*Ko je Vojislav Šešelj?

kumovi

Vojislav Šešelj je prvi put došao u Beograd januara 1983. g. Tom prilikom Vuk Drašković pravi intervju sa njim, za “Omladinske novine”. Na pitanje “šta je po nacionalnosti?”, Šešelj je odgovorio: “Jugosloven”.

Po izlasku iz zatvora u Zenici i preseljenju u Srbiju, Šešelj postaje član “Hrvatskog sociološkog društva” i drži seriju predavanja u Zagrebu, kao član “Hrvatskog sociološkog društva”.

Početkom 1988. g. u porti manastira Ljubostinja, Vuk Drašković, Milan Komnenić, Danko Popović i još neki, uče Šešelja kako se krsti po pravoslavnom obredu. On to do tada nije znao.

U junu 1990. g. Šešelj formira takozvani “Srpski četnički pokret”. Kao “četnički vojvoda”, a to zvanje mu je dodelio Momčilo Đujić, prilikom Šešeljevog boravka u Americi, u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, on tokom leta 1990. g., između ostalog, otkopčava šlic i zgranutim prolaznicima pokazuje svoj “vojvodski”. Besan na Beograđane koji su ga tada smatrali običnim cirkuzantom i uličnim siledžijom, psovao im je majku srbijansku i cigansku. Činio je to uvek u pratnji svojih poslušnih gorila, odnosno telohranitelja.

U julu 1990. g., u Studentskom gradu, bejzbol palicama je, sve dok nisu pali u nesvest, tukao svoje članove stranke Nedeljka Ašcerića i Vlatka Mrkajica. Naravno, telohranitelji su ih drzali za ruke dok ih je Šešelj premlaćivao.

U avgustu 1990. g., opet uz pomoć svojih telohranitelja, pretukao je i jednu devojku – sportistkinju. Pre toga ona ga je išamarala i džudo zahvatom tresnula o asfalt.

Tokom cele 1990. g. sa grupom siledžija ometa skupove demokratske opozicije u Beogradu.

Aprila 1992. g., sa svojim telohraniteljima, poteže oružje na taksiste koji su štrajkovali pred Saveznom skupštinom i naziva ih bandom i stokom.

Juna 1992. g. tukao je, opet u pratnji svoje telesne garde, učitelje i nastavnike pred Skupštinom Srbije, koji su protestovali zbog bednih plata.

U julu 1992. g. poteže pištolj i na beogradske studente.

NAPRASNA SMRT VOJINA VULETIĆA

Jos nije odgonetnuto zbog čega je Vojin Vuletić, čovek koji je bio najodaniji Šešelju i uz to i potpredsednik “Srpske radikalne stranke”, naprasno umro u jesen 1992. g.

Pokojni Vuletić je na neki način došao u posed jednog pisma od 2. travnja 1991. g., sa pečatom vinkovačkog HDZ-a i potpisom izvesnog “Gavrana”.

Stoka SeseljNaime, neko je 9. marta 1991. g., za vreme velikih demonstracija, opljačkao nekoliko zlatara u Beogradu i to zlato je posebnim kanalima prebačeno Hrvatima. Primopredaji je prisustvovao tadašnji tajnik HDZ-a Zdenko Mijak i o tome obavestio regionalnog šefa policije Josipa Kira u Osijeku. Međutim, neplanirano nekome u Beogradu isplaćeno je na ruke 300.000 maraka, pa je Kir poveo istragu oko toga. Zatražio je pismeno objašnjenje od izvesnog “Gavrana”, a “Gavran” je odgovorio da je nalog o isplati dobio od “Lisice” i upozorio Kira da ćuti o celoj stvari.

To pismo hrvatskog obaveštajca “Gavrana” doslovce glasi:

“Uvaženi gospodine Kir,

Povodom Vaših optužbi da si priuštujem nekontrolirano rasipanje novca, dajući tisuće i tisuće maraka kriminalcima na ruke i bez ikakve potvrde, ubijeđen sam da niste informirani ili to ne kanite biti. Točno je da sam si priuštio nešto slično, ali po šifriranoj zapovjedi od Lisice. Tih 300 tisuća maraka primili su ljudi našeg covjeka u Bgd, za usluge počinjene 9. ožujka.

Vi nedvojbeno znate da “vojvoda” radi za nas i da su nam njegovi ljudi isporučili zlata i ostalih dragocjenosti opljačkanih na dan demonstracija u pet puta višoj vrijednosti od nagrade koju su dobili. Unatoč tome, neodgovornim izjavama dovodite operaciju u opasnost.

Molim Vas da Vaše žbire u mom štabu ušutkate i za sve u vezi sa ovim izvolite se obratiti Lisici.

Za dom spreman.

Vinkovci, 2. travanj 1991. godine”.

U svojstvu potpredsednika “Srpske radikalne stranke”, Vojin Vuletić traži objašnjenje od Šešelja da li se, možda, to pismo odnosi na njega. Vojin Vuletić, tom prilikom, takođe traži od Šešelja da mu objasni još jednu misterioznu činjenicu. Naime, u jeku već krvavoga rata između Srba i Hrvata, u leto 1991. g., ustaške paravojne jedinice bile su zarobile Šešelja. Oduševljeno je javljeno Zagrebu kako je uhvaćena krupna zverka, ali je iz Zagreba smesta naloženo da se Šešelj pusti. Vuletiću je ovo bilo veoma sumnjivo i tražio je od Šešelja objašnjenje. Pošto objašnjenje nije dobio, napustio je demonstrativno stranku i ubrzo potom naprasno umro.

HRVATSKO PREZIME

U svojstvu predsednika “Srpske radikalne stranke”, Vojislav Šešelj u martu 1992. g. odlazi u Madrid, na sastanak sa jednim probisvetom, izvesnim Dolgorukim, kome je tada ponudio krunu Nemanjića i Karađorđevića. Šešelj je, naime, u to vreme bio vatreni monarhista.

Organizator ove Šešeljeve posete i njegov pratilac tokom celog boravka u Madridu bila je gospođa Mirjana Zelen-Maksa, najbliza savetnica hrvatskog predsednika Franje Tuđmana. U tom momentu Hrvatska je već bila međunarodno priznata, a rat u “Srpskoj Krajini” je besneo. Mirjana Zelen-Maksa, Tuđmanova savetnica, je ta koja organizuje i Šešeljevo učlanjenje u jednu katoličku masonsku ložu u Španiji. O svemu ovome opširno je izveštavala i štampa.

Kao što je poznato, podigla se bila i velika prašina u Skupštini Srbije i otvoreno su iznošene sumnje da je Vojislav Šešelj hrvatski čovek u Beogradu. Na te sumnje, Šešelj preko jednog svog člana u “Srpskoj akademiji nauka i umetnosti” obezbeđuje uverenje da je on Srbin. Akademija nauka nije međutim ni matični ured, ni crkva. “Rodni list” izdaju matičari i sveštenici, a ne akademici. Postavlja se pitanje: zašto Šešelj nije pokazao pred Skupštinom ni “Rodni list”, niti “Krštenicu”.

Pre dolaska Josipa Broza u Srbiju prezimena Broz nije bilo u Srbiji. Neka Vojislav Šešelj navede jednog jedinog rođaka u Srbiji. On je, koliko znamo, jedini Šešelj u Srbiji. Telefonski imenici Zagreba, Osijeka, Zadra, Šibenika, Splita, puni su prezimena Šešelj. Spomenućemo samo neke od njih: Stanislava Šešelj, ulica Josipa Duvačića 9, Zagreb; Stjepan Šešelj, ulica Lea Rukavine 4, Zagreb; Vlatko Šešelj, ulica Šubićeva 62, Zagreb; Marija Šešelj, ulica Maslarićeva 6, Zagreb; Krešimir Šešelj, Ludvetov brijeg 16, Rijeka; Vlado Šešelj, Save Jugobujkove 12, Rijeka; Fabijan Šešelj, ulica Slobodana Macure 20 d, Zadar; Franjo Šešelj, ulica Josipa Kolanovica 4, Zadar; Marijana Šešelj, ulica Rivnica 4, Zadar; Romano Šešelj, Velebitska 16, Zadar; Tomislav Šešelj, ulica Branimirova obala 2/10, Split; Branka Šešelj, ulica S. Končarevića 2, Zadar; Ivan Šešelj, Put Murvice 39, Zadar; Marija Šešelj, Slobana Macure 20 d, Zadar; Rade Šešelj, I. Milutinovića 1d, Zadar …

Svi ovi Šešelji su Hrvati i katolici i ne spore svoje rođačke veze sa “četničkim vojvodom” Šešeljem u Srbiji.

Šešelj je za Srbiju koja će se graničiti sa Nemačkom. Hoće da posle svega, srpsku omladinu gurne u rat sa NATO-paktom, tobože sa ciljem da protegne naše državne granice do nemačkih državnih granica. Krije od Srbije da je rodno mesto njegovoga oca samo dvadesetak kilometara daleko od Trebinja, u Hercegovini, pod vlašću Hrvata. Ne može da od Hrvata oslobodi svoje selo, a hoće da srpska omladina gine za zajedničke granice Srbije i Nemačke.

HRVAT ŠEŠELJ SAHRANIO SRPSKU DRŽAVU U HRVATSKOJ

Vojislav Šešelj se već uveliko predstavljao kao četnički vojvoda i kao Ravnogorac, kada je 1988. g. štampao svoju knjigu: “Pledoaje za demokratski Ustav”.

Evo kako je te 1988. g. četnički vojvoda i Ravnogorac Vojislav Šešelj, predlagao da glasi novi Ustav Jugoslavije:

“Jugoslavija je federativna država republikanskog oblika, demokratskog političkog sistema i socijalističkog društvenog uređenja”. (Član 1).

“Grb Jugoslavije predstavlja polje okruženo zlatnim klasjem. Klasje je u podnožju povezano trakom plave boje na kojoj je ispisan datum: 1. decembar 1918. Između vrhova klasja je petokraka zvezda crvene boje sa zlatno-žutim okvirom.” (Član 2).

Taj “četnički vojvoda” otvoreno je, znači, za petokraku i za socijalističko državno uređenje. Ovo narod u Srbiji ne zna, jer Šešeljeve knjige u Srbiji niko ne čita.

13100822_1734655436779198_3956733207107550525_nU svojoj knjizi “Osvajanje slobode”, štampanoj 1988. g., Šešelj objavljuje i svoj intervju londonskom “Obzerveru”. On, doslovce, kaže: “Od malena sam vaspitavan u komunističkom duhu, kroz ukupan obrazovni sistem, omladinske radne akcije, partizanske marševe, ferijalna ljetovanja, dostupnu literature, itd. Kao ubijeđeni komunista, marksista i lenjinista, bio sam aktivista omladinske i partijske organizacije. Pisao sam u osnovi apologetske tekstove političko-teorijske i sociološke sadržine i objavljivao ih u nizu jugoslovenskih listova i časopisa”.

Rekosmo vec da je 1987. g. Šešelj postao član “Hrvatskog sociološkog društva“. U knjizi “Ko je ko u Srbiji”, nalazi se podatak da je, po prijemu u “Hrvatsko sociološko društvo”, Šešelj bio upućen, između ostalog, u Manhajm, u tadašnju Zapadnu Nemačku na obuku. Kakvu obuku? Da li je tada obučen da zagovara smrt Srbije, lansirajući pokliče o etničkim čišćenjima, genocidu i o zajedničkim granicama sa Nemačkom. Da li je tada uvežbavan za poteze od kojih su Srbija i srpski narod imali samo štete.

Narod je zaboravio da je tokom 1992., 1993. i 1994. g. Šešelj uporno predlagao i tražio da miniramo Hidroelektranu Đerdap! Tobože da na taj način sprečimo plovidbu Dunavom. Zagovarao je katastrofu neviđenih razmera.

Šešelj je taj koji je sahranio plan “Z-4″. Po tom planu, “Republika Srpska Krajina” praktično je od međunarodne zajednice dobila status države u državi. “Republika Srpska Krajina“ imala je pravo na svog Predsednika Republike, svoju Vladu, svoj Parlament, imala je pravo da direktno delegira svoje predstavnike u Sabor Hrvatske i u Vladu Hrvatske. “Republika Srpska Krajina“ imala je pravo i na svoju nacionalnu monetu i na posebne pasoše. Građani “Republike Srpske Krajine“ imali su pravo da, istovremeno, budu i državljani Srbije. Vojislav Šešelj je taj koji odlazi u “Srpsku Krajinu“, krstari s kraja na kraj “Srpske Krajine“, galami da se taj plan ne sme prihvatiti, da je on protiv srpskih nacionalnih interesa. On organizuje diverzije na autoputu Beograd-Zagreb, on organizuje diverzije na železničkim prugama i on je taj koji je presudno uticao da odgovor srpskog rukovodstva u “Republici Srpskoj Krajini“ bude negativan i da plan “Z-4” bude odbijen. Ubrzo posle toga usledio je vojnički slom Krajine, što Šešelja nimalo nije potreslo. Kao da je sve i radio da Srbi odu iz “Srpske Krajine“ i da dožive tako strašan poraz i nesreću.

Vojislav Šešelj je taj koji je lansirao laž o tajnom Teslinom oružju kojima raspolažu srpske snage u Bosni i u “Republici Srpskoj Krajini“. Stotine hiljada ljudi poverovale su u te laži koje su skupo koštale srpski narod.

Vojislav Šešelj je taj koji lansira laži o velikoj pomoći koju će dobiti od Žirinovskog, o desetinama hiljada Kozaka koji će doći u Bosnu da stvaraju Veliku Srbiju.

Nema ničeg, nema nijedne jedine reči u njegovoj političkoj strategiji, nastupima, a da nije u biti, u suštini, uperena najdublje protiv interesa srpskog naroda i protiv Srbije.

POD TOPLIM OKRILJEM JUGOSLOVENSKE LEVICE

Vojislav Šešelj je na proteklim izborima dobio onoliko glasova koliko je njegova stranka dobila i na izborima 1992. g. Setimo se Šešeljevog programa iz 1992. g. On je tada obećavao: srpsku Bosnu, srpsku Hercegovinu, srpsku Baniju, srpsku Baranju, srpski Kordun, srpsku Liku, srpsku Slavoniju, srpsku Dalmaciju. On je tada govorio da će se, on lično, u jednome danu kupati u srpskom moru, kod srpskog Dubrovnika, srpskog Splita, srpskog Zadra, srpskog Šibenika (uzgred, Vojislav Šešelj uopšte ne ume da pliva). On je tada govorio da će pred trupama radikala Hrvati izgubiti pamet, da ce poludeti i svi dobrovoljno poskakati u Jadransko more i utopiti se, a on će u roku od nekoliko meseci duž srpske Jadranske obale naseliti milion Srba iz Rumunije. Jedini on je pronasao milion Srba u Rumuniji. Na žalost, ove velike laži donele su mu izborni uspeh. Narod srpski je čedan kao dete, ima čistu dušu i ne pretpostavlja da postoje varalice ovakvoga kalibra. Varalice koje lansiraju krupne laži koje se ne mogu odmah proveriti.

Ove godine, Vojislav Šešelj je ponudio Srbiji progon NATO vojnika iz Bosne i zajedničke granice sa Nemačkom. Ove godine Vojislav Šešelj je ponudio Srbiji da će rešiti sve njene ogromne probleme, da će usrećiti i zaposlene i nezaposlene, i žedne, i gladne, i bose, i penzionere i bolesne, i učitelje, i profesore, i seljake, i devizne štediše, naprosto tako što će radikali prodavati placeve po Srbiji, Titove knjige i štafete, pa će na taj način doći do ogromnih para, pa će na taj način, preko noći, da usreće Srbiju.

Lansirao je i film o radikalskom čudu u Zemunu. Jeste čudo, ali od bezakonja i od kriminala. Mnogim seljacima, domaćinima, otima se zemlja i prodaje ratnim profiterima iz “Kninske Krajine”. Sirotinja od Šešelja nema šta da traži. Rasprodajom tuđe otete zemlje, rasprodajom čak i centralnih zemunskih ulica, otimačinom stanova, prema nekim podacima koji su se ovih dana pojavili u javnosti, inkasirao je više od 200 miliona maraka. Samo deseti deo toga uplaćen je u opštinsku kasu, a sve ostalo zadržao je za sebe i za reklamiranje svojih suludih antisrpskih projekata.

Treba postaviti i ovo pitanje: otkuda mu pare da tako redovno stampa “Zemunske novine” (pise da je to list Zemunske opštine) u milionskim tiražima, i da te milionske tiraže, čije štampanje košta milione maraka, deli besplatno po Srbiji. Među koricama nema ničeg sem njegovih fotografija i reklamiranja suludih projekata protiv srpskog naroda i reklamiranja laži, uvreda i klevetanja svih ostalih u Srbiji, a pre svega “Srpskog pokreta obnove” i njegovog predsednika.

Građani Srbije ne znaju istinu. Ne znaju je zbog toga što državna propaganda i ovaj režim odavno štite Vojislava Šešelja. On je u veoma bliskim odnosima sa JUL-om i u JUL-u je ocenjeno da je Vojislav Šešelj taj koji, bez obzira na svoje nacionalno poreklo, može da obnovi izvorni boljševizam u Srbiji, onaj boljševizam iz 1945. g.

JUL se drži tradicije. Srbi daju komuniste, a Hrvati generalnog sekretara.

Autor: Vojin MAJSTOROVIĆ

Primedba urednika: Originalan članak je napisan nakon avgusta 1995. g. Od strane urednika su obavljene minimalne korekcije teksta tehničkog karaktera.

три срс смрада

Save 

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
*Фукара: Колекција фотографија
Винстон Черчил. Британска фукара која је у току Другог светског рата на власт у Србији и Југославији довела словеначко-хрватску багру од Јосипа Броза Тита и његове пречанске партизане. Черчил је по жељи Броза мучки и бесомучно бомбардовао Србију у пролеће и јесен 1944. г. како би аустроугарски каплар лекше освојио Србију. Черчил је из дна душе мрзео и Србе и Србију још од времена Првог светског рата   Аустроугарски каплар из Хрватског Загорја за говорницом Првог конгреса УСАОЈ-а у босанском Бихаћу, 27. децембра 1942. г. на територији Независне државе Хрватске коју су му као "слободну" уступиле усташе Анте Павелића. Иза говорнице се налази карта Југославије на којој су означене тзв. "ослобођене" територије од стране његових партизана. Јасно је да Броз није имао скоро никакву подршку у Србији него само преко Дрине на усташкој територији где је од режима у Загребу и добијао "слободне" територије на којима је проглашавао "Совјетске републике" Самопроглашени маршал ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*„Novi plamen“, партизани и Јасеновац
Како функционише новокомпонована титоистичка памфлет-пропаганда о Другом светском рату на југословенским просторима може се видети, тј. прочитати, на једном од брозомбистичких портала – „Novi plamen“ (www.noviplamen.org). Тако на овој вашарској интернет страници можете да налетите на колумну званичног „историчара“-гласноговорника новопламених брозомбија Стефана Гужвице: „O ’saradnji’ komunista i ustaša“ (http://noviplamen.org/tekstovi/2016/10/o-saradnji-komunista-i-ustasa) у којој дотични „експерт“ покушава да побије моје тезе о стратешкој сарадњи југокомуниста са кроатоусташама како пре тако и за време Другог светског рата изнете у научним публикацијама: “Anti-Serbian Collaboration Between Tito’s Partisans and Pavelić’s Ustashi in World War II”, Balkan Studies, Vol. 49, 2014 (2015), ISSN (print) 0005-4313, ISSN (online) 2241-1674, Thessaloniki, Greece, pp. 113−156; “Saradnja Brozovih partizana i Pavelićevih ustaša u drugom svetskom ratu na teritoriji Nezavisne države Hrvatske” (“Collaboration between Broz’s partisans and Pavelić’s ustashi in the WWII on the territory of the Independent State of Croatia”), Serbian Studies Research, Vol. 5, No. 1, 2014, ISSN 2217-5210, Novi Sad, Serbia, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*За злочин… казна!
У “Завршној речи” “Процес Михаиловићу био је правни скандал”, на рочишту поводом рехабилитације Генерала Михаиловића, господин Оливер Антић, “као пуномоћник предлагача рехабилитације команданта Југословенске војске у отаџбини, оценио је” на дан 5-ог маја 2015. да је “процес против Драгољуба Драже Михаиловића, у коме су га комунистичке власти осудиле на смрт стрељањем, био… правни скандал без преседана”!(1) Пошто многи српски родољуби, па чак и поштени српски историчари постављају круцијално питање да ли уопште треба захтевати рехабилитацију врховног команданта Југословенске Војске у Отаџбини од комунистичких злочинаца (2) јер сматрају да брозовистички злочинци уопште немају никакво легитимно право да “рехабилитују” нити Србе, нити Правду, нити Истину Другог светског рата – врло је значајно истаћи да већ и сам назив “Завршне речи” господина Оливера Антића не одговара чињеницама: Иако процес генералу Михаиловићу јесте био и “правни скандал” та секундарна чињеница није уопште суштинска: принципијелно Михаиловић није ни био суђен: комунистичка штампа и комуникеи су сами доказали ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*CIA: Kako je Tito prebacio 70 fabrika iz Srbije u Sloveniju i Hrvatsku
Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) postavila je na internet 12 miliona stranica sa kojih je skinuta oznaka tajnosti. Među njima je i izveštaj o transferu fabrika iz Srbije posle Drugog svetskog rata. Newsweek Srbija ekskluzivno otvara CIA dokument RDP80 - 00810A008600430009 - 4. Da li je Josip Broz Tito naredio da se, ubrzanim tempom, srpska industrija prebaci u zapadne delove SFRJ posle Rezolucije Informbiroa (doneta 1948. u Bukureštu) u strahu od invazije SSSR, ili je nešto drugo imao u glavi – pitanje je na koje Beograd, Zagreb I Ljubljana već 60 godina nude različite odgovore. CIA agentura u nekadašnjoj Jugoslaviji nije imala dilemu. Revnosno prateći sve što se ticalo ekonomije, prosledila je šefovima 13. decembra 1955.  izveštaj o transferu industrije u Sloveniju, primećujući da je oko ovog pitanja ”planula" dva meseca pre toga žestoka polemika između srpskog i crnogorskog rukovodstva Centralnog komiteta komunističke partije s jedne strane i slovenačkog, odnosno hrvatskog rukovodstva s ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Рекордна бекства партизана
Комунисти су се хвалили – а и данас се хвале – својим безбројним успесима (измишљеним), док у ствари међу свим герилама у Другом светском рату они држе рекорд у – бекствима. Наиме, Савезници су авионима и бродовима преко Јадрана пребацили, и тако у задњи час спасили, најмање 27.000 партизана, укључујући и њиховог команданта Тита. Поред Тита, јуна 1944. евакуисани су и чланови савезничких мисија и његовог штаба као и преко стотину партизана, укупно око 200 људи. На тај начин је партизански врховни командант спашен од сигурног заробљавања. ПИШЕ: Ненад ЈАКОВЉЕВИЋ Вољом трију великих сила на конференцији у Техерану, донета је тајна одлука да „се пружи сва могућа помоћ партизанима“. У новембру 1943, пре него што је одлука била и донешена, партизанима је бродовима испору­чено преко 3000 тона залиха. То је истовремено значило да се сва морална, материјална и политичка подршка укида Михаиловићу. Снабдевање је закомпликовано већ у децембру 1943. пошто су Немци покренули офанзиву да би поново ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Топлички партизани Ђинђићи и Мићуновићи
Од самог почетка “демократских промена“ 1990. године, невоља је била у томе што је Србија очекивала спас од оних који су је гурали у пропаст… Велику и лепу кућу Сотировића у Прекопуцу узурпирали су партизани Ђинђићи, у њој данас живи мајка Зорана Ђинђића. Драгољуба Мићуновића су као комунисту пребацили у разред више у гимназији. ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Демократска странка је некада, по природи ствари, била антикомунистичка. Њен председник др Милан Грол био је у истој влади са генералом Дражом Михаиловићем, секретар др Брана Ивковић био је на Равној Гори, председник Демократске омладине Милија Јанићијевић био је истакнути Дражин сарадник, члан председништва и народни посланик др Драгић Јоксимовић бранио је Дражу на суду, итд. Међутим, када је последњих дана 1989. године обнављана Демократска странка, на скупу су доминирали комунисти попут Милована Ђиласа, Добрице Ћосића и Драгољуба Мићуновића, као и потомци истакнутих комунистичких фамилија, попут Зорана Ђинђића. Писац Борислав Пекић, који је као демократски омладинац робијао ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Prava presuda o Draži Mihailoviću
Redakcija „Blica” došla je u posed jedine originalne, kompletne presude sa suđenja generalu Dragoljubu - Draži Mihailoviću iz jula 1946. godine. Ovaj dokument koji je pre nekoliko decenija nestao iz svih arhiva jugoslovenskih obaveštajnih i civilnih službi ima nemerljivu istorijsku važnost, saglasni su istoričari i pravnici. Presuda ima 45 strana, otkucanih pisaćom mašinom na sada već požutelom papiru. Odlično je očuvana. Na prvoj strani ima pečat sa delovodnim brojem, a na poslednjoj voštani žig koji dokazuje autentičnost dokumenta. Dokument za arhiv SANU Akademik Dragoljub Živojinović kaže da je otkriće originalne presude Mihailoviću izuzetno važna stvar za istorijsku nauku. - Neprimereno je da su se tako važni dokumenti uzimali nezakonito iz državnih arhiva. To nije jedini dokument koji je nelegalno nestao. Neki ljudi su to svesno činili da bi se sakrila njihova uloga u nečasnim istorijskim dešavanjima. Najbolje bi bilo da ovaj dokument završi u arhivu SANU, koja će ga sigurno bolje sačuvati nego neka ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Тито је сакрио истину о Јасеновцу
КАДА је Државна комисија судских антрополога бивше СФРЈ у саставу: др Здравко Марић, Вида Бродар, Атон Погачник и др Србољуб Живановић, септембра 1964. завршила прву фазу испитивања масовних гробница на стратишту у Доњој Градини са друге стране Саве од логора Јасеновац, уплашили смо се бројева до којих смо дошли. На стратиштима дуж реке, у масовним гробницама које су се простирале на дужини 12,5 километара и ширини 4,5, сложили смо се недвосмислено да ту лежи више стотина хиљада зверски убијених људи - 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома! У гробнице, широке шест, а дубоке осам метара, наслагани су једно на друго, по 27 особа, старих и младих. Прве анализе узрока смрти сведочиле су да је око 20 одсто њих у гроб отишло живо. Овако данас, са горчином у гласу, говори за "Новости" академик Србољуб Живановић, једини професор медицине Државне комисије која је истраживала број жртава у Јасеновцу и председник Међународне комисије ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Србија, Хрватска и Европска Унија
Процес проширења Европске Уније (ЕУ) на истоку Старог континента се наставља и након 1. јула 2013. г. када је за сада последња (28.-ма) пуноправна чланица овог клуба постала Република Хрватска. “Велика мотка” Статус кандидата за пуноправно чланство у ЕУ тренутно имају Црна Гора, Србија (без Косова и Метохије - КосМет), Турска и Бивша Југословенска Република Македонија што ће рећи да је Балкан са Малом Азијом (мост између Европе и Азије) следећи регион тајмиран за Еуро-интеграције. Сходно томе, 24. априла текуће године се у Србији одржавају ванредни парламентарни избори како би се про-унионистичка и про-НАТО-овска владајућа пречанско-динариодска СНС (анти-Србијанска назадна странка) дефинитивно учврстила на власти са апсолутном већином у Народној скупштини и тако коначно у наредном четворогодишњем мандату угурала Србију прво у НАТО па онда (вероватно након још једних избора) и у ЕУ. Управо предизборно потписан споразум владајуће коалиције са НАТО пактом о фактичкој војно-политичкој окупацији Србије од стране западне алијансе је уједно ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Tito je najveći masovni ubica 20. veka!
Frankfurter algemajne cajtung piše da Hrvatska i Slovenija više ne veličaju Josipa Broza Tita koga taj list naziva “jednim od najvećih masovnih ubica 20. veka”. Dnevnik Frankfurter algemajne cajtung piše kako “Hrvatska i Slovenija više ne žele da slave herojskog vođu”. Novinar Karl-Peter Švarc piše da je predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović, kada je stupila na dužnost, odstranila iz službene vile na Pantovčaku Titovu bistu, zato što, kao što je rekla “odbija da identifikuje komunističkog diktatora sa hrvatskim antifašizmom”. – Na reakciju hrvatske levice nije trebalo dugo čekati. Bivši predsednik Josipović je kritikovao taj potez kao loš politički signal, a socijaldemokratski premijer Zoran Milanović je optužio predsednicu da odstranjivanjem Titove biste manipuliše istoriju – piše novinar. – Sporna je i agenda Kolinde Grabar-Kitarović na godišnjicu završetka rata – 26. aprila je učestvovala na komemorativnoj svečanosti u Jasenovcu; tamo su ubijene hiljade Jevreja i Srba. Zvanična proslava Dana pobede se održava pod njenim pokroviteljstvom 9. maja ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Мржња према земљи слободе
Број Јужних Словена у аустроугарској армади није био непознаница за српски политички и војни врх. “Политика” већ 1. августа 1914. године, значи петог дана од објаве рата, објављује текст “Аустрија је гурнула Словене на Србију” у коме се уочава главни стратешки правац и рачуница Беча који се своди на констатацију: “Ако наши словенски пукови победе Србију, онда нема шта да се брине. Али ако Србија потуче њих, онда ће код тих потучених аустријских Словена остати страшна мржња на Србију.” Није нимало тешко сравнити ову рачуницу јер ћемо њене последице осећати кроз цео двадесети век, а осећамо их и данас. Одмах после првих ратних операција у Србији је настало опште разочарање у “браћу” преко Дрине, Саве и Дунава. Нико није могао да разуме суров и нељудски однос Хрвата, муслимана и Словенаца према цивилном становништву. Пола године касније, тачније 20. јануара 1915. године у листу “Пијемонт”, из пера Душана С. Николајевића, пише: “У ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Завршен филм о Јасеновцу на који је чекано 70 година!
Мирјана Деспот Након више најављених, али још нереализованих пројеката других аутора, напокон је завршено прво филмско остварење о ужасима усташког концентрационог логора Јасеновац, јер ће се прича о старцу Вукашину и његовом крвнику, кољачу Жилету Фригановићу, ускоро појавити у биоскопима, највјероватније у јануару 2016. године! Ради се о филму заснованом на стварном догађају, у којем је злочинац Жиле Фригановић, према властитом признању, опкладе ради, за неколико сати заклао 1.100 несрећних Срба, а затим и старца Вукашина, чији га је недокучиви мир, а посебно ријечи: „Само ти, дијете, ради свој посао“, ненадано спријечио да настави с клањем. До тада, кољач је уживао у злочинима. На овај играни филм српска јавност чека 70 година, а вјерује се да ће изазвати интензивне реакције и да ће, како за Пресс каже творац филма Милан Зарић, „папи барем кољена клецати“! Зарић истиче да би неприказивање овог играног филма у Републици Српској било равно злочину. Снимање је недавно завршено у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Пролетерске бригаде 1941. и 1942. године
У част Стаљиновог рођендана, у варошици Рудо 21. децембра 1941. комунисти оснивају Прву пролетерску бригаду. После сукоба са Стаљином, 1948. године, они ће једноставно рећи да је 1. пролетерска бригада основана 22. децембра и од тада ће се тај датум славити као „Дан Југословенске народне армије“. Своју 2. пролетерску бригаду формирају 1. марта 1942. године у Чајничу. Том приликом Тито је, поред осталог, изговорио касније много пута поновљену реченицу: „Ми ћемо пуцати и на рођеног оца ако иде против народа!“[1]   Од свог наредбодавца из Москве међутим, Тито одмах добија критику поводом тих потеза; у депеши од 5. марта 1942. Коминтерна замера Брозу што је дао повода „присталицама енглеске и југословенске владе“ да сумњају како „партизански покрет добија комунистички карактер и да се усмерава ка совјетизацији Југославије“. Била је то тајна која се морала чувати све док се енглеске и југословенске трупе (четници) боре против сила Осовине. Зато „Дјед“ у истој депеши, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Некажњено убијање српског народа
Душан Марић: НИКО КАО СРБИ ДАНАС НЕ РАЗУМЕ ФРАНЦУЗЕ By РЕПОРТЕР on 14. новембар 2015. ИСЛАМСКИ, АЛИ И ФРАНЦУСКИ, АМЕРИЧКИ, НЕМАЧКИ, ЕНГЛЕСКИ…. ТЕРОРИСТИ ВЕЋ 25 ГОДИНА НЕКАЖЊЕНО УБИЈАЈУ СРПСКИ НАРОД Пише: Душан Марић Нико Французе овог 14. новембра 2015. године не разуме боље од Срба. Јер оно што су Французи од терориста доживели 13. новембра Срби од терориста доживљавају већ 25 година. Французи су с времена на време жртве исламских терориста. Срби су дуже од две деценије жртва исламских и француских терориста. Удружених са терористима из САД, Немачке, Енглеске, Холандије, Италије, Канаде, Белгије, Канаде, Аустралије…. Исламски терористи који данас, 2015. године, по Блиском истоку одсецају главе невиним људима су још 1994. године на Црном врху између Теслића и Тешња ритуално одсецали главе заробљеним српским војницима. У јесен 1995. и пролеће 1996. године Републици Српској испоручено је неколико десетина обезглављених тела припадника ВРС из Србца, Прњавора и других делова БиХ који су у јесен 1995. године ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ко су “Ватикански зомбији”? Нација коју је створила Римокатоличка црква
“Istorija je niz laži sa kojima smo se složili” – Napoleon Bonaparta Hrvatska nacija stvorena je od Srba katolika pod uticajem Vatikana. Današnji “hrvatski narod” je veštačka kreacija Rimokatoličke crkve, unapred zamišljena kao instrument jednog zločinačkog projekta, utemeljenog na težnji da se srpski narod uništi unijaćenjem, pokatoličavanjem ili potpunom fizičkom likvidacijom,kako više ne bi predstavljao prepreku daljem vatikanskom prodiranju na istočnoevropske prostore, pa i dalje do Crnog mora.Ovaj projekat nije bio unapred dat kao gotov i zaokružen, već se postepeno razvijao i sazrevao imajući u prvoj fazi ilirsku, a u drugoj fazi jugoslovensku opciju. Međutim, suština rimokatoličkih zločina je stalno ista. Neverovatno je, da najbrojniji narod na Balkanu (srpski narod ), doživi takve gubitke i depresije u zemljama gdje je bio najbrojniji i najdržavotvorniji. Srbi su u 20. veku izgubili: Južnu Srbiju, Dalmaciju, Hercegovinu, Skadar, najsrpskiji grad 19. veka – Dubrovnik, delove Gorskog Kotara, Zapadnu Bosnu, Liku, Kordun, Baniju, Zapadnu i Istočnu ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Јосип Броз Тито у првој посети Србији: Оригиналне фотографије из 1914. г.
Фотографије из 1914. г. на којима је усликан Јосип Броз Тито (крајње лево у лежећем положају) - "највећи син свих наших народа и народности" у својој првој посети Србији. Овом приликом је имао одело плаве боје шивено по последњој бечкој моди. Разгледање природних лепота Србије уз стручно објашњавање бечких туристичких водича Први сусрет са Брозовим домаћинима уз најсрдачније изразе захвалности на топлом гостопримству Save Save
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*KOSTA ČAVOŠKI: Kako su komunisti uništili državu srpskog naroda
Piše: Kosta Čavoški Nezavisno Kosovo, Republika Vojvodina, Nezavisni Sandžak, tzv. „Crnogorska nacija“ – ove ekstremističke ideje nastale su pod okriljen KPJ. Catena mundi otkriva kako su komunisti razbili državu srpskog naroda. /…/ Dok je KPJ verovala da je Jugoslavija „jedna nacionalna država“ i stajala „na braniku ideje nacionalnog jedinstva i sviju nacionalnosti u zemlji“, nikome nije smetala ni mala ni velika Srbija niti je postavljao pitanje koje su to zemlje srpske a koje nesrpske. Kada se počev od 1924, po nalogu Kominterne, KPJ počela da bori za ukidanje „velikosrpske hegemonije“, započelo je tugaljivo utvrđivanje koje su to zemlje nesrpske (slovenačke, hrvatske, albanske itd.), a koje jedino mogu biti srpske. Time su na posredan način utvrđene i granice neke buduće, avnojevske ili brionske Srbije. Već 1924. godine KPJ je osporila pripadnost Vojvodine Srbiji kada je zaključila da su imperijalistički ugovori o miru „podvrgli ugnjetavanju srpske buržoazije kompaktne mase Mađara, Nemaca i Rumuna u Vojvodini“. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
“Краља Перу на бандеру”
Аутентична фотографија из центра (Теразије) окупираног Београда из 1945. г. (Извор фотографије: http://newsite.uimenaroda.net/cr/ ) Пречанска партизанштина изашла из својих динарских вукојебина од преко Дрине дивља по Београду након окупације града 20. октобра 1944. г. Ијекавски динарци са простора усташке Неовисне Државе Хрватске играју Козарачко коло у сред Србије и обарају са власти легалног и легитимног владара земље коју су окупирали заводећи (не)ред у туђој кући. Пречанска багра ће уместо домаћег краља Петра Другог Карађорђевића на власт у Београду довести странца, родом из кајкавског Загорја, бившег аустроугарског каплара из крвничке 42. домобранске хрватске Вражје дивизије у којој је ратовао 1914.-1915. г. у Западној Србији убијајући србијанске цивиле. Брозова дрскост је за време револуционарно-пучистичког отимања власти за време Другог светског рата ишла чак дотле да је сам себе прогласио за "маршала" 29. новембра 1943. г. на поноћном заседању тзв. (пучистичко-револуционарног) АВНОЈ-а у Јајцу на територији Неовисне Државе Хрватске. Заседање је организовано и одржано под окриљем и заштитом ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Терор хрватских дивизија
Приликом другог преласка преко Дрине, 2. септембра 1914. године, припадници 42. домобранске Вражје дивизије три дана фанатично су јуришали на српски одбранбени појас на Ади Курјачици, настојећи да се пребаце на десну обалу и да форсирањем долине Јадра потпомогну њиховим трупама које су биле јужно од Лознице и северно од Лешнице. Ова јединица је нанела огромне губитке Дринској дивизији II позива. На српској страни пало је 9 официра, 6 подофицира и 550 војника... Подручје на коме је оперисала ова дивизија, најтеже је страдало у Првом светском рату. Према попису становништва 1910. године, Подриње је имало 242.420 становника, а десет година касније 186.627. Према аустријском попису из јула 1916, Шабачки округ је имао 76.706 људи мање него 1910. Број мушкараца смањен је за 57.968, а жена за 18.738. А у саставу ове аустроугарске дивизије, у 10. чети 25. пуковније, био је Јосип Броз. Тек после његове смрти Владимир Дедијер је писао како је ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Брозомбијада
Брозомбиленд Народна власт Ко је финансирао аустроугарског каплара? Загорски Џек Трбосек Друже Тито ми ти се кунемо! Голи оток - омиљено летовалиште Јосипа Броза Тита Највећи син свих наших народа и народности: Од Србије је одвојио Војводину и КосМет а својој Хрватској прикључио Дубровник, Истру и отоке И после Тита - Кита! Јосип Броз Тито (1892.-1980. г.) као војник крваве 42. Вражје дивизије аустроугарске војске на положају у Западној Србији 1914. г. (лежи са упереном пушком) Партизани аустроугарског каплара Јосипа Броза Тита из Прве пролетерске бригаде заједно са усташама поглавника Анте Павелића из Црне легије у Босни априла 1942. г. Члан Централног комитета Комунистичке партије Југославије Милован Ђилас (из Црне Горе) и партизански командант Коча Поповић (Цинцарин) заједно са немачким официрима и војницима за време “Мартовских преговора” 1943. г. (Босни и Херцеговина) када су се обе преговарачке стране договориле о билатералној колаборацији против Југословенске војске у Отаџбини Немачки војник Аугуст Хелер са партизанима Љубићког партизанског одреда у околини Чачка 1941. г. Демократски ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Фукара: Колекција фотографија
*„Novi plamen“, партизани и Јасеновац
*За злочин… казна!
*CIA: Kako je Tito prebacio 70 fabrika iz Srbije u Sloveniju i Hrvatsku
Рекордна бекства партизана
*Топлички партизани Ђинђићи и Мићуновићи
*Prava presuda o Draži Mihailoviću
*Тито је сакрио истину о Јасеновцу
*Србија, Хрватска и Европска Унија
Tito je najveći masovni ubica 20. veka!
*Мржња према земљи слободе
*Завршен филм о Јасеновцу на који је чекано 70 година!
Пролетерске бригаде 1941. и 1942. године
*Некажњено убијање српског народа
Ко су “Ватикански зомбији”? Нација коју је створила Римокатоличка црква
*Јосип Броз Тито у првој посети Србији: Оригиналне фотографије из 1914. г.
*KOSTA ČAVOŠKI: Kako su komunisti uništili državu srpskog naroda
“Краља Перу на бандеру”
*Терор хрватских дивизија
Брозомбијада

Share

Comments are closed.