*Ко су ови људи?

kumovi

Одговор на насловљено питање изгледа веома лак ако се исти покуша дати кроз друштвне функције које су ове личности у прошлости обављале или које обављају данас, њихове јавне наступе, дубоке трагове које су иза себе оставили како у друштву као целини  тако и појединачно у свести и општем положају сваког грађанина. Потичу из различитих политичких партија са различитим програмским и идеолошким опредељењима. Често су међусобно супротстављени, имају различите приступе по питању управљања и вођења државе са позиције власти. Међусобна супротстављеност и политичка нетолерантност између истих често пута прелазе и на поље личних обрачуна али их лични и партијски интереси исто тако још чешће, лакше и брже уједињују при чему се преко ноћи заборављају све негативно изречене конотације једних према другима. Дакле, пред собом имамо врло различите, често пута непоправљиво међособно супротстављене личности које се бескрупулозно, за све ове године од увођења вишепартијског система у Србији, боре за освајање и очување власти у тренутно најсиромашнијој земљи у Европи.

Али поред међусобних различитости које су наизглед непремостиве, очигледно је да постоје и одређене заједничке црте које су можда и јаче од ових претходних али много теже видљиве.

2351386665_75cc14cb5b_b_Josip-Broz-Tito

А заједничких карактеристика има веома много. Сви су већ били на највишим државним функцијама у различитим варијантама и разним комбинацијама једних са другима. Сви су стицали знања и калили се у комунистичкој ери а у посткомунистичкој тј поститовској ери вртоглавом су брзином достизали до највиших државних позиција. Сви су обећавали преокрет у економском, социјалном, демографском, култутролошком и сваком другом развоју када они преузму управљање земљом.  У међувремену држава и народ су бивали све сиромашнији. И не само сиромашнији. Територија држђаве се у континуитету смањивала а на смањеним остацима територије негативни демографски трендови иду још већом брзином. Становништво се драстично смањује у физичком (око 32000 се сваке године мање роди него што умре) и квалитативном смислу (око 30000 најспособнијих и најобразованијих младих људи годишње затражи посао у другим земљама). Са стагнацијом позитивних вредности вртоглавом брзином се развијају асоцијалне појаве као што су класични криминал и насиље сваке врсте, владавина закона улице, распад породице као основне ћелије друштва, спрега државе са мафијашким клановима,  управљање државом од стране невидљивих партократских структура, тајкунизација по КГБ–овском моделу… Али истицати последице владавине „мозаик булументе“  испод наслова овог текста као  заједничке  карактеристике, носи са собом  извесни ризик бесмислености с обзиром да исти представљају или су представљали или ће тек представљати носиоце највиших функција на лествици друштвене моћи са неизвесним временом трајања – у малој и још мање моћној земљи.

Као најбитнија њихова заједничка карактеристика а која не би требало да промакне иоле мислећем човеку, је убедљив допринос континуитету трајања једног ретроградног система који се тако рећи нигде у свету више не примењује. Својим радом и деловањем они су убедљиво доказивали и доказали да највише захваљујући баш њима, посткомунизам у Србији фактички не постоји већ да и даље живимо у најпримитивнијем комунистичком систему владавине са извесношћу да исти још дуго траје.

Ђинђић страни агентСвакакве нелогичности су се могле чути и видети за ових тридесетак година контитнуитета њихове владавине: „Од шведског стандарда до историјски незапамћене пљачке грађана преко пирамидалних банака и тоталног осиромашења преко до сада незабележене хипер инфлације, од Велике Србије до губитка свих територија где живе Срби ван матичне државе, од клањања химни „Спремте се спремте“ до клањања извесном Долгорукову као потенцијалном краљу свих Срба, од уласка земље у ЕУ до маргинализације земље у економском културолошком, спортском и сваком другом смислу, од највише стопе економског раста и развоја у Европи до највише стопе незапослености и најсиромашније земље у окружењу, од владавине закона до потпуне аутократске владавине уз невиђену моћ појединаца и ванинституционалних група….. о броју неуспелих атентата који по маштовитости превазилазе и самог Фидела Кастра…. итд, итд… могло би се набрајати у недоглед (било би вероватно интеренсантно за јавност приредити посебну публикацију са овом тематиком, бар за будуће потомство да могу садашњим генерацијама да се чуде а можда и да их сажаљевају).

Устав САД (Члан 2.) поприлично прецизно дефинише услове под којима неко може да се кандиддује на изабрима за председника ове економски, војно и политички најмоћније земље на свету. Зашто је то тако?… није потребно нешто посебно умовати да би се добио прецизан одговор. Знамо унапред да нико ко дође са стране, добије америчко држављанство и постане лојалан грађанин Америке, нема услове да се кандидује за Председника. За тако нешто потребно је много више. Према доступним подацима, изборна пракса Америке је још „прохтевнија“ од уставних одредби. Није познато да је било који од 45 до сада изабраних председника дошао до те функције а да није бар друга генерација рођени Американац.

Након Познатог обраћања Јосипа Броза на седници Политбироа  одржаног 30.октобра 1944. године у Београду, са речима: „Ми се у Србији морамо понашати као у окупираној земљи,“ уследила је тотална разградња свега онога што је остало сачувано током трајања четворогодишњег рата. Од демонтирања и одношења низа фабрика из Србије у друге репеублике, (о чему се у медијима доста до сада и писало) до галантног пребацивања низа постројења и материјалних добара ван наших граница о чему се и данас ћути. Тако је нпр. 1947. године, демонтирано 24 километра шина са пруге Београд–Љубљана и однето за изградњу пруге Драч–Пећин у Албанији. Такође за исту намену су однете и шине припремљене за изградњу пруге Дрвар–Книн. Исте године је демонтирана фабрика шећера у Старом Сивцу (Западнобачки округ, општина Кула – прим. аут.) и великодушно испоручена Албанији. Капацитети исте су могли да задовоље 1/3 потреба ове земље.* Оваквих примера је превелики број па само њихово набрајање би захтевало велики простор што нам сада није ни циљ.

Vuk_1Разградња Србије се не исцрпљује само на економском пољу. Она добија смисао систематског обесмишљавања нације тако што исцрпно обухвата и  територијални, верски, културолошки… биолошки сектор…. За извршење пакленог плана тоталне девастације Србије морала су постајати бер два услова. Морала је постојати репресивна окупациона сила – наредбодавци, на једној страни и послушници – извршиоци јаничарске дисциплине и бездушности, на другој страни. У диктаторском рeжиму у коме људски живот није вредео ништа, изградити један такав модел није било ни мало тешко. Преко ноћи, шустери, абаџије и пропали студенти претворени су у високе државне чиновнике, генерале и министре, усељени су у отете виле и станове и започето је ‘арчење све што су генерације стварале са колена на колено.  Ношени на крилима подршке Црвене армије и међународне подршке проистекле из поделе интересних свера, уз асистенцију униформисаних полуписмених хорди које су нагрнуле преко Дрине у Србију,  утрли су пут за спровођење бруталне самовоље. С друге стране, сталном пропагандом потпомогнутом репресивним мерама о некаквој слободи и благостању (аутору овог текста никад није било јасно – чак ни у основној школи, од кога су ови што су дошли са петокраком на капи и жељом да се некоме свете, Србију ослободили), овај тоталитарни систем успева да се одржи и до данашњих дана.

Да ли је крајње време да се Србија, ако жели да постане озбиљна земља ослободи авантуриста који од момента када кроче на тло Србије желе у истој да владају? … и не само они… Да ли се агонија која траје седамдесет година наставља и даље а то је да Србија представља само подлогу за бахаћење ове мозаик булументе. Да ли Србијом треба да владају они који имају мало дубље корене у истој и који, аналогно томе, имају бар нешто мало другачије интересе?…. или искључиво људи са заједничком карактеристиком „прекодринског“ порекла као појмовном одредницом предодређености за све што им се прохте у земљи беде и сиромаштва.

Безброј питања и безброј одговора о којима обезглављени народ никада није ни имао прилику да се изјашњава. Актуелни премијер мале и сиромашне Србијице је више пута до сада јавно истицао да неће дозволити у Србији никакве немире нити стања која ће произвести некакве проблематичне ситуације. Србији је потребан мир и стабилност на путу ка даљим реформама.

Србија не пролази ни кроз какве реформе. Напротив. Сви ликови са горњег „мозаика“ су се само трудили да зацементирају што боље постојеће стање сопствене неприкосновености кроз ојачане и продубљене рајинске односе у једној духовно посрнулој и материјално осакаћеној земљи. Упозорења премијера више упућују на његов страх да управо не дође до овога о чему говори садржај овог текста. Грађани имају оловку и папир. Потребно је само мало да употребе свој мозак тј. да почну самостално да размишљају.

Напомена:

*Енвер Хоџина Албанија – ТАНЈУГ, 1981


Петар Ристовић

Titanic 2

Save

Save 

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
*Тито у 42. Вражјој дивизији
Први светски рат започео је силовито. Аустроугарска армада кренула је на Србију са три армије, које су бројале 220.000 војника, које су биле добро опремљене најсавременијим ратним средствима. Против себе имали су српску војску, измрцварену балканским ратовима, бремениту многим проблемима. Није било муниције, није било довољно униформи, није било довољно хране као ни остале ратне опреме. Био је то класичан пример судара Давида и Голијата. Држава која је имала 53 милиона становника напала је земљу са нешто више од четири милиона житеља. Бројне формације аустроугарске војске, дивизије и пукови били су састављени искључиво од јужнословенског живља из Двојне монархије. Хрвати, Словенци, па и Срби, чинили су окосницу удара преко Дрине .Допринос тих јединица, које су у 28. јула 1914. године кренуле да поробе Србију, да је униште као државу, да је избришу са политичке и географске мапе Европе, најбoље могу да сведоче подаци о броју одликованих војника и официра, Хрвата, муслимана, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Титова сарадња са Немцима
У понуђеном Титовом споразуму с Немцима пише: Партизани су спремни да са оружјем у руци иступе против сваког непријатеља на којег Немци укажу, па исто и против Енглеза приликом искрцавања Тито и Милован Ђилас: Хрват и Црногорчина на заједничком задатку уништавања Српства ВЕЋ почетком марта 1943. Тито је преко члана Политбироа Централног комитета КПЈ Милована Ђиласа, команданта своје најелитније јединице, Прве пролетерске бригаде, Константина Поповића, и свог главног обавештајца Владимира Велебита, понудио немачким властима у НДХ споразум о сарадњи: - Команда НОВЈ (Народноослободилачке војске Југославије) сматра: а) да у датој ситуацији не постоји никакав разлог да немачки Вермахт води ратна дејства против НОВЈ с обзиром на ситуацију, противника и интересе једне и друге стране. Према томе, било би у обостраном интересу ако би непријатељства била обустављена. У вези с тим, немачка команда и ова делегација морале би да прецизирају своје предлоге о евентуалној зони и правце економских или других интереса. б) НОВЈ сматра четнике ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ово је прави Валтер – четнички потпуковник!
После писања Телеграфа, који је уз помоћ аутора бројних књига о четничком покрету Милослава Самарџића разбио многе митове из историје коју су генерације у СФРЈ училе о комунистичком Валтеру, који је бранио Сарајево, да је он био четник и под командом Драгољуба Драже Михаиловића, наш портал иде корак даље и доноси право име јунака из Сарајева, а то је потпуковник Жарко Тодоровић! Велико занимање за прошлу тему – о офанзиви четника на осовинске формације у области Сарајева и у самом Сарајеву – аутоматски нам је поставило нови задатак: Валтер. Наиме, сви знају за филм ”Валтер брани Сарајево”, али испоставило се да је ретко коме познато на основу којих догађаја је тај филм снимљен. У Другом светском рату заиста су постојала два Валтера: – Владимир Перић Валтер, комуниста, и – Потпуковник Жарко Тодоровић Валтер, четник. Први Валтер је после проглашен народним херојем, а други се и данас налази на списку народних непријатеља и ратних злочинаца, који је ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Фалсификат – Партизански (титоистички) филмови!
Фалсификата у партизанским филмовима има толико да би само о њима могла да се напише једна књига. Јер, практично у свим овим филмовима историја је драстично фалсификована. Највећи  стуб  који  је  имао  за циљ  да  помути  разум  СРБА  су  партизански (комунистички филмови), ови филмови представљали су један од главних елемената индоктринације маса у доба комунистичке диктатуре. У снимање једног партизанског филма улагано је више новца него данас у снимање свих филмова за годину дана. За баснословне хонораре, партизанске „хероје“ и њихове непријатеље играле су највеће светске звезде, попут Ричарда Бартона, Јула Бринера или Орсона Велса. За филм ”Валтер брани Сарајево” узета је прича о потпуковнику Жарку Тодоровићу ”Валтеру”, команданту четничких илегалаца у Београду. Постојао је и комуниста Жарко Перић ”Валтер”, али био је толико небитан, да га немачка документа уопште не помињу. Међутим, Операција ”Валтер”, у којој је Гестапо ухапсио Тодоровића, била је највећа те врсте на Балкану, док је гестаповски досије ”Валтер” био ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Злочини комуниста против Бога и србског народа…
Izveštaj Državne komisije Republike Srbije kaže, da su partizani posle Drugog svetskog rata likvidirali 416 đaka i studenata, 2892 žena domaćica, jer su im muževi bili četnici, 72 novinara, 857 trgovaca, kafedžija, 345 učitelja, 77 glumaca i umetnika!!!. Još pre početka Drugog svetskog rata, bezbožni komunisti su kovali planove o kasapljenju Kraljevine Jugoslavije i srbskoga naroda. Komunistička partija Jugoslavije je na svojim prvim kongresima otvoreno zauzela stav da treba srušiti Kraljevinu Jugoslaviju kao „tamnicu“ jugoslovenskih naroda. Komunisti su na čuvenom komunističkom kongresu u Drezdenu decidirano odlučili i naveli Srbske Zemlje koje su, posle raspada Kraljevine Jugoslavije i izvođenja njihove revolucije, trebale da postanu države. Na tom kongresu, nažalost, Srbija nije bila pomenuta kao buduća država. Dokumenta pokazuju da je Broz već na zasednju Avnoja 1943. kreirao granice republika nove Jugoslavije, samo je Srbiju ostavio nedefinisanu. To je značilo, da Srbija može da bude samo onolika koliko preostane kad se svi ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Мајор Озне о злочинима у Београду 1944/45. год.
Милан Трешњић Милан Трешњић мајор ОЗНЕ у пензији, Београд Одломак из интервјуа Милана Трешњића, мајора ОЗНЕ и некадашњег генералног конзула СФРЈ у Штутгарту, објављен у листу Круг, бр. 8 од 9. марта 1999. и бр. 9 од 17. марта 1999. Разговор водила Соња Ковачевић Ослобађање Дедиња “Првих петнаест дана по уласку у Београд, Озна је била једини суд и закон. За то време је ликвидирано неколико хиљада сарадника окупатора и грађана. Ја се не осећам кривим, иако сам у томе учествовао.” … Октобар је 1944. године Ушао сам у Београд на коњу, није био бео, али је био прелеп. У Младеновцу ме је опколила јединица Руса и са упереним пушкама тражила да им предам коња. Њихови коњићи су били комични, кржљави, ниски. – Дај ми коња, нареди Рус. – Шта ће теби коњ, мени треба коњ! Пошто сам знао руски, јер сам био у VI дивизији, једином батаљону оформљеном у част војне совјетске мисије, и ја подвикнем: – Ја сам официр! – Какав официр? – НКВД-а! Кад ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Први део Истина “Стрељања Историје”
Први део Истина “Стрељања Историје”: “Почињена зла која захтевамо да се прокуну и казне била су толико умишљена, толико натопљена мржњом, толико разорна, да цивилизација неће опстати ако та зла буду занемарена и поновљена.” (“The wrongs which we seek to condemn and punish have been so calculated, so malignant, and so devastating, that civilization cannot tolerate their being igored, because it cannot survive their being repeated.”) Према овом часном и одговорном цивилизацијском захтеву за Идеале Победе Другог светског рата Роберта Џексона (Robert H. Jackson), истражног судије Нирнбершког трибунала (Nuremberg prosecutor) на процесу Нацистима 1945, и блиском сараднику америчког председника Хари Трумана – у односу на Равноправност Права сваког народа да слободно битише у Правди и Праведности послератне цивилизације; и у односу на легитимитет Истине и Историјске Истине Другог светског рата; и поготово у односу на мржњу према Праву Српског Народа на постојање и живи као Нација у сопственој држави – јесте почињена најгрознија издаја ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Партизани и усташе убијали четнике и цивиле!
Масовна гробница на узвишењу Шибови код Бањалуке у којој су кости око хиљаду зверски убијених војника, припадника црногорских четника којима је командовао Павле Ђуришић, али и жена, стараца и деце, само је једна од многих неоткривених – уверава историчар др Александар Стаматовић. Он, у разговору за „Новости“, наводи и да су црногорске и босанско-херцеговачке четнике током мучног егзодуса, на путу ка Словенији сустизали и убијали и усташе и партизани. – Крајем новембра 1944. године Павле Ђуришић је на основу консултација са Дражом Михаиловићем донео одлуку о покрету четничких трупа из Црне Горе ка Босни. Тако је 2. децембра извршено њихово окупљање из јужне и централне Црне Горе у околини Подгорице које су бројале око 7.000 бораца. Њима се прикључило и око 3.000 жена, деце и стараца из четничких породица, каже Стаматовић. – Придружио се и митрополит црногорско-приморски Јоаникије Липовац са 56 свештеника и монаха. То није био коначан број, јер су поред ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Насиље на сваком кораку
Убиство аустријског надвојводе Франца Фердинанда и његове супруге Софије је изазвало насилне антисрпске демонстрације гневних Хрвата и муслимана тог истог дана, 28. јуна 1914, и већим делом сутрашњег дана. Ово је довело до дубоке међуетничке подељености каква није забележена у дотадашњој историји. Руља је усмерила свој бес ка пословном простору у власништву знаменитих Срба, Српској православној цркви, школама, Српском културном друштву “Просвјета”, које је имало своје просторије у готово свим већим градовима, банкама и редакцијама српских новина. Током насиља у многим местима било је и мртвих. Предвече, 28. јуна 1914. године у Загребу је била несносна спарина. Али то не спречава неколико стотина Загрепчана, после вести да је у Сарајеву убијен престолонаследник Фердинанд, да крену у рушилачки поход. Главни хушкачи су праваши који позивају на обрачун са велеиздајницима Србима. Скандира се “Доле са Србијом! Осветимо хрватског престолонаследника! Доле убице! Напоље из Загреба!” Новинар и члан уредништва пројугославенског листа “Обзор” Јосип Хорват овај ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Да ли су комунисти помагали усташама?
Među prvim zemljama s kojima je Sovjetski Savez uspostavio diplomatske odnose bila je fašistička Italija. Rim i Moskva, iako su im ideologije bile suprotne, jedno vreme imale su istovetan cilj: uništenje evropskog poretka utvrđenog međunarodnim mirovnim ugovorima. U okviru tog cilja poklopio se zajednički interes da je neophodno rasturiti Jugoslaviju kao “veštačku versajsku tvorevinu”. Sprovodeći svoju politiku i preko Kominterne, Staljin je loše procenjivao da mu od fašizma ne preti nikakva opasnost, jer je okrenut protiv zemalja zapadne demokratije. Bio je ubeđen da će se ta dva buržoaska bloka međusobno uništavati i da bi takav njihov odnos pomogao u “izvođenju” svetske revolucije. Zato je sa Italijom najpre došlo do saradnje na organizovanom terorizmu. Boljševici su opravdavali terorističke akcije pojedinaca, tvrdeći da bi ubistva pojedinih predstavnika režima mogla da zaplaše i dezorganizuju državnu vlast. U svojoj politici razbijanja Jugoslavije, Kominterna je podržavala i podsticala nacionalne organizacije i grupe na Balkanu koje su se ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Pasja groblja žrtava komunizma
Beograd i veći gradovi u Srbiji posuti su neobeleženim masovnim grobnicama, punih kostiju nevinih žrtava komunističkog terora s kraja Drugog svetskog rata. Zapanjujuća je sličnost sa zločinom u Srebrenici, počinjenim 50 godina kasnije. Nedavna presuda prvom predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću ponovo je otvorila pitanje zločina u Srebrenici, koji su počinile snage pod komandom generala Ratka Mladića, oficira nekadašnje Jugoslovenske narodne armije, a poslednje tri godine karijere i Vojske Republike Srpske. Drljavi, američki, pristrasni i kakav god Haški tribunal ipak je osudio većinu nalogodavaca i neke neposredne izvršioce tog stravičnog zločina, grobovi ubijenih su obeleženi i podignut im je spomenik. Nema spomenika žrtvama, ali biće spomenika zločincima U Beogradu ne postoji nijedan državni spomenik hiljadama ljudi koji su streljani bez suđenja, ali se zato planira podizanje spomenika organizatorima i naredbodavcima masakra Aleksandru Rankoviću i Slobodanu Peneziću Krcunu, koji se u delu naroda još uvek doživljavaju kao velike srpske patriote. U Šapcu, pored mosta ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Титова сахрана 8. маја 1980. године: Највећи скуп убица и диктатора
Многе од 124 државне делегације, у којима се налазило и 38 шефова држава или влада, чиниле су такве личности чије ступање на тло Србије, у најмању руку, не би требало да служи на понос На подсећање да је 4. маја пре 36 година “умро друг Тито“, један члан форума на сајту “Погледи“ одговорио је: “Тај још није умро“. И заиста, догађаји током сваког 4. маја подсећају нас на комунистичку паролу из 1980-тих година, која је гласила: “И после Тита – Тито“. Много воде је протекло Савом и Дунавом од тада, а судећи према водећим медијима, и даље се негује култ диктатора, који је у ствари био један од највећих непријатеља Србије у историји. Ове године, један од ретких изузетака је фељтон Пере Симића у “Новостима“ о мрачној Титовој улози у вези концентрационог логора Јасеновац. Иначе доминира афирмативно приказивање овог масовног убице и диктатора, уз несмањени темпо репризирања партизанских филмова, у којима је ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Стара шумадијска кућа и стари вајат из села Овсишта (Јошаница)
Прилажемо фотографиje старе шумадијске куће и вајата из села Овсишта Горње Овсиште, Јошаница Аутор фотографије: Владислав Б. Сотировић Снимци из 2009. г. (прва фотографија) и 2015. г. (све остале фотографије), август месец Сва ауторска права задржана од стране Владислава Б. Сотировића © Vladislav B. Sotirovic 2009 & 2015 Save
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Зашто Путин дискриминише косовске Србе?
На билатералном састанку председника Русије и званичних представника Европског јеврејског конгреса 19. јануара 2016. године, Јевреји замолише Владимира Путина да предузме потребне кораке зарад побољшања генерално лошег положаја јеврејске заједнице на Старом континенту. И гле, председник Путин, не баш у шали, позва све европске и Јевреје из целог света а што су отишли из СССР-а  да напросто емигрирају у Русију. На први поглед, веома племенит па чак и демократичан потез руског председника. Али... Хајде да мало проанализирамо целу ствар. По представницима Јевреја, постоје бар две "несношљивости" положаја Јевреја у Европи, због: 1) антисемитизма, и; 2) прилива муслиманских имиграната са Блиског истока у Европу. Стога су ова и оваква два разлога, по Јеврејима, сасвим довољна за исељавање из Европе, а по председнику Путину, да их позове да емигрирају у Русију. Овде нећемо разматрати зашто европски Јевреји не желе да се иселе у своју националну државу - Израел (нити у САД), већ нас интересује ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Тито у 42. Вражјој дивизији
Титова сарадња са Немцима
*Равногорци Горске краљеве гарде из села Овсишта код Тополе (1941-1945)
Ово је прави Валтер – четнички потпуковник!
Фалсификат – Партизански (титоистички) филмови!
Злочини комуниста против Бога и србског народа…
Мајор Озне о злочинима у Београду 1944/45. год.
*Путна мрежа Општине Топола са селом Овсиштем
Први део Истина “Стрељања Историје”
Партизани и усташе убијали четнике и цивиле!
*Насиље на сваком кораку
Да ли су комунисти помагали усташама?
*ОЗНА: “Књига стрељаних” – Нишко подручје
Pasja groblja žrtava komunizma
Титова сахрана 8. маја 1980. године: Највећи скуп убица и диктатора
Српске новине, Бр. 695, децембар 2016. г., Чикаго, УСА
“Српске новине”, бр. 688, октобар 2015. г.
*Стара шумадијска кућа и стари вајат из села Овсишта (Јошаница)
*Интервју Владислава Б. Сотировића: Косовски сценарио за Македонију
*Зашто Путин дискриминише косовске Србе?

Share