-угарксом“, тако би Путин требало да раскринка и издајство совјетске Коминтерне и фамозног расадника зла и лажи – фамознног такозваног хотела “Риц” – да рскринка Коминтернину издајничку сарадњу са Усташтвом и расизмом ватиканске инквизиције… јер би такво Путиново раскринкавање лажи и “Забаране” – било пресудно за преживљвање Првославља, јер… без обзира шта Путин учини или не, претњa јесте преживљавању моралних вредности хришћанске цивилизације – и подједнако је опасна по преживљавање и Истока и Запада…

Без обзира на претњу обезбеђену и камуфлирану
абнормалим трајањем абнормалне “Забране” чак и у наша доба,
и без обзира на упорно одбијање волшебне “Забране”
да се сазна Истина подвале “Броз–Маршал”…
Ипак… на стварном мегдану стварне одбране
стварних моралних цивилизцијских вредности…
илузије и лажи “Забране” данас су хвала Богу
коначно суочени са глоговим колцем:
Суочене су са Документом Истинa “Стрељања историје”!
Српска Нација заслужује Ослобођење у Народ
који зна Истину да сам себи слободан гради будућност”!

Амин… у име Правде Божије!

Часлав М. Дамјановић
Ravnogorskivenac.com

partizani-i-ustase-zajedno-april-42-crna-legija-1-proleterska

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Језиви српски мук – случај Мартиновић
Тог шестог „предреволуционарнодемократског“ септембра историјске 2000 те године објављена је вест да је преминуо Ђорђе Мартиновић, мученик са Косова. Најстрашнији пример икада забележен у историји. Не само по бруталности којом је арнаутска дивљачка дружина исти починила. Он носи страшан печат језиве српске ћутње, нанешене неправде несрећнику Србину, кукавичлук и олошки плашт српских кадрова у црвеној камарили потчињеној задриглом Станету Доланцу. И срамоту државе Србије- ако дотична више и зна шта је то срамота. То ћутање и данас траје. Нико и не спомиње несрећног Ђорђа из Гњилана. Ни док се кези у бриселским чампрасдиванима, ни док дронови који носе заставу велике Албаније лете изнад српске престонице, ни када Еди Рама усред те исте престонице тврди да је прича са Косовом завршена. Исти плашт,исте кукавице . Само сада сакривене и умивене по европски. А ове 2015 тачно је тридесет година од оног првог маја 1985 године, када је Ђорђе кренуо на своју ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Терор хрватских дивизија
Приликом другог преласка преко Дрине, 2. септембра 1914. године, припадници 42. домобранске Вражје дивизије три дана фанатично су јуришали на српски одбранбени појас на Ади Курјачици, настојећи да се пребаце на десну обалу и да форсирањем долине Јадра потпомогну њиховим трупама које су биле јужно од Лознице и северно од Лешнице. Ова јединица је нанела огромне губитке Дринској дивизији II позива. На српској страни пало је 9 официра, 6 подофицира и 550 војника... Подручје на коме је оперисала ова дивизија, најтеже је страдало у Првом светском рату. Према попису становништва 1910. године, Подриње је имало 242.420 становника, а десет година касније 186.627. Према аустријском попису из јула 1916, Шабачки округ је имао 76.706 људи мање него 1910. Број мушкараца смањен је за 57.968, а жена за 18.738. А у саставу ове аустроугарске дивизије, у 10. чети 25. пуковније, био је Јосип Броз. Тек после његове смрти Владимир Дедијер је писао како је ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Истина о 42. хрватској домобранској “Вражјој дивизији”
(Витали Жучни) Војним сломом и распадом Аустро-Угарске монархије, нестала је са попришта као војна формација и 42. хрватска домобранска дивизија, али је настала загонетка, која већ скоро један век има последице за српски народ и српски етнички простор. Током Великог рата, изникли су из редова њених, окупаторски управници у БиХ, Црној Гори и Србији, а после завршетка рата и стварања заједничке државе, тројица политичких вођа. Имали су различиту политичку развојну каријеру, али заједнички антисрпски предзнак  и ратовање у редовима 42. домобранске дивизије КуК „казнене експедиције“. Јединство утицаја свештенства РКЦ и идеологије ХСП (Хрватска странка права) као изразито клерикалне и антисрпске настало је још пре Великог рата, јер је већина резервних официра из 42. хрватске домобранске дивизије била активна у ХСП. То ће се драстично испољити ратним злочинима над српским народом у Великом рату. У злочинима почињеним и у аустро-угарској монархији и у Србији, предњаче примерима својим, старешине у 42.хрватској домобранској дивизији. Генерал-пуковник Стјепан пл. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Дуго скривана тајна јер су у питању Срби
Територија БиХ препуна је српских стратишта из Другог светског рата за која, све до уназад две деценије, готово нико није ни знао, изузев ретких преживелих и родбине несрећника који су тамо скончали од усташке руке! Пријатељи, родбина и потомци покланих Срба тек након пада комунизма почели слободно да посјећују места на којима су страдали њихови најближи, историчар Зоран Пејашиновић ипак истиче да је погрешно у комунистичкој репресији тражити искључивог кривца за недостојно обележавање локација на којима је извршен геноцид над српским народом. Кривица за такав однос у највећој мери лежи у нама самима. Нажалост, показало се да Срби, за разлику од неких других народа, немају културу сећања на своје жртве. До пре неколико година о злочину који је почињен у Гаравицама чак ни на интернету нисте могли скоро ништа да пронађете, а слична ситуација је била и са Шушњаром. На маузолеју на острву Видо, које је највећа гробница Срба страдалих у Првом светском рату, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Ултиматум који је шокирао свет (23. јул 1914. г.)
То је “најужаснији документ који је једна држава икада уручила некој другој држави” оценио је, аустроугарски ултиматум Србији, британски министар спољних послова Едвард Греј. Влада у Београду је коментар сажела у једној реченици: “Не остаје ништа друго него да се гине.” Преносимо из књиге др Андреја Митровића “Србија у Првом светском рату” део из поглавља о јулској кризи 1914. Посланик Владимир барон фон Гизл је 23. јула 1914. у 18 часова уручио ултимативну ноту заступнику српског председника владе Лазару Пачуу, министру финансија. Одговор је тражен, како је изрично стајало у документу, у року од 48 часова. Тренутак предаје био је одређен жељом Беча да се сачека одлазак француског председника Републике из Русије пошто се желело спречити руско-француско саветовање на највишем нивоу поводом ултиматума Србији и тиме онемогућити овим силама да брзо заузму заједнички став. То је било и постигнуто. Такође је било одлучено да текст ултиматума буде стављен на знање другим великим силама ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Сачувај нас Боже куге, глади и Хрвата…
Када се помене кољачки нагон Хрвата, сви ће одмах да помисле на усташе и НДХ, али мало ће њих да зна како је тај злочиначки менталитет много старији од усташа. Ова дивљаштва о којима ће сада бити реч се тотално поклапају са усташким кољачким менталитетом (и на жалост данас су већ скоро пали у заборав), једина разлика јесте што су се десила 300 година пре усташког покрета. У тридесетогодишњем рату (1618-1648) између католика и протестаната, на католичкој страни под водством Хабсбуршког цара су се борили многи (Мађари, Пољаци, Италијани, итд), али Немци су тада од свих њих једне посебно упамтили Хрвате. Европа је још у првој половини 17.-ог столећа сковала крилатицу-проклетницу која гласи: „Сачувај нас Боже куге, глади и Хрвата!” Овај срамни белег за читаву једну нацију испливао је на европску површину за време Тридесетогодишњег рата 1618.-1648. г. који се водио између европских католика и протестаната (фактички европски Југ против европског Севера). Овај верски рат се ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
“Краља Перу на бандеру”
Аутентична фотографија из центра (Теразије) окупираног Београда из 1945. г. (Извор фотографије: http://newsite.uimenaroda.net/cr/ ) Пречанска партизанштина изашла из својих динарских вукојебина од преко Дрине дивља по Београду након окупације града 20. октобра 1944. г. Ијекавски динарци са простора усташке Неовисне Државе Хрватске играју Козарачко коло у сред Србије и обарају са власти легалног и легитимног владара земље коју су окупирали заводећи (не)ред у туђој кући. Пречанска багра ће уместо домаћег краља Петра Другог Карађорђевића на власт у Београду довести странца, родом из кајкавског Загорја, бившег аустроугарског каплара из крвничке 42. домобранске хрватске Вражје дивизије у којој је ратовао 1914.-1915. г. у Западној Србији убијајући србијанске цивиле. Брозова дрскост је за време револуционарно-пучистичког отимања власти за време Другог светског рата ишла чак дотле да је сам себе прогласио за "маршала" 29. новембра 1943. г. на поноћном заседању тзв. (пучистичко-револуционарног) АВНОЈ-а у Јајцу на територији Неовисне Државе Хрватске. Заседање је организовано и одржано под окриљем и заштитом ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Рођени ујак Бориса Тадића је оснивач усташке Црне Легије, Јуре Францетић!
Борис Тадић је рођен 15. јануара 1958. године у Сарајеву (БиХ) од оца Љубе Тадића и мајке Невенке Францетић. Касније је овај детаљ, да му је мајка из усташке породице Францетић, промењен од стране безбедносних служби, за које је Борис ради(о), у Кићановић. Има и рођену сестру Вјеру. Отац Бориса Тадића је из рата изашао са чином капетана ОЗН-е (Одељење за заштиту народа, претеча свих каснијих безбедносних служби СФРЈ, прим. ред.) и сејао је смрт међу Србима Пивљанског краја, те као носилац Партизанске споменице ускоро добија и чин пуковника ОЗН-е! Друг Љуба се повлачи из Сарајева у Београд, где га шаљу да учествује у писању новог програма партије (КПЈ). По успешном завршетку писања новог програма, а на препоруку другова Едварда Кардеља и Вељка Влаховића, Љуба постаје редован професор филозофије, политике и права (касније преиначено у социологија) на Филозофском факултету у Београду. Супруга Невенка се запошљава као неуропсихијатар у Палмотићевој улици у Београду. Младог ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Стварање нове прошлости Косова и Метохије
Не ишчуђавајмо се и не потцењујмо безумље. Истина је „само једна од опција које се боре на тржишту”. Задатак арбанашке окупационе структуре и њених западних ментора само личи на немогућу мисију: избрисати једино што постоји (српска културна и сакрална баштина) и исконструисати уназад оно што никад није постојало (албанско културно наслеђе на Косову и Метохији). Кад се све претвори у карикатуру, нормалност више није нормална. Ево како је то покушано у публикацији ArchaeologicalGuide of Kosovo. Затирање свега српског на Косову и Метохији постало је редовна пракса, обична вест. Из штампе су познати примери уништавања савремених гробаља, паљења цркава, покушаја бруталног прекрајања историјских чињеница. Међутим, Албанци на Косову целој тој ствари приступају много темељније. Судећи по публикацији Archaeological Guide of Kosovo из 2012. године, на делу је и потпуно брисање постојања српске средњовековне државе и српске баштине на Косову и Метохији. У тој публикацији приметно недостају ствари уобичајене у било којем стручном ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Кочини Кочићи
Пре једно добрих десет година, један мој познаник, у необавезном разговору саопшти крајње уверљиво, да је једини чист и поштен комуниста човек или човек комуниста друг Коча Поповић, наш Србин човек, из богате буржујске београдске фамилије. “Замисли он је народу поклонио сву своју имовину“. Нисам посебно улазила у расправу. А све из жеље да не заподевам кавгу, тако својствену нама. А и да избегнем да другима у друштву буде непријатно. Овај разговор сам послала у мождану фиоку и оног, последњег пута када се славило ослобађање (читај окупирање српске нам престонице. Бомбардоване око педесет пута у историји) 1944 године. Тог дана, јунак нашег доба са почетка текста, добио је и своју улицу у родном му Београду. Улица Загребачка преименована је. Сада се сетих, како је том приликом, млади јуловски стрелац који је некада фурао имиџ Ернеста Геваре, познатијег као Че, изјавио да Коча јесте грешио али нико није безгрешан (чак и ако је ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Руски историчари о покрету Драже Михаиловића
Данас је за руске политичаре и историчаре у вези са тим догађајем најважније да се не понављају пропагандистичке измишљотине и идеолошки стереотипи које је совјетска наука преносила онако како их је све до деведесетих година добијала из Југославије. Све до ослобођења Југославије руководство Совјетског Савеза је сарађивало и са четницима и са партизанима. У архивама су сачувани документи који сведоче да је Тито све до 1944. године из Совјетског Савеза добијао писма овакве садржине: “Ви говорите да четници сарађују са фашистима, али ми имамо другачије информације. Потрудите се да нађете са њима заједнички језик” Ако погледамо историју читавог региона, видећемо да је четнички покрет логичан наставак некадашњих покрета српских хајдука и јунака. Па ипак је овај покрет у историјском смислу био умногоме јединствен. На Балкану је и иначе увек била снажно изражена традиција која гласи отприлике овако: чим загусти – бежи у шуму! И четнички покрет је у основи био подстакнут управо том традицијом. Четници ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Одмазда и терор у Београду
Dr Srđan Cvetković | 12. новембар 2015. 17:52 Успостављање народне власти пратио је бруталан обрачун са носиоцима културног и политичког живота окупиране Србије, али и супарничког покрета отпора. Ликвидације су обављане у највећој тајности Недићевог официра и квислинге спроводе на стрељање у Београду Наставци Суочавање са заблудама Друга фаза револуције Одмазда и терор у Београду Грех мањине платила већина Шпијуни Озне на сваком кораку И знање немачког било је грех Озна је успевала да све дозна Озна тужи, суди и стреља Грађански сталеж на удару Ликвидације глумаца и новинара СРБИЈА и њени градови, као центар колаборације, легло "буржоазије и народних непријатеља", као носилац "великосрпског хегемонизма", били су посебно на мети револуционарних снага. У јесен 1944. године, са риком топова, који су се примицали с југа, у Београду међу становништвом, мешала су се двојака осећања - страх и еуфорија. Еуфорију и срећу због ослобођења од нацифашизма мутили су код многих противника револуције страх ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Буђење Запада у кошмару „велике Албаније“
Албански теоретичари тврде да би њихов пројект могао бити остварен за мање од седам година, јер, како су истакли у својим анализама, „ослабљена Европа неће имати снаге ни војне моћи да се одупре албанским захтевима, па нама тако остаје само да чекамо и будемо стрпљиви“. Ако се Запад и надао да је сан о „великој Албанији“ само сан, онда изгледа долази време да се суочи с кошмарном јавом. Амбасадор Велике Британије у Приштини Рори О′Конел, искрено се, како рече, забринуо да „уједињење Косова и Албаније — звучи као претња“. Па немогуће да Запад заиста годинама мисли да је прича о „великој Албанији“ само мит који се преноси са колена на колено. © Sputnik/ Бранкица Ристић Aлбанац у Приштини са заставом Дарданије (Илирске државе која се простирала на територији данашњег Косова, јужне Србије, Македоније и Албаније) Европа, или бар њен већи део, није схватила да је признавањем једностране независности Косова 2008. године, заправо, започела прва фаза реализације овог политичког циља албанске нације. Почетак друге фазе, ма ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Предаја Суверенитета Србије звана “Сарадња” са “Милосрдним Анђелом”
Када је 1914. Године Аустроугарска Влада послала Краљевини Србији ултиматум у коме се, између осталог, захтевало да Краљевина Србија одобри аустроугарским властима да пошаље на територију Србије своје инвестигаторе, укључујући и полицију, Влада Краљевине Србије је прихватила све услове изузев тај један, дозволу Аустроугаским органима власти да делују на територији Краљевине Србије а да - не подлежу јурисдикцији Србије. Последица је врло добро позната: Први Светски Рат! Разлог за ово одбијење Аустроугаског захтева био је заснован на правним и конститутивним принципима. Наиме, да би једна држава могла до постоји као правни идентитет и функционише као независна - та држава мора да располаже својим суверенитетом! Људи који су одбили ултиматум Аустроугарске 1914. године итекако су били свесни чему да тај захтев води губљењу суверенитета и независности, и зато су морали да га одбију и сачувају Независну, Суверену Србију. Разлике између ултиматума Аустроугарске од 1914. године и скорашњег споразума између Владе Србије о ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Austrougarski popis: U Dubrovniku žive Srbi, nema nijednog Hrvata
Da je Dubrovnik do 20. veka bio srpski, a ne hrvatski grad govore i činjenice. Prema podacima koje je skupila Austrougarska država, kada je 31. decembra 1890. godine popisala stanovništvo grada Dubrovnika, srpskim jezikom govori apsolutna većina od 5.823 ljudi, italijanskim 677,  češkim 48,  poljskim 6, nemačkim 263 i mađarskim 384. Foto: Dubrovnik – kalendar za prostu 1898 godinu Tu su i podaci za druga mesta u opštini Dubrovnik, a podaci su tu još frapantniji, jer Srbi u većini mesta čine 100 odsto stanovništa. Dakle, iz priloženog možemo videti da hrvatski jezik nije ni postojao kao jezik kojim se pričalo u Dubrovniku i okolini. Ako to nije dovoljno, treba reći da je tadašnji papa, Lav XIII (1810-1903), javno i pismeno priznao Dubrovčanima da su Srbi. Utemeljivač hrvatske istorije: U Dubrovniku se oduvek govorilo srpski Foto: Wikimedia Commons "U Dubrovniku, od pamtiveka, govorilo se srpski, govorilo - kako od pučana, tako od vlastele, kako kod kuće tako i u općini". To je tvrdio Natko Nodilo, koji ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Истина о Вражјој дивизији
Војним сломом и распадом Аустро-Угарске монархије, нестала је са попришта као војна формација и 42. хрватска домобранска дивизија, али је настала загонетка, која већ скоро један век има последице за српски народ и српски етнички простор. Током Великог рата, изникли су из редова њених, окупаторски управници у БиХ, Црној Гори и Србији, а после завршетка рата и стварања заједничке државе, тројица политичких вођа. Имали су различиту политичку развојну каријеру, али заједнички антисрпски предзнак  и ратовање у редовима 42. домобранске дивизије КуК „казнене експедиције“. Јединство утицаја свештенства РКЦ и идеологије ХСП (Хрватска странка права) као изразито клерикалне и антисрпске настало је још пре Великог рата, јер је већина резервних официра из 42. хрватске домобранске дивизије била активна у ХСП. То ће се драстично испољити ратним злочинима над српским народом у Великом рату. У злочинима почињеним и у аустро-угарској монархији и у Србији, предњаче примерима својим, старешине у 42.хрватској домобранској дивизији. Генерал-пуковник Стјепан пл. Саркотић ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Да ли су комунисти помагали усташама?
Među prvim zemljama s kojima je Sovjetski Savez uspostavio diplomatske odnose bila je fašistička Italija. Rim i Moskva, iako su im ideologije bile suprotne, jedno vreme imale su istovetan cilj: uništenje evropskog poretka utvrđenog međunarodnim mirovnim ugovorima. U okviru tog cilja poklopio se zajednički interes da je neophodno rasturiti Jugoslaviju kao “veštačku versajsku tvorevinu”. Sprovodeći svoju politiku i preko Kominterne, Staljin je loše procenjivao da mu od fašizma ne preti nikakva opasnost, jer je okrenut protiv zemalja zapadne demokratije. Bio je ubeđen da će se ta dva buržoaska bloka međusobno uništavati i da bi takav njihov odnos pomogao u “izvođenju” svetske revolucije. Zato je sa Italijom najpre došlo do saradnje na organizovanom terorizmu. Boljševici su opravdavali terorističke akcije pojedinaca, tvrdeći da bi ubistva pojedinih predstavnika režima mogla da zaplaše i dezorganizuju državnu vlast. U svojoj politici razbijanja Jugoslavije, Kominterna je podržavala i podsticala nacionalne organizacije i grupe na Balkanu koje su se ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Тито – највећа превара Другог светског рата!
Обавештајни помоћник генерала Донована, (Bill Donovan), директора OSS (U.S. Office of Strategic Services), пуковник Макдауел (Robert H. McDowell), непобитно доказује да су Западни савезници – рекламирајући Титову “ратну славу” – свесно рекламирали Титове измишљотине: “Чињеница да су Титови доприноси били огромно преувеличани безпоговорно је – доказана”!(1) То је непобитан доказ да је од стране Савезника свесно починињена: Издаја Пред њујоршком Комисијом Комитета за поштено суђење Дражи Михаиловићу (Commission of Inquiry of the Committee for a Fair Trial for Draja Mihailovich), Мaкдауел је такође документовао да Западни савезници – de facto рекламирају Титову повезаност са Нацистима и Усташтвом: “Данашње комунистичко вођство у Југославији (Титово, у доба правног линча Михаиловића у Београду) прећуткује своју сопствену сарадњу са Осовином, и намеће Михаиловићу оптужбе које – немају никакве везе са њим”!(2) Лажне “оптужбе немају никакве везе” са Дражом, Равном Гором и Србијом” – зато што су Макдауелови закључци утемељени на “свеукупној документацији” са “целокупног ратишта” за “читаво ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*CIA: Kako je Tito prebacio 70 fabrika iz Srbije u Sloveniju i Hrvatsku
Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) postavila je na internet 12 miliona stranica sa kojih je skinuta oznaka tajnosti. Među njima je i izveštaj o transferu fabrika iz Srbije posle Drugog svetskog rata. Newsweek Srbija ekskluzivno otvara CIA dokument RDP80 - 00810A008600430009 - 4. Da li je Josip Broz Tito naredio da se, ubrzanim tempom, srpska industrija prebaci u zapadne delove SFRJ posle Rezolucije Informbiroa (doneta 1948. u Bukureštu) u strahu od invazije SSSR, ili je nešto drugo imao u glavi – pitanje je na koje Beograd, Zagreb I Ljubljana već 60 godina nude različite odgovore. CIA agentura u nekadašnjoj Jugoslaviji nije imala dilemu. Revnosno prateći sve što se ticalo ekonomije, prosledila je šefovima 13. decembra 1955.  izveštaj o transferu industrije u Sloveniju, primećujući da je oko ovog pitanja ”planula" dva meseca pre toga žestoka polemika između srpskog i crnogorskog rukovodstva Centralnog komiteta komunističke partije s jedne strane i slovenačkog, odnosno hrvatskog rukovodstva s ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Језиви српски мук – случај Мартиновић
*Терор хрватских дивизија
Истина о 42. хрватској домобранској “Вражјој дивизији”
Дуго скривана тајна јер су у питању Срби
*Ултиматум који је шокирао свет (23. јул 1914. г.)
*Сачувај нас Боже куге, глади и Хрвата…
“Краља Перу на бандеру”
Рођени ујак Бориса Тадића је оснивач усташке Црне Легије, Јуре Францетић!
*Стварање нове прошлости Косова и Метохије
*Кочини Кочићи
*Руски историчари о покрету Драже Михаиловића
*Одмазда и терор у Београду
Буђење Запада у кошмару „велике Албаније“
*Путна мрежа Општине Топола са селом Овсиштем
Предаја Суверенитета Србије звана “Сарадња” са “Милосрдним Анђелом”
*Austrougarski popis: U Dubrovniku žive Srbi, nema nijednog Hrvata
*Истина о Вражјој дивизији
Да ли су комунисти помагали усташама?
*Тито – највећа превара Другог светског рата!
*CIA: Kako je Tito prebacio 70 fabrika iz Srbije u Sloveniju i Hrvatsku
Share

Comments are closed.