*Комунистичка уравниловка

комунисти-660x330

Један професор економије на једном локалном колеџу у Америци је из свог испита дао слабе оцене већини ученика из разреда. Урадио је то приликом оцењивања њиховог рада који се односио на слободно изабрану тему. Био је изненађен зато што је велика већина  ученика инсистирали на тврдњи “да је социјализам до краја успостављен у целом свету нико неби био сиромашан и нико неби био богат и да је то систем где влада велика једнакост за све”.

Али професор се није само задржао на томе. Хтео је да им помогне како да те слабе оцене поправе и показао им је конкретне примере како је њихов закључак о једном систему и животу унутар тог система погрешан.

Професор је рекао: У реду! Сада ћемо урадити један експеримент у оквиру ваше класе. У експерименту ћемо заменити оцене  доларима… то ће бити ваша егзистенцијална примања која стичете радом приликом запослења а од чега издржавате себе и вашу породицу. Приликом оцењивања нећемо превише фаворизовати никога т.ј. избегаваћемо да дајемо највеће оцене али нећемо превише давати ни оне слабе. Сви треба да иамају пристојне плате. Тако је у рангирању знања (А, B, C, D, Е) највише ученика било са оценом “B”.

Ђаци који су учили пуно и трудили се да имају велики фонд знања, били су незадовољни, а ђаци који су учили мало били су срећни и задовољни.

После неког времена, ђаци који су учили мало почели су учити још мање а они који су учили пуно смањили су свој труд јер им за просек није требао толики напор. Квалитет учења се драстично смањио па уместо просечног знања које се кретало у оквиру оцене “B”, тај просек се смањио на оцену “C”. Ту још нису сви були забринути јер и тај просек није лош, али када је обим знања у просеку пао на ниво оцене “D”, нико више није био срећан. Атмосфера у класи се погоршала тако да су свађе, препирке, погрдни називи међу ђацима били све израженији и све гори. Нико није желео да учи за другога да би имали сви добар просек.

На изненађење ученика такав концепт рада је водио снижењу залагања, квалитета учења и личног успеха и био је унапред осуђен на неуспех. Професор је рекао: “И социјализам је на крају осуђен на неуспех јер када се просечна плата добија тако што се од вредних и поштених узима да би се дало мање вредним, мало ће ко желети да се радом и напором докаже и постигне успех. На крају се изводи закључак у следећих пет реченица:

  1. Не може се мање успешнима дати просперитет одузимањем од успешнијих и њиховог просперитета.

  2. Оно што једна особа прима без рада, то је зато што друго лице мора више да ради са мање примања.

  3. Држава тј. Влада не може дати никоме ништа а да та иста држава претходно не узме од некога другог.

  4. Не можете да умножавате богатство делећи га.

  5. Кад половина људи увиди да не мора да ради јер друга половина брине о њима, и кад друга половина стекне сазнање да то што ради није добро да ради, јер неко други ће добити плодове њиховог рада, то је почетак тоталне дисфункционалности и пропадања било ког друштвеног система.

Ова прича је стара око 50 година а настала је када је социјализам тј. комунизам као идеја и као систем био поприлично популаран на већини континената. Посебно је био популаран у сиромашним земљама где добар део становништва није могао (или је то с тешком муком успевао) да задовољи основне егзистенцијалне потребе а то су: исхрана, одевање и становање. Међутим, и поред почетних успеха, комунизам се показао као безперспективан систем и врло брзо се урушио текорећи у свим земљама без обзира на варијанте и облике кроз које је покушавао да се успостави и одржи. Тамо где су актери који су учествовали у реформисању и промени комунизма као система, били нешто далековидији и спремнији да се отворено суоче са реалношћу, промене су биле поприлично болне али краће су трајале. За релативно кратак период већина сада бивших комунистичких земаља су постала демократизована, отворена и модерно уређена друштва са врло приметним позитивним променама  како у економском тако и културолошком смислу.

Где се у свему томе налази Србија? Дали је Србија још увек комунистичка земља тј да ли води социјалну и економску политику на принципима већ одавно напуштеног и превазиђеног концепта друштвеног развоја и расподеле?

Одговори на ове дилеме се могу лако претпоставити ако се посматрају свакодневна животна дешавања бар у оној свери која је доступна јавности и која се на површини реалног живота “голим оком примећује”. Не треба превелика мудрост за извођење закључка да се у, већ и званично најсиромашнијој земљи у Европи (престигла нас је чак и Албанија која је по стандарду грађана представљала синоним беде и сиромаштва), расподела националног дохотка врши тако да још увек, релативно, боље пролазе они који се мање залажу а слабије они који нешто више раде, стварају и  исказују лојалност држави у сваком послу. Политиком комунистичке уравниловке држава је доведена на руб функционалног опстанка јер се више троши него што се ствара или боље речено, више има оних који су упућени да троше него оних који нешто стварају.

Официјелна државна политика оличена у актуелној Влади Србије је видела излаз из зачараног круга, између осталог, у смањењу плата у јавном сектору, смањењу пензија, повећању ПДВ-а, повећању акциза на такорећи све врсте акцизне робе итд.  За ове мере приметна је и подршка тзв. „спољњег фактора“ а лако се запажа да се та подршка на унутрашњем плану покушава искористити као нека враста пропагандне потпоре. На страну негативно дугогодишње историјско искуство (како из новије политичке историје тако из давнашњих времена) када је у питњу однос “Форин офиса” и др. према српским националним интересима али и према српском народу у целини тј. његовим важним животним питањима.

Може ли се из тесног “ћорсокака”, из једне уравниловке изаћи помоћу још веће …..?   Прегломазни и неефикасни јавни сектор није створен сам од себе. Њега је годинама стварао систем друштвених односа социјалистичког самоуправног друштва и до данашњег дана у том сектору није ни покушан било какав вид реформе односно некаквих озбиљнијих промена. И даље се као главни критеријуми при запошљавању користе непотизам и партијска тј.идеолошка подобност па тако јавни сектор и даље расте.  Уместо да служи као класични државни сервис преко кога држава ефикасно врши своју функцију он постаје и опстаје као њен највећи терет, баласт који прети да је обесмисли и уруши у свим секторима.. Једно од главних предизборних обећања актера данашње власти односило се управо на смањење тј редукцију  тзв. „јавног сектора“ и његову департизацију. На самом почетку устоличења садашњих властодржаца, а то је било равно пре 5 година, доста се трапаво, несистематски  причало и радило на овом проблему. Помињане су цифре од 500 до 700 хиљада запослемних у „Јавном сектору“, нуђене су разне варијанте наводних покушаја смањења овог баласта, чекало се на пресудне одлуке док не прођу ванредни избори који се организују скоро сваке године итд. Мало по мало и долази се до крајњег епилога а то је да је то била само мала игра речи, да нико фактички и не зна колико има запослених у „јавном сектору“ и да нема било какву намеру да било шта озбиљно уради по овом питању. Све остаје по старом осим што овај баласт и даље расте. Зарад некаквих малих уштеда које, посматрано краткорочно дају извесне позитивне финансијске ефекте, опстаје и развија се и даље један паразитски систем који исисава задње атоме снаге посустале земље. Смањењем плата или и новом, још израженијом уравниловком постаје још тромавији и још неефикаснији.

Кућа цвећа

Увек актуелна девиза: “нико не може толико мало да ме плати колико ја могу мало да радим” а која се примећује и данас тако рећи у свим друштвеним сегментима, на сваком кораку, на жалост и даље је позитиван узор у Србији и биће све док преовлађује постојећи вредносни систем… “Боље динар у `ладу него два на раду” и те како се показало исплативије и боље за свакога ко се нађе у позицији да кроз лагодан рад (нерад) остварује свој доходак. То је крајњи циљ, животни мото у систему поремећених вредности, жељени правац и животна одредница актера израубованог и трулежног система коме нема спаса уколико не буде видљив заокрет у вредновању рада.

За сада, елита на врху државе не показује спремност а ни храброст (а како ствари стоје, оскудица је и у стручности и знању) да се упусти у пројектовање нових облика и метода управљања државом. И поред свакодневног уверавања  у медијским наступима да су све мере које се предузимају у интересу грађана Србије  (историја не познаје ни један случај за било коју власт, чак ни за најокрутније диктаторске режиме да су  било коју своју одлуку оценили  ненародном тј. да није у интересу народа) очигледно је да је контекст општег живота и рада све неповољнији. У свету другачијих вредности, исплативост рада се скоро никад не може довести у питање само ако то човек жели и ако се залаже да кроз рад егзистенцијално оствари себе и своју породицу. У Србији сада то није случај. Само у Србији се не исплати ништа радити. Само у Србији су њиве запарложене а ливаде закоровљене, само Србија увози лук, шаргарепу и купус, само у Србији су поред магистралних путева начичкани којекакви отпади па земља изгледа као нека изумрла планета, само у Србији се у 21..веку насеља граде по моделу „касабе“, само у Србији су одумрла села, празне школе, богаљиви воћњаци, само у Србији фабрике грађене у време „Реал-социјализма“ аветињски зјапе празне, само…..

По званичним подацима, које су опет медији објавили, у Србији од укупног броја пензионера свега њих 18% су стекли пензију редовним путем тј. са пуним радним стажом (ту спада војска и полиција). По логици ствари, ти редовни пензионери који су изгурали пун радни стаж требало би да имају и највеће пензије јер су и највише радили (уз дужно поштовање свима онима који су радећи у неусловним фабрикама, рудницима и сл. а које су им обезбедили комунистички усрећитељи, остали трајни инвалиди). Логичним размишљањем изводи се закључак да  смањење пензија  највише погађа највеће пензије а то су управо они пензионери који су највише радили и били највише лојални држави. Тако се догађа да и овог пута стара изрека „луд и поштен су браћа“ засија у пуном светлу.

Слично је и са запосленима у јавном сектору. Они који су се, као социјализоване личности највише трудили самостално градећи себе кроз животни пут (стицање академског звања, стварање каријере кроз савестан и одговоран рад, стручна усавршавања и сл.) биће највише погођени. Дугорочно посматрано, прича на почетку текста може нам бити јако поучна. Али, дали је то уопште за државу битно. Или је много битније што се „СРЕЋНИ ЉУДИ“ репризирају по „стоти пут“?


Аутор: Петар Ристовић

TITO-I-kardelj

Save

Save 

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Najbolji način stvaranja partizanske vojske J. B. Tita
"Potrebno je zato stvoriti toliko mnogo beskućnika, da ovi beskućnici budu većina u državi. Stoga mi moramo da palimo. Pripucaćemo pa ćemo se povući. Nemci nas neće naći, ali će iz osvete da pale sela. Onda će nam seljaci, koji tamo ostanu bez krova, sami doći i mi ćemo imati narod uza se pa ćemo na taj način postati gospodari situacije. Oni koji nemaju ni kuće ni zemlje ni stoke, brzo će se i sami priključiti nama, jer ćemo im obećati veliku pljačku. Teže će biti sa onima koji imaju neki posed. Njih ćemo povezati uzase predavanjima, pozorišnim predstavama i drugom propagandom... Tako ćemo postepeno proći kroz sve pokrajine. Seljak koji poseduje kuću, zemlju i stoku, radnik koji prima platu i ima hleba, za nas ništa ne vredi. Mi od njih moramo načiniti beskućnike, proletere... Samo nesrećnici postaju komunisti, zato mi moramo nesreću stvoriti, mase u očajanje baciti, mi smo smrtni neprijatelji svakog blagostanja, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Ko je Vojislav Šešelj?
Vojislav Šešelj je prvi put došao u Beograd januara 1983. g. Tom prilikom Vuk Drašković pravi intervju sa njim, za "Omladinske novine". Na pitanje "šta je po nacionalnosti?", Šešelj je odgovorio: "Jugosloven". Po izlasku iz zatvora u Zenici i preseljenju u Srbiju, Šešelj postaje član “Hrvatskog sociološkog društva” i drži seriju predavanja u Zagrebu, kao član “Hrvatskog sociološkog društva”. Početkom 1988. g. u porti manastira Ljubostinja, Vuk Drašković, Milan Komnenić, Danko Popović i još neki, uče Šešelja kako se krsti po pravoslavnom obredu. On to do tada nije znao. U junu 1990. g. Šešelj formira takozvani “Srpski četnički pokret”. Kao "četnički vojvoda", a to zvanje mu je dodelio Momčilo Đujić, prilikom Šešeljevog boravka u Americi, u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, on tokom leta 1990. g., između ostalog, otkopčava šlic i zgranutim prolaznicima pokazuje svoj "vojvodski". Besan na Beograđane koji su ga tada smatrali običnim cirkuzantom i uličnim siledžijom, psovao im je majku ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Odgovor novoizabranoj hrvaćanskoj predsednici Kolindi Grabar Kitarović: Tko su Hrvati
Primedba urednika: Tekst je napisan i originalno objavljen januara 2015. g. Novoizabrana HDZ predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović je uspela zasigurno u rekordnom roku nakon pobede na predsedničkim izborima (11. siječnja) tekuće godine da uzburka balkansku javnost ali i nacionalne strasti na brdovitom Balkanu svojom izjavom da su Srbi (po nacionalnosti) u Hrvatskoj Hrvati ako ništa drugo a ono na osnovu toga jer su građani Republike Hrvatske. Jasno je da se ovde u osnovi na implicitan način potura u suštini stara strarčevićanska (i ustaška) teza da su svi Srbi sa prostora Hrvatske (do Drine ako ne i preko nje) podrijetlom etnički Hrvati. Ovu tezu mogu da potvrde ili odbace isključivo znanstvenici i to samo na osnovu postojećih povesnih istočnika ali dok oni ne obave svoj deo posla skrenuli bismo u donjem tekstu pozornost na nekoliko suštinskih stvari i to latiničnim pismenima sa „hrvatskom“ leksikom kako bi nas dotična novopečena predsednica i ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Кућа Радоја Домановића у јадном стању
Нема те енциклопедије у којој не пише да је један од највећих српских сатиричара, аутора сатира "Размишљање једног обичног српског вола", "Страдија", "Краљевић Марко по други пут међу Србима", "Вођа", "Мртво море"... рођен Овсишту, селу удаљеном пушкомет од Опленца и Тополе, на путу ка Крагујевцу. Уз основни податак о селу у којем је 1873. године рођен сатиричар који је на посебан начин жигосао све мане времена у којем је живео, додаје се да је Радоје Домановић угледао свет у кући у којој је у то време била и школа где је његово отац Милош био учитељ. Школска зграда је изграђена још 1852. године и у њој се настава одржавала све до 1930. године када је направљена нова. Стара зграда је реновирана тек 1973. године и више нико ништа није урадио, већ је остављена на милост и немилост времену које толико нагризло кров, греде, унутрашњост зграде да је некаква комисија једном приликом ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Колаборација Брозових партизана са усташама: Једна аутентична фотографија
Источна Босна 1942. г.: Руковање Брозовог партизана са усташом Анта Павелића. Типичан доказ о круцијалној, систематској, свеобухватној и планској колаборацији два Хрвата и њихових војски на просторима усташке Неовисне Државе Хрватске у току читавог Другог светског рата. Сарадња се односила искључиво против Југословенске Војске у Отаџбини под командом ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића Расправљајте на нашој Твитер страници! Save
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Велеиздајник Вучић у интервјуу за “Wall Street Journal” најавио брисање Косова из Устава Србије!
Домаћи медији у потпуности су игнорисали Вучићев интервју за амерички “Wall Street Journal” у којем је најавио брисање Косова из Устава Србије. Вучићева скандалозна изјава да ће покренути иницијативу за брисање Косова из Устава Србије зарад европских интеграције изгледа да није посебно интересантна домаћим медијима – намерно или случајно, просудите сами. У тексту се наводи да премијер Србије, Александар Вучић, “показује знаке” да ће предложити измене Устава којима ће се избацити одредба о Косову као српској покрајини зарад стицања чланства у Европској унији. “Wall Street Journal” (WСЈ) напомиње да се Вучићева влада противи признавању независности Косова, али додаје да би овај потез олакшао процес признавања Косова некој будућој српској администрацији. Вучић је у интервјуу за WСЈ још додао да не искључује могућност измене преамбуле Устава у којој пише да је “Косово саставни део територије Србије”. WСЈ подсећа да су српски медији прошлог месеца известили да је Вучић говорио о променама Устава у наредне две, три ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*ЕУ стално врши притисак на Србију, мада се она већ решила на уступке
ЕУ врши огроман притисак на Србију, приморавајући је да уводи санкције против Русије, и доводи у реалну опасност ступање у ЕУ, чему су Срби тежили последњих 15 година, одлучивши се на озбиљне уступке за земљу, сматра руководилац Центра за проучавање савремене Балканске кризе Института за славистику РАН, академик Српске Академије наука и уметности Јелена Гускова. Европски комесар за европску политику суседства и преговоре о проширењу Јоханес Хан уочи посете Београду изјавио је у интервјуу за београдски лист Вечерње новости да је Србија дужна да увде санкције против Русије ако жели да ступи у ЕУ. Притисак на Србију се стално врши, и мада је она све време вршила озбиљне уступке како би ступила у ЕУ, притисак ће се наставити. Данас се исти покушај притиска врши на Русију, систем санкција је из исте приче, али са нама је теже разговарати, ми смо јачи, а са Србијом је лако, зато је у тој ситауцији подршка ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Када је стварно рођен Тито?
Личност Јосипа Броза Тита је пре свега са свих страна замагљена и тешко докучива што се тиче фактографске стране његовог животописа. Сам Броз се није нимало потрудио да за свога живота својим животописцима, државним повесничарима или нацији олакша посао докучивања истинитог чињеничног стања његовог живота што се да објаснити са наше стране хипотетички тројако: Његова истинита биографија је толико политички неморално обојена да би свако аутобиографско изношење правог чињеничног стања о животу и (не)делу овог доживотног председника СФРЈ, самопроглашеног маршала, доушника и директног потказивача Стаљиновог НКВД-а,... била засигурно апсолутно контрапродуктивна у процесу изградње и одржавања култа личности овог типичног балканског диктатора. Сам Броз намерно није желео да распетљава премноге ствари из свог живота, а поготово оне из доба своје тзв. „револуционарне делатности“ преко које се и докопао власти над читавом Југославијом из чисто психолошких разлога како би његова личност била и остала што дуже и што више загонетно-мистична обзиром да ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Dan kada je Smederevo sravnjeno sa zemljom
Leto tek što je počinjalo. Ondašnje novine su objavile da je bilo prijatnih 25 stepeni. Bio je pijačni dan, pa je stanovništvo iz okolnih sela požurilo da u gradu proda šta može. I đaci su baš tada dolazili da preuzmu knjižice. Raspust tek što je počeo. Nemačka okupacija se tog 5. juna 1941. godine u Smederevu nije naročito osećala. Naravno, tu i tamo, videli su se nemački vojnici, ali se narod slobodno kretao, trgovalo se i radilo, pa je i život nekako išao dalje. Samo dan pre, u gradu je gostovala pozorišna trupa iz Novog Sada. A onda se začula eksplozija iz pravca tvrđave, jednog od simbola Smedereva koji se nalazi u centru grada. Dan kada se dogodilo nezamislivo Smederevska tvrđava pre katastrofe sa naslaganom municijom i vojnom opremom, Foto: Wikipedia Posle kapitulacije Jugoslavije, Nemci su odredili Smederevo kao mesto na kome će se skladištiti sva zarobljena oprema, oružje, municija i benzin. U gradu je ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ово је прави Валтер – четнички потпуковник!
После писања Телеграфа, који је уз помоћ аутора бројних књига о четничком покрету Милослава Самарџића разбио многе митове из историје коју су генерације у СФРЈ училе о комунистичком Валтеру, који је бранио Сарајево, да је он био четник и под командом Драгољуба Драже Михаиловића, наш портал иде корак даље и доноси право име јунака из Сарајева, а то је потпуковник Жарко Тодоровић! Велико занимање за прошлу тему – о офанзиви четника на осовинске формације у области Сарајева и у самом Сарајеву – аутоматски нам је поставило нови задатак: Валтер. Наиме, сви знају за филм ”Валтер брани Сарајево”, али испоставило се да је ретко коме познато на основу којих догађаја је тај филм снимљен. У Другом светском рату заиста су постојала два Валтера: – Владимир Перић Валтер, комуниста, и – Потпуковник Жарко Тодоровић Валтер, четник. Први Валтер је после проглашен народним херојем, а други се и данас налази на списку народних непријатеља и ратних злочинаца, који је ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Други део Истина “Стрељања Историје”
Други део Истина Стрељања Историје: Inconveniet History: Забрањена Историја! “Храбар је слободан!” “He Who is brave is Free!” (Lucius Annaeus Seneca 4BC – 65 AD)   У Првом наставку “Истина стрељања историје” разјашњени су Мекдауелови докази да “нити Броз нити његов такозвани ‘Титоизам’ – нису уопште учествовали у рату против Нацизма, и нису допринели Победи Другог светског рата”! Међутим, пошто се исти доказ односи и на Брозовог савезника Усташтво, зато – да би се утврдило да лаж јесте лаж; и да би се схватио огроман опсег лажи Броза, Усташтва, Черчила и Ватикана; и зато да би се у име Истине схватила и прихватила нулификација лажи – мора се разлучити шта Мекдауел сматра стварним ратним дејством на тлу Југославије у Другом светском рату, и на основу чега ратна дејства јесу de facto легитимна као таква: Рат се водио против непријатеља! Непријатељ је био окупатор! Рат се водио за ослобођење отаџбине од окупатора! Пошто је исти непријатељ окупиране ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Dati su nam milioni da rasparčamo SFRJ, podmitili smo stranke i političare koji su raspaljivali mržnju među narodima
Moj šef, koji je inače i bio nekada u Američkom senatu je nekoliko puta napomenuo da će biti nekakva prevara u Bosni. Mesec dana pred navodni genocid u Srebrenici mi je rekao da će taj grad biti uporište medija širom sveta i dao nam je instrukcije da zovemo medije. Robert Baer, bivši visoki izaslanik i oficir CIA, ujedno je i autor mnogih dela u kojima je odavao informacije o CIA i o administraciji Bila Klinton i Džordža Buša, zbog čega je nekoliko puta hapšen i privođen. Lični prijatelj, Mitt Waspurh koji je radio u senatu i koji mu je davao pojedine informacije je ubijen u hotelu iz sačmare. Kao visoki operativac CIA radio je na prostoru Jugoslavije u periodu od (1991-1994) i na Bliskom istoku. Robert Baer je učestvovao u nekoliko dokumentaraca na Nacionalnoj Geografiji optužujući vladu Buša za rat zbog nafte! Intervju je obavljen uživo u Kanadi, tokom mog puta pre ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Prava presuda o Draži Mihailoviću
Redakcija „Blica” došla je u posed jedine originalne, kompletne presude sa suđenja generalu Dragoljubu - Draži Mihailoviću iz jula 1946. godine. Ovaj dokument koji je pre nekoliko decenija nestao iz svih arhiva jugoslovenskih obaveštajnih i civilnih službi ima nemerljivu istorijsku važnost, saglasni su istoričari i pravnici. Presuda ima 45 strana, otkucanih pisaćom mašinom na sada već požutelom papiru. Odlično je očuvana. Na prvoj strani ima pečat sa delovodnim brojem, a na poslednjoj voštani žig koji dokazuje autentičnost dokumenta. Dokument za arhiv SANU Akademik Dragoljub Živojinović kaže da je otkriće originalne presude Mihailoviću izuzetno važna stvar za istorijsku nauku. - Neprimereno je da su se tako važni dokumenti uzimali nezakonito iz državnih arhiva. To nije jedini dokument koji je nelegalno nestao. Neki ljudi su to svesno činili da bi se sakrila njihova uloga u nečasnim istorijskim dešavanjima. Najbolje bi bilo da ovaj dokument završi u arhivu SANU, koja će ga sigurno bolje sačuvati nego neka ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Први пут у јавности Србије: Злочини комуниста у Србији!
Двадесет година после пада Берлинског зида партизани су још једино у Србији табу тема. Све кривичне пријаве до сада су одбијене, забрањено је откопавање безбројних масовних гробница, док приступ добро чуваним документима зависи искључиво од сналажљивости појединих ентузијаста. Али, истина полако избија… О злочинима комуниста током и после Другог светског рата, у посткомунистичким земљама, почело је да се говори када је пао Берлински зид, 1989. године. Новоформиране демократске владе отварале су тајне досијее, откопавале масовне гробнице, правиле пописе жртава и достојно их сахрањивале. Од бивших југословенских република најпре се огласила Словенија, откопавајући масовне гробнице жртава комуниста. Онда је тајне архиве отворила и Хрватска, објављујући документа о поратним ликвидацијама у Загребу, да би 31. марта Загреб повукао први корак раписујући међународну потерницу за 86-годишњим Симом Дубајићем, некадашњим Титовим мајором, којег терете за убиство 13.000 ратних заробљеника на Кочевском рогу 1945. године. Тако је иронијом судбине Хрватска постала прва земља бивше Југославије која је ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Вишедеценијско „ћерање“ четника и партизана
Идеолошка спорења између партизана и четника, односно њихових присталица, деле и историчаре: једни тврде да помирења нема због комунизма, а други да је разлог однос према фашизму. Рочишта одржана почетком ове године у поступку за рехабилитацију команданта четничког покрета Драгољуба Михаиловића, била су још једна прилика за наставак деценијског спора између оних који подржавају партизански и оних којима је дражи четнички покрет. Овај иделошки сукоб није престао ни током ратова ’90-их, ни током НАТО агресије, али ни после 2004. године, кад је усвојен Закон о изменама и допунама Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица. Према овом закону, право на борачке пензије добили су и припадници равногорског покрета, међутим, нема његове практичне примене, јер сведок онима који су поднели захтев мора бити неко ко већ има борачку пензију, а носиоци партизанске споменице неће да сведоче у корист припадника четничког покрета. Као логично намеће се питање зашто у Србији и 2015. непрекидно трају оваква иделошка спорења и зашто нема националног помирења? Утицај комунистичке елите Историчар Чедомир Антић каже за Спутњик како Србија није ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Коме треба нова Титоник Србија?
Тренутно се Република Остатака Србије налази на коначном путу и de jure признавања друге албанске националне државе – Косова. Влада у Београду је већ дала зелено светло за примање Косова у Међународни олимпијски комитет, јер без тог светла Косово и не би могло да буде примљено, а управо ових дана та иста Влада најављује и промену Устава, тј. избацивање члана о Косову као интегралном делу државе Србије. И то све зарад испуњавања свих услова Европске Уније како би се ушло у исту јер „Куд мали Мујо, ту и ми“. Двадесет и првог јануара 2014. г. званично је отпочео процес преговора Србије (тј. њених територијалних остатака) са Бриселом о учлањивању ове прве у Европску Унију. Тим поводом се и српски еурофанови нескидају са домаћих мас-медија како би потврдили „не скретање с правога пута“ ка идеалном друштву (комунизам) у новој Титославији која се у континенталним димензијама одазива на име „Европска Унија“. И није ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Najbolji način stvaranja partizanske vojske J. B. Tita
*Ko je Vojislav Šešelj?
Odgovor novoizabranoj hrvaćanskoj predsednici Kolindi Grabar Kitarović: Tko su Hrvati
*Кућа Радоја Домановића у јадном стању
*Колаборација Брозових партизана са усташама: Једна аутентична фотографија
*Велеиздајник Вучић у интервјуу за “Wall Street Journal” најавио брисање Косова из Устава Србије!
*ЕУ стално врши притисак на Србију, мада се она већ решила на уступке
*Када је стварно рођен Тито?
Dan kada je Smederevo sravnjeno sa zemljom
Ово је прави Валтер – четнички потпуковник!
Други део Истина “Стрељања Историје”
*Dati su nam milioni da rasparčamo SFRJ, podmitili smo stranke i političare koji su raspaljivali mržnju među narodima
*Beograd – Pasja groblja žrtava komunizma (mapa)
“Српске новине”, бр. 691, април 2016. г.
*Prava presuda o Draži Mihailoviću
Први пут у јавности Србије: Злочини комуниста у Србији!
*Предлог за нови споменик знаном јунаку на Калемегдану
Вишедеценијско „ћерање“ четника и партизана
“Српске новине”, бр. 692, јун 2016. г.
*Коме треба нова Титоник Србија?

Share