Лаж заштићена “Забраном”!

Истина “Стрељања историје” је безкомпромисна:
Пре свега зато што Истина “Стрељања историје”
безкомпромисно анулира лажу и паралажу!
Зато је “Стрељања историје” забрањено да се зна!

Tек данашњим униформисаним катихизисом покушавања покорних слугу да одбијaњем Раденковићевог “Стрељања историје” одбаце Истину “Стрељања историје”, настављајући тако лажну “неприкосновеност прописаности” “Забране Истине”, и покушавајући да “Забраном” и даље држе Истину ћушнуту у бездану лажних “кажњивих деликата” – слуге уствари својим бенавим одбијањем подстичу управо супротан ефекат од оног који покушавају да досегну: уместо да Истину “Стрељања историје” балванизују у непримећене екстремитете заборава – њиховим немуштим покушајима одбијања они напротив, несвјесно подстичу громадне историјске закључке на које до сада није обраћана осебујна пажња, а који димензијама Истине “Стрељања историје” додају још превасходнији и судбоносно још погубнији значај по опстанак и пренемажуће служинчади, и по опстанак цмиздраве “Забране”:

Прво: Јесте огроман али и злочиначки распон америчке “Забране” објављивања не само извештаја генерал Доновановог обавештајног пуковника Роберта Мекдауела (Robert Mcdowell) – који је Мајкл Раденковић насупрот абнормалности “Забранe” ипак објавио у “Стрељању историје” – и подједнако је злочиначки распон “Забране” објављивања докумената из Другог светског рата прикупљених од стране тада једине америчке обавештајне организације “ОСС” (OSS: Office of Strategic Services), од којих је кључна документа први и једини објавио тек Мајкл Раденковић у том истом “Стрељању историје”!

И другo: Јесте огроман али и злочиначки распон “Забране” сазнавања брозовистичког Endlösung-a: Злочинство “Забране” сакрило је најбруталнији генетски инџиниринг, чији наставак “Забрана” обезбеђује и дан-данас:

“Забрана” је забранила да се зна и сазна
Брозово расистичко структурално уништење
Равногорске Србије!

Пошто злочиначки опсег “Забране” која је спречила и спречава сазнање овог злочина додаје круцијалне димензије још превасходнијој и још судбоноснијој непобитности значаја и значења Истине “Стрељања историје”, зато, након краћег увода на ту и такву додатну срж “Стрељања историје” – у односу на досада најсакриванију лаж Другог светског рата – поименце на “Тито – највећа превара Другог светског рата” – која је откривена и анулирана једино у Истини “Стрељања историје” – биће потом сажето обрађена и злочинства “Забране” под “Прво” и “Друго”! А опширнијим подацима, ако их ико благоизволи срицати, може се обскрбити у детаљним анализама “Истина ‘Стрељања историје’, Први и Други део” и приуштеним прилозима.

Увод:
Циљ “Забране” сазнавања јесте заштита лажи!
Зато најмљене слуге узалудно покушавају да одбаце
Истину “Стрељања историје”!

Ненаметљива и лежерна дубокомисленост, заснована на професионалној свеобухватној студиозности и високој моралној одговорности јесте не само круцијална карактеристика Мекдауловог извештаја, већ је и непобитна чињеница да његов громадни опсег сачињава не само оно што јесте рекао – већ и оно што није рекао – а што се консекветно, функционално и неминовно закључује из његовог излагања! Чињеница да Мекдауел нити оптужује, нити пресуђује, нити рекламерски пренаглашава закључке Истине, проистиче из чињеница да се он до те мере држи неминовности објективности, да то доводи до тога да огроман број његових закључака, изречен лежерним реченицама, па чак без потенцирања нити посебним поднасловима, нити чак посебним пасусима нити курзивом… што иако у први мах може да се сматра као да он намерно избегава заоштравања – а у вези са чиме се мора нагласити да је Мекдауел, као командант америчке мисије “Ranger” био код Драже Михаиловића – после изричите Черчилове забране одржавања савезничких контаката са Равном Гором, коју је Черчил наметнуо не само политици Западних Савезника већ и војним штабовима Савезничких снага – мора се дакле нагласити да иако је Мкдауелов живот био директно угрожен већ и при самом одласку на Равну Гору британским покушајем да га уместо код Драже пребаце у Брозов такозвани “врховни штаб” такозване Брозове “НОВ” – а поготово доцније приликом покушаја повратка на савезничку триторију када су њега и Дражу Србијом гониле усташке, Брозове, фолксдојчерске и немачке специјалне убице, бесомучно палећи српска села и покушавајући да убиством Мекдауела спрече његов повратак на савезничку територију – дакле, пошто се претња по живот наставила, зато понављам: може се због тога врло површно закључити да Мекдауелова уздржаност у односу на његове коментаре о председнику Рузвелту и америчком Државном секретаријату, као да бар на изглед произилази из њгове стрепње за голи живот.

Међутим – то није разлог: Иако претња по живот јесте била крволочна, Мекдауелова уздржаност јесте напротив резултанта његове већ поменуте професионалне свеобухватне студиозности; његове тоталне оданости објективном; и његове неприкосновене оданости моралној одговорности… што све заједно непобитно доказује његов речник високе моралне одговорности којим он уздржано, објективно и студиозно раскринкава лаж о Брозу:

Броз – лажни “комуниста”!
Броз – лажни “револуционар”!
Броз – лажни “ратник”!
Броз – лажни “маршал”!

Не због Истине о Дражи и Српском Народу Равногоске Србије и њиховој жртви и доприносу Победи над Нацизмом – него Искључиво због тога што је изнео Истину о Брозу – зато је Мекдауелово Сведочанство Истине једна од најбруталнијих жртава “Забране”!

И баш зато данашње објављивање докумената ОСС-а од августа 1944, најављено у окупираној Србији као да су та документа “тек објављена”, и као да су “ексклузивна документа из Националног архива у Вашингтону” – иако су правим историчарима Равне Горе та иста дкумента позната већ од послератних дана, наравно са изузетком Мекдауеловог забрањеног извештја који је Мајкл Раденковић објавио у “Стрељњу историје” – у окупираној Србији утопљена под насловом “Како је одбијена предаја Немаца 1944.” (Ненад Јаковљевић, Српске новине децембар 2015), из њих једва избијају на видело две врло значајне чињенице – прва: Харолд Мекмилен је био толико деформисан Черчиловим лажима о Брозу да чак сматра да Мекдауел није баш “при чистој свести”; и друга: да је у односу на предају немачких снага Југославија издвојена од свих преговори о предаји – зато да се Титу омогући да прихвати предају непријатеља унутар граница Југославије… Међутим, чак и ове две корисне чињенице, накићене површним рекламерством – утапају се непримећене у униформисану одбрану “Забране” да би се по сваку цену одржала лаж о Брозу… истоветно лакрдији данашње Лаже и Паралаже о староставним часним српским жртвама којима се управо покуашава да прикрије брозовистичко усташки садизам и мржња убиства Равне Горе и Рвногорске Србије. У свом Сведочанству Истине у Раденковићевом “Стрељању историје” Мекдауел бескомпромисно раскринкава и лажи накалемљене Дражи Михаиловићу, Равној Гори и Равногорској Србији; и черчилијанску подлост са којом је он своје лажи бесрамно калемио Србији… лажи које Мекдауел документовано анулира, иако се и у односу на Броза, Мекдауел истоветно високо морално одговорно и тотално објективно односи као и према Чрчиловој проусташкој и проватиканској расистичкој антисрпској политици… и иако чак и не спомиње Труманово злоннамерно удаљавање са положаја Мекдауеловог непосредног предпостављеног генерала Донована, нити Труманово злонамерно растурање ОСС-а (OSS: Office of Strategic Services)! И то иако су – осим громадне “Забране” која ће обезбедити да лаж “стреља историју” – поменути Труманови потези били највероватније најиздајничкији потези које је америчка политика починила током Другог светског рата – издаја идеала Победе, издаја Српског Народа Равногорске Србије, и издаја Равне Горе Драже Михаиловића – све зарад устоличења Броза на историјски лажно пријестоље зарад осуде Равногорске Србије на садистичко убиство од стране Броза и Усташтва у име Ватикановог антисрпског расистичког убиства Православне Равногорске Србије… Мекдауел ипак не оптужује, не пресуђује, не рекламира. Напротив: Медауел само износи Истину са пуном моралном одговорношћу, и непобитном објективном доказаношћу.

Иста таква висока морална одговорност и оданост неминовности објективних чињеница карактерише и Мајкла Раденковића, који у “Стрељању историје”, осим забрањеног Мекдауеловог извештаја, износи и круцијална сакривена и забрањена ОСС документа која недвојбено раскринкавају Брозово усташтво и Брозов усташки расистички антисрбизам усредсређен на убиство Равногорске Србије. Исто као ни Мекдауел, нити Раденковић не рекламира своје закључке – већ, истоветно Мекдауелу, и Раденковић износи Истину коју непобитно доказује и изреченим, али – и неизреченим закључцима! И можда су баш у том сплету објективизма и моралне одговорности Раденковић и Мекдауел открили зaједничку сродност оданости Истини, и највероватније је баш зато Мекдауел и поверио Раденковићу у аманет свој забрањени рукопис… уверен да ће Раденковић обавити обећање посвећено Истини…

…што Раденковић, хвала Богу – и јесте учинио,
истрајући и данас на Истини
упркос униформисаном одбијању лажљиваца
покушајима да лаж камуфлирну копреном “Забране” – одрже на снази!

Међутим, коликогод да су оваква тотална посвећеност објективности, и тотална морална одговорност необични у данашњем свету шићарџијског рекламерства и јевтине паралаже…

…Раденковићево “Стрељње историје” јесте…
…не “једно од”
већ напротив – једини непобитан Докуменат
јединог стварног Сведочанства Истине!

И баш зато што Докуменат “Стрељање историје” анулира Лажу и Паралажу зато данас покорне слуге униформисано покушавају да “Забраном” заштите Лаж!

И зато размере Раденковићевог Документа
и сушанство Истине његове “Стрељане историје”
не може да спречи никаква нити “Забрана”
нити подметачине недотупавних “тумачења”!

Прво: Огроман распон “Забране” да се заштити трајање илузије лажи

Коликогод да превара звана “Маршал Тито” у Другом светском рату – по обиму, по злочинству, по мржњи, по расизму… по невероватним измишљотинама и по још невероватнијем фалсификовању докумената – и коликогод да та превара превазилази чак и античка злочинства наметања лажних Илузија; и коликогод опсег злочинства те лажи даје и “Стрељању историје”, и Сведочанству Истине “Стрељања историје”, и ауторима “Стрељања историје” Раденковићу и Мекдауелу не само антички призвук њиховој функционалној и објективној дубокомислености њихове одговорности Истини… већ и моралну снагу Документа Истине који Истину још од антике чини непобитном… ипак, осврнимо се овом приликом на бројне забране којима је лаж преваре спроведена у трајну трагичну праксу – уствари у трајну трагичну фарсу – и на такорећи лудачки фанатизам “Забране” којим она камуфлира лаж од објективне и моралне одговорности:

Мекдауел упорно анализира Черчилово наметање Броза од најранијих фаза Другог светског рата на територији бивше Југославије, задуго не откривјући “утицаје на Черчила” које и сам Черчил прикрива “тајанственим” чак и од својих најближих британских сарадника, и наравно… чак и од председника Рузвелта! То међутим не спречава Мекдауела да у овом периоду у свом извештају нагомила непобитно доказане нелогичности Черчилових прљавих и преварантских поступака којима Черчил намеће Броза… али онда – и то у врло одређеном тренутку – Мекдауел почиње да инсистира на надолазећој промени када ће Черчилово подмукло роварење нагло прерасти у невероватно префригану и неверовтно организовану заверу у корист Броза – прецизирјући тачно чак временски почетак те супер-организованости черчилијанске завереничке промене:

Све дотадашње фатаморгане о Брозу,
све дотадашње измишљотине о Брозовом ратовању,
нагло, преконоћ,
“прописане” су у некакву стварност:
Илузија Броз – преконоћ је “прописана” за лажну историју!
Стварна Историја преконоће је “стрељана”!
Бити против “новопрописане” илузије-Броз
Декрет је преконоћ “прописао” за кажњив!
Бити за Истину преконоћ је “прописано” за деликт!
“Прописиаана” Лаж “стрељала” је “историју” – Истина је забрањена!

Пажљиво проучавање Мекдауеловог текста повезује разлог и исход:

Тек када је Броз у шесточасовној аудиенцији у Ватикану убедио папу да “није комуниста” – да, да “није комуниста” – него – да јесте “хрватски националиста” – тек тада Черчил производи Броза у “Маршала Тита”! Тек тог тренутка Черчилово притуљено роварење преконоћ прераста у супер организовану савезничку заверу у корист Броза! Тек тог тренутка поплава дотадашњих фатаморгана о Брозу – измишљотине о Брозовом ратовању у које не само да нико није веровао већ их већина Американаца није уопште знала – тег тог тренутка све те лажи преконоћ се “званично” устоличују у прописану лажну историју и…
…и “стрељају” Истину Историје!

Тек тог тренутка тврдити да је Броз лажна илузија постаје кажњиви деликт! Тек тог тренутка британско роварење престаје да буде британско и преконоћ постаје америчка званична политика! Тек тог тренутка Равногорска Србија и Равна Гора осуђени су на погубљење!

Тек тог тренутка “Забрана” сазнавања Истине постаје званичан превасходни протектор Лажи! И док Раденковићеви ОСС документи у “Стрељању историје” непобитно доказују Брозов усташки карактер и његову оданост крволочној расистичкој усташкој мржњи против Срба – тек тог тренутка Мекдауел открива Черчилове дотадашње “тајанствене саветнике”:

Открива Ватиканов прохтев за оживљавањем Аустро-угарског царства! Међутим, стварни Ватиканов прохтев јесте: да се по завршетку рата западни део Југославије претвори у Независну државу Хрватску! Како? Брозовом усташком Инквизицијом Равногорске Србије!

За разлику од председника Рузвелта, и за разлику од већинског јавног мњења Америке, и за разлику од већине политичких и војних кругова – тек од тог тренутка – нрочекивано и необјашњиво – Америка је за Броза: моћ америчке штампе је активирана, хрле улагивачи од њујоршког такозваног “Југословенског клуба” врлих српских исељеника са докторатима и усагшано координирају са наводно “социјалном” и “социјлистичком” европском штампом; Коминтернина пропагандистика употпуњава миље Илузије инсистирајући на измишљеним Брозовим ратним подвизима и његовом изишљеном антифашизму, китећи лажног “Маршала” ђинђувама његове непостојеће заслуге за победу над Нацизмом – у рату у којем уопште није учествовао! Нема ни речи отпора овој лажи јер је “неприкосновеност” лажи драконски заштићена “Забраном”! Ова нагла промена Америке – није наивна: Главе падају: председник Труман збацује генерала Донована са положаја команданта ОСС и чак и укида ОСС(OSS: Office of Strategic Services)! Броз, пресвисо од патолошког страха од Донована, Мекдауела, и Истине – иако зaштићен “Забраном” сазнавања Истине – захтева од протоколарних америчких установа не само да амерички суд суди Мекдауела – већ да га осуди на смрт, и у ганц новој позлаћеној униформи лажног маршала Броз потписује се као “Маршал Југославије” и реклмира себе лажним звањем “команданта” уствари непостојећег “југословенског националног отпора”! А уствари, главе не падају нити због Броза нити Черчила… Не:

Обезбеђена “Забраном” сазнавања Истине Лаж је наметнута Декретом зарад послератног опстанка Усташтва; зарад усташке рсистичке мржње против Срба Србије!

Коминтерна, која се већ давно декларисала за убиство “српске буржоазије” – не хрватске, не југославенске – него искључиво “српске буржоазије” – од тог тренутка Коминтерна је послушни иницијатор ватиканске инквизиције Равногорске Србије! Сагласан је наравно и нацистички обваштајни генерал Рајнхард Гелен који уместо смењеног америчког антинацисте генерала Донована – кумује карактеру послератне америчке обавештајне апаратуре и политиколошке структуре… Лаж опстаје “Забраном” Истине; фашизам опстаје под лажним ореолом “антифашизма”; све феле сарадника и слугу окупатора, сједињују се под стег “неприкосновности” “прописане” лажи – и данас и опстају заштићени једино примитивизмом те исте “Забране” Истине: Примитивизам Брозовог убиства Равногорске Србије, који је у Србији за Броза започео Хинко Мејер, усташким тестерисањем живог српског градоначелника Деспотовца идентичан је усташком масовном убиству Срба: секиром! (“Their primitivism looks the same as their forefathers – as an ax blade”)

Данашњи наследници отимача и убица манипулишу бескрајним легионима егоцентричних идивидуа чијим контролисаним, прописаним, рекламерским “тумачењима” на телевизијским екранима залуђују масе као да су то некакви ауторитети некаквог наводно слободног, и некаквог наводно њиховог јавног мњења – док слуге окоћене у Брозовој диктатури – чија је лаж заштићена “Забраном”, контролишу из сумрака, јер… па тако су одувек царевале лажи диктатура! (“the endless supply of egocentric men stand in the spotlight while you remained in the darkness… that was how lasting empires were built”) Зато ће бити набројано шта је Америка забранила да се сазна зато да би устоличена расистичка лаж могла комотно да манипулише “стрељаном историјом”:

Забрањено је да се зна и сазна пресудан допринос Савезничкој Победи над Нацизмом Српског Народа Равногорске Србије на челу са Равном Гором; забрањено је да се зна и сазна историјски неупоредива крволочност масовног расистичког покоља српског живља од стране усташке антисрпске мржње током Другог светског рата; забрањено је да се зна и сазна огроман опсег и јединствени значај доказа Истине Њујоршког процеса за поштено суђење Дражи Михаиловићу; све до недвно било је забрањено да се зна и сазна операција “Подигач” (Halyard) – најбројније спсавање америчких и савезничких авијатичара из оборених савезничких бомбардера – којег – иако по свом обиму и храбрости превазилази све друге операције спасавања савезничког војног особља са окупиране територије – нема ни данас нити на америчкој телевизији, нити у школским уџбеницима, нити у јавним записима; иако доцније откривен залагањем америчког конгресмена Дервинског, било је забрањено да се зна и сазна чак и да је председник Труман одликовао Дражу Михаиловића орденом Legion of Merit – највишим америчким војним одликовањем страном команданту за – пресудну (instrumental) улогу и допринос Победи над Нацизмом у Другом светском рату; забрањено је да се знају и сазнају debriefings – после-акцијски извештаји америчких авијатичара својим командама након евакуације на савезничке територије о томе да су их спасли Равна Гора и Српски Народ Равногорске Србије прво спасли од немачких, Брозових, и усташких прогонитеља пре него што су их са Прњана евакуисали са окупиране територије; забрањено је да се знају и сазнају масовни протести не само спасених америчких авијатичара, већ и протести огромног броја америчких војних, политичких и јавних ауторитета против Брозове одлуке коју је аминовао амерички Државни секртаријат да се америчким сведоцима забрани присуство на накарадном квази-суђењу, управо на јавном “правном линчу” Драже Михиловића у београдској Гарди…

…засада је довољно набројати да су на основу ових драконских – управо анти-америчких забрана – под Декретом “Забрана” којем је једини циљ да камуфлира “Лаж-Броз” – крајем рата мучки бомбардовани Београд и градови Равногорске Србије – и то не зарад уништења непријатељских војних циљева – него напротив зарад масовног убиства Срба-цивила чак и у бежанији – чије су локације достављене тачно на нишан америчких бомби од стране Брозових салонских назови комуниста попут на пример Коче Поповића…

…савезничка мучка бомбардовања убијала су савезнички Српски Народ Равногорске Србије зато што се жртвовао за савезничку Победу над Нацизмом! Убијањем Српске Нације за “Лаж-Броз” обављеном савезничким бомбардовањем по сумњиво легалним војним наређењима, јесте почетак Холокауста истребљења Равногорске Србије!

Истоветним Декретом истоветна мучка бомбардовања Срба поновила су се и средином и крајем деведесетих током режираног антисрпског растурања бивше Југославије, када се Америка под лажним изговором да наводно “није против Срба” – претгварала да је наводно “против Милошевића”?!?

Међутим, током послератних година, благодарећи трајању издајничког и анти-америчког Декрета “Забрана”, забрањено је на федералном земљишту подизање споменика америчке захвалности Дражи Михаиловићу, Равној Гори и Српском Народу Равногорске Србије за огроман допринос Победи над Нацизмом у Другом светском рату; у оквиру “Забране”, амерички судови, коликогод да су “одуговлачили” пресудe нацистичким хрватским усташама – у сарадњи са булументом сарадника окупатора током рата на тлу бивше Југославије, доносили су углавном правно сумњиве одлуке одузимања православних цркава широм Америке подигнутих од приватних средстава православних задужбинара српског националног избеглиштва. Ово кривоклетство непобитно доказује циљ Ватикановог злочинства – Ватикан је форсирао Броза да спасе послератну улогу Усташтва зато да би уништило Српски корен: Првославље!

Partizani i Nemci kod Cacka 1941Околина Чачка 1941. г.: Партизани Љубићког партизанског одреда са немачким војником Аугустом Хелером.Чист доказ немачко-комунистичке колаборације

Карактеристично је да је изговор америчких органа на све протесте против “Забране” био увек један те исти: Controversy: протести против Броза се априори одбијају због некаве наводне “неусаглашености” у односу на ратна збивања – али “Забрана” никад није дозволила да се сазна које су то “неусаглашености”! Доцније фраза Controversy прераста у морбидну хермафродитску парафразу Conflict Resolution – “разрешење несугласица”; да би коначно, у данашњем свету, прерасла у Political Correctness – “прописано мишљење” – чијим накарадним значењем брозовистичка лаж каља часност Америке масовним лоботомисањем здраве памети: Лоботомија деформисаног образовања, лоботомија наметнутe “политичке исправности”, и декретска “неприкосновеност” “Забране” сазнавања Истине довели су до – не само у окупираној Србији – до данашњег заглављивања у процеп здраве памети (“unimaginably stupid had become a job requirement’) од Вашингтона до Чукарице – здравим резоновањем америчког преседничког кандидата Доналда Трампа, који, без обзира да ли његова расуђивања сматрамо озбиљним или не, али који је “аутентичан” баш зато што није “програмиран униформисаношћу такозваних традиционалих политичара” (Trump is authentic, a straight-talker, less scripted than traditional politicians,” PolitiFact wrote) – зато што не блебеће напамет научену “политичку исправност”, него попут Путина… каже здравом и слободном памећу: оно што мисли…

* * *

Међутим, од свих наведених и ненаведених наказности “Забранe” – de facto срамне за Америку, а спровођене само зато да би се обезбедили опстанак злочинства “Лаж – Маршал Тито”, и опстанак “стрељане историје” – још је неумитнија, прљавија, и трагичнија “Забрана” да се не сазна холокауст брозововистичког убиства Српске Нације под усташоизоидним руководством:

Друго: Огроман распон “Забране” Запада да се не сазна Холокауст убиства Равногорске Србије!

Да, Холокауст је забрањен да се сазна: “Забрана” Запада забранила је да се зна и сазна најефикаснији Endlösung – управо најефикаснији Холокауст истребљења једне нације обављен по завршетку Другог светског рата: забрањено је да се зна и сазна убиство целокупне људске, друштвене, моралне, духовне и материјалне структуре Равногорске Србије – најпоквареније од свега јесте:

“Забрана” је забранила да се сазна разлог убиства:
Расистичка квази-клерикалнa антисрпска мржња!
Зато чињеница да је Српска Нација као таква потпуно уништена,
непобитно квалификује овај Endlösung за Холокауст!

Убиство не само накарадне измишљотине проглашне као некаквом “Великосрпском буржоазијом” – већ масовно убиство Српске Нације: присилно такозвано конфисковања а уствари рзбојничка-фашистичка отимачина имовине; масовно расељавањ и присилно насељавање – забрањнени су да се сазнају! Од Срба који су живели на територијама НДХ, које су Усташе прво масовно и крволочно убијале, у заједници са Усташама, Брозовци су преостале од тих Срба мобилисали, преваспитали, и натукали против Срба Равногорске Србије, обећавши им будућност у Србији у којој могу да отимају, убијају, силују Србе Србије! Ти доведени Срби су пљачкали, клали, убијали, стрељали, силовали, судили Србе Србије као некакве “народне непријатеље” – обављајући злочине по директним прецизним наређењима Брозових Усташа и кадрова Брозовог језгра који су становали по вилама отетим од Срба Србије и давали наређења! Тако је дошло до парадокса: као да Хрвати нису окупирали Србију него као да су за Броза Срби из НДХ окупирали Србију као некаквог “народног непријатеља“ у име некакве наводно “комунистичке” некакве “револуције”! А камуфлирана “Забраном” лаж је остала несазнана: никаква нити револуција нити комунистичка – напротив: Холокауст фашистичког разбојништва расистичке мржње! И… таква истребљена и уништена окупирана Србија остала је у наслеђе наследницима екзекуторе Срба и Србије, наследницима отимача и убица, наследницима лажних ратника и лажних револуционара… Зато је и дан-данас забрањено да се зна и сазна уништење целокупне друштвене и културне структуре Српске Нације, тотално уништење Равногорске Србије, тотално уништење Српске Православне Цркве, тотално послератно фашистичко убиство Равне Горе, потпомогнуто западним наоружањем и истребљењем ваздухопловним снагама под британском командом, фашистичко убиство Драже Михиловића, тотална криминализација животних услова за преживеле српске грађане, раднике и сељаке… Endlösung, de facto Холокауст истребљења Српске Нације… био је забрањен да се зна и сазна:

Границе су биле затворене! Обавештења забрањена!
Забрана Запада изоловала је Српску Нацију у казамат
на немилост холокаустичном мрцварењу
од стране распомамљеног фанатизма
расистичке антисрпске мржње!

Холокауст је чак и данас још забрањен да се зна: чак и данас је дозвољено да се зна само – да, само – напарбирчена брозовистичка лажна документација, фалсификована не само од брозовистичких и усташко-фашистичко-ватиканских кривоклетника не само од Коминтерниних обавештајних органа, и то под руководством врло ефикасне експертизе инфилтрираних Усташа – већ фалсификована и од стране такозваних Западних савезника! И зато што је Истина овог злочинства још увек забрањена, мора се истаћи да је “Забрана” Запада у поратном периоду који је трајао чак до раних педесетих – била пресудна за почињена зжзлочинства брозововистичког усташоизоидног Холокауста, и то са посебном примесом суровог иживљавања ватиканске инквизиције! Лаж обезбеђена “Забраном” и данас је још увек заштићена шарлатанским лажним филтрираним, фалсификованим, и измишљеним наводним “документима” од стране западних политичких агентура. Злочиначка “Забрана” још и данас сакрива Холокауст зато да би докрајчила истребљење и последњих физичких и духовних преживелих остатака Српске Нације! И зато пре него се сетимо брозовистичких филмова, подсетимо се да је данас једини адут локалних и белосветских наследника слуга њихова илузија да су наводно они ти који су наводно изабрани и да су они наводно једини који заслужују – наравно ако благоизволе да се смилују – да као да је једино њихова лаж наводно некакав једини ауторитет да “рехабилитује” Истину – и то да је “рехабилитује” једино онако како се прохте њиховим илузијама о неповредивости њихових “неприкосновених” лажних “тековина”! А лаж “неприкосновености” доказао је већ први филм после лажног “ослобођења” – “Живјеће овај народ”, Вјекослава Афрића: Иако данас Истина “Стрељања историје” доказује трагичан одговор – који ће то “народ” – “живјети” – одговор је такође и први филм Вељка Булајића “Влак без возног реда” у којем се не ради нити о глорификацији Брозових непостојећих офанзива-измишљотина, нити о Орсону Велсу чији је “Грађанин Кејн” устоличен на екрану београдске Кинотеке, зато јер тада Орсон Велс није имао времена да прославља фатаморгане непостојећих Брозових офанзива јер је био презаузет напијаањем вискијем са својим пјташем у лажи – са Брозом – чији је шеф дворске гарде био усташа Марко Месић… Али, Булајићев “Влак без возног реда” имао је итекако тачан “возни ред” који ајзенштајновски упечатљиво одговора на питање Африћевог филма који ће то “народ” “преживети” – јер осим убиства, филм обрађује и геноцид расељавања које је трајало чак до раних педесетих! На исто питање тек данас одговорио је и такозвани филмаџија-наследник Вељка Булајића – Радош Бајић, лажном “Равном Гором” и злонамерно пониженом некаквом наводно “националистички заосталом” предратном Србијом, рачунајући да ће његовом покварењачком шарлатанству придодати “епику” додворавањем британским жбирима… својом изјавом: “Ништа није ваше – све је наше”: Српска Нација уништена је Холкаустом који траје и дан-данас на очиглед целог света крволочном лоботомијском инквизицијом елиминисања и последњих духовних и моралних заосталих остатака Српске Нације. И баш зато и баш због тога данашње најмљене слуге, наследници фашистичких убица и отимача Српске Нације – грчевито покушавају да одбију непобитност “Истине Стрељања историје”!

И као што Путин сматра да “Украјина – није европска земља и поред свих подсећања да је њен западни део био под Аустро-угарксом“, тако би Путин требало да раскринка и издајство совјетске Коминтерне и фамозног расадника зла и лажи – фамознног такозваног хотела “Риц” – да рскринка Коминтернину издајничку сарадњу са Усташтвом и расизмом ватиканске инквизиције… јер би такво Путиново раскринкавање лажи и “Забаране” – било пресудно за преживљвање Првославља, јер… без обзира шта Путин учини или не, претњa јесте преживљавању моралних вредности хришћанске цивилизације – и подједнако је опасна по преживљавање и Истока и Запада…

Без обзира на претњу обезбеђену и камуфлирану
абнормалим трајањем абнормалне “Забране” чак и у наша доба,
и без обзира на упорно одбијање волшебне “Забране”
да се сазна Истина подвале “Броз–Маршал”…
Ипак… на стварном мегдану стварне одбране
стварних моралних цивилизцијских вредности…
илузије и лажи “Забране” данас су хвала Богу
коначно суочени са глоговим колцем:
Суочене су са Документом Истинa “Стрељања историје”!
Српска Нација заслужује Ослобођење у Народ
који зна Истину да сам себи слободан гради будућност”!

Амин… у име Правде Божије!

Часлав М. Дамјановић
Ravnogorskivenac.com

partizani-i-ustase-zajedno-april-42-crna-legija-1-proleterska

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
*Православна црква на Вису, коју су комунисти срушили 1963. г.
Православна црква св. Ћирила и Методија на тргу града Вис на истоименом острву Јадранског мора Након завршетка Првог светског рата, на острву Вису се појавио покрет Хрвата који је без агитовања и мисионарског залагања СПЦ прелазио у Православље.  Остале су забележене речи угледног вишког домаћина и последњег председника православне црквене општине: “Нећемо да једном ногом стојимо на Вису, а другом у Риму- природније је: једном ногом на Вису а другом у Београду.” Један од ставова ове православне заједнице био је и следећи: “Хоћемо да у свему будемо своји. Када је народна држава- нека је и народна Црква. Е, зато смо пригрлили свето Православље!” Наравно да је било и оних који су спекулисали о природи преласка у Православље, али се на овакве гласине одговарало са: “Прешли смо из властитог уверења, без ичије агитације и наговора и без било какве материјалне користи или награде.” Православна црква св. Кирила и Методија на Вису Да бисмо схватили жељу мештана ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Беч не признаје злочине у Србији
Бечки дневник „Пресе“, поводом стоте годишњице почетка Првог светског рата, констатовао је да је аустроугарска војска била посебно свирепа на Балкану и руском фронту. Дневник се, при том, позвао на списе Швајцарца Арчибалда Рајса, али и нову књигу тима историчара окупљених око Ханеса Лајдингера која је недавно изашла под насловом „Хабсбургшки прљави рат – истрага Аустроугарског вођења рата 1914.-1918.“ Тим историчара окупљених око Лајдингера се супроставио тези Кристофера Кларка који тврди да је читава Европа крива за рат. Историчари окупљени око Лајдингера смарају да је Аустроугарска доследно ишла путем војне конфронтације посебно према југоисточним суседима. До осуде ратних злочина није дошло, констатује „Пресе“, указујући да су изговори били да Република Аустрија, која је заменила дунавску монархију, није могла да се криви за недела аустроугарске војске. Ни после Другог светског рата Аустрија није признала злочине Аустроугарске, како не би нанела штету царском угледу који привлачи туристе. Избрисати цео народ „Београдске болнице су четири пута данас ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Носталгична брозомбијада псеудоповесничара „Novog plamena“
Титологијом за ренесансу Титославије У намери да повампире титолошке фалсификате о КПЈ/СКЈ као и улози ове гангстерске политичке организације у повести „народа и народности Југославије“, носталгични југоброзомбии окупљени око памфлетско-пропагандног новокомунистичког портала „Novi plamen“ (www.noviplamen.org) и предвођени псеудоповесничарем Стефаном (Стипетом?) Гужвицом изигравајући знанствене академске раднике константно покушавају да протуре старе фалсификат-тезе југословенске антинаучне историографије познате као „титологије“ из доба Титославије – обећане земље једног аустроугарског каплара из хрватског Загорја. Носталгија као психолошка појава или стање духа сама по себи није опасна али јесте уколико је заснована на нереалној и лажној идеологизацији онога за чим се тугује, а то су у овом случају новопламеног Гужвице и његових југоброзомби другова са истог памфлетског портала она „добра стара Брозова времена“ која су нам омогућили његова КПЈ/СКЈ, а чија је званична титоистичка титологија препуна повесних фалсификата и исполитизованих интерпретација којих се новопламени југоброзомбии још увек „држе као пијан плота“. Овде се конкретно ради о памфлетској пљувачини Стефана ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Odgovor novoizabranoj hrvaćanskoj predsednici Kolindi Grabar Kitarović: Tko su Hrvati
Primedba urednika: Tekst je napisan i originalno objavljen januara 2015. g. Novoizabrana HDZ predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović je uspela zasigurno u rekordnom roku nakon pobede na predsedničkim izborima (11. siječnja) tekuće godine da uzburka balkansku javnost ali i nacionalne strasti na brdovitom Balkanu svojom izjavom da su Srbi (po nacionalnosti) u Hrvatskoj Hrvati ako ništa drugo a ono na osnovu toga jer su građani Republike Hrvatske. Jasno je da se ovde u osnovi na implicitan način potura u suštini stara strarčevićanska (i ustaška) teza da su svi Srbi sa prostora Hrvatske (do Drine ako ne i preko nje) podrijetlom etnički Hrvati. Ovu tezu mogu da potvrde ili odbace isključivo znanstvenici i to samo na osnovu postojećih povesnih istočnika ali dok oni ne obave svoj deo posla skrenuli bismo u donjem tekstu pozornost na nekoliko suštinskih stvari i to latiničnim pismenima sa „hrvatskom“ leksikom kako bi nas dotična novopečena predsednica i ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Титоизам и патриотизам:  За кога су се борили Брозови партизани?
Једна од највећих и најноторнијих лажи анти-српског и анти-србијанског титоистилког режима након Другог светског рата па све до данас јесте да су југословенски партизани под руководством Јосипа Броза Тита (1892.−1980. г.) водили патриотску борбу за ослобађање земље од страних окупатора и да су југословенски партизани једини водили ту борбу. Међутим, уколико се курталишемо пропагандистичке титоистичке „хисторије“ и повест Другог светског рата на простору Југославије (1941.−1945. г.) сагледамо кроз призму научне и праве историографије долазимо до следећег чињеничног стања које бисмо укратко изнели у доњим редовима. Партизански покрет Комунистичке партије Југославије (КПЈ) под руководством њеног генералног секретара Јосипа Броза Тита се начелно борио за избацивање страних окупаторских формација из Југославије, али ова словом прокламована борба није била главни ратни циљ овог покрета већ само успутно средство за реализацију основног политичког циља КПЈ, а то је било преузимање политичке власти над читавом Југославијом путем оружано-револуционарне борбе како би се касније у послератном периоду остварио ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*У ком свету Србија живи?
И ПОСЛЕ 73 ГОДИНЕ ОД БОМБАРДОВАЊА БЕОГРАДА И СКОРО СВИХ ВЕЋИХ ГРАДОВА У СРБИЈИ НА ПРАВОСЛАВНИ ВАСКРС 16.АПРИЛА 1944.ГОДИНЕ, ТИ ДОГАЂАЈИ СЕ НЕ НАЗОВАЈУ ПРАВИМ ИМЕНОМ. МОРА ЛИ СРПСКИ НАРОД И ДАЉЕ ДА ЖИВИ У ИДЕОЛОШКОМ МРАКУ ИСПРАНИХ МОЗГОВА. Скоро на свим медијима 6.априла 2017.године је објављено подсећање на вандалско бомбардовање Београда које се десило 6.априла 1941.године. Овај нељудски чин изведен од стране немачке фашистичке авијације произвео је велике разорне последице како по бројности људских жртава, изазивања страха, патњи и несигурности, тако по питању материјалних разарања. Подсећање на ове догађаје било је, по процени аутора овог текста, донекле примерено времену и ситуацији у коме се налази држава и друштво у целини. Полагани су венци на спомен обележја страдалих, организоване су одрђене манифестацфије у смислу подсећања на тешке дане безумља коме је српски народ  платио велику цену. Кажу да време лечи све па и најтеже ране се временом зацеле. Али, свакако да су ова ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Dati su nam milioni da rasparčamo SFRJ, podmitili smo stranke i političare koji su raspaljivali mržnju među narodima
Moj šef, koji je inače i bio nekada u Američkom senatu je nekoliko puta napomenuo da će biti nekakva prevara u Bosni. Mesec dana pred navodni genocid u Srebrenici mi je rekao da će taj grad biti uporište medija širom sveta i dao nam je instrukcije da zovemo medije. Robert Baer, bivši visoki izaslanik i oficir CIA, ujedno je i autor mnogih dela u kojima je odavao informacije o CIA i o administraciji Bila Klinton i Džordža Buša, zbog čega je nekoliko puta hapšen i privođen. Lični prijatelj, Mitt Waspurh koji je radio u senatu i koji mu je davao pojedine informacije je ubijen u hotelu iz sačmare. Kao visoki operativac CIA radio je na prostoru Jugoslavije u periodu od (1991-1994) i na Bliskom istoku. Robert Baer je učestvovao u nekoliko dokumentaraca na Nacionalnoj Geografiji optužujući vladu Buša za rat zbog nafte! Intervju je obavljen uživo u Kanadi, tokom mog puta pre ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Битка четника и партизана још од црвеног октобра!
Борис Субашић | 28. децембар 2014. 11:30 |   Срби су се у руском грађанском рату који је почео 1917. године фанатично тукли на обе стране. Одбијали заклетву српском краљу, али не и аустроугарском цару. Тито: Највише сам волео мисије на српском и руском фронту СМОТРА Руски цар Николај испред српске добровољачке дивизије за Солунски фронт ОКТОБАРСКА револуција 1917. променила је свет и лишила Србију јединог заштитника у Великом рату. Срби који су се затекли на руској територији упали су у врзино коло грађанског рата. О њиховој улози у тим смутним временима много се и често манипулисало. - Учешће Срба у Грађанском рату и у интервенцији у Русији још увек није до краја истражено. Срби су се борили како на страни интервентних јединица Антанте, тако и на страни Црвене армије - каже руски историчар др Михаил Вашченко. Мало је позната прича о “црвеним” Србима који су имали пресудну улогу у разбијању добровољачког корпуса спремног ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Рецензија књиге: dr Dušan Stupar, „Draža: Istina o četnicima“, Beograd, 2015
Само месец дана након званичне рехабилитације врховног команданта Југословенске војске у Отаџбини (ЈВуО) и министра војног у влади проф. Београдског универзитета Слободана Јовановића – ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића, од стране државно-судских органа Републике Србије, у јуну месецу 2015. г. се појавила новопечена књига у форми монографије dr Dušana Stupara, Draža: Istina o četnicima: Ravnogorsko četništvo 1941−1945., Beograd: Vukotić medija−НИП Зрењанин (384 стр.) на латиничном алфабету. Књига се, бар у Београду у Кнез Михаиловој, налазила на ударном месту у излозима књижара које су је продавале како би одмах пролазницима запала за око. Књига на први поглед привлачи радозналост пролазника како својим насловом, обзиром да један просечни грађанин Србије (поготово Србин), очекује да прочита праву истину о „четницима“ Драже Михаиловића након вишедеценијског комунистичког мрака над овом круцијалном темом савремене повести југословенских народа и народности, тако и фотографијом самога Драже Михаиловића на насловној страни књиге. Цена књиге је приступачна (500 рсд), а квалитет ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
“Случај Рачак” (15. јануар 1999. г.) – Вокеров Глајвиц
Сажетак: Циљ овог текста је да изврши критичку анализу „Случаја Рачак“ из јануара 1999. г. на основу досада познатог фактографског стања. Важност и актуелност ове тематике је велика обзиром да је овај случај послужио америчкој администрацији и НАТО званичницима да дају ултиматум властима у Београду да са Косова и Метохије (КосМет) повуку све војне и полицијске снаге државе Србије и Савезне Републике Југославије (СРЈ), а ову јужну провинцију Србије препусте на управу снагама НАТО пакта што је практично значило да се од Србије захтевало одрицање од дела своје државне територије па чак и своје независности. Обзиром да је овај ултимативни захтев Вашингтона и Брисела одбијен за време „преговора“ (у ултимативној форми) у замку Рамбује (Француска) западна војна алијанса је директном војном агресијом на Србију и Црну Гору од 24. марта до 9. јуна 1999. г. коначно успела да натера државне органе Србије и СРЈ на потписивање фактичке капитулације у виду ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*О рехабилитацији ђенерала Михаиловића
Процес тзв. „рехабилитације“ врховног команданта Југословенске Војске у Отаџбини – ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића поново је (наравно намерно) ушао у субноровски ћорсокак титоистичког судства у Републици Остатака Србије што је потпуно разумљиво и схватљиво уколико се зна где се води и од кога судски поступак. Наравно, субноровским владајућим структурама у титоистичкој Србији у којој аустроугарски каплар из 42. Хрватске домобранске „Вражје дивизије“ и даље влада из гроба („И после Тита, Тито!“) је од кључног значаја да се рехабилитациони процес развлачи што дуже и по могућности у недоглед. Међутим, овде није од нашег интереса да полемишемо о раду (тј. нераду) надлежних правосудних институција у субноровској Србији већ да укажемо на целисходност и моралну страну идеје о Михаиловићевој рехабилитацији. У овом контексту два су кључна питања на која бисмо у доњем тексту изнели своје мишљење: Рехабилитацију за шта? и Рехабилитацију од кога? С једне стране, за сваку је похвалу да је у Србији покренута иницијатива ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Одмазда и терор у Београду
Dr Srđan Cvetković | 12. новембар 2015. 17:52 Успостављање народне власти пратио је бруталан обрачун са носиоцима културног и политичког живота окупиране Србије, али и супарничког покрета отпора. Ликвидације су обављане у највећој тајности Недићевог официра и квислинге спроводе на стрељање у Београду Наставци Суочавање са заблудама Друга фаза револуције Одмазда и терор у Београду Грех мањине платила већина Шпијуни Озне на сваком кораку И знање немачког било је грех Озна је успевала да све дозна Озна тужи, суди и стреља Грађански сталеж на удару Ликвидације глумаца и новинара СРБИЈА и њени градови, као центар колаборације, легло "буржоазије и народних непријатеља", као носилац "великосрпског хегемонизма", били су посебно на мети револуционарних снага. У јесен 1944. године, са риком топова, који су се примицали с југа, у Београду међу становништвом, мешала су се двојака осећања - страх и еуфорија. Еуфорију и срећу због ослобођења од нацифашизма мутили су код многих противника револуције страх ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Други део Истина “Стрељања Историје”
Други део Истина Стрељања Историје: Inconveniet History: Забрањена Историја! “Храбар је слободан!” “He Who is brave is Free!” (Lucius Annaeus Seneca 4BC – 65 AD)   У Првом наставку “Истина стрељања историје” разјашњени су Мекдауелови докази да “нити Броз нити његов такозвани ‘Титоизам’ – нису уопште учествовали у рату против Нацизма, и нису допринели Победи Другог светског рата”! Међутим, пошто се исти доказ односи и на Брозовог савезника Усташтво, зато – да би се утврдило да лаж јесте лаж; и да би се схватио огроман опсег лажи Броза, Усташтва, Черчила и Ватикана; и зато да би се у име Истине схватила и прихватила нулификација лажи – мора се разлучити шта Мекдауел сматра стварним ратним дејством на тлу Југославије у Другом светском рату, и на основу чега ратна дејства јесу de facto легитимна као таква: Рат се водио против непријатеља! Непријатељ је био окупатор! Рат се водио за ослобођење отаџбине од окупатора! Пошто је исти непријатељ окупиране ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Кочини Кочићи
Пре једно добрих десет година, један мој познаник, у необавезном разговору саопшти крајње уверљиво, да је једини чист и поштен комуниста човек или човек комуниста друг Коча Поповић, наш Србин човек, из богате буржујске београдске фамилије. “Замисли он је народу поклонио сву своју имовину“. Нисам посебно улазила у расправу. А све из жеље да не заподевам кавгу, тако својствену нама. А и да избегнем да другима у друштву буде непријатно. Овај разговор сам послала у мождану фиоку и оног, последњег пута када се славило ослобађање (читај окупирање српске нам престонице. Бомбардоване око педесет пута у историји) 1944 године. Тог дана, јунак нашег доба са почетка текста, добио је и своју улицу у родном му Београду. Улица Загребачка преименована је. Сада се сетих, како је том приликом, млади јуловски стрелац који је некада фурао имиџ Ернеста Геваре, познатијег као Че, изјавио да Коча јесте грешио али нико није безгрешан (чак и ако је ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Кућа Радоја Домановића у јадном стању
Нема те енциклопедије у којој не пише да је један од највећих српских сатиричара, аутора сатира "Размишљање једног обичног српског вола", "Страдија", "Краљевић Марко по други пут међу Србима", "Вођа", "Мртво море"... рођен Овсишту, селу удаљеном пушкомет од Опленца и Тополе, на путу ка Крагујевцу. Уз основни податак о селу у којем је 1873. године рођен сатиричар који је на посебан начин жигосао све мане времена у којем је живео, додаје се да је Радоје Домановић угледао свет у кући у којој је у то време била и школа где је његово отац Милош био учитељ. Школска зграда је изграђена још 1852. године и у њој се настава одржавала све до 1930. године када је направљена нова. Стара зграда је реновирана тек 1973. године и више нико ништа није урадио, већ је остављена на милост и немилост времену које толико нагризло кров, греде, унутрашњост зграде да је некаква комисија једном приликом ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ко је окупирао Србију 1944. г.?
Да су се партизани римокатоличког комунисте у аустроугарској униформи (1914. г.-1915. г.) Јосипа Броза Тита од оца Хрвата и матере Словеначкиње у току Другог светског рата борили против иноземног окупатора у оквиру тзв. „Народно-ослободилачке борбе“ (наших народа и народности) на тлу Југославије научио је наизуст сваки Титов пионир и омладинац (члан „Тито југенд“ организације) из званичних првоборачко-скојевских уџбеника бивше самоуправне Големе Словеначке и Хрватске (са Истром, Новом Горицом, Дубровником, Крајином, Прекомурјем, Међумурјем...) и Мизерне Србије (без Војводине, КосМета, Вардарске Македоније и са Санџаком као државом у држави). Храбре и далекосежно ефикасне војне акције аустроугарског каплара из Кумровца су читаве четири године решавале исход комплетног Другог светског рата (ДСР) тако да је један Стаљинград био само предсобље једне Сутјеске, један Лењинград је био ништа друго него само нужник једне Неретве, Курск је био балкон једне Кадињаче, Битка за Берлин из 1945. г. је била само гаража једне Београдске Операције из 1944. г. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Титова сахрана 8. маја 1980. године: Највећи скуп убица и диктатора
  Многе од 124 државне делегације, у којима се налазило и 38 шефова држава или влада, чиниле су такве личности чије ступање на тло Србије, у најмању руку, не би требало да служи на понос На подсећање да је 4. маја пре 36 година “умро друг Тито“, један члан форума на сајту “Погледи“ одговорио је: “Тај још није умро“. И заиста, догађаји током сваког 4. маја подсећају нас на комунистичку паролу из 1980-тих година, која је гласила: “И после Тита – Тито“. Много воде је протекло Савом и Дунавом од тада, а судећи према водећим медијима, и даље се негује култ диктатора, који је у ствари био један од највећих непријатеља Србије у историји. Ове године, један од ретких изузетака је фељтон Пере Симића у “Новостима“ о мрачној Титовој улози у вези концентрационог логора Јасеновац. Иначе доминира афирмативно приказивање овог масовног убице и диктатора, уз несмањени темпо репризирања партизанских филмова, у којима је ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Рехабилитација истине
Прочитавши текст насловљен чудним и подсмешљивим насловом „Дража као  - још једна – шарена лажа“, објављен на порталу НСПМ 26. маја 2015 године, схватио сам да он нужно завређује одговор. Пишући одговор, увидео сам да сам се дотакао проблема много бројнијих и шире садржине од оних којима се поменути текст бави, односно које изазизива. Тако ме је бављење једним, за мене до тада неслућеним, аспектом одогвора српске јавности на рехабилитацију генерала Михаиловића на крају натерало да напишем кртику свих њих, односно критику својеврсне неспособности наше јавне сцене, а нарочито њеног патриотског дела, да стави тачку на једну етапу нужног и неизбежног истoријског процеса чији смо сви ми део. Рехабилитација генерала Михаиловића, уместо да стави тачку на једно, истина формалноправно, али ипак важно историјско и цивилизацијско питање, као да отвара нова, распламсава нове-старе расправе и продубљује нове-старе поделе. Ово и не чуди, будући да су идеолошки а неретко и биолошки наследници генералових ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Злочини комуниста против Бога и србског народа…
Izveštaj Državne komisije Republike Srbije kaže, da su partizani posle Drugog svetskog rata likvidirali 416 đaka i studenata, 2892 žena domaćica, jer su im muževi bili četnici, 72 novinara, 857 trgovaca, kafedžija, 345 učitelja, 77 glumaca i umetnika!!!. Još pre početka Drugog svetskog rata, bezbožni komunisti su kovali planove o kasapljenju Kraljevine Jugoslavije i srbskoga naroda. Komunistička partija Jugoslavije je na svojim prvim kongresima otvoreno zauzela stav da treba srušiti Kraljevinu Jugoslaviju kao „tamnicu“ jugoslovenskih naroda. Komunisti su na čuvenom komunističkom kongresu u Drezdenu decidirano odlučili i naveli Srbske Zemlje koje su, posle raspada Kraljevine Jugoslavije i izvođenja njihove revolucije, trebale da postanu države. Na tom kongresu, nažalost, Srbija nije bila pomenuta kao buduća država. Dokumenta pokazuju da je Broz već na zasednju Avnoja 1943. kreirao granice republika nove Jugoslavije, samo je Srbiju ostavio nedefinisanu. To je značilo, da Srbija može da bude samo onolika koliko preostane kad se svi ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Православна црква на Вису, коју су комунисти срушили 1963. г.
Српске новине, Бр. 695, децембар 2016. г., Чикаго, УСА
*Беч не признаје злочине у Србији
*Носталгична брозомбијада псеудоповесничара „Novog plamena“
Odgovor novoizabranoj hrvaćanskoj predsednici Kolindi Grabar Kitarović: Tko su Hrvati
*Титоизам и патриотизам: За кога су се борили Брозови партизани?
*У ком свету Србија живи?
*Dati su nam milioni da rasparčamo SFRJ, podmitili smo stranke i političare koji su raspaljivali mržnju među narodima
*Битка четника и партизана још од црвеног октобра!
*Рецензија књиге: dr Dušan Stupar, „Draža: Istina o četnicima“, Beograd, 2015
“Случај Рачак” (15. јануар 1999. г.) – Вокеров Глајвиц
*О рехабилитацији ђенерала Михаиловића
*Одмазда и терор у Београду
Други део Истина “Стрељања Историје”
*Кочини Кочићи
*Кућа Радоја Домановића у јадном стању
Ко је окупирао Србију 1944. г.?
*Титова сахрана 8. маја 1980. године: Највећи скуп убица и диктатора
*Рехабилитација истине
Злочини комуниста против Бога и србског народа…
Share

Comments are closed.