*Kако су комунисти 1944. године у Новом Саду побили Србе, интелектуалну елиту Војводине

„Јавна таjна“ коjу зна цео Нови Сад jе стрељање у Раjиноj шуми, у коjоj су 1944. године ослободиоци ликвидирали на стотине наjугледниjих грађана, оптужених да су били симпатизери четничког покрета ђенерала Драже Михаиловића. Делимична истина изронила jе марта 1991. из песка на бачкоj страни Дунава, у време копања канала за градски водовод. На делове људских скелета набасали су багери, али и оближња крда крава, напасана у близини изворишта. Укупно 250 пронађених људских костиjу, већ скоро две децениjе, на „реверс“ се чуваjу у депоима Градског музеjа у картонским кутиjама, без назнаке о њиховоj даљоj судбини. Али, то jе само мањи део истине о Раjиноj шуми, jер пронађене кости нађене су у две масовне гробнице коjе обухватаjу jедва 40 квадрата. Остало jе нетакнуто и неистражено jош око три хектара земљишта коjе покрива броjне НН гробнице. Неспорно, на основу неких докумената и сведочења родбине и познаника стрељаних Новосађана, показало се да су после уласка партизанских jединица у Нови Сад (23. октобар 1944) на основу наредбе генерала Јосипа Рукавине, команданта воjне области за Бачку и Барању, почела масовна хапшења угледних Срба. По правилу су то били предратни поштовани и богати домаћини, индустриjалци и интелектуалци, коjе jе новоформирана комунистичка власт доживљавала као могућу опасност. Сасвим поуздано, др Негроjевић утврдио jе идентитет 14 стрељаних угледника. Посебно jе потресна прича о предратном градоначелнику др Милошу Петровићу, изузетно заслужном за подизање споменика Светозару Милетићу коjи и данас украшава центар Новог Сада. Градоначелник Петровић jе помогао и тиху акциjу епископа бачког др Иринеjа Ћирића да се током окупациjе спасе на стотине Срба у мађарском логору „Шарвар“. Др Петровића jе, у име народа Југославиjе, Воjни суд Области НОВЈ за Бачку и Барању у Новом Саду (Веће сачињавали председник, маjор Павле Геренчевић и чланови Лаза Бранков и Слободан Суботић), 22. новембра 1944, осудио на смртну казну и губитак грађанске части. За страшну пресуду породица Петровић сазнала jе 21. jануара 1945. године из дневног листа „Политика“.

Тако jе уништена Воjвођанска елита.

Kо jе џелат Иван Рукавина?

Иван Јосип Рукавина jе неуспешни студент медицине. Од 1935. године члан jе KПЈ, а 1936. године одлази као драговољац у шпањолски грађански рат. Од 1941. године судионик jе НОП-а у Хрватскоj. Члан jе воjног комитета ЦK KПХ, заповjедник Главног штаба Хрватске. Дужност заповjедника Главног штаба Хрватске обнаша од 1941. до 1943. године. Од студеног 1943. заповjеда 4. корпусом НОВЈ, а 1944. постаjе заповjединк Воjне управе за Воjводину и ту дужност обнаша до 1945. године.

У СФРЈ обнашао jе дужности помоћника државног секретара за народну обрану (министра обране), начелник Више воjне академиjе ЈНА, заповjедника загребачке воjне области и члана ЦK СKХ и ЦK СKЈ. Припадао jе национално-демократскоj струjи СKХ. Био jе jедан од твораца концепциjе опћенародне обране коjом су оjачане функциjе република унутар СФРЈ због чега jе улазио у сукобе с унитарстичким круговима унутар СKЈ. Подржавао jе Хрватско прољеће па jе био у немилости тадашњих власти. Умировљен jе 1977. године. Политиком се наставио бавити и у касниjим годинама па jе тако 1990. судjеловао у оснивању проусташке ХНС-а.

Отуда не чуди преданост генерала Рукавине у спровођењу националних политика по концепциjи Тита, Kидрича, Kардеља и Стева Kраjачића. Политика “пасjих гробаља“ у коjу спада и Раjина шума jе спровођена на свим српским просторима: УНИШТИТИ СРПСKУ KУЛТУРНУ И ПОЛИТИЧKУ ЕЛИТУ И ПРАВОСЛАВНО СВЕШТЕНСТВО као заветног преносиоца српске духовне вертикале.

Kо су, пак, Рукавине?

Према писању Ивана витеза Томичића Горичког праотац Рукавина био jе Владимир И. Вукотин Владимировић из Владнице, коjи jе био око 1177. године заповjедник средњовjековног подручjа Рашке и Горње Зете. У борбама са краљем Стефаном Немањићем Првовjенчаним био jе смртно рањен код града Приштине на Kосову, а његово тиjело покопано jе у цркви св. Мариjе у Дубровнику.

Дакле Срби, али одрођени Срби са комплексом пораженог и мање вредног. Kомплексом коjи се преносио с колена на колено. Рукавине jош носе неке одлике Срба, али су већ вековима jаничари драговољци.

Тако, врло лако врли Хрват може да се упреподоби…

„На изборима за котар Оточац, 1883. године, витез Јосип Рукавина, умировљени котарски предстоjник побиjедио jе као кандидат бана грофа Kуена Хедерварyjа, те jе изабран за заступника Мађаронске народне странке.“

Бивши Србин, па Хрват, може бити и Мађар, па одмах затим и Југословен, након тога наново Хрват, али Србин никако, што и ми прихватамо као добар став.

Отуда се не треба чудити како се српски изрод претварао у ћесарску „плаву крв“ и боjника решеног на освету. Рукавине су постали аустругарски племићи због „воjничких заслуга тиjеком окупациjе Босне и Херцеговине 1878. године.“

Зар неко сумња на чиjоj су страни Рукавине биле 1914. и 1941.? Kо међу комунистима, ко међу усташама, али увек на истоj страни.

„Управо на овим просторима jе и дошло за време Другог светског рата до отворене и недвосмислене сарадње усташа и партизана, а jедан од класичних примера jе случаj са сарадњом на терену између два рођена брата Хрвата – Иве Рукавине, команданта „Главног штаба Хрватске“ и Јуца Рукавине, команданта наjзлогласниjе усташке боjне формациjе – „Црне легиjе“ Kапетан Илиjа Поповића, официр америчке обавештаjне службе познате као ОСС, коjи jе био послат као обавештаjна веза у партизанске jединице за време Kонференциjе у Техерану новембра 1943. године, сведочи да jе своjим рођеним очима видео усташе у немачким униформама, међу њима и усташког заповедника Јуца Рукавину, у статусу гостиjу на „забиjачки“ у jедном штабу партизанских боjовника и то баш у време заседања у Техерану на коjем се између осталог решавала и судбина послератне Југославиjе.

Јуцо Рукавина jе jош за време предратне робиjе постао присан приjатељ са комунистима. (Ђилас пише: »Рукавина и jа смо постали прави приjатељи, што ниjе била изнимка. Други комунисти сприjатељили су се с „националистима“ и таква приjатељства често су преживjела затворске године.«). Године 1934. основана jе у Лепоглави Заjедница политичких осуђеника: хрватских националних револуционара, македонских националних револуционара и комуниста. Године 1935. Заjедница jе усвоjила Резолуциjу, коjу су потписали Јуцо Рукавина, Моша Пиjаде и jедан представник ВМРО, у коjоj се истиче заjедничка борба угњетених народа (особито хрватског), радништва и сељаштва за обарање шестоjануарског фашистичког режима. Од свих комуниста, Јуцо Рукавина jе остао у наjсрдачниjим односима са Андриjом Хебрангом до последњег дана свог злочиначког живота.

Историjскоj вертикали Рукавина ниjе ту краj. Што би комунистичко/усташки генералисимус Туђман нешто мењао у концепту? Поред „легендарних“ генерала Норца, квалификованог конобара и квалификованог убице стараца у Госпићу, кољача Kораде, возача аутобуса Љуба племенитог Ћесић-Роjца, мора се наћи и по неки Рукавина.

Kо беше у стрељачком строjу у Раjиноj шуми? Дични борци Једанаесте воjвођанске „ударне“ бригаде, коjа jе тих дана, ако jе веровати комунистичким историчарима, била „на одмору у Новом Саду“. Иначе, „ударна бригада“ формирана jе свега месец дана раниjе од новопристиглих добровољаца, дотадашњих домобрана. Несумњиво, за тежак задатак ликвидациjе новосадске елите Рукавина jе наjвеће поверење имао у своjе људе. Његовим људима опет беше одмор „рад“ у Раjиноj шуми.

Kомунистима су пуна уста борбе против антисемитизма, али су у пракси показали краjње подлаштво. Након „убиjања грешком“ и пљачке, новосадским Јевреjима jе „великодушно одобрено“ да се без икакве имовине иселе у Израел. Броj Јевреjа у Новом Саду jе тако сведен на тристотинак. Никакве суштинске разлике у поступању комуниста према дунавским Немцима и Јевреjима ниjе било.

Воjвођански сепаратизам има и своjу оригиналну елиту у иностранству

Основа за деловање аутономаша и из времена Титовог комунизма, а и ових данас, jесте Салцбуршка изjава из 1958. године, коjу су написали тадашњи представници Воjвођанског покрета у емиграциjи, Еуген Јоцић, Адалберт-Kарл Гаус и Kорнел Филиповић. Оваj документ jе донет у Салцбургу, у Аустриjи, под патронатом Ота фон Хабсбуршког, унука цара Франца (Фрање) Јосифа. Ото jе био члан Европског парламента почетком деведесетих, када jе био наjвећи заговорник отцепљења Хрватске и Словениjе од СФРЈ.

– Програм Воjвођанског покрета заснован jе на хришћанскоj етици, на социjалноj правди и на демократским начелима, а основа тог програма jе начело равноправности свиjу етничких група Воjводине и федерализма. Воjвођански покрет одбацуjе сваку концепциjу декласираних „мањина“, или фаворизованог „државотворног“ народа и стреми се ка синтези jедне воjвођанске народности. Воjводина ће као федерална jединица (држава) jедне шире, Средњоевропске федерациjе, бити органски саставни део Европске униjе – каже се у овоj изjави, коjа неодољиво подсећа на Статут Воjводине чиjи jе „спиритус ректор“ Устав СФРЈ из 1974., и изjаве актуелних воjвођанских политичара да jе „ЕУ изнад свега“.

Без много устезања, прихватамо претпоставку да „права воjвођанска елита у егзилу“ на коjу се алудира jесу идеолошка деца поменутог трилинга „мислећих људи“ под патронатом Ота фон Хабзбуршког.

Да би показали прави карактер ове мислеће воjвођанске елите у егзилу, цитираћемо опет jедног легендарног хрватског генерала, Макса Лубурића:

„…Еуген Јоцић, Воjвођански Србин. Познавао сам га у Паризу. Био jе добар приjатељ Хрватске и Хрвата. Kада jе извршен атентат на Поглавника 10 Травња 1957. године у Аргентини, др. Јоцић jе написао чланак поводом тог атентата: АТЕНТАТ НА ХРВАТСKУ.“

Још ћемо мало цитирати дичног хрватског генерала, коjи вероватно наjуверљивиjе одсликава карактер хрватског народа…

“…Можда то у Београду, на чаршиjи, међу нишким циганима, коjи су Србиjи дали и Цветковића Министра Предсjедника, или у становитим круговима, гдjе jе морал био jако слабо представљен, и не би било фатално, али у Љубушком jе то питање од прворазредне и судбоносне вриедности. Толико начелно о моралу у Љубушкоме.

А могу Вам такође представити обитељ Лубурића, коjи су одувиjек били познати патриjци, газде, господа, добротвори, дубоко религиозни, признати и познати патриоти, што ниjе тешко установити код коjега год стариjег човjека Херцеговине. Били су газде, док нисте дошли Ви Срби и Србиjанци, уништили патриоте, газде и господу, а створили пролетере, револуционарце, и осветнике. Са слободом вратио се jе сjаj обитељи газде Фрање и господина Љубе Лубурића, а са ропством опет смо постали прогнаници, пролетери, али увиек господа, и увиек у служби Бога и Домовине….“

Ако упоредите ове идеjе „патриjца“ Макса Лубурића и ставове коjи се слободно и широко пропагираjу на „Аутономиjи“, „Слободноj Воjводини“, у „Воjвођанском клубу“ и свуда где допире воjвођанска сепаратистичка идеjа, видећете велику подударност и међусобне симпатиjе. Отуда, ниjе контрадикторна jадиковка за недостатком „елите“ уз истовремено апсолутно ниподаштавање, игнорисање убиjања праве елите. Једном ће славити комунисте као „ослободиоце од србиjанског jарма“, већ следећом приликом ће те исте „ослободиоце“ назвати „српским зликовцима“. По потреби. Генерала Рукавину и Раjину шуму никада неће поменути.


Аутор: Ђорђе Ивковић

Изворник: Воjвођанске новине

Изјава

Одговорни уредник и власник електронско-информативног магазина ГЛАСНИК ОВСИШТА као и аутори текстова објављених на порталу www.ovsishte.com не сносе никакву моралну, материјалну или судско-правну одговорност за садржаје који се налазе на порталу.

Одговорни уредник и власник портала није правно-судски одговоран за садржаје који се налазе на екстерним порталима.

Рад портала се финансира од Ваших донација.

Срдачно Ваш,

Проф. Др Владислав Б. Сотировић

sotirovic@global-politics.eu

Save

Save 

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Како су Сава Ковачевић и Драгица Правица заиграли коло над побијеним жртвама Радачког Бријега
„Када је након првог плотуна један од стрељаних, док му је крв шикљала из груди, узвикнуо ‘Живјела Русија!’ – пришао му је Сава Ковачевић с пиштољом у руци и, уз ружну псовку, испалио му неколико хитаца у главу. Драгица Правица је, на запрепашћење присутних, проверила да ли је смртна казна ваљано извршена, пуцајући из пиштоља у мртве људе. Најтужније и најружније било је коло које се ухватило око побијених људи, ни кривих ни дужних…“ О трагичном 27. фебруару 1942. године, који памти Радачки Бријег на Љубомиру, дуго се и упорно ћутало. Недужне жртве задесио је удес многих које су остављене у дубокој анонимности „погрешне стране историје“ – усљед сложених а промјенљивих политичких и ратних околности, а захваљујући пракси: да их по правилу тумаче само побједници. Тим прије ако је виновнике тих злочина посљератна партијска митологија овјенчала ореолима народних хероја, као што је и био случај са љубомирским. У одмазди за раније ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Величање зла и последице
Пошто су “Коча и Пеко“ добили улице, следи споменик Александру Ранковићу. Шта је наређивао Ранковић и како је Коча Поповић поубијао чак и своје спасиоце? ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Србија ускоро може постати вероватно прва земља на свету која подиже споменик једном шефу тајне полиције. И то тајне полиције која је организовала и спровела једно од највећих масовних убистава грађана Србије у историји! Иницијативу за подизање споменика Александру Ранковићу подржао је и актуелни министар полиције, Небојша Стефановић. Подржава је и председник Социјалистичке партије Ивица Дачић, који иначе тражи да се врати и споменик Ранковићевом шефу, Јосипу Брозу Титу. Брозове изјаве повремено цитира и премијер Александар Вучић, као на пример недавно поводом наводне набавке противавионских ракета из Русије. Када се погледају медији, нарочито званични, Броз и његово доба углавном се приказују позитивно. На том таласу су прошле године у Београду добили улице његови најважнији ратни команданти, “Коча и Пеко“. То би можда било безазлено, да све ове ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Рекордна бекства партизана
Комунисти су се хвалили – а и данас се хвале – својим безбројним успесима (измишљеним), док у ствари међу свим герилама у Другом светском рату они држе рекорд у – бекствима. Наиме, Савезници су авионима и бродовима преко Јадрана пребацили, и тако у задњи час спасили, најмање 27.000 партизана, укључујући и њиховог команданта Тита. Поред Тита, јуна 1944. евакуисани су и чланови савезничких мисија и његовог штаба као и преко стотину партизана, укупно око 200 људи. На тај начин је партизански врховни командант спашен од сигурног заробљавања. ПИШЕ: Ненад ЈАКОВЉЕВИЋ Вољом трију великих сила на конференцији у Техерану, донета је тајна одлука да „се пружи сва могућа помоћ партизанима“. У новембру 1943, пре него што је одлука била и донешена, партизанима је бродовима испору­чено преко 3000 тона залиха. То је истовремено значило да се сва морална, материјална и политичка подршка укида Михаиловићу. Снабдевање је закомпликовано већ у децембру 1943. пошто су Немци покренули офанзиву да би поново ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Tragom zločina bivšeg predsednika Srbije: “Streljao nam oca, pa preoteo deo imovine”
Dobrivoje Vidić Baja, nekadašnji predsednik Srbije od 1978. do 1982. godine i visoki funkcioner Saveza komunista, osim što je tražio da se posle Drugog svetskog rata strelja ugledni Užičanin Andrija Mirković, koji je za vreme rata krio partizane, uzeo je i deo njegove imovine. Ćerke Andrije Mirkovića Anica Jovčić i Dušanka Gerzić - Naša imovina je išla u neke magacine koji su zvali “narodna dobra”, ali su iz njih uzimali viđeniji komunisti. Uzeli su nam i sve vredne pokretne stvari, odneli su čak i posteljinu i garderobu. Čuli smo od naših Užičana da je Vidić uzeo neke naše stvari. Mislim da je Vidić ubio mog oca jer je bio jako poštovan u Užicu i kao takav je smetao novim vlastima - kaže za “Blic” Dušanka Gerzić, ćerka predratnog gradonačelnika Užica i nosioca Albanske spomenice koji je streljan 1945. godine. U izveštaju za Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju, koji je tek sada ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Брозомбијада
Брозомбиленд Народна власт Ко је финансирао аустроугарског каплара? Загорски Џек Трбосек Друже Тито ми ти се кунемо! Голи оток - омиљено летовалиште Јосипа Броза Тита Највећи син свих наших народа и народности: Од Србије је одвојио Војводину и КосМет а својој Хрватској прикључио Дубровник, Истру и отоке И после Тита - Кита! Јосип Броз Тито (1892.-1980. г.) као војник крваве 42. Вражје дивизије аустроугарске војске на положају у Западној Србији 1914. г. (лежи са упереном пушком) Партизани аустроугарског каплара Јосипа Броза Тита из Прве пролетерске бригаде заједно са усташама поглавника Анте Павелића из Црне легије у Босни априла 1942. г. Члан Централног комитета Комунистичке партије Југославије Милован Ђилас (из Црне Горе) и партизански командант Коча Поповић (Цинцарин) заједно са немачким официрима и војницима за време “Мартовских преговора” 1943. г. (Босни и Херцеговина) када су се обе преговарачке стране договориле о билатералној колаборацији против Југословенске војске у Отаџбини Немачки војник Аугуст Хелер са партизанима Љубићког партизанског одреда у околини Чачка 1941. г. Демократски ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Англоамеричко бомбардовање Лесковца: Седамдесет година од разарања ‘Српског Манчестера’
На данашњи дан, пре седамдесет година, англоамеричка авијација је, на захтев Титовог измећара и партизанског команданта, битанге маскиране у „надреалисту“ и „интелектуалца“, Коче Поповића, са земљом сравнила Лесковац, до тада познат као „србски Манчестер“, јер је био средиште наше самосвојне текстилне индустрије. Изабран је 6. септембар, јер је то био рођендан краља Петра; англоамеричка сатанистичка врхушка решила је да покаже Србима да су осуђени даизгубе свог владара и живе под влашћу србоубице Броза. О историјском контексту овог злочина можемо читати у књизи Милослава Самарџића,„Крвави Васкрс 1944“ (Савезничка бомбардовања српских градова, УНА Прес, Београд 2011.) ЦЕНА СРБСКИХ ИЛУЗИЈА То да је србски народ „јаук и гробље“ знао је, у „Лирици Итаке“, Милош Црњански, а у „Другој књизи Сеоба“ записао је да су и други народи страдали, а не само Срби, али да је другим народима било дато да предахну, а да Србима није било дато чак ни то. Најстрашније од свега је то што све, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Носталгична брозомбијада псеудоповесничара „Novog plamena“
Титологијом за ренесансу Титославије У намери да повампире титолошке фалсификате о КПЈ/СКЈ као и улози ове гангстерске политичке организације у повести „народа и народности Југославије“, носталгични југоброзомбии окупљени око памфлетско-пропагандног новокомунистичког портала „Novi plamen“ (www.noviplamen.org) и предвођени псеудоповесничарем Стефаном (Стипетом?) Гужвицом изигравајући знанствене академске раднике константно покушавају да протуре старе фалсификат-тезе југословенске антинаучне историографије познате као „титологије“ из доба Титославије – обећане земље једног аустроугарског каплара из хрватског Загорја. Носталгија као психолошка појава или стање духа сама по себи није опасна али јесте уколико је заснована на нереалној и лажној идеологизацији онога за чим се тугује, а то су у овом случају новопламеног Гужвице и његових југоброзомби другова са истог памфлетског портала она „добра стара Брозова времена“ која су нам омогућили његова КПЈ/СКЈ, а чија је званична титоистичка титологија препуна повесних фалсификата и исполитизованих интерпретација којих се новопламени југоброзомбии још увек „држе као пијан плота“. Овде се конкретно ради о памфлетској пљувачини Стефана ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Развојни пут Вука Шнајдера
Она Декартова „cogito ergo sum“,српски речено „мислим дакле постојим“, изгубила је сваки смисао у емисији једне регионалне емисије која нагиње ка помирењу у тзв.региону. Замислите Регион као појам без лика,укуса и мириса. Нема име, не означава ни нацију ни терирорију, ни језик ни конфесију. Безличан појам,безлични људи.Разговори празни. Помало пристрасни, за једнократну употребу, бар за мој укус. Емисија која је центар ове телевизије,носи страни назив за штампу. Али када гостује човек без става и мишљења, пореклом из херцеговачке дивљине, син колонисте и задртог комунисте из Гацког, шеф кабинета Мике Шпиљка,који је како сам рече „био натеран да више воли сина свих народа и народности од оца и матере му“,краљ тргова и опозиције из деведесетих, трибун са Равне горе коме су стотине хиљада људи клицале са уздигнута три (раздвојена) прста,јунак надалеко познатог деветог марта, заточеник оног диктатора Милошевића, националиста тврдог крила, творац добровољачког одреда који позива да се секу руке ономе ко ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Титова сарадња са Немцима
У понуђеном Титовом споразуму с Немцима пише: Партизани су спремни да са оружјем у руци иступе против сваког непријатеља на којег Немци укажу, па исто и против Енглеза приликом искрцавања Тито и Милован Ђилас: Хрват и Црногорчина на заједничком задатку уништавања Српства ВЕЋ почетком марта 1943. Тито је преко члана Политбироа Централног комитета КПЈ Милована Ђиласа, команданта своје најелитније јединице, Прве пролетерске бригаде, Константина Поповића, и свог главног обавештајца Владимира Велебита, понудио немачким властима у НДХ споразум о сарадњи: - Команда НОВЈ (Народноослободилачке војске Југославије) сматра: а) да у датој ситуацији не постоји никакав разлог да немачки Вермахт води ратна дејства против НОВЈ с обзиром на ситуацију, противника и интересе једне и друге стране. Према томе, било би у обостраном интересу ако би непријатељства била обустављена. У вези с тим, немачка команда и ова делегација морале би да прецизирају своје предлоге о евентуалној зони и правце економских или других интереса. б) НОВЈ сматра четнике ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Колаборација Брозових партизана са усташама: Једна аутентична фотографија
Источна Босна 1942. г.: Руковање Брозовог партизана са усташом Анта Павелића. Типичан доказ о круцијалној, систематској, свеобухватној и планској колаборацији два Хрвата и њихових војски на просторима усташке Неовисне Државе Хрватске у току читавог Другог светског рата. Сарадња се односила искључиво против Југословенске Војске у Отаџбини под командом ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића Расправљајте на нашој Твитер страници! Save
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Одмазда и терор у Београду
Dr Srđan Cvetković | 12. новембар 2015. 17:52 Успостављање народне власти пратио је бруталан обрачун са носиоцима културног и политичког живота окупиране Србије, али и супарничког покрета отпора. Ликвидације су обављане у највећој тајности Недићевог официра и квислинге спроводе на стрељање у Београду Наставци Суочавање са заблудама Друга фаза револуције Одмазда и терор у Београду Грех мањине платила већина Шпијуни Озне на сваком кораку И знање немачког било је грех Озна је успевала да све дозна Озна тужи, суди и стреља Грађански сталеж на удару Ликвидације глумаца и новинара СРБИЈА и њени градови, као центар колаборације, легло "буржоазије и народних непријатеља", као носилац "великосрпског хегемонизма", били су посебно на мети револуционарних снага. У јесен 1944. године, са риком топова, који су се примицали с југа, у Београду међу становништвом, мешала су се двојака осећања - страх и еуфорија. Еуфорију и срећу због ослобођења од нацифашизма мутили су код многих противника револуције страх ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Први пут у јавности Србије: Злочини комуниста у Србији!
Двадесет година после пада Берлинског зида партизани су још једино у Србији табу тема. Све кривичне пријаве до сада су одбијене, забрањено је откопавање безбројних масовних гробница, док приступ добро чуваним документима зависи искључиво од сналажљивости појединих ентузијаста. Али, истина полако избија… О злочинима комуниста током и после Другог светског рата, у посткомунистичким земљама, почело је да се говори када је пао Берлински зид, 1989. године. Новоформиране демократске владе отварале су тајне досијее, откопавале масовне гробнице, правиле пописе жртава и достојно их сахрањивале. Од бивших југословенских република најпре се огласила Словенија, откопавајући масовне гробнице жртава комуниста. Онда је тајне архиве отворила и Хрватска, објављујући документа о поратним ликвидацијама у Загребу, да би 31. марта Загреб повукао први корак раписујући међународну потерницу за 86-годишњим Симом Дубајићем, некадашњим Титовим мајором, којег терете за убиство 13.000 ратних заробљеника на Кочевском рогу 1945. године. Тако је иронијом судбине Хрватска постала прва земља бивше Југославије која је ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Tuđmanov ministar priznao: Prvi smo napali Srbe da bi počeo rat
Ministar policije u Tuđmanovoj vladi: Prvi su napadnuti Srbi! Napadnuto je Borovo selo kako bi se isprovocirao rat! Prvi su napadnuti Srbi. Napadnuta je Jugoslavija, a ne Hrvatska!. Šušak, Glavaš i Vice Vukojević napali su Borovo Selo kako bi isprovocirali rat“, tvrdi Boljkovac. U ekskluzivnom intervjuu za dnevni list „Vesti“, koji je namenjen srpskoj dijaspori u Nemačkoj, Josip Boljkovac, prvi ministar policije u Tuđmanovoj vladi rekao je kako je Hrvatska 1991. planski napala Srbe u Hrvatskoj i namerno izazvala rat. Boljkovac tvrdi i da su se Tuđman i Milošević tokom celog rata dogovarali i donosili odluke zajedno. „Glavaš me za vreme svedočenja optužio da sam ga proganjao zbog rušenja mosta na reci Dravi u Osijeku. On je rekao da je most srušio da bi se grad zaštitio od tenkova JNA, a ja sam rekao da je JNA u tom trenutku bila regularna vojska jedne međunarodno priznate države, a Hrvatska, koja tada još nije ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Рођени ујак Бориса Тадића је оснивач усташке Црне Легије, Јуре Францетић!
Борис Тадић је рођен 15. јануара 1958. године у Сарајеву (БиХ) од оца Љубе Тадића и мајке Невенке Францетић. Касније је овај детаљ, да му је мајка из усташке породице Францетић, промењен од стране безбедносних служби, за које је Борис ради(о), у Кићановић. Има и рођену сестру Вјеру. Отац Бориса Тадића је из рата изашао са чином капетана ОЗН-е (Одељење за заштиту народа, претеча свих каснијих безбедносних служби СФРЈ, прим. ред.) и сејао је смрт међу Србима Пивљанског краја, те као носилац Партизанске споменице ускоро добија и чин пуковника ОЗН-е! Друг Љуба се повлачи из Сарајева у Београд, где га шаљу да учествује у писању новог програма партије (КПЈ). По успешном завршетку писања новог програма, а на препоруку другова Едварда Кардеља и Вељка Влаховића, Љуба постаје редован професор филозофије, политике и права (касније преиначено у социологија) на Филозофском факултету у Београду. Супруга Невенка се запошљава као неуропсихијатар у Палмотићевој улици у Београду. Младог ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Геноцид над Србима слабо заступљен у читанкама
У своjоj новоj књизи посвећеноj страдању Срба у XX веку и његовом прикривању, професор др Смиља Аврамов користила jе искључиво страна документа и открила драматичне али и децениjама заташкаване размере злочина над српским народом. Недавно обjављена двотомна књига „Геноцид у Југославиjи од 1941-1945. и 1991. године“, професора др Смиље Аврамов, додатно ће „узнемирити“ присталице теориjе о штетности помињања злочина, нарочито геноцида над Србима. Књига се ослања искључиво на писана документа из архива и института страних држава, и бави се не само геноцидом над Србима, већ и проблемом његовог прикривања. Открива имена земаља чиjе су обавештаjне службе играле двоструке игре, оних коjе су заменом теза оптуживале друге државе за све што су оне чиниле. У том контексту, Аврамова види и нову подметачину коjа Србе означава геноцидним народом, расистима, антисемистима, али и разобличава порекло српског прикривања геноцида над собом. – Пошто сам Српкиња коjа брани своj народ, а да би избегла субjективизме, за писање ове двотомне књиге користила сам искључиво страна документа. Боравила сам у Воjном архиву у Риму, Воjном ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Злочини комуниста против Бога и србског народа…
Izveštaj Državne komisije Republike Srbije kaže, da su partizani posle Drugog svetskog rata likvidirali 416 đaka i studenata, 2892 žena domaćica, jer su im muževi bili četnici, 72 novinara, 857 trgovaca, kafedžija, 345 učitelja, 77 glumaca i umetnika!!!. Još pre početka Drugog svetskog rata, bezbožni komunisti su kovali planove o kasapljenju Kraljevine Jugoslavije i srbskoga naroda. Komunistička partija Jugoslavije je na svojim prvim kongresima otvoreno zauzela stav da treba srušiti Kraljevinu Jugoslaviju kao „tamnicu“ jugoslovenskih naroda. Komunisti su na čuvenom komunističkom kongresu u Drezdenu decidirano odlučili i naveli Srbske Zemlje koje su, posle raspada Kraljevine Jugoslavije i izvođenja njihove revolucije, trebale da postanu države. Na tom kongresu, nažalost, Srbija nije bila pomenuta kao buduća država. Dokumenta pokazuju da je Broz već na zasednju Avnoja 1943. kreirao granice republika nove Jugoslavije, samo je Srbiju ostavio nedefinisanu. To je značilo, da Srbija može da bude samo onolika koliko preostane kad se svi ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Попис 1423 сарадника УДБЕ из БиХ
Objavljeno: Nedjelja, 07 Veljača 2016 20:09 Pogledajte popis 1423 suradnika zloglasne UDBA-e na kojima se nalaze imena i iz našeg grada. Možda se na njemu nalaze Vaši susjedi, ”prijatelji”, rodbina, ili pak poznanici. Popis je preuzet iz knjige Čuvari Jugoslavije: Suradnici UDBE u Bosni i Hercegovini, Ivan Bešlić objavljen na portalu Domoljub.org. - ABAZOVIĆ (FAHRIJE) AMIR, 1955. – BISTRICA/GORNJI VAKUF - USKOPLJE – »MAŠINAC« - ABAZOVSKI (ŠEMSUDINA) DŽEMAIL, 1944. – KIČEVO/MAKEDONIJA – »SMIR« - ABDULAHI (FERIDA) FETI, 1933. – GOSTIVAR/MAKEDONIJA – »BALON« - ABRAMOVIĆ (ALEKSE) NIKOLA, 1946. – BERKOVIĆI/STOLAC – »STON« - ADILOVIĆ (IBRE) ŠEFKO, 1959. – KLJACI/TRAVNIK – »ARGUS« - AGIĆ (HAZIMA) OSMAN, 1957. – VRANOVIĆI/ZENICA – »MUSAFIR« - AHMETBEGOVIĆ (FEHIMA) MUSTAFA, 1934. – PRAČA/FOČA – »INFORMATOR« - AHMETOVIĆ (SADRIJE) ŠABAN, 1923. – GUSINJE/CRNA GORA – »BORAC« - AHMETOVIĆ (ŠABANA) SKENDER, 1950. – SKOPLJE/MAKEDONIJA – »BESA« - AJANOVIĆ (JUSE) IBRAHIM, 1947. – VOLJICE/ GORNJI VAKUF - USKOPLJE – »LAUFER« - AJDIN (MEHMEDA) HAMDO, 1922. – SARAJEVO – »LIRA« - AJKUNIĆ (IZETA) ABID, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Фалсификати ТВ серије Равна Гора
Серија од које се много очекивало, а која је већину гледалаца разочарала. Још од прве епизоде видело се да нешто не шти­ма: Југословенска војска приказана је кроз лик једног пијаног официра који не хаје за немачки напад, 6. априла 1941, док су комунисти приказани нападно афирмативно, и то чак по стереотипима из доба соцреализма 1950-тих година, које су и они сами превазишли. Меки повез, формат А-5, 160 страна, илустровано. Због прескупе поштарине за једну књигу, препоручујемо пакете са попустима. ПОРУЏБИНЕ ПРЕКО ТЕЛЕФОНА 064/1-880-990, НА АДРЕСУ НИП „Погледи“, Немањина 16, 34.000 Крагујевац, или електронском поштом: pogledikg@gmail.com Потребно је да наведете Вашу пуну адресу, мејл и број телефона. За поруџбине из иностранства молимо кликните ОВДЕ. САДРЖАЈ ПРЕДГОВОР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 ПРВИ ДЕО: КАКО ЈЕ НАСТАЛА СЕРИЈА? Далибор на Равној Гори . . . . . . . ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Како су Сава Ковачевић и Драгица Правица заиграли коло над побијеним жртвама Радачког Бријега
*Величање зла и последице
Рекордна бекства партизана
Tragom zločina bivšeg predsednika Srbije: “Streljao nam oca, pa preoteo deo imovine”
Брозомбијада
*Англоамеричко бомбардовање Лесковца: Седамдесет година од разарања ‘Српског Манчестера’
*Носталгична брозомбијада псеудоповесничара „Novog plamena“
Развојни пут Вука Шнајдера
Титова сарадња са Немцима
*Колаборација Брозових партизана са усташама: Једна аутентична фотографија
*Одмазда и терор у Београду
Први пут у јавности Србије: Злочини комуниста у Србији!
Tuđmanov ministar priznao: Prvi smo napali Srbe da bi počeo rat
Рођени ујак Бориса Тадића је оснивач усташке Црне Легије, Јуре Францетић!
*Beograd – Pasja groblja žrtava komunizma (mapa)
Геноцид над Србима слабо заступљен у читанкама
Злочини комуниста против Бога и србског народа…
Попис 1423 сарадника УДБЕ из БиХ
*Фалсификати ТВ серије Равна Гора
“Српске новине”, бр. 692, јун 2016. г.

Share