*Комунистичка уравниловка

комунисти-660x330

Један професор економије на једном локалном колеџу у Америци је из свог испита дао слабе оцене већини ученика из разреда. Урадио је то приликом оцењивања њиховог рада који се односио на слободно изабрану тему. Био је изненађен зато што је велика већина  ученика инсистирали на тврдњи “да је социјализам до краја успостављен у целом свету нико неби био сиромашан и нико неби био богат и да је то систем где влада велика једнакост за све”.

Али професор се није само задржао на томе. Хтео је да им помогне како да те слабе оцене поправе и показао им је конкретне примере како је њихов закључак о једном систему и животу унутар тог система погрешан.

Професор је рекао: У реду! Сада ћемо урадити један експеримент у оквиру ваше класе. У експерименту ћемо заменити оцене  доларима… то ће бити ваша егзистенцијална примања која стичете радом приликом запослења а од чега издржавате себе и вашу породицу. Приликом оцењивања нећемо превише фаворизовати никога т.ј. избегаваћемо да дајемо највеће оцене али нећемо превише давати ни оне слабе. Сви треба да иамају пристојне плате. Тако је у рангирању знања (А, B, C, D, Е) највише ученика било са оценом “B”.

Ђаци који су учили пуно и трудили се да имају велики фонд знања, били су незадовољни, а ђаци који су учили мало били су срећни и задовољни.

После неког времена, ђаци који су учили мало почели су учити још мање а они који су учили пуно смањили су свој труд јер им за просек није требао толики напор. Квалитет учења се драстично смањио па уместо просечног знања које се кретало у оквиру оцене “B”, тај просек се смањио на оцену “C”. Ту још нису сви були забринути јер и тај просек није лош, али када је обим знања у просеку пао на ниво оцене “D”, нико више није био срећан. Атмосфера у класи се погоршала тако да су свађе, препирке, погрдни називи међу ђацима били све израженији и све гори. Нико није желео да учи за другога да би имали сви добар просек.

На изненађење ученика такав концепт рада је водио снижењу залагања, квалитета учења и личног успеха и био је унапред осуђен на неуспех. Професор је рекао: “И социјализам је на крају осуђен на неуспех јер када се просечна плата добија тако што се од вредних и поштених узима да би се дало мање вредним, мало ће ко желети да се радом и напором докаже и постигне успех. На крају се изводи закључак у следећих пет реченица:

  1. Не може се мање успешнима дати просперитет одузимањем од успешнијих и њиховог просперитета.

  2. Оно што једна особа прима без рада, то је зато што друго лице мора више да ради са мање примања.

  3. Држава тј. Влада не може дати никоме ништа а да та иста држава претходно не узме од некога другог.

  4. Не можете да умножавате богатство делећи га.

  5. Кад половина људи увиди да не мора да ради јер друга половина брине о њима, и кад друга половина стекне сазнање да то што ради није добро да ради, јер неко други ће добити плодове њиховог рада, то је почетак тоталне дисфункционалности и пропадања било ког друштвеног система.

Ова прича је стара око 50 година а настала је када је социјализам тј. комунизам као идеја и као систем био поприлично популаран на већини континената. Посебно је био популаран у сиромашним земљама где добар део становништва није могао (или је то с тешком муком успевао) да задовољи основне егзистенцијалне потребе а то су: исхрана, одевање и становање. Међутим, и поред почетних успеха, комунизам се показао као безперспективан систем и врло брзо се урушио текорећи у свим земљама без обзира на варијанте и облике кроз које је покушавао да се успостави и одржи. Тамо где су актери који су учествовали у реформисању и промени комунизма као система, били нешто далековидији и спремнији да се отворено суоче са реалношћу, промене су биле поприлично болне али краће су трајале. За релативно кратак период већина сада бивших комунистичких земаља су постала демократизована, отворена и модерно уређена друштва са врло приметним позитивним променама  како у економском тако и културолошком смислу.

Где се у свему томе налази Србија? Дали је Србија још увек комунистичка земља тј да ли води социјалну и економску политику на принципима већ одавно напуштеног и превазиђеног концепта друштвеног развоја и расподеле?

Одговори на ове дилеме се могу лако претпоставити ако се посматрају свакодневна животна дешавања бар у оној свери која је доступна јавности и која се на површини реалног живота “голим оком примећује”. Не треба превелика мудрост за извођење закључка да се у, већ и званично најсиромашнијој земљи у Европи (престигла нас је чак и Албанија која је по стандарду грађана представљала синоним беде и сиромаштва), расподела националног дохотка врши тако да још увек, релативно, боље пролазе они који се мање залажу а слабије они који нешто више раде, стварају и  исказују лојалност држави у сваком послу. Политиком комунистичке уравниловке држава је доведена на руб функционалног опстанка јер се више троши него што се ствара или боље речено, више има оних који су упућени да троше него оних који нешто стварају.

Официјелна државна политика оличена у актуелној Влади Србије је видела излаз из зачараног круга, између осталог, у смањењу плата у јавном сектору, смањењу пензија, повећању ПДВ-а, повећању акциза на такорећи све врсте акцизне робе итд.  За ове мере приметна је и подршка тзв. „спољњег фактора“ а лако се запажа да се та подршка на унутрашњем плану покушава искористити као нека враста пропагандне потпоре. На страну негативно дугогодишње историјско искуство (како из новије политичке историје тако из давнашњих времена) када је у питњу однос “Форин офиса” и др. према српским националним интересима али и према српском народу у целини тј. његовим важним животним питањима.

Може ли се из тесног “ћорсокака”, из једне уравниловке изаћи помоћу још веће …..?   Прегломазни и неефикасни јавни сектор није створен сам од себе. Њега је годинама стварао систем друштвених односа социјалистичког самоуправног друштва и до данашњег дана у том сектору није ни покушан било какав вид реформе односно некаквих озбиљнијих промена. И даље се као главни критеријуми при запошљавању користе непотизам и партијска тј.идеолошка подобност па тако јавни сектор и даље расте.  Уместо да служи као класични државни сервис преко кога држава ефикасно врши своју функцију он постаје и опстаје као њен највећи терет, баласт који прети да је обесмисли и уруши у свим секторима.. Једно од главних предизборних обећања актера данашње власти односило се управо на смањење тј редукцију  тзв. „јавног сектора“ и његову департизацију. На самом почетку устоличења садашњих властодржаца, а то је било равно пре 5 година, доста се трапаво, несистематски  причало и радило на овом проблему. Помињане су цифре од 500 до 700 хиљада запослемних у „Јавном сектору“, нуђене су разне варијанте наводних покушаја смањења овог баласта, чекало се на пресудне одлуке док не прођу ванредни избори који се организују скоро сваке године итд. Мало по мало и долази се до крајњег епилога а то је да је то била само мала игра речи, да нико фактички и не зна колико има запослених у „јавном сектору“ и да нема било какву намеру да било шта озбиљно уради по овом питању. Све остаје по старом осим што овај баласт и даље расте. Зарад некаквих малих уштеда које, посматрано краткорочно дају извесне позитивне финансијске ефекте, опстаје и развија се и даље један паразитски систем који исисава задње атоме снаге посустале земље. Смањењем плата или и новом, још израженијом уравниловком постаје још тромавији и још неефикаснији.

Кућа цвећа

Увек актуелна девиза: “нико не може толико мало да ме плати колико ја могу мало да радим” а која се примећује и данас тако рећи у свим друштвеним сегментима, на сваком кораку, на жалост и даље је позитиван узор у Србији и биће све док преовлађује постојећи вредносни систем… “Боље динар у `ладу него два на раду” и те како се показало исплативије и боље за свакога ко се нађе у позицији да кроз лагодан рад (нерад) остварује свој доходак. То је крајњи циљ, животни мото у систему поремећених вредности, жељени правац и животна одредница актера израубованог и трулежног система коме нема спаса уколико не буде видљив заокрет у вредновању рада.

За сада, елита на врху државе не показује спремност а ни храброст (а како ствари стоје, оскудица је и у стручности и знању) да се упусти у пројектовање нових облика и метода управљања државом. И поред свакодневног уверавања  у медијским наступима да су све мере које се предузимају у интересу грађана Србије  (историја не познаје ни један случај за било коју власт, чак ни за најокрутније диктаторске режиме да су  било коју своју одлуку оценили  ненародном тј. да није у интересу народа) очигледно је да је контекст општег живота и рада све неповољнији. У свету другачијих вредности, исплативост рада се скоро никад не може довести у питање само ако то човек жели и ако се залаже да кроз рад егзистенцијално оствари себе и своју породицу. У Србији сада то није случај. Само у Србији се не исплати ништа радити. Само у Србији су њиве запарложене а ливаде закоровљене, само Србија увози лук, шаргарепу и купус, само у Србији су поред магистралних путева начичкани којекакви отпади па земља изгледа као нека изумрла планета, само у Србији се у 21..веку насеља граде по моделу „касабе“, само у Србији су одумрла села, празне школе, богаљиви воћњаци, само у Србији фабрике грађене у време „Реал-социјализма“ аветињски зјапе празне, само…..

По званичним подацима, које су опет медији објавили, у Србији од укупног броја пензионера свега њих 18% су стекли пензију редовним путем тј. са пуним радним стажом (ту спада војска и полиција). По логици ствари, ти редовни пензионери који су изгурали пун радни стаж требало би да имају и највеће пензије јер су и највише радили (уз дужно поштовање свима онима који су радећи у неусловним фабрикама, рудницима и сл. а које су им обезбедили комунистички усрећитељи, остали трајни инвалиди). Логичним размишљањем изводи се закључак да  смањење пензија  највише погађа највеће пензије а то су управо они пензионери који су највише радили и били највише лојални држави. Тако се догађа да и овог пута стара изрека „луд и поштен су браћа“ засија у пуном светлу.

Слично је и са запосленима у јавном сектору. Они који су се, као социјализоване личности највише трудили самостално градећи себе кроз животни пут (стицање академског звања, стварање каријере кроз савестан и одговоран рад, стручна усавршавања и сл.) биће највише погођени. Дугорочно посматрано, прича на почетку текста може нам бити јако поучна. Али, дали је то уопште за државу битно. Или је много битније што се „СРЕЋНИ ЉУДИ“ репризирају по „стоти пут“?


Аутор: Петар Ристовић

TITO-I-kardelj

Save

Save 

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
*Једна фотографија из Неовисне Државе Косово
Срушено српско православно гробље и црква у јужном делу Косовске Митровице од стране Шиптара Рушитељи свега што је српско на Косову и Метохији у последње две деценије су управо Брозови шиптарски пионири и омладинци које је он брижљиво одгајао у СФРЈ. Они након две деценије од његове смрти изгледају овако:  
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Месна заједница Овсиште, 34310 Топола, Централна Шумадија, Србија
Месна заједница Овсиште, 34310 Топола, Централна Шумадија, Србија Улаз у село (МЗ) Овсиште из правца села (МЗ) Трнаве Грб града Тополе - престонице Карађорђеве Србије ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ОВСИШТУ: Држава - Србија Управни округ - Шумадијски Општина - Топола Број становника 2011. г. - 536 Временска зона - средњеевропска (UTC+1) Надморска висина - 320 м. Телефонски позивни број - 034 Поштански број - 34310 Ауторегистарска ознака - ТО Број домаћинстава 2002. г. - 183 Етнички састав становништва 2014. г. - >99% Срби Сеоска слава - Прокопље (8./21. јул) Село Овсиште је родно место Радоја Домановића (1873-1908) Поглед на планину Рудник (1132 м/нв) из Јошанице, горње Овсиште Стара шумадијска кућа у горњем Овсишту - Јошаница Стари шумадијски вајат у горњем Овсишту - Јошаница Народна ношња у Овсишту између два светска рата Проф. Др. Петар Грујић (рођен 22. априла 1941. г.) - најеминентнији рођени Овсиштанин   Равногорци из села Овсишта у Горској краљевој гарди Николе Калабића за време Другог светског рата Предлог назива главне улице у МЗ Овсиште Save
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*У Првој крагујевачкој гимназији уче турски
Ћирилизовано: Неће богами Николиће више да прати зао глас оног ратног злочинца Милоша. И Драгица сад на миру и без гриже савести може да обавља своје државничке задатке. Драгица са првом дамом Турске У Првој крагујевачкој гимназији од фебруара ће бити уведено факултативно учење турског језика. Места има за највише 25 полазнка, а већ се пријавило више од 15 заинтересованих. Курс је бесплатан, а намењен је првенствено ученицима средњих школа. Иван Недељковић, психолог у Првој крагујевачкој гимназији, каже да је идеја за увођење факултативне наставе турског потекла из жеље да ученци више науче и о култури Турске. - Центар за стручно усавршавање запослених у образовању Крагујевац повезао нас је са турским "Бејза" едукативним центром из Београда који ће слати свог наставника. Ђаци ће осим језика учити и о турској култури, а моћи ће да се упознају са древном уметношћу сликања на води која се зове ебру. То је оријентална уметност украшавања папира – објашњава Недељковић. Он ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Комунистички терор и злочини: Голгота СПЦ
Улазак комунистичких јединица у Раковицу, средином октобра 1944. године, означио је почетак великог страдања за Раковичку парохију. Њено страдање представља парадигму страдања Цркве и верног народа широм Србије, у првим месецима „ослобођења” – месецима „дивљих чишћења” и „пасјих гробаља.” У книзи ђакона Александра Аздејковића „Голгота Раковичке Парохије. Страдање свештеника и парохијана од октобра 1944. до марта 1945. године“ пред нама се ређају имена мученика, потресна сведочења о њиховом ликвидирању и бестијалности убица. Одломак из књиге „Голгота Раковичке парохије“ ставила је на располагање порталу Православие.рс издавачка кућа „Бернар“. Ова и друге књиге ове издавачке куће могу да се купе у „Ризници Земун“, књижари задужбине манастира Хиландар, црквеним продавницама, књижарама Делфи, Лагуна, Вулкан. Страдање српског свештенства била је узгредна тема многим писцима и историчарима. Нажалост ни до данас није написана студија који би била потпуна када је реч о броју страдалника. По званичним подацима Синода, од 6. априла 1941. до 9. маја 1945. године, Акт ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Покушај данашње диктатуре лажи да настави злочиначку оперету Брозовштине!
Шта заиста значи диктатура диригованог медијског дречања против рехабилитације суђења Дражи Михаиловићу? Иако лаж криминализације и њена лоботомистичка контрола мисли немају никакав легитимитет, ипак... Лажљивци врече ли врече: Ми смо једина истина, истина је само оно што ми кажемо! Наравно, узурпатори никад не сматрају себе узурпаторима, међутим... против кога врече узурпатори? Врече против оног дела Српског Народа који је одбио и одбија да живи лаж! Виђено из те реалности, из “Полемике – Зашто је рехабилитација генерала Михаиловића ипак више морално него политичко питање”(1) и “Око чега полемише Мирослав Лазански”(2), уз велико поштовање аутора наведених написа, Г. Стефана Каргановића... ипак... ничу круцијална суштинска питања о “излечењу”! Зато што се ради не само о “нацији” – већ о “излечењу” Поштења Српског Националног Духа и “излечењу” Поштења Истине! Према томе, круцијална су питања: “Излечење” од чега? “Излечењe” кога? Из тога произилази још једно круцијало питање: Да ли је рекламирано “помирење” логично... или је бесмислено? Зашто ова питалица? ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Мржња према земљи слободе
Број Јужних Словена у аустроугарској армади није био непознаница за српски политички и војни врх. “Политика” већ 1. августа 1914. године, значи петог дана од објаве рата, објављује текст “Аустрија је гурнула Словене на Србију” у коме се уочава главни стратешки правац и рачуница Беча који се своди на констатацију: “Ако наши словенски пукови победе Србију, онда нема шта да се брине. Али ако Србија потуче њих, онда ће код тих потучених аустријских Словена остати страшна мржња на Србију.” Није нимало тешко сравнити ову рачуницу јер ћемо њене последице осећати кроз цео двадесети век, а осећамо их и данас. Одмах после првих ратних операција у Србији је настало опште разочарање у “браћу” преко Дрине, Саве и Дунава. Нико није могао да разуме суров и нељудски однос Хрвата, муслимана и Словенаца према цивилном становништву. Пола године касније, тачније 20. јануара 1915. године у листу “Пијемонт”, из пера Душана С. Николајевића, пише: “У ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Како је Краљевина Југославија увучена у рат 1941?
На још једну годишњицу увлачења Краљевине Југославије у вртлоге Другог светског рата поставља се питање да ли се могло избећи оно што је задесило Србе за време Другог светског рата (и након тога). Стога бисмо у наредном тексту изнели нека наша запажања у циљу разбијања предрасуда и стереотипа који су створени углавном комбинацијом српске емигрантске и антисрпске југословенске титографске повести. Ови погрешни стереотипи се могу класификовати у три групе дезинформација: 1. Приступ Краљевине Југославије Тројном пакту 25. марта 1941. г. је самосталан чин саме владе а пре свега главног намесника кнеза Павла Карађорђевића који је Југославију увео у савез са Немачком, Италијом и Јапаном услед свог германофилства. 2. Пуч од 27. марта 1941. г. у Београду, тј. државни удар војске под руководством генерала Боривоја Мирковића и Душана Симовића је патриотско-слободарски чин часног дела југословенских официра који је спонтано изведен и политички је био независтан од било ког спољног фактора. 3. Масовне народне демонстрације ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
И Словенци су имали свој „меморандум“
Недовршена и необавезна размишљања српских академика, украдена из фиока САНУ, постала су позната као „Меморандум САНУ“ и послужила су Западу да на Србију и српски народ свали сву кривицу рата изазваног распадом Југославије. Мало је познато да су и Словенци имали свој меморандум. Меморандум САНУ је уџбенички пример спиновања медијске и друштвене појаве, каже историчар Предраг Марковић. „Један недовршени документ, необавезно сакупљена размишљања групе академика почео је да се тумачи као злослутни нацрт за разбијање Југославије, малтене као Хитлеров ’Мајн кампф‘. Да бисмо проверили има ли истине у таквој осуди Меморандума морамо да се сетимо какав је тренутак била јесен 1986. године“, каже Марковић. Већина тема које Меморандум обрађује у том тренутку нису тајна, додаје он. Новине већ увелико пишу о прогону Срба са Косова, о економским проблемима у развоју Србије. Оно што је ново је притужба на положај Срба у Хрватској, али најважнија ствар где се види колико су оптужбе ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Други део Истина “Стрељања Историје”
Други део Истина Стрељања Историје: Inconveniet History: Забрањена Историја! “Храбар је слободан!” “He Who is brave is Free!” (Lucius Annaeus Seneca 4BC – 65 AD)   У Првом наставку “Истина стрељања историје” разјашњени су Мекдауелови докази да “нити Броз нити његов такозвани ‘Титоизам’ – нису уопште учествовали у рату против Нацизма, и нису допринели Победи Другог светског рата”! Међутим, пошто се исти доказ односи и на Брозовог савезника Усташтво, зато – да би се утврдило да лаж јесте лаж; и да би се схватио огроман опсег лажи Броза, Усташтва, Черчила и Ватикана; и зато да би се у име Истине схватила и прихватила нулификација лажи – мора се разлучити шта Мекдауел сматра стварним ратним дејством на тлу Југославије у Другом светском рату, и на основу чега ратна дејства јесу de facto легитимна као таква: Рат се водио против непријатеља! Непријатељ је био окупатор! Рат се водио за ослобођење отаџбине од окупатора! Пошто је исти непријатељ окупиране ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Руско ордење Брозовим колаборационистима са фашизмом
Руковање усташа и партизана у Босни 1942. г. У амбасади Руске Федерације у Београду је 19. фебруара 2015. г. одржан свечани пријем поводом празника „Дана Браниоца Отаџбине“ а којом приликом је амбасада Русије доделила одликовања „српским ветеранима Другог светског рата“ за њихов допринос заједничкој совјетско-југословенској (српској) борби против фашизма (како то стоји на званичном сајту амбасаде Русије у Србији). Међутим, овде се под плаштом „српских ветерана“ из Другог светског рата крију Брозови партизани који су у току самог рата пре свега тесно сарађивали са хрватским нацистичким усташама па чак и са Немцима, а најмање се борили управо против фашизма. Овом приликом нећемо улазити у разлоге горње одлуке руских дипломатских представника у Србији али бисмо скренули пажњу на чињеницу да се и након 70 година од завршетка Другог светског рата његова истинска суштина на југословенским просторима и даље фалсификује и прекраја по квази-историографским аршинима Брозове пре свега антисрпске титологије. Југословенска послератна историографија у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Велеиздајник Вучић у интервјуу за “Wall Street Journal” најавио брисање Косова из Устава Србије!
Домаћи медији у потпуности су игнорисали Вучићев интервју за амерички “Wall Street Journal” у којем је најавио брисање Косова из Устава Србије. Вучићева скандалозна изјава да ће покренути иницијативу за брисање Косова из Устава Србије зарад европских интеграције изгледа да није посебно интересантна домаћим медијима – намерно или случајно, просудите сами. У тексту се наводи да премијер Србије, Александар Вучић, “показује знаке” да ће предложити измене Устава којима ће се избацити одредба о Косову као српској покрајини зарад стицања чланства у Европској унији. “Wall Street Journal” (WСЈ) напомиње да се Вучићева влада противи признавању независности Косова, али додаје да би овај потез олакшао процес признавања Косова некој будућој српској администрацији. Вучић је у интервјуу за WСЈ још додао да не искључује могућност измене преамбуле Устава у којој пише да је “Косово саставни део територије Србије”. WСЈ подсећа да су српски медији прошлог месеца известили да је Вучић говорио о променама Устава у наредне две, три ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
“Отписани” су били равногорски илегалци, а не Брозови комунисти!
Да ли сте знали да су чувени јунаци Прле, Тихи, Чиби и остали “Отписани” постојали, али су били четници, а не са петокраком на глави како смо их до сада замишљали. Телеграф и аутор многобројних књига о четничком покрету Милослав Самарџић настављају да руше митове и пред јавност износе чињенице које побијају историјско учење генерација у СФРЈнакон Другог светског рата, а након побијања легенде о Валтеру који брани Сарајево и изношења необоривих доказа да је он био четник под командом генерала Драже Михаиловића,доказима рушимо још један стуб комунистичке историје и тврдимо да су “Отписани” били у стваричетници илегалци – никако комунисти! Јунаци многих генерација Прле, Тихи, Чиби, Мрки, Зрики, Бели и други илегалци који су се борили против злогласног мајора Кригера, овековечени у телевизијској серији “Отписани” чије је емитовање празнило улице Београда заиста су постојали, али наравно под другим именима и бојама под којим су се борили. По подацима до којих је дошао наш портал, а уз велику помоћ Милослава ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Да се Власи не досете
Ова изрека стара је у српској писаној речи више од 200 година Потиче још од почетка Првог српског устанка када је, негде почетком 1805 године, српска делегација упућена у Цариград на преговоре са Турцима. Циљ је био постизање признања Србији извесног степена самоуправе од стране турског султана. Срби свесни да велике силе (посебно Аустрија) не подржавају неки озбиљнији развој српске аутономије те да могу ове српске намере лако осујетити, како би те силе заварали формулисали су поред правих, и лажне циљеве. „Лажне циљеве“ су наводно требали  да изнесу преко посредника, влашког кнеза Александра за кога се знало да је подмитљив и непоуздан. Али да се „Власи не досете“ послата је и лажна делегација у Букурешт док је права делегација уз дискретну сагласност и подршку Русије отпутовала за Цариград. Тако су врло успешни зачеци српске дипломатије остали упамћени само по изреци „Да се Власи не досете“ али која, како се може ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ko je Vojislav Šešelj?
Vojislav Šešelj je prvi put došao u Beograd januara 1983. g. Tom prilikom Vuk Drašković pravi intervju sa njim, za "Omladinske novine". Na pitanje "šta je po nacionalnosti?", Šešelj je odgovorio: "Jugosloven". Po izlasku iz zatvora u Zenici i preseljenju u Srbiju, Šešelj postaje član “Hrvatskog sociološkog društva” i drži seriju predavanja u Zagrebu, kao član “Hrvatskog sociološkog društva”. Početkom 1988. g. u porti manastira Ljubostinja, Vuk Drašković, Milan Komnenić, Danko Popović i još neki, uče Šešelja kako se krsti po pravoslavnom obredu. On to do tada nije znao. U junu 1990. g. Šešelj formira takozvani “Srpski četnički pokret”. Kao "četnički vojvoda", a to zvanje mu je dodelio Momčilo Đujić, prilikom Šešeljevog boravka u Americi, u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, on tokom leta 1990. g., između ostalog, otkopčava šlic i zgranutim prolaznicima pokazuje svoj "vojvodski". Besan na Beograđane koji su ga tada smatrali običnim cirkuzantom i uličnim siledžijom, psovao im je majku ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
“Случај Рачак” (15. јануар 1999. г.) – Вокеров Глајвиц
Сажетак: Циљ овог текста је да изврши критичку анализу „Случаја Рачак“ из јануара 1999. г. на основу досада познатог фактографског стања. Важност и актуелност ове тематике је велика обзиром да је овај случај послужио америчкој администрацији и НАТО званичницима да дају ултиматум властима у Београду да са Косова и Метохије (КосМет) повуку све војне и полицијске снаге државе Србије и Савезне Републике Југославије (СРЈ), а ову јужну провинцију Србије препусте на управу снагама НАТО пакта што је практично значило да се од Србије захтевало одрицање од дела своје државне територије па чак и своје независности. Обзиром да је овај ултимативни захтев Вашингтона и Брисела одбијен за време „преговора“ (у ултимативној форми) у замку Рамбује (Француска) западна војна алијанса је директном војном агресијом на Србију и Црну Гору од 24. марта до 9. јуна 1999. г. коначно успела да натера државне органе Србије и СРЈ на потписивање фактичке капитулације у виду ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Истина о Вражјој дивизији
Војним сломом и распадом Аустро-Угарске монархије, нестала је са попришта као војна формација и 42. хрватска домобранска дивизија, али је настала загонетка, која већ скоро један век има последице за српски народ и српски етнички простор. Током Великог рата, изникли су из редова њених, окупаторски управници у БиХ, Црној Гори и Србији, а после завршетка рата и стварања заједничке државе, тројица политичких вођа. Имали су различиту политичку развојну каријеру, али заједнички антисрпски предзнак  и ратовање у редовима 42. домобранске дивизије КуК „казнене експедиције“. Јединство утицаја свештенства РКЦ и идеологије ХСП (Хрватска странка права) као изразито клерикалне и антисрпске настало је још пре Великог рата, јер је већина резервних официра из 42. хрватске домобранске дивизије била активна у ХСП. То ће се драстично испољити ратним злочинима над српским народом у Великом рату. У злочинима почињеним и у аустро-угарској монархији и у Србији, предњаче примерима својим, старешине у 42.хрватској домобранској дивизији. Генерал-пуковник Стјепан пл. Саркотић ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ово је прави Валтер – четнички потпуковник!
После писања Телеграфа, који је уз помоћ аутора бројних књига о четничком покрету Милослава Самарџића разбио многе митове из историје коју су генерације у СФРЈ училе о комунистичком Валтеру, који је бранио Сарајево, да је он био четник и под командом Драгољуба Драже Михаиловића, наш портал иде корак даље и доноси право име јунака из Сарајева, а то је потпуковник Жарко Тодоровић! Велико занимање за прошлу тему – о офанзиви четника на осовинске формације у области Сарајева и у самом Сарајеву – аутоматски нам је поставило нови задатак: Валтер. Наиме, сви знају за филм ”Валтер брани Сарајево”, али испоставило се да је ретко коме познато на основу којих догађаја је тај филм снимљен. У Другом светском рату заиста су постојала два Валтера: – Владимир Перић Валтер, комуниста, и – Потпуковник Жарко Тодоровић Валтер, четник. Први Валтер је после проглашен народним херојем, а други се и данас налази на списку народних непријатеља и ратних злочинаца, који је ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Комунизам у Србији
Имам утисак да је немогуће описати размере злочина с краја Другог светског рата. Овим чланком покушаћу да дочарам атмосферу која је тада владала Комунистичка окупација била је тако сурова, да је владало опште убеђење о немогућности њеног опстанка. Комунисти су само јавно говорили о ослобођењу, док су између себе и они користили прави термин – окупација. Десет дана по уласку у Београд, Ј. Б. Тито је на седници Политбироа рекао: Ми се у Србији морамо понашати као у земљи коју смо окупирали.142 У одушевљењу што су се дочепали главног града, комунисти су се тешко обуздавали и у јавним наступима. “Србији није довољно пуштено крви“, рекао је Милован Ђилас у првој изјави из “ослобођеног“ Београда. “Србија нема чему да се нада. За њу неће бити милости“, рекао је Ј. Б. Тито у говору на Бањици новембра месеца. Прва изјава “полудивљег“ Слободана Пенезића Крцуна, како га назива писац књиге “На страшном суду“ др Радоје Вукчевић, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Austrougarski popis: U Dubrovniku žive Srbi, nema nijednog Hrvata
Da je Dubrovnik do 20. veka bio srpski, a ne hrvatski grad govore i činjenice. Prema podacima koje je skupila Austrougarska država, kada je 31. decembra 1890. godine popisala stanovništvo grada Dubrovnika, srpskim jezikom govori apsolutna većina od 5.823 ljudi, italijanskim 677,  češkim 48,  poljskim 6, nemačkim 263 i mađarskim 384. Foto: Dubrovnik – kalendar za prostu 1898 godinu Tu su i podaci za druga mesta u opštini Dubrovnik, a podaci su tu još frapantniji, jer Srbi u većini mesta čine 100 odsto stanovništa. Dakle, iz priloženog možemo videti da hrvatski jezik nije ni postojao kao jezik kojim se pričalo u Dubrovniku i okolini. Ako to nije dovoljno, treba reći da je tadašnji papa, Lav XIII (1810-1903), javno i pismeno priznao Dubrovčanima da su Srbi. Utemeljivač hrvatske istorije: U Dubrovniku se oduvek govorilo srpski Foto: Wikimedia Commons "U Dubrovniku, od pamtiveka, govorilo se srpski, govorilo - kako od pučana, tako od vlastele, kako kod kuće tako i u općini". To je tvrdio Natko Nodilo, koji ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Једна фотографија из Неовисне Државе Косово
*Месна заједница Овсиште, 34310 Топола, Централна Шумадија, Србија
*У Првој крагујевачкој гимназији уче турски
Комунистички терор и злочини: Голгота СПЦ
*Покушај данашње диктатуре лажи да настави злочиначку оперету Брозовштине!
Мржња према земљи слободе
*Водич за будуће средњошколце у европској Србији: Занимање и опис радног места
Како је Краљевина Југославија увучена у рат 1941?
И Словенци су имали свој „меморандум“
Други део Истина “Стрељања Историје”
Руско ордење Брозовим колаборационистима са фашизмом
*Велеиздајник Вучић у интервјуу за “Wall Street Journal” најавио брисање Косова из Устава Србије!
“Отписани” су били равногорски илегалци, а не Брозови комунисти!
*Да се Власи не досете
Ko je Vojislav Šešelj?
“Случај Рачак” (15. јануар 1999. г.) – Вокеров Глајвиц
Истина о Вражјој дивизији
Ово је прави Валтер – четнички потпуковник!
Комунизам у Србији
Austrougarski popis: U Dubrovniku žive Srbi, nema nijednog Hrvata

Share