*Ko je Vojislav Šešelj?

kumovi

Vojislav Šešelj je prvi put došao u Beograd januara 1983. g. Tom prilikom Vuk Drašković pravi intervju sa njim, za “Omladinske novine”. Na pitanje “šta je po nacionalnosti?”, Šešelj je odgovorio: “Jugosloven”.

Po izlasku iz zatvora u Zenici i preseljenju u Srbiju, Šešelj postaje član “Hrvatskog sociološkog društva” i drži seriju predavanja u Zagrebu, kao član “Hrvatskog sociološkog društva”.

Početkom 1988. g. u porti manastira Ljubostinja, Vuk Drašković, Milan Komnenić, Danko Popović i još neki, uče Šešelja kako se krsti po pravoslavnom obredu. On to do tada nije znao.

U junu 1990. g. Šešelj formira takozvani “Srpski četnički pokret”. Kao “četnički vojvoda”, a to zvanje mu je dodelio Momčilo Đujić, prilikom Šešeljevog boravka u Americi, u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, on tokom leta 1990. g., između ostalog, otkopčava šlic i zgranutim prolaznicima pokazuje svoj “vojvodski”. Besan na Beograđane koji su ga tada smatrali običnim cirkuzantom i uličnim siledžijom, psovao im je majku srbijansku i cigansku. Činio je to uvek u pratnji svojih poslušnih gorila, odnosno telohranitelja.

U julu 1990. g., u Studentskom gradu, bejzbol palicama je, sve dok nisu pali u nesvest, tukao svoje članove stranke Nedeljka Ašcerića i Vlatka Mrkajica. Naravno, telohranitelji su ih drzali za ruke dok ih je Šešelj premlaćivao.

U avgustu 1990. g., opet uz pomoć svojih telohranitelja, pretukao je i jednu devojku – sportistkinju. Pre toga ona ga je išamarala i džudo zahvatom tresnula o asfalt.

Tokom cele 1990. g. sa grupom siledžija ometa skupove demokratske opozicije u Beogradu.

Aprila 1992. g., sa svojim telohraniteljima, poteže oružje na taksiste koji su štrajkovali pred Saveznom skupštinom i naziva ih bandom i stokom.

Juna 1992. g. tukao je, opet u pratnji svoje telesne garde, učitelje i nastavnike pred Skupštinom Srbije, koji su protestovali zbog bednih plata.

U julu 1992. g. poteže pištolj i na beogradske studente.

NAPRASNA SMRT VOJINA VULETIĆA

Jos nije odgonetnuto zbog čega je Vojin Vuletić, čovek koji je bio najodaniji Šešelju i uz to i potpredsednik “Srpske radikalne stranke”, naprasno umro u jesen 1992. g.

Pokojni Vuletić je na neki način došao u posed jednog pisma od 2. travnja 1991. g., sa pečatom vinkovačkog HDZ-a i potpisom izvesnog “Gavrana”.

Stoka SeseljNaime, neko je 9. marta 1991. g., za vreme velikih demonstracija, opljačkao nekoliko zlatara u Beogradu i to zlato je posebnim kanalima prebačeno Hrvatima. Primopredaji je prisustvovao tadašnji tajnik HDZ-a Zdenko Mijak i o tome obavestio regionalnog šefa policije Josipa Kira u Osijeku. Međutim, neplanirano nekome u Beogradu isplaćeno je na ruke 300.000 maraka, pa je Kir poveo istragu oko toga. Zatražio je pismeno objašnjenje od izvesnog “Gavrana”, a “Gavran” je odgovorio da je nalog o isplati dobio od “Lisice” i upozorio Kira da ćuti o celoj stvari.

To pismo hrvatskog obaveštajca “Gavrana” doslovce glasi:

“Uvaženi gospodine Kir,

Povodom Vaših optužbi da si priuštujem nekontrolirano rasipanje novca, dajući tisuće i tisuće maraka kriminalcima na ruke i bez ikakve potvrde, ubijeđen sam da niste informirani ili to ne kanite biti. Točno je da sam si priuštio nešto slično, ali po šifriranoj zapovjedi od Lisice. Tih 300 tisuća maraka primili su ljudi našeg covjeka u Bgd, za usluge počinjene 9. ožujka.

Vi nedvojbeno znate da “vojvoda” radi za nas i da su nam njegovi ljudi isporučili zlata i ostalih dragocjenosti opljačkanih na dan demonstracija u pet puta višoj vrijednosti od nagrade koju su dobili. Unatoč tome, neodgovornim izjavama dovodite operaciju u opasnost.

Molim Vas da Vaše žbire u mom štabu ušutkate i za sve u vezi sa ovim izvolite se obratiti Lisici.

Za dom spreman.

Vinkovci, 2. travanj 1991. godine”.

U svojstvu potpredsednika “Srpske radikalne stranke”, Vojin Vuletić traži objašnjenje od Šešelja da li se, možda, to pismo odnosi na njega. Vojin Vuletić, tom prilikom, takođe traži od Šešelja da mu objasni još jednu misterioznu činjenicu. Naime, u jeku već krvavoga rata između Srba i Hrvata, u leto 1991. g., ustaške paravojne jedinice bile su zarobile Šešelja. Oduševljeno je javljeno Zagrebu kako je uhvaćena krupna zverka, ali je iz Zagreba smesta naloženo da se Šešelj pusti. Vuletiću je ovo bilo veoma sumnjivo i tražio je od Šešelja objašnjenje. Pošto objašnjenje nije dobio, napustio je demonstrativno stranku i ubrzo potom naprasno umro.

HRVATSKO PREZIME

U svojstvu predsednika “Srpske radikalne stranke”, Vojislav Šešelj u martu 1992. g. odlazi u Madrid, na sastanak sa jednim probisvetom, izvesnim Dolgorukim, kome je tada ponudio krunu Nemanjića i Karađorđevića. Šešelj je, naime, u to vreme bio vatreni monarhista.

Organizator ove Šešeljeve posete i njegov pratilac tokom celog boravka u Madridu bila je gospođa Mirjana Zelen-Maksa, najbliza savetnica hrvatskog predsednika Franje Tuđmana. U tom momentu Hrvatska je već bila međunarodno priznata, a rat u “Srpskoj Krajini” je besneo. Mirjana Zelen-Maksa, Tuđmanova savetnica, je ta koja organizuje i Šešeljevo učlanjenje u jednu katoličku masonsku ložu u Španiji. O svemu ovome opširno je izveštavala i štampa.

Kao što je poznato, podigla se bila i velika prašina u Skupštini Srbije i otvoreno su iznošene sumnje da je Vojislav Šešelj hrvatski čovek u Beogradu. Na te sumnje, Šešelj preko jednog svog člana u “Srpskoj akademiji nauka i umetnosti” obezbeđuje uverenje da je on Srbin. Akademija nauka nije međutim ni matični ured, ni crkva. “Rodni list” izdaju matičari i sveštenici, a ne akademici. Postavlja se pitanje: zašto Šešelj nije pokazao pred Skupštinom ni “Rodni list”, niti “Krštenicu”.

Pre dolaska Josipa Broza u Srbiju prezimena Broz nije bilo u Srbiji. Neka Vojislav Šešelj navede jednog jedinog rođaka u Srbiji. On je, koliko znamo, jedini Šešelj u Srbiji. Telefonski imenici Zagreba, Osijeka, Zadra, Šibenika, Splita, puni su prezimena Šešelj. Spomenućemo samo neke od njih: Stanislava Šešelj, ulica Josipa Duvačića 9, Zagreb; Stjepan Šešelj, ulica Lea Rukavine 4, Zagreb; Vlatko Šešelj, ulica Šubićeva 62, Zagreb; Marija Šešelj, ulica Maslarićeva 6, Zagreb; Krešimir Šešelj, Ludvetov brijeg 16, Rijeka; Vlado Šešelj, Save Jugobujkove 12, Rijeka; Fabijan Šešelj, ulica Slobodana Macure 20 d, Zadar; Franjo Šešelj, ulica Josipa Kolanovica 4, Zadar; Marijana Šešelj, ulica Rivnica 4, Zadar; Romano Šešelj, Velebitska 16, Zadar; Tomislav Šešelj, ulica Branimirova obala 2/10, Split; Branka Šešelj, ulica S. Končarevića 2, Zadar; Ivan Šešelj, Put Murvice 39, Zadar; Marija Šešelj, Slobana Macure 20 d, Zadar; Rade Šešelj, I. Milutinovića 1d, Zadar …

Svi ovi Šešelji su Hrvati i katolici i ne spore svoje rođačke veze sa “četničkim vojvodom” Šešeljem u Srbiji.

Šešelj je za Srbiju koja će se graničiti sa Nemačkom. Hoće da posle svega, srpsku omladinu gurne u rat sa NATO-paktom, tobože sa ciljem da protegne naše državne granice do nemačkih državnih granica. Krije od Srbije da je rodno mesto njegovoga oca samo dvadesetak kilometara daleko od Trebinja, u Hercegovini, pod vlašću Hrvata. Ne može da od Hrvata oslobodi svoje selo, a hoće da srpska omladina gine za zajedničke granice Srbije i Nemačke.

HRVAT ŠEŠELJ SAHRANIO SRPSKU DRŽAVU U HRVATSKOJ

Vojislav Šešelj se već uveliko predstavljao kao četnički vojvoda i kao Ravnogorac, kada je 1988. g. štampao svoju knjigu: “Pledoaje za demokratski Ustav”.

Evo kako je te 1988. g. četnički vojvoda i Ravnogorac Vojislav Šešelj, predlagao da glasi novi Ustav Jugoslavije:

“Jugoslavija je federativna država republikanskog oblika, demokratskog političkog sistema i socijalističkog društvenog uređenja”. (Član 1).

“Grb Jugoslavije predstavlja polje okruženo zlatnim klasjem. Klasje je u podnožju povezano trakom plave boje na kojoj je ispisan datum: 1. decembar 1918. Između vrhova klasja je petokraka zvezda crvene boje sa zlatno-žutim okvirom.” (Član 2).

Taj “četnički vojvoda” otvoreno je, znači, za petokraku i za socijalističko državno uređenje. Ovo narod u Srbiji ne zna, jer Šešeljeve knjige u Srbiji niko ne čita.

13100822_1734655436779198_3956733207107550525_nU svojoj knjizi “Osvajanje slobode”, štampanoj 1988. g., Šešelj objavljuje i svoj intervju londonskom “Obzerveru”. On, doslovce, kaže: “Od malena sam vaspitavan u komunističkom duhu, kroz ukupan obrazovni sistem, omladinske radne akcije, partizanske marševe, ferijalna ljetovanja, dostupnu literature, itd. Kao ubijeđeni komunista, marksista i lenjinista, bio sam aktivista omladinske i partijske organizacije. Pisao sam u osnovi apologetske tekstove političko-teorijske i sociološke sadržine i objavljivao ih u nizu jugoslovenskih listova i časopisa”.

Rekosmo vec da je 1987. g. Šešelj postao član “Hrvatskog sociološkog društva“. U knjizi “Ko je ko u Srbiji”, nalazi se podatak da je, po prijemu u “Hrvatsko sociološko društvo”, Šešelj bio upućen, između ostalog, u Manhajm, u tadašnju Zapadnu Nemačku na obuku. Kakvu obuku? Da li je tada obučen da zagovara smrt Srbije, lansirajući pokliče o etničkim čišćenjima, genocidu i o zajedničkim granicama sa Nemačkom. Da li je tada uvežbavan za poteze od kojih su Srbija i srpski narod imali samo štete.

Narod je zaboravio da je tokom 1992., 1993. i 1994. g. Šešelj uporno predlagao i tražio da miniramo Hidroelektranu Đerdap! Tobože da na taj način sprečimo plovidbu Dunavom. Zagovarao je katastrofu neviđenih razmera.

Šešelj je taj koji je sahranio plan “Z-4″. Po tom planu, “Republika Srpska Krajina” praktično je od međunarodne zajednice dobila status države u državi. “Republika Srpska Krajina“ imala je pravo na svog Predsednika Republike, svoju Vladu, svoj Parlament, imala je pravo da direktno delegira svoje predstavnike u Sabor Hrvatske i u Vladu Hrvatske. “Republika Srpska Krajina“ imala je pravo i na svoju nacionalnu monetu i na posebne pasoše. Građani “Republike Srpske Krajine“ imali su pravo da, istovremeno, budu i državljani Srbije. Vojislav Šešelj je taj koji odlazi u “Srpsku Krajinu“, krstari s kraja na kraj “Srpske Krajine“, galami da se taj plan ne sme prihvatiti, da je on protiv srpskih nacionalnih interesa. On organizuje diverzije na autoputu Beograd-Zagreb, on organizuje diverzije na železničkim prugama i on je taj koji je presudno uticao da odgovor srpskog rukovodstva u “Republici Srpskoj Krajini“ bude negativan i da plan “Z-4” bude odbijen. Ubrzo posle toga usledio je vojnički slom Krajine, što Šešelja nimalo nije potreslo. Kao da je sve i radio da Srbi odu iz “Srpske Krajine“ i da dožive tako strašan poraz i nesreću.

Vojislav Šešelj je taj koji je lansirao laž o tajnom Teslinom oružju kojima raspolažu srpske snage u Bosni i u “Republici Srpskoj Krajini“. Stotine hiljada ljudi poverovale su u te laži koje su skupo koštale srpski narod.

Vojislav Šešelj je taj koji lansira laži o velikoj pomoći koju će dobiti od Žirinovskog, o desetinama hiljada Kozaka koji će doći u Bosnu da stvaraju Veliku Srbiju.

Nema ničeg, nema nijedne jedine reči u njegovoj političkoj strategiji, nastupima, a da nije u biti, u suštini, uperena najdublje protiv interesa srpskog naroda i protiv Srbije.

POD TOPLIM OKRILJEM JUGOSLOVENSKE LEVICE

Vojislav Šešelj je na proteklim izborima dobio onoliko glasova koliko je njegova stranka dobila i na izborima 1992. g. Setimo se Šešeljevog programa iz 1992. g. On je tada obećavao: srpsku Bosnu, srpsku Hercegovinu, srpsku Baniju, srpsku Baranju, srpski Kordun, srpsku Liku, srpsku Slavoniju, srpsku Dalmaciju. On je tada govorio da će se, on lično, u jednome danu kupati u srpskom moru, kod srpskog Dubrovnika, srpskog Splita, srpskog Zadra, srpskog Šibenika (uzgred, Vojislav Šešelj uopšte ne ume da pliva). On je tada govorio da će pred trupama radikala Hrvati izgubiti pamet, da ce poludeti i svi dobrovoljno poskakati u Jadransko more i utopiti se, a on će u roku od nekoliko meseci duž srpske Jadranske obale naseliti milion Srba iz Rumunije. Jedini on je pronasao milion Srba u Rumuniji. Na žalost, ove velike laži donele su mu izborni uspeh. Narod srpski je čedan kao dete, ima čistu dušu i ne pretpostavlja da postoje varalice ovakvoga kalibra. Varalice koje lansiraju krupne laži koje se ne mogu odmah proveriti.

Ove godine, Vojislav Šešelj je ponudio Srbiji progon NATO vojnika iz Bosne i zajedničke granice sa Nemačkom. Ove godine Vojislav Šešelj je ponudio Srbiji da će rešiti sve njene ogromne probleme, da će usrećiti i zaposlene i nezaposlene, i žedne, i gladne, i bose, i penzionere i bolesne, i učitelje, i profesore, i seljake, i devizne štediše, naprosto tako što će radikali prodavati placeve po Srbiji, Titove knjige i štafete, pa će na taj način doći do ogromnih para, pa će na taj način, preko noći, da usreće Srbiju.

Lansirao je i film o radikalskom čudu u Zemunu. Jeste čudo, ali od bezakonja i od kriminala. Mnogim seljacima, domaćinima, otima se zemlja i prodaje ratnim profiterima iz “Kninske Krajine”. Sirotinja od Šešelja nema šta da traži. Rasprodajom tuđe otete zemlje, rasprodajom čak i centralnih zemunskih ulica, otimačinom stanova, prema nekim podacima koji su se ovih dana pojavili u javnosti, inkasirao je više od 200 miliona maraka. Samo deseti deo toga uplaćen je u opštinsku kasu, a sve ostalo zadržao je za sebe i za reklamiranje svojih suludih antisrpskih projekata.

Treba postaviti i ovo pitanje: otkuda mu pare da tako redovno stampa “Zemunske novine” (pise da je to list Zemunske opštine) u milionskim tiražima, i da te milionske tiraže, čije štampanje košta milione maraka, deli besplatno po Srbiji. Među koricama nema ničeg sem njegovih fotografija i reklamiranja suludih projekata protiv srpskog naroda i reklamiranja laži, uvreda i klevetanja svih ostalih u Srbiji, a pre svega “Srpskog pokreta obnove” i njegovog predsednika.

Građani Srbije ne znaju istinu. Ne znaju je zbog toga što državna propaganda i ovaj režim odavno štite Vojislava Šešelja. On je u veoma bliskim odnosima sa JUL-om i u JUL-u je ocenjeno da je Vojislav Šešelj taj koji, bez obzira na svoje nacionalno poreklo, može da obnovi izvorni boljševizam u Srbiji, onaj boljševizam iz 1945. g.

JUL se drži tradicije. Srbi daju komuniste, a Hrvati generalnog sekretara.

Autor: Vojin MAJSTOROVIĆ

Primedba urednika: Originalan članak je napisan nakon avgusta 1995. g. Od strane urednika su obavljene minimalne korekcije teksta tehničkog karaktera.

три срс смрада

Save 

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
*KOSTA ČAVOŠKI: Kako su komunisti uništili državu srpskog naroda
Piše: Kosta Čavoški Nezavisno Kosovo, Republika Vojvodina, Nezavisni Sandžak, tzv. „Crnogorska nacija“ – ove ekstremističke ideje nastale su pod okriljen KPJ. Catena mundi otkriva kako su komunisti razbili državu srpskog naroda. /…/ Dok je KPJ verovala da je Jugoslavija „jedna nacionalna država“ i stajala „na braniku ideje nacionalnog jedinstva i sviju nacionalnosti u zemlji“, nikome nije smetala ni mala ni velika Srbija niti je postavljao pitanje koje su to zemlje srpske a koje nesrpske. Kada se počev od 1924, po nalogu Kominterne, KPJ počela da bori za ukidanje „velikosrpske hegemonije“, započelo je tugaljivo utvrđivanje koje su to zemlje nesrpske (slovenačke, hrvatske, albanske itd.), a koje jedino mogu biti srpske. Time su na posredan način utvrđene i granice neke buduće, avnojevske ili brionske Srbije. Već 1924. godine KPJ je osporila pripadnost Vojvodine Srbiji kada je zaključila da su imperijalistički ugovori o miru „podvrgli ugnjetavanju srpske buržoazije kompaktne mase Mađara, Nemaca i Rumuna u Vojvodini“. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Топлички партизани Ђинђићи и Мићуновићи
Од самог почетка “демократских промена“ 1990. године, невоља је била у томе што је Србија очекивала спас од оних који су је гурали у пропаст… Велику и лепу кућу Сотировића у Прекопуцу узурпирали су партизани Ђинђићи, у њој данас живи мајка Зорана Ђинђића. Драгољуба Мићуновића су као комунисту пребацили у разред више у гимназији. ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Демократска странка је некада, по природи ствари, била антикомунистичка. Њен председник др Милан Грол био је у истој влади са генералом Дражом Михаиловићем, секретар др Брана Ивковић био је на Равној Гори, председник Демократске омладине Милија Јанићијевић био је истакнути Дражин сарадник, члан председништва и народни посланик др Драгић Јоксимовић бранио је Дражу на суду, итд. Међутим, када је последњих дана 1989. године обнављана Демократска странка, на скупу су доминирали комунисти попут Милована Ђиласа, Добрице Ћосића и Драгољуба Мићуновића, као и потомци истакнутих комунистичких фамилија, попут Зорана Ђинђића. Писац Борислав Пекић, који је као демократски омладинац робијао ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Јосип Броз Тито као робијаш
О пореклу Јосипа Броза Тита воде се многе теорије завере, а по многима није био Југословен, ни Хрват, већ неки страни агент. Тако се у све ове приче умешала и ЦИА која тврди да је био Пољак, али те детаље смо колико-толико чули. Ипак у биографији Броза може се пронаћи податак да је био осуђен на 5 година робије, али о томе како је Тито проводио време “иза браве” се мало зна. Телеграф.рс осим фотографија доживотног председника СФРЈ из затвора вам доноси и причу о овом периоду живота МАРШАЛА. Тито се, према историјским подацима до којих је дошао наш портал у јесен 1920. године вратио у Загреб где ступа у редове Комунистичке партије Југославије. Исте године партија је одлуком краља забрањена. Када 1921. остаје без посла запошљава се у млину у месту Великом Тројству где је са својом тадашњом супругом живео до касног пролећа 1925. године. Ту му се родило троје деце. Прво дете ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Србија између српа и чекића
Уочи 20. октобра: Колико је случај Србије и Југославије упоредив са примерима поратне одмазде у Европи?  Уочи годишњицa ослобођења Београда и Србије у Другом светском рату од фашизма  ретко се говори о многим жртвама које су страдале од другог великог зла 20. века – бољшевизма. А када се и пише о овим смутним поратним месецима често се праве компарације и говори  како ни у Западној Европи послератна правда није била уједначена. Наводи се обично пример Француске као земље која је иако демократска ето била подложна ,,етосу одмазде“. На жалост такве компарације су крајње неутемељене и нетачне. Србија и Југославија далеко предњаче у броју побијених у време револуциоанрног терора и освете не само у доносу на  Француску  него и у односу на све земље Источног блока. Како? Улични перформанс у Београду, Теразије 1945. Про­цес де­на­цифи­ка­ци­је на­и­ла­зио је на ма­њи от­пор и мно­го је жу­стри­је во­ђен у зе­мља­ма где на­ци­фа­ши­стич­ка иде­о­ло­ги­ја ни­је би­ла опште при­хва­ће­на. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Руси одлучни да открију сва зверства усташа и нациста у Јасеновцу
Руски академик и историчар Јелена Гускова оцењује да усташки логор Јасеновац, по мучењима и убиствима, није имао премца међу концентрационим логорима у Другом светском рату. Логорашима су резали кожу, а онда су те ране посипали сољу, мучили их глађу и жеђу, излагали ниској температури и тешким физичким радовима – наводи руски академик и историчар Јелена Гускова. „Људи су убијани ножевима, камама, секирама, чекићима, дрвеним маљевима, металним шипкама, мотикама, кочевима, каишевима, вешањем, спаљивањем мртвих у специјалним пећима, а живих у гасним коморама“ – напомиње Гускова у интервјуу агенцији Срна. Оне који су изгубили свест и који су били израњавани – газили су ногама, гушили и давили у Уни и Сави. Гускова верује да ће Међународна комисија за утврђивање истине о Јасеновцу, чији је и сама члан, открити нове архивске материјале, документа и фотографије, које говоре о страшним злочинима нациста и усташа. Она сматра да је број жртава Јасеновца постао политичко питање те да власти Хрватске, у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Злочином против геноцида
Након избора новог председника САД мултимилијардера Доналда Трампа хрватска страна поново захуктава хрватско-српске односе плашећи се просрпске политике новоизабраног председника. Наравно, у оваквим и сличним околностима постоји неписано златно правило борбе против непријатељске стране, а које гласи - напад је најбоља одбрана. Стога одређене националистичке структуре у Липој њиној заговарају покретање нове (ревизионистичке) тужбе проив Србије за наводно изазивање рата против Хрватске 1991. г. као и њену окупацију и почињен геноцид на њеној територији иако је то питање пре неколико година, бар засада, званично решено од стране надлежних међународних органа на штету Хрватске. У доњем тексту би да се потсетимо на тај повесни догађај и дамо неке наше примедбе и оцене истог обзиром да се овде у суштини ради, или би бар тако требало да буде, о пребијању повесних рачуна Хрвата и Срба. Повампирена усташија у Туђмановој обновљеној ендехазији 1990.-их г. Међународни суд правде у Хагу (основан 1899. г.) је само неколико ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Титоизам и патриотизам:  За кога су се борили Брозови партизани?
Једна од највећих и најноторнијих лажи анти-српског и анти-србијанског титоистилког режима након Другог светског рата па све до данас јесте да су југословенски партизани под руководством Јосипа Броза Тита (1892.−1980. г.) водили патриотску борбу за ослобађање земље од страних окупатора и да су југословенски партизани једини водили ту борбу. Међутим, уколико се курталишемо пропагандистичке титоистичке „хисторије“ и повест Другог светског рата на простору Југославије (1941.−1945. г.) сагледамо кроз призму научне и праве историографије долазимо до следећег чињеничног стања које бисмо укратко изнели у доњим редовима. Партизански покрет Комунистичке партије Југославије (КПЈ) под руководством њеног генералног секретара Јосипа Броза Тита се начелно борио за избацивање страних окупаторских формација из Југославије, али ова словом прокламована борба није била главни ратни циљ овог покрета већ само успутно средство за реализацију основног политичког циља КПЈ, а то је било преузимање политичке власти над читавом Југославијом путем оружано-револуционарне борбе како би се касније у послератном периоду остварио ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Истина о Вражјој дивизији
Војним сломом и распадом Аустро-Угарске монархије, нестала је са попришта као војна формација и 42. хрватска домобранска дивизија, али је настала загонетка, која већ скоро један век има последице за српски народ и српски етнички простор. Током Великог рата, изникли су из редова њених, окупаторски управници у БиХ, Црној Гори и Србији, а после завршетка рата и стварања заједничке државе, тројица политичких вођа. Имали су различиту политичку развојну каријеру, али заједнички антисрпски предзнак  и ратовање у редовима 42. домобранске дивизије КуК „казнене експедиције“. Јединство утицаја свештенства РКЦ и идеологије ХСП (Хрватска странка права) као изразито клерикалне и антисрпске настало је још пре Великог рата, јер је већина резервних официра из 42. хрватске домобранске дивизије била активна у ХСП. То ће се драстично испољити ратним злочинима над српским народом у Великом рату. У злочинима почињеним и у аустро-угарској монархији и у Србији, предњаче примерима својим, старешине у 42.хрватској домобранској дивизији. Генерал-пуковник Стјепан пл. Саркотић ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Рођени ујак Бориса Тадића је оснивач усташке Црне Легије, Јуре Францетић!
Борис Тадић је рођен 15. јануара 1958. године у Сарајеву (БиХ) од оца Љубе Тадића и мајке Невенке Францетић. Касније је овај детаљ, да му је мајка из усташке породице Францетић, промењен од стране безбедносних служби, за које је Борис ради(о), у Кићановић. Има и рођену сестру Вјеру. Отац Бориса Тадића је из рата изашао са чином капетана ОЗН-е (Одељење за заштиту народа, претеча свих каснијих безбедносних служби СФРЈ, прим. ред.) и сејао је смрт међу Србима Пивљанског краја, те као носилац Партизанске споменице ускоро добија и чин пуковника ОЗН-е! Друг Љуба се повлачи из Сарајева у Београд, где га шаљу да учествује у писању новог програма партије (КПЈ). По успешном завршетку писања новог програма, а на препоруку другова Едварда Кардеља и Вељка Влаховића, Љуба постаје редован професор филозофије, политике и права (касније преиначено у социологија) на Филозофском факултету у Београду. Супруга Невенка се запошљава као неуропсихијатар у Палмотићевој улици у Београду. Младог ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Руско ордење Брозовим колаборационистима са фашизмом
Руковање усташа и партизана у Босни 1942. г. У амбасади Руске Федерације у Београду је 19. фебруара 2015. г. одржан свечани пријем поводом празника „Дана Браниоца Отаџбине“ а којом приликом је амбасада Русије доделила одликовања „српским ветеранима Другог светског рата“ за њихов допринос заједничкој совјетско-југословенској (српској) борби против фашизма (како то стоји на званичном сајту амбасаде Русије у Србији). Међутим, овде се под плаштом „српских ветерана“ из Другог светског рата крију Брозови партизани који су у току самог рата пре свега тесно сарађивали са хрватским нацистичким усташама па чак и са Немцима, а најмање се борили управо против фашизма. Овом приликом нећемо улазити у разлоге горње одлуке руских дипломатских представника у Србији али бисмо скренули пажњу на чињеницу да се и након 70 година од завршетка Другог светског рата његова истинска суштина на југословенским просторима и даље фалсификује и прекраја по квази-историографским аршинима Брозове пре свега антисрпске титологије. Југословенска послератна историографија у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Фукара: Колекција фотографија
Винстон Черчил. Британска фукара која је у току Другог светског рата на власт у Србији и Југославији довела словеначко-хрватску багру од Јосипа Броза Тита и његове пречанске партизане. Черчил је по жељи Броза мучки и бесомучно бомбардовао Србију у пролеће и јесен 1944. г. како би аустроугарски каплар лекше освојио Србију. Черчил је из дна душе мрзео и Србе и Србију још од времена Првог светског рата   Аустроугарски каплар из Хрватског Загорја за говорницом Првог конгреса УСАОЈ-а у босанском Бихаћу, 27. децембра 1942. г. на територији Независне државе Хрватске коју су му као "слободну" уступиле усташе Анте Павелића. Иза говорнице се налази карта Југославије на којој су означене тзв. "ослобођене" територије од стране његових партизана. Јасно је да Броз није имао скоро никакву подршку у Србији него само преко Дрине на усташкој територији где је од режима у Загребу и добијао "слободне" територије на којима је проглашавао "Совјетске републике" Самопроглашени маршал ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Велеиздајник Вучић у интервјуу за “Wall Street Journal” најавио брисање Косова из Устава Србије!
Домаћи медији у потпуности су игнорисали Вучићев интервју за амерички “Wall Street Journal” у којем је најавио брисање Косова из Устава Србије. Вучићева скандалозна изјава да ће покренути иницијативу за брисање Косова из Устава Србије зарад европских интеграције изгледа да није посебно интересантна домаћим медијима – намерно или случајно, просудите сами. У тексту се наводи да премијер Србије, Александар Вучић, “показује знаке” да ће предложити измене Устава којима ће се избацити одредба о Косову као српској покрајини зарад стицања чланства у Европској унији. “Wall Street Journal” (WСЈ) напомиње да се Вучићева влада противи признавању независности Косова, али додаје да би овај потез олакшао процес признавања Косова некој будућој српској администрацији. Вучић је у интервјуу за WСЈ још додао да не искључује могућност измене преамбуле Устава у којој пише да је “Косово саставни део територије Србије”. WСЈ подсећа да су српски медији прошлог месеца известили да је Вучић говорио о променама Устава у наредне две, три ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Покушај данашње диктатуре лажи да настави злочиначку оперету Брозовштине!
Шта заиста значи диктатура диригованог медијског дречања против рехабилитације суђења Дражи Михаиловићу? Иако лаж криминализације и њена лоботомистичка контрола мисли немају никакав легитимитет, ипак... Лажљивци врече ли врече: Ми смо једина истина, истина је само оно што ми кажемо! Наравно, узурпатори никад не сматрају себе узурпаторима, међутим... против кога врече узурпатори? Врече против оног дела Српског Народа који је одбио и одбија да живи лаж! Виђено из те реалности, из “Полемике – Зашто је рехабилитација генерала Михаиловића ипак више морално него политичко питање”(1) и “Око чега полемише Мирослав Лазански”(2), уз велико поштовање аутора наведених написа, Г. Стефана Каргановића... ипак... ничу круцијална суштинска питања о “излечењу”! Зато што се ради не само о “нацији” – већ о “излечењу” Поштења Српског Националног Духа и “излечењу” Поштења Истине! Према томе, круцијална су питања: “Излечење” од чега? “Излечењe” кога? Из тога произилази још једно круцијало питање: Да ли је рекламирано “помирење” логично... или је бесмислено? Зашто ова питалица? ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Злочини комуниста против Бога и србског народа…
Izveštaj Državne komisije Republike Srbije kaže, da su partizani posle Drugog svetskog rata likvidirali 416 đaka i studenata, 2892 žena domaćica, jer su im muževi bili četnici, 72 novinara, 857 trgovaca, kafedžija, 345 učitelja, 77 glumaca i umetnika!!!. Još pre početka Drugog svetskog rata, bezbožni komunisti su kovali planove o kasapljenju Kraljevine Jugoslavije i srbskoga naroda. Komunistička partija Jugoslavije je na svojim prvim kongresima otvoreno zauzela stav da treba srušiti Kraljevinu Jugoslaviju kao „tamnicu“ jugoslovenskih naroda. Komunisti su na čuvenom komunističkom kongresu u Drezdenu decidirano odlučili i naveli Srbske Zemlje koje su, posle raspada Kraljevine Jugoslavije i izvođenja njihove revolucije, trebale da postanu države. Na tom kongresu, nažalost, Srbija nije bila pomenuta kao buduća država. Dokumenta pokazuju da je Broz već na zasednju Avnoja 1943. kreirao granice republika nove Jugoslavije, samo je Srbiju ostavio nedefinisanu. To je značilo, da Srbija može da bude samo onolika koliko preostane kad se svi ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Povodom Dana mladosti: Zašto je Titu bila važna samostalnost Kosova
Najveći problem sa Titom je što su njegov lik i delo i dalje ovejani misterijom i tajnom. Istoričari i istraživači poslednje dve i više decenija pokušavaju da osvetle ko je zaista bio Josip Broz, i šta je zapravo ostavio iza sebe. Piše Veljko Miladinović Datum: 25/05/2016 Dan mladosti, iliti Titov rođendan koji to nije, ali smo voleli tako da ga doživljavamo, praznik je za neizlečive jugonostalgičare koje nikada nije napuštala ljubav prema Titu. Posle dve i po decenije teške političko-ekonomske krize na „zapadnom Balkanu" - ah, kako bi de Tito prevrnuo u grobu da čuje ovaj izraz - popularnost „druga Starog" konstantno oživljava širom nekadašnje države sa šest buktinja. To nije samo odraz ideološke reinkarnacije komunizma ili socijalizma sam samoupravljanjem i ostalim derivatima. Zapravo, nema nikakve veze s tim. Istorijski otklon, i proteklo vreme "koje leči sve", nose sa sobom i tu nus pojavu relativizacije (i hipsterizacije) diktatorskih, totalitarnih ili autoritarnih sistema - ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Службеници неће ћирилицу
Закон слабо брине о српском језику и писму, а у пракси се чак ни тако благи параграфи не поштују. Лингвисти упорно траже да се пропишу језичка правила за рекламе, медије, приватни сектор... СРПСКО писмо, ћирилица - мртва слова на папиру, и буквално! То што постоји какав-такав закон који каже када би морала да се користи, што ју је Устав ставио на високо место и заштитио, не значи ништа када се, без казне, ова правила свакодневно крше. Пред судије за прекршаје, као велики изузетак, стигне понекад пријава због непоштовања службеног писма, и то углавном против приватника који нису на прописан начин истакли натпис своје фирме (реклама може да буде латиничка, али основне информације обавезно морају бити исписане ћирилицом). То што поједина јавна предузећа, научни институти, факултети и други који су на државном буџету, или их је држава бар основала, имају латиничке сајтове на интернету, нико не може ни да казни. Важећи закон који ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Како су Сава Ковачевић и Драгица Правица заиграли коло над побијеним жртвама Радачког Бријега
„Када је након првог плотуна један од стрељаних, док му је крв шикљала из груди, узвикнуо ‘Живјела Русија!’ – пришао му је Сава Ковачевић с пиштољом у руци и, уз ружну псовку, испалио му неколико хитаца у главу. Драгица Правица је, на запрепашћење присутних, проверила да ли је смртна казна ваљано извршена, пуцајући из пиштоља у мртве људе. Најтужније и најружније било је коло које се ухватило око побијених људи, ни кривих ни дужних…“ О трагичном 27. фебруару 1942. године, који памти Радачки Бријег на Љубомиру, дуго се и упорно ћутало. Недужне жртве задесио је удес многих које су остављене у дубокој анонимности „погрешне стране историје“ – усљед сложених а промјенљивих политичких и ратних околности, а захваљујући пракси: да их по правилу тумаче само побједници. Тим прије ако је виновнике тих злочина посљератна партијска митологија овјенчала ореолима народних хероја, као што је и био случај са љубомирским. У одмазди за раније ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*KOSTA ČAVOŠKI: Kako su komunisti uništili državu srpskog naroda
*Топлички партизани Ђинђићи и Мићуновићи
*Јосип Броз Тито као робијаш
Србија између српа и чекића
“Српске новине”, бр. 692, јун 2016. г.
“Српске новине”, бр. 691, април 2016. г.
*Руси одлучни да открију сва зверства усташа и нациста у Јасеновцу
Злочином против геноцида
*Титоизам и патриотизам: За кога су се борили Брозови партизани?
*Истина о Вражјој дивизији
Рођени ујак Бориса Тадића је оснивач усташке Црне Легије, Јуре Францетић!
Руско ордење Брозовим колаборационистима са фашизмом
*Фукара: Колекција фотографија
*Велеиздајник Вучић у интервјуу за “Wall Street Journal” најавио брисање Косова из Устава Србије!
*Покушај данашње диктатуре лажи да настави злочиначку оперету Брозовштине!
Злочини комуниста против Бога и србског народа…
Povodom Dana mladosti: Zašto je Titu bila važna samostalnost Kosova
*Службеници неће ћирилицу
Српске новине, Бр. 695, децембар 2016. г., Чикаго, УСА
Како су Сава Ковачевић и Драгица Правица заиграли коло над побијеним жртвама Радачког Бријега

Share

Comments are closed.