*Kако су комунисти 1944. године у Новом Саду побили Србе, интелектуалну елиту Војводине

„Јавна таjна“ коjу зна цео Нови Сад jе стрељање у Раjиноj шуми, у коjоj су 1944. године ослободиоци ликвидирали на стотине наjугледниjих грађана, оптужених да су били симпатизери четничког покрета ђенерала Драже Михаиловића. Делимична истина изронила jе марта 1991. из песка на бачкоj страни Дунава, у време копања канала за градски водовод. На делове људских скелета набасали су багери, али и оближња крда крава, напасана у близини изворишта. Укупно 250 пронађених људских костиjу, већ скоро две децениjе, на „реверс“ се чуваjу у депоима Градског музеjа у картонским кутиjама, без назнаке о њиховоj даљоj судбини. Али, то jе само мањи део истине о Раjиноj шуми, jер пронађене кости нађене су у две масовне гробнице коjе обухватаjу jедва 40 квадрата. Остало jе нетакнуто и неистражено jош око три хектара земљишта коjе покрива броjне НН гробнице. Неспорно, на основу неких докумената и сведочења родбине и познаника стрељаних Новосађана, показало се да су после уласка партизанских jединица у Нови Сад (23. октобар 1944) на основу наредбе генерала Јосипа Рукавине, команданта воjне области за Бачку и Барању, почела масовна хапшења угледних Срба. По правилу су то били предратни поштовани и богати домаћини, индустриjалци и интелектуалци, коjе jе новоформирана комунистичка власт доживљавала као могућу опасност. Сасвим поуздано, др Негроjевић утврдио jе идентитет 14 стрељаних угледника. Посебно jе потресна прича о предратном градоначелнику др Милошу Петровићу, изузетно заслужном за подизање споменика Светозару Милетићу коjи и данас украшава центар Новог Сада. Градоначелник Петровић jе помогао и тиху акциjу епископа бачког др Иринеjа Ћирића да се током окупациjе спасе на стотине Срба у мађарском логору „Шарвар“. Др Петровића jе, у име народа Југославиjе, Воjни суд Области НОВЈ за Бачку и Барању у Новом Саду (Веће сачињавали председник, маjор Павле Геренчевић и чланови Лаза Бранков и Слободан Суботић), 22. новембра 1944, осудио на смртну казну и губитак грађанске части. За страшну пресуду породица Петровић сазнала jе 21. jануара 1945. године из дневног листа „Политика“.

Тако jе уништена Воjвођанска елита.

Kо jе џелат Иван Рукавина?

Иван Јосип Рукавина jе неуспешни студент медицине. Од 1935. године члан jе KПЈ, а 1936. године одлази као драговољац у шпањолски грађански рат. Од 1941. године судионик jе НОП-а у Хрватскоj. Члан jе воjног комитета ЦK KПХ, заповjедник Главног штаба Хрватске. Дужност заповjедника Главног штаба Хрватске обнаша од 1941. до 1943. године. Од студеног 1943. заповjеда 4. корпусом НОВЈ, а 1944. постаjе заповjединк Воjне управе за Воjводину и ту дужност обнаша до 1945. године.

У СФРЈ обнашао jе дужности помоћника државног секретара за народну обрану (министра обране), начелник Више воjне академиjе ЈНА, заповjедника загребачке воjне области и члана ЦK СKХ и ЦK СKЈ. Припадао jе национално-демократскоj струjи СKХ. Био jе jедан од твораца концепциjе опћенародне обране коjом су оjачане функциjе република унутар СФРЈ због чега jе улазио у сукобе с унитарстичким круговима унутар СKЈ. Подржавао jе Хрватско прољеће па jе био у немилости тадашњих власти. Умировљен jе 1977. године. Политиком се наставио бавити и у касниjим годинама па jе тако 1990. судjеловао у оснивању проусташке ХНС-а.

Отуда не чуди преданост генерала Рукавине у спровођењу националних политика по концепциjи Тита, Kидрича, Kардеља и Стева Kраjачића. Политика “пасjих гробаља“ у коjу спада и Раjина шума jе спровођена на свим српским просторима: УНИШТИТИ СРПСKУ KУЛТУРНУ И ПОЛИТИЧKУ ЕЛИТУ И ПРАВОСЛАВНО СВЕШТЕНСТВО као заветног преносиоца српске духовне вертикале.

Kо су, пак, Рукавине?

Према писању Ивана витеза Томичића Горичког праотац Рукавина био jе Владимир И. Вукотин Владимировић из Владнице, коjи jе био око 1177. године заповjедник средњовjековног подручjа Рашке и Горње Зете. У борбама са краљем Стефаном Немањићем Првовjенчаним био jе смртно рањен код града Приштине на Kосову, а његово тиjело покопано jе у цркви св. Мариjе у Дубровнику.

Дакле Срби, али одрођени Срби са комплексом пораженог и мање вредног. Kомплексом коjи се преносио с колена на колено. Рукавине jош носе неке одлике Срба, али су већ вековима jаничари драговољци.

Тако, врло лако врли Хрват може да се упреподоби…

„На изборима за котар Оточац, 1883. године, витез Јосип Рукавина, умировљени котарски предстоjник побиjедио jе као кандидат бана грофа Kуена Хедерварyjа, те jе изабран за заступника Мађаронске народне странке.“

Бивши Србин, па Хрват, може бити и Мађар, па одмах затим и Југословен, након тога наново Хрват, али Србин никако, што и ми прихватамо као добар став.

Отуда се не треба чудити како се српски изрод претварао у ћесарску „плаву крв“ и боjника решеног на освету. Рукавине су постали аустругарски племићи због „воjничких заслуга тиjеком окупациjе Босне и Херцеговине 1878. године.“

Зар неко сумња на чиjоj су страни Рукавине биле 1914. и 1941.? Kо међу комунистима, ко међу усташама, али увек на истоj страни.

„Управо на овим просторима jе и дошло за време Другог светског рата до отворене и недвосмислене сарадње усташа и партизана, а jедан од класичних примера jе случаj са сарадњом на терену између два рођена брата Хрвата – Иве Рукавине, команданта „Главног штаба Хрватске“ и Јуца Рукавине, команданта наjзлогласниjе усташке боjне формациjе – „Црне легиjе“ Kапетан Илиjа Поповића, официр америчке обавештаjне службе познате као ОСС, коjи jе био послат као обавештаjна веза у партизанске jединице за време Kонференциjе у Техерану новембра 1943. године, сведочи да jе своjим рођеним очима видео усташе у немачким униформама, међу њима и усташког заповедника Јуца Рукавину, у статусу гостиjу на „забиjачки“ у jедном штабу партизанских боjовника и то баш у време заседања у Техерану на коjем се између осталог решавала и судбина послератне Југославиjе.

Јуцо Рукавина jе jош за време предратне робиjе постао присан приjатељ са комунистима. (Ђилас пише: »Рукавина и jа смо постали прави приjатељи, што ниjе била изнимка. Други комунисти сприjатељили су се с „националистима“ и таква приjатељства често су преживjела затворске године.«). Године 1934. основана jе у Лепоглави Заjедница политичких осуђеника: хрватских националних револуционара, македонских националних револуционара и комуниста. Године 1935. Заjедница jе усвоjила Резолуциjу, коjу су потписали Јуцо Рукавина, Моша Пиjаде и jедан представник ВМРО, у коjоj се истиче заjедничка борба угњетених народа (особито хрватског), радништва и сељаштва за обарање шестоjануарског фашистичког режима. Од свих комуниста, Јуцо Рукавина jе остао у наjсрдачниjим односима са Андриjом Хебрангом до последњег дана свог злочиначког живота.

Историjскоj вертикали Рукавина ниjе ту краj. Што би комунистичко/усташки генералисимус Туђман нешто мењао у концепту? Поред „легендарних“ генерала Норца, квалификованог конобара и квалификованог убице стараца у Госпићу, кољача Kораде, возача аутобуса Љуба племенитог Ћесић-Роjца, мора се наћи и по неки Рукавина.

Kо беше у стрељачком строjу у Раjиноj шуми? Дични борци Једанаесте воjвођанске „ударне“ бригаде, коjа jе тих дана, ако jе веровати комунистичким историчарима, била „на одмору у Новом Саду“. Иначе, „ударна бригада“ формирана jе свега месец дана раниjе од новопристиглих добровољаца, дотадашњих домобрана. Несумњиво, за тежак задатак ликвидациjе новосадске елите Рукавина jе наjвеће поверење имао у своjе људе. Његовим људима опет беше одмор „рад“ у Раjиноj шуми.

Kомунистима су пуна уста борбе против антисемитизма, али су у пракси показали краjње подлаштво. Након „убиjања грешком“ и пљачке, новосадским Јевреjима jе „великодушно одобрено“ да се без икакве имовине иселе у Израел. Броj Јевреjа у Новом Саду jе тако сведен на тристотинак. Никакве суштинске разлике у поступању комуниста према дунавским Немцима и Јевреjима ниjе било.

Воjвођански сепаратизам има и своjу оригиналну елиту у иностранству

Основа за деловање аутономаша и из времена Титовог комунизма, а и ових данас, jесте Салцбуршка изjава из 1958. године, коjу су написали тадашњи представници Воjвођанског покрета у емиграциjи, Еуген Јоцић, Адалберт-Kарл Гаус и Kорнел Филиповић. Оваj документ jе донет у Салцбургу, у Аустриjи, под патронатом Ота фон Хабсбуршког, унука цара Франца (Фрање) Јосифа. Ото jе био члан Европског парламента почетком деведесетих, када jе био наjвећи заговорник отцепљења Хрватске и Словениjе од СФРЈ.

– Програм Воjвођанског покрета заснован jе на хришћанскоj етици, на социjалноj правди и на демократским начелима, а основа тог програма jе начело равноправности свиjу етничких група Воjводине и федерализма. Воjвођански покрет одбацуjе сваку концепциjу декласираних „мањина“, или фаворизованог „државотворног“ народа и стреми се ка синтези jедне воjвођанске народности. Воjводина ће као федерална jединица (држава) jедне шире, Средњоевропске федерациjе, бити органски саставни део Европске униjе – каже се у овоj изjави, коjа неодољиво подсећа на Статут Воjводине чиjи jе „спиритус ректор“ Устав СФРЈ из 1974., и изjаве актуелних воjвођанских политичара да jе „ЕУ изнад свега“.

Без много устезања, прихватамо претпоставку да „права воjвођанска елита у егзилу“ на коjу се алудира jесу идеолошка деца поменутог трилинга „мислећих људи“ под патронатом Ота фон Хабзбуршког.

Да би показали прави карактер ове мислеће воjвођанске елите у егзилу, цитираћемо опет jедног легендарног хрватског генерала, Макса Лубурића:

„…Еуген Јоцић, Воjвођански Србин. Познавао сам га у Паризу. Био jе добар приjатељ Хрватске и Хрвата. Kада jе извршен атентат на Поглавника 10 Травња 1957. године у Аргентини, др. Јоцић jе написао чланак поводом тог атентата: АТЕНТАТ НА ХРВАТСKУ.“

Још ћемо мало цитирати дичног хрватског генерала, коjи вероватно наjуверљивиjе одсликава карактер хрватског народа…

“…Можда то у Београду, на чаршиjи, међу нишким циганима, коjи су Србиjи дали и Цветковића Министра Предсjедника, или у становитим круговима, гдjе jе морал био jако слабо представљен, и не би било фатално, али у Љубушком jе то питање од прворазредне и судбоносне вриедности. Толико начелно о моралу у Љубушкоме.

А могу Вам такође представити обитељ Лубурића, коjи су одувиjек били познати патриjци, газде, господа, добротвори, дубоко религиозни, признати и познати патриоти, што ниjе тешко установити код коjега год стариjег човjека Херцеговине. Били су газде, док нисте дошли Ви Срби и Србиjанци, уништили патриоте, газде и господу, а створили пролетере, револуционарце, и осветнике. Са слободом вратио се jе сjаj обитељи газде Фрање и господина Љубе Лубурића, а са ропством опет смо постали прогнаници, пролетери, али увиек господа, и увиек у служби Бога и Домовине….“

Ако упоредите ове идеjе „патриjца“ Макса Лубурића и ставове коjи се слободно и широко пропагираjу на „Аутономиjи“, „Слободноj Воjводини“, у „Воjвођанском клубу“ и свуда где допире воjвођанска сепаратистичка идеjа, видећете велику подударност и међусобне симпатиjе. Отуда, ниjе контрадикторна jадиковка за недостатком „елите“ уз истовремено апсолутно ниподаштавање, игнорисање убиjања праве елите. Једном ће славити комунисте као „ослободиоце од србиjанског jарма“, већ следећом приликом ће те исте „ослободиоце“ назвати „српским зликовцима“. По потреби. Генерала Рукавину и Раjину шуму никада неће поменути.


Аутор: Ђорђе Ивковић

Изворник: Воjвођанске новине

Изјава

Одговорни уредник и власник електронско-информативног магазина ГЛАСНИК ОВСИШТА као и аутори текстова објављених на порталу www.ovsishte.com не сносе никакву моралну, материјалну или судско-правну одговорност за садржаје који се налазе на порталу.

Одговорни уредник и власник портала није правно-судски одговоран за садржаје који се налазе на екстерним порталима.

Рад портала се финансира од Ваших донација.

Срдачно Ваш,

Проф. Др Владислав Б. Сотировић

sotirovic@global-politics.eu

Save

Save 

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
*Одмазда и терор у Београду
Dr Srđan Cvetković | 12. новембар 2015. 17:52 Успостављање народне власти пратио је бруталан обрачун са носиоцима културног и политичког живота окупиране Србије, али и супарничког покрета отпора. Ликвидације су обављане у највећој тајности Недићевог официра и квислинге спроводе на стрељање у Београду Наставци Суочавање са заблудама Друга фаза револуције Одмазда и терор у Београду Грех мањине платила већина Шпијуни Озне на сваком кораку И знање немачког било је грех Озна је успевала да све дозна Озна тужи, суди и стреља Грађански сталеж на удару Ликвидације глумаца и новинара СРБИЈА и њени градови, као центар колаборације, легло "буржоазије и народних непријатеља", као носилац "великосрпског хегемонизма", били су посебно на мети револуционарних снага. У јесен 1944. године, са риком топова, који су се примицали с југа, у Београду међу становништвом, мешала су се двојака осећања - страх и еуфорија. Еуфорију и срећу због ослобођења од нацифашизма мутили су код многих противника револуције страх ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Prava presuda o Draži Mihailoviću
Redakcija „Blica” došla je u posed jedine originalne, kompletne presude sa suđenja generalu Dragoljubu - Draži Mihailoviću iz jula 1946. godine. Ovaj dokument koji je pre nekoliko decenija nestao iz svih arhiva jugoslovenskih obaveštajnih i civilnih službi ima nemerljivu istorijsku važnost, saglasni su istoričari i pravnici. Presuda ima 45 strana, otkucanih pisaćom mašinom na sada već požutelom papiru. Odlično je očuvana. Na prvoj strani ima pečat sa delovodnim brojem, a na poslednjoj voštani žig koji dokazuje autentičnost dokumenta. Dokument za arhiv SANU Akademik Dragoljub Živojinović kaže da je otkriće originalne presude Mihailoviću izuzetno važna stvar za istorijsku nauku. - Neprimereno je da su se tako važni dokumenti uzimali nezakonito iz državnih arhiva. To nije jedini dokument koji je nelegalno nestao. Neki ljudi su to svesno činili da bi se sakrila njihova uloga u nečasnim istorijskim dešavanjima. Najbolje bi bilo da ovaj dokument završi u arhivu SANU, koja će ga sigurno bolje sačuvati nego neka ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Jугославија је била лажни рај
Мит каже да је Југославија била раднички рај, у којем су сви имали посао и плату, бесплатне станове, добро живели. Индустрија је у њој цветала. Југославија је извозила, градила фабрике, болнице, школе, ауто-путеве и пруге. Сви су били средња класа. Дуговали смо мало, били поштовани у свету, имали веома јаку армију. А онда су, као по команди, на власт дошли националисти, заратили, у приватизацијама опљачкали државну имовину и данас се живи у јаду либералног капитализма. Међутим, ако се погледају бројке, макар за ударне тезе митова, долази се до значајно другачије слике коју је недавно обелоданио економиста др Горан Николић у анализи мита о „златним седамдесетим“ у СФРЈ. Први мит је о високој запослености. Пре свега, та ниска стопа незапослености је врхунац између 1968. и 1973. године, а управо тада је Тито отворио границе испрва за пола милиона, а онда и за још милион „гастарбајтера“. И управо је за толико и пао ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*”Отписани” су били равногорски илегалци, а не Брозови комунисти!
Да ли сте знали да су чувени јунаци Прле, Тихи, Чиби и остали “Отписани” постојали, али су били четници, а не са петокраком на глави како смо их до сада замишљали. Телеграф и аутор многобројних књига о четничком покрету Милослав Самарџић настављају да руше митове и пред јавност износе чињенице које побијају историјско учење генерација у СФРЈнакон Другог светског рата, а након побијања легенде о Валтеру који брани Сарајево и изношења необоривих доказа да је он био четник под командом генерала Драже Михаиловића,доказима рушимо још један стуб комунистичке историје и тврдимо да су “Отписани” били у стваричетници илегалци – никако комунисти! Јунаци многих генерација Прле, Тихи, Чиби, Мрки, Зрики, Бели и други илегалци који су се борили против злогласног мајора Кригера, овековечени у телевизијској серији “Отписани” чије је емитовање празнило улице Београда заиста су постојали, али наравно под другим именима и бојама под којим су се борили. По подацима до којих је дошао наш портал, а уз велику помоћ Милослава ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Предаја Суверенитета Србије звана “Сарадња” са “Милосрдним Анђелом”
Када је 1914. Године Аустроугарска Влада послала Краљевини Србији ултиматум у коме се, између осталог, захтевало да Краљевина Србија одобри аустроугарским властима да пошаље на територију Србије своје инвестигаторе, укључујући и полицију, Влада Краљевине Србије је прихватила све услове изузев тај један, дозволу Аустроугаским органима власти да делују на територији Краљевине Србије а да - не подлежу јурисдикцији Србије. Последица је врло добро позната: Први Светски Рат! Разлог за ово одбијење Аустроугаског захтева био је заснован на правним и конститутивним принципима. Наиме, да би једна држава могла до постоји као правни идентитет и функционише као независна - та држава мора да располаже својим суверенитетом! Људи који су одбили ултиматум Аустроугарске 1914. године итекако су били свесни чему да тај захтев води губљењу суверенитета и независности, и зато су морали да га одбију и сачувају Независну, Суверену Србију. Разлике између ултиматума Аустроугарске од 1914. године и скорашњег споразума између Владе Србије о ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Са 14 година сам доведена у Јасеновац
Милица Секулић (87) прича о масовном страдању Срба у Доњој Градини код Козарске Дубице, од усташа. ДЕВЕТ гробних поља на подручју Доње Градине код Козарске Дубице седам деценија опомињу и крију страшну истину о злочиначком усташком походу под окриљем Независне Државе Хрватске. Током Другог светског рата, у злогласном логору Јасеновац на најмонструознији начин убијено је 700.000 људи, међу њима 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста и 20.000 деце. Преживели логораши били су сведоци стравичних убистава целих породица. Милица Секулић (87) из села Демировац изгубила је бројне чланове породице. – То су биле страхоте, нељудске, страшне. И сада када се сетим, плачем. Имала сам свега 14 година када сам доведена у Јасеновац и свега се сећам. Доведена сам са мајком и сестром. Покушала сам чак да побегнем, али сам одустала, јер нисам хтела мајку да оставим. Људе су трпали у вагоне, било је све заглавило од муке и јада. И мог оца су ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ово је прави Валтер – четнички потпуковник!
После писања Телеграфа, који је уз помоћ аутора бројних књига о четничком покрету Милослава Самарџића разбио многе митове из историје коју су генерације у СФРЈ училе о комунистичком Валтеру, који је бранио Сарајево, да је он био четник и под командом Драгољуба Драже Михаиловића, наш портал иде корак даље и доноси право име јунака из Сарајева, а то је потпуковник Жарко Тодоровић! Велико занимање за прошлу тему – о офанзиви четника на осовинске формације у области Сарајева и у самом Сарајеву – аутоматски нам је поставило нови задатак: Валтер. Наиме, сви знају за филм ”Валтер брани Сарајево”, али испоставило се да је ретко коме познато на основу којих догађаја је тај филм снимљен. У Другом светском рату заиста су постојала два Валтера: – Владимир Перић Валтер, комуниста, и – Потпуковник Жарко Тодоровић Валтер, четник. Први Валтер је после проглашен народним херојем, а други се и данас налази на списку народних непријатеља и ратних злочинаца, који је ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Najbolji način stvaranja partizanske vojske J. B. Tita
"Potrebno je zato stvoriti toliko mnogo beskućnika, da ovi beskućnici budu većina u državi. Stoga mi moramo da palimo. Pripucaćemo pa ćemo se povući. Nemci nas neće naći, ali će iz osvete da pale sela. Onda će nam seljaci, koji tamo ostanu bez krova, sami doći i mi ćemo imati narod uza se pa ćemo na taj način postati gospodari situacije. Oni koji nemaju ni kuće ni zemlje ni stoke, brzo će se i sami priključiti nama, jer ćemo im obećati veliku pljačku. Teže će biti sa onima koji imaju neki posed. Njih ćemo povezati uzase predavanjima, pozorišnim predstavama i drugom propagandom... Tako ćemo postepeno proći kroz sve pokrajine. Seljak koji poseduje kuću, zemlju i stoku, radnik koji prima platu i ima hleba, za nas ništa ne vredi. Mi od njih moramo načiniti beskućnike, proletere... Samo nesrećnici postaju komunisti, zato mi moramo nesreću stvoriti, mase u očajanje baciti, mi smo smrtni neprijatelji svakog blagostanja, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
О “капитулацији” Краљевине Југославије (17. априла 1941. г.)
Кликни на текст да га увеличаш и нормално прочиташ! Расправљајте на нашој Твитер страници!
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Титоизам и патриотизам: За кога су се борили Брозови партизани?
Брозова ЈА након рата са немачким шлемовима Једна од највећих и најноторнијих лажи анти-српског и анти-србијанског титоистилког режима након Другог светског рата па све до данас јесте да су југословенски партизани под руководством Јосипа Броза Тита (1892.−1980. г.) водили патриотску борбу за ослобађање земље од страних окупатора и да су југословенски партизани једини водили ту борбу. Међутим, уколико се курталишемо пропагандистичке титоистичке „хисторије“ и повест Другог светског рата на простору Југославије (1941.−1945. г.) сагледамо кроз призму научне и праве историографије долазимо до следећег чињеничног стања које бисмо укратко изнели у доњим редовима. Партизански покрет Комунистичке партије Југославије (КПЈ) под руководством њеног генералног секретара Јосипа Броза Тита се начелно борио за избацивање страних окупаторских формација из Југославије, али ова словом прокламована борба није била главни ратни циљ овог покрета већ само успутно средство за реализацију основног политичког циља КПЈ, а то је било преузимање политичке власти над читавом Југославијом путем оружано-револуционарне борбе како би ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Ултиматум који је шокирао свет (23. јул 1914. г.)
То је “најужаснији документ који је једна држава икада уручила некој другој држави” оценио је, аустроугарски ултиматум Србији, британски министар спољних послова Едвард Греј. Влада у Београду је коментар сажела у једној реченици: “Не остаје ништа друго него да се гине.” Преносимо из књиге др Андреја Митровића “Србија у Првом светском рату” део из поглавља о јулској кризи 1914. Посланик Владимир барон фон Гизл је 23. јула 1914. у 18 часова уручио ултимативну ноту заступнику српског председника владе Лазару Пачуу, министру финансија. Одговор је тражен, како је изрично стајало у документу, у року од 48 часова. Тренутак предаје био је одређен жељом Беча да се сачека одлазак француског председника Републике из Русије пошто се желело спречити руско-француско саветовање на највишем нивоу поводом ултиматума Србији и тиме онемогућити овим силама да брзо заузму заједнички став. То је било и постигнуто. Такође је било одлучено да текст ултиматума буде стављен на знање другим великим силама ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Прекодринска „шешељијада“ и коначно докусуривање Србије
Процес коначног уништавања Србије као суверене државе и њеног територијалног интегритета од Хоргоша до Драгаша започео је коначним преласком Др. Војислава Шешеља из Босне у суседну Србију 1990. г. и оснивањем његовог квази „Српског четничког покрета“ у јуну месецу исте године. Остало је неоспорно фактографско стање ствари да Срба више нема тамо где их је „бранио“ „црвени војвода“ који је врло вероватно у Србију био послат од стране службе државне безбедности Хрватске да ради оно што и ради већ четврт столећа. Познато је да је основни циљ свих непријатеља Србије у протеклих сто година управо тај да се њена државна територија врати у границе „Бизмаркове Србије“ из 1878. г. – дакле без матичне територије Србије – Косова и Метохије, као и без Рашке и Војводине. И тако скраћена Србија би морала да буде класични вазал Запада како у политичком тако и у економско-финансијском смислу речи. Ове незахвалне улоге коначног докусуривања ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*„Novi plamen“, партизани и Јасеновац
Како функционише новокомпонована титоистичка памфлет-пропаганда о Другом светском рату на југословенским просторима може се видети, тј. прочитати, на једном од брозомбистичких портала – „Novi plamen“ (www.noviplamen.org). Тако на овој вашарској интернет страници можете да налетите на колумну званичног „историчара“-гласноговорника новопламених брозомбија Стефана Гужвице: „O ’saradnji’ komunista i ustaša“ (http://noviplamen.org/tekstovi/2016/10/o-saradnji-komunista-i-ustasa) у којој дотични „експерт“ покушава да побије моје тезе о стратешкој сарадњи југокомуниста са кроатоусташама како пре тако и за време Другог светског рата изнете у научним публикацијама: “Anti-Serbian Collaboration Between Tito’s Partisans and Pavelić’s Ustashi in World War II”, Balkan Studies, Vol. 49, 2014 (2015), ISSN (print) 0005-4313, ISSN (online) 2241-1674, Thessaloniki, Greece, pp. 113−156; “Saradnja Brozovih partizana i Pavelićevih ustaša u drugom svetskom ratu na teritoriji Nezavisne države Hrvatske” (“Collaboration between Broz’s partisans and Pavelić’s ustashi in the WWII on the territory of the Independent State of Croatia”), Serbian Studies Research, Vol. 5, No. 1, 2014, ISSN 2217-5210, Novi Sad, Serbia, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Истина о Вражјој дивизији
Војним сломом и распадом Аустро-Угарске монархије, нестала је са попришта као војна формација и 42. хрватска домобранска дивизија, али је настала загонетка, која већ скоро један век има последице за српски народ и српски етнички простор. Током Великог рата, изникли су из редова њених, окупаторски управници у БиХ, Црној Гори и Србији, а после завршетка рата и стварања заједничке државе, тројица политичких вођа. Имали су различиту политичку развојну каријеру, али заједнички антисрпски предзнак  и ратовање у редовима 42. домобранске дивизије КуК „казнене експедиције“. Јединство утицаја свештенства РКЦ и идеологије ХСП (Хрватска странка права) као изразито клерикалне и антисрпске настало је још пре Великог рата, јер је већина резервних официра из 42. хрватске домобранске дивизије била активна у ХСП. То ће се драстично испољити ратним злочинима над српским народом у Великом рату. У злочинима почињеним и у аустро-угарској монархији и у Србији, предњаче примерима својим, старешине у 42.хрватској домобранској дивизији. Генерал-пуковник Стјепан пл. Саркотић ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Да ли су комунисти помагали усташама?
Među prvim zemljama s kojima je Sovjetski Savez uspostavio diplomatske odnose bila je fašistička Italija. Rim i Moskva, iako su im ideologije bile suprotne, jedno vreme imale su istovetan cilj: uništenje evropskog poretka utvrđenog međunarodnim mirovnim ugovorima. U okviru tog cilja poklopio se zajednički interes da je neophodno rasturiti Jugoslaviju kao “veštačku versajsku tvorevinu”. Sprovodeći svoju politiku i preko Kominterne, Staljin je loše procenjivao da mu od fašizma ne preti nikakva opasnost, jer je okrenut protiv zemalja zapadne demokratije. Bio je ubeđen da će se ta dva buržoaska bloka međusobno uništavati i da bi takav njihov odnos pomogao u “izvođenju” svetske revolucije. Zato je sa Italijom najpre došlo do saradnje na organizovanom terorizmu. Boljševici su opravdavali terorističke akcije pojedinaca, tvrdeći da bi ubistva pojedinih predstavnika režima mogla da zaplaše i dezorganizuju državnu vlast. U svojoj politici razbijanja Jugoslavije, Kominterna je podržavala i podsticala nacionalne organizacije i grupe na Balkanu koje su se ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*”Likvidirajte sve nekomuniste i njihove porodice!”
U Sloveniji je pronađen dokument komunističke tajne službe pri Osvobodilnoj fronti Slovenije iz 1943, kojim se naređuje ubijanje svih nekomunista kao i njihovih porodica, čak i onih koji „samo platonski podržavaju” taj pokret. Istoričar Srđan Cvetković kaže da je dokument pronašao jedan slovenački kolega (ime poznato redakciji) koji će uskoro objaviti rad o svom otkriću u nekom od naučnih časopisa, ali da je fotografije dokumenata već dao na uvid. - Ova naredba, ako je dokument autentičan, slična je dostupnim dokumentima koja je pronašla Državna komisija Srbije, ali prednjači po brutalnosti i eksplicitnosti uputstava za likvidacije. Uklapa se u opštu ideološku matricu boljševičke revolucije koja je bila uzor ovdašnjim komunistima gde je sve dozvoljeno u cilju osvajanja vlasti i provođenja revolucionarnih planova - navodi Cvetković, koji je bio sekretar Državne komisije za pronalaženje grobnica žrtava koje su ubili komunisti. SEDAM TAČAKA U dokumentu se prvo daje opšte uputstvo. „Napad na stanove onih koji će biti likvidirani ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Службеници неће ћирилицу
Закон слабо брине о српском језику и писму, а у пракси се чак ни тако благи параграфи не поштују. Лингвисти упорно траже да се пропишу језичка правила за рекламе, медије, приватни сектор... СРПСКО писмо, ћирилица - мртва слова на папиру, и буквално! То што постоји какав-такав закон који каже када би морала да се користи, што ју је Устав ставио на високо место и заштитио, не значи ништа када се, без казне, ова правила свакодневно крше. Пред судије за прекршаје, као велики изузетак, стигне понекад пријава због непоштовања службеног писма, и то углавном против приватника који нису на прописан начин истакли натпис своје фирме (реклама може да буде латиничка, али основне информације обавезно морају бити исписане ћирилицом). То што поједина јавна предузећа, научни институти, факултети и други који су на државном буџету, или их је држава бар основала, имају латиничке сајтове на интернету, нико не може ни да казни. Важећи закон који ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Англоамеричко бомбардовање Лесковца: Седамдесет година од разарања ‘Српског Манчестера’
На данашњи дан, пре седамдесет година, англоамеричка авијација је, на захтев Титовог измећара и партизанског команданта, битанге маскиране у „надреалисту“ и „интелектуалца“, Коче Поповића, са земљом сравнила Лесковац, до тада познат као „србски Манчестер“, јер је био средиште наше самосвојне текстилне индустрије. Изабран је 6. септембар, јер је то био рођендан краља Петра; англоамеричка сатанистичка врхушка решила је да покаже Србима да су осуђени даизгубе свог владара и живе под влашћу србоубице Броза. О историјском контексту овог злочина можемо читати у књизи Милослава Самарџића,„Крвави Васкрс 1944“ (Савезничка бомбардовања српских градова, УНА Прес, Београд 2011.) ЦЕНА СРБСКИХ ИЛУЗИЈА То да је србски народ „јаук и гробље“ знао је, у „Лирици Итаке“, Милош Црњански, а у „Другој књизи Сеоба“ записао је да су и други народи страдали, а не само Срби, али да је другим народима било дато да предахну, а да Србима није било дато чак ни то. Најстрашније од свега је то што све, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Одмазда и терор у Београду
*Prava presuda o Draži Mihailoviću
Jугославија је била лажни рај
*”Отписани” су били равногорски илегалци, а не Брозови комунисти!
Предаја Суверенитета Србије звана “Сарадња” са “Милосрдним Анђелом”
*Са 14 година сам доведена у Јасеновац
Ово је прави Валтер – четнички потпуковник!
Najbolji način stvaranja partizanske vojske J. B. Tita
О “капитулацији” Краљевине Југославије (17. априла 1941. г.)
*Титоизам и патриотизам: За кога су се борили Брозови партизани?
*Ултиматум који је шокирао свет (23. јул 1914. г.)
Прекодринска „шешељијада“ и коначно докусуривање Србије
*„Novi plamen“, партизани и Јасеновац
*Истина о Вражјој дивизији
Да ли су комунисти помагали усташама?
“Српске новине”, бр. 692, јун 2016. г.
“Српске новине”, бр. 691, април 2016. г.
*”Likvidirajte sve nekomuniste i njihove porodice!”
*Службеници неће ћирилицу
*Англоамеричко бомбардовање Лесковца: Седамдесет година од разарања ‘Српског Манчестера’

Share