*KOSTA ČAVOŠKI: Kako su komunisti uništili državu srpskog naroda

Piše: Kosta Čavoški

Nezavisno Kosovo, Republika Vojvodina, Nezavisni Sandžak, tzv. „Crnogorska nacija“ – ove ekstremističke ideje nastale su pod okriljen KPJ. Catena mundi otkriva kako su komunisti razbili državu srpskog naroda.

/…/ Dok je KPJ verovala da je Jugoslavija „jedna nacionalna država“ i stajala „na braniku ideje nacionalnog jedinstva i sviju nacionalnosti u zemlji“, nikome nije smetala ni mala ni velika Srbija niti je postavljao pitanje koje su to zemlje srpske a koje nesrpske. Kada se počev od 1924, po nalogu Kominterne, KPJ počela da bori za ukidanje „velikosrpske hegemonije“, započelo je tugaljivo utvrđivanje koje su to zemlje nesrpske (slovenačke, hrvatske, albanske itd.), a koje jedino mogu biti srpske. Time su na posredan način utvrđene i granice neke buduće, avnojevske ili brionske Srbije.

Već 1924. godine KPJ je osporila pripadnost Vojvodine Srbiji kada je zaključila da su imperijalistički ugovori o miru „podvrgli ugnjetavanju srpske buržoazije kompaktne mase Mađara, Nemaca i Rumuna u Vojvodini“. A kako je utvrđena i dužnost Partije da pomaže pokrete ugnjetenih nacija u cilju obrazovanja nezavisnih država i „radi oslobođenja Albanaca“, prećutno je osporeno pravo Srbije na krajeve naseljene Albancima.

Na sličan način postupio je i Treći kongres KPJ koji je održan u Beču juna 1926. godine. U rezoluciji ovog kongresa o nacionalnom pitanju kao nesrpske oblasti pominju se ne samo Slovenija, Hrvatska i Makedonija već i Crna Gora i Vojvodina, čime je osporena valjanost odluka Velike narodne skupštine Vojvodine i Velike narodne skupštine srpskog naroda u Crnoj Gori o prisajedinjenju Srbiji. Kako se uz to pominje obrazovanje nacionalnih pokreta u ovim dvema pokrajinama, očigledno je da se već onda imala na umu potreba obrazovanja novih nacija i nezavisnih država na tlu „versajske Jugoslavije“.

Najradikalnije svođenje Srbije na „pravu“ meru izvršeno je oktobra 1928. godine na Četvrtom kongresu KPJ u Drezdenu.

Za Crnu Goru je tada rečeno da je „pomoću“ francuskog i engleskog imperijalizma lišena svoje državne samostalnosti i prisajedinjena državi SHS“, te da je zbog toga pod tuđinskom vlašću, tj. pod „divljačkim okupatorskim režimom“ velikosrpske buržoazije. Sličnom okupatorskom režimu bile su, po mišljenju ondašnjih jugoslovenskih komunista, podvrgnute druge oblasti i narodi u granicama „versajske Jugoslavije“. To su bila „znatna albanska, bugarska i mađarska područja“ koja su danas u granicama SR Srbije i SR Makedonije. Reč je o „mađarskoj teritoriji u Severnoj Vojvodini anektiranoj Jugoslaviji Trijanonskim ugovorom o miru“, „aneksiji albanskih krajeva u zaposednutoj Makedoniji i na Kosovu“ i „aneksiji stare bugarske teritorije (Caribrod i Bosiljgrad)“. /…/

Manje-više isti stav prema teritorijalnom integritetu srpskog naroda imala je Četvrta zemaljska konferencija KPJ koja je održana u Ljubljani decembra 1934. Za nju je „stvaranje versajske Jugoslavije“ bila „okupacija Hrvatske, Dalmacije, Slovenije, Crne Gore, Makedonije, Kosova, Bosne i Vojvodine od strane srpskih trupa“, iz čega je proizišao zahtev za „progon srpskih okupatora, srpskih trupa i žandarma, kao i srpskih četnika iz Hrvatske, Slovenije, Dalmacije, Vojvodine, Bosne, Crne Gore, Makedonije i sa Kosova“. Neokupirani, tj. srpski deo „versajske Jugoslavije“ bila je teritorija današnje „uže Srbije“.

Godine 1935, zbog rastuće fašističke opasnosti i promene spoljnopolitičkog interesa prve zemlje socijalizma, jugoslovenski komunisti su napustili borbu za razbijanje „versajske Jugoslavije“ i počeli da se zalažu za njeno očuvanje, unutrašnje preuređenje i federalizovanje. Ali pri tom nisu izmenili, što se često zaboravlja, svoj sud o Srbima kao hegemonističkom narodu i svoje dotadašnje nastojanje da se, radi slobode i dobrobiti drugih naroda, Srbija svede na „pravu“ meru prema poznatoj paroli: „mala i slaba Srbija — jaka Jugoslavija“. Tako se u odluci Politbiroa CK KPJ o zadacima KPJ posle VII kongresa Komunističke internacionale, koja je doneta 21. avgusta 1935. godine u Moskvi, zahteva sazivanje ne samo slovenačke, makedonske, crnogorske i bosanske narodne skupštine već i vojvođanske narodne skupštine, čime je i Vojvodina izdvojena iz sastava neke buduće Srbije./…/

Najteže je naravno razumeti stav ondašnjeg rukovodstva KPJ prema oslobodilačkim ratovima koje je mala Srbija vodila od 1912. do 1918. godine. Ono je čak i u oslobođenju Kosova i Metohije od turskog jarma videlo zaposedanje tuđe teritorije. A da i ne govorimo o preziranju i krivom prikazivanju srpske borbe i pobede u prvom svetskom ratu bez koje stvaranje Jugoslavije uopšte ne bi bilo mogućno.

I što je najgore, ovo neprijateljstvo prema oslobodilačkoj borbi srpskog naroda nije bilo posledica nekritičkog prihvatanja nekakvog marksističkog ili boljševičkog suda o ovoj borbi već plod mnogo trajnijih i dubljih nesporazuma, raskola i mržnji. Rodonačelnik komunizma

Treće internacionale, Vladimir Ilič Lenjin, svojevrsno je izrekao veoma povoljan sud o oslobodilačkoj borbi srpskog naroda. Po njegovim rečima: „Nacionalni element u sadašnjem ratu predstavlja samo rat Srbije protiv Austrije… Samo u Srbiji i među Srbima postoji dugogodišnji nacionalni oslobodilački pokret koji obuhvata milione ’narodnih masa’, čiji je ’nastavak’ rat Srbije protiv Austrije. Da je taj rat izolovan, tj. da nije povezan s opšteevropskim ratom, sa sebičnim i pljačkaškim ciljevima Engleske, Rusije i dr. onda bi svi socijalisti bili obavezni da žele uspeh srpskoj buržoaziji — to je jedini pravilni i apsolutno nužni zaključak iz nacionalnog momenta u sadašnjem ratu.“ /…/

Najdalekosežnije i najradikalnije odluke o jugoslovenskom nacionalnom pitanju doneo je Četvrti kongres KPJ, koji je održan u Drezdenu oktobra 1928. godine. Ovaj kongres doneo je odluku o stvaranju nezavisnih država Hrvatske, Slovenije, Makedonije („nezavisne i ujedinjene“), „nezavisne i ujedinjene Albanije“ (misli se na prisajedinjenje Kosova i Metohije Albaniji) i o otcepljenju severne Vojvodine naseljene Mađarima i njenom prisajedinjenju Mađarskoj.

Srpskim komunistima je jedino naloženo da drugim narodima i nacionalnim manjinama (Albancima, Mađarima, Bugarima i dr.) priznaju „pravo na otcepljenje i… oružani ustanak“ i da im u sprovođenju tog nauma „ukazuju sistematsku pomoć“. Ništa im, međutim, u ovim odlukama nije rečeno o državi srpskog naroda. Kominternu i ondašnje rukovodstvo KPJ to jednostavno nije zanimalo./…/

Poslednji veliki skup jugoslovenskih komunista na kojem je utvrđena nacionalna politika KPJ sa kojom se ušlo u rat bila je Peta zemaljska konferencija. U rezoluciji ove konferencije, koja je održana oktobra 1940, ne pominju se izričito federalne jedinice koje bi trebalo da tvore jugoslovensku federaciju. Ali se, kao po sebi razumljivi sastavni delovi Jugoslavije, navode pojedine pokrajine. To su Hrvatska, Slovenija, Srbija, Makedonija, Crna Gora, Metohija i Kosovo i Vojvodina. I na ovom partijskom skupu Srbija je svedena na „užu Srbiju“./…/

Država srpskog naroda svodila se na teritoriju današnje „uže Srbije“ i prilikom utvrđivanja područja partijskih organizacija. Rad pokrajinskih komiteta uspostavljen je u okvirima pokrajinske organizacije koja je razvijala delatnost na svojoj teritoriji (Metohija i Kosovo, Vojvodina, Crna Gora, Bosna i Hercegovina) čime je pokrajinska organizacija KPJ za Srbiju svedena na teritoriju današnje „uže Srbije“. To pokazuju i osnivanja nacionalne komunističke partije Hrvatske i Slovenije, što rečito govori o trajno prisutnim predrasudama ne samo prema srpskoj buržoaziji već i prema srpskom proletarijatu, pa i celom srpskom narodu./…/

Konačno, pored vojvođanske pokrajinske i kosovsko-metohijske organizacije, iz sastava pokrajinske organizacije Srbije izdvojen je Novopazarski Sandžak i pripojen crnogorskoj partijskoj organizaciji, o čemu svedoči Titovo kazivanje decembra 1940. da je „Pokrajinska konferencija Partije za Crnu Goru, Metohiju, Kosovo, Sandžak i Boku Kotorsku pokazala… da je to jedna od najjačih organizacija KPJ“. Time je pokrajinska organizacija KPJ za Srbiju praktično svedena na područje prekumanovske Srbije.

Ovakvo utvrđivanje područja pokrajinskih partijskih organizacija ne bi, naravno, izazivalo veliko podozrenje da nije kasnije bilo uzor za određenje granica pojedinih federalnih jedinica. Čak bi se moglo reći, /…/ da se tzv. avnojevsko federalizovanje Jugoslavije i razgraničenje federalnih jedinica, koje je izvršeno tokom rata, uglavnom poklapalo sa teritorijalnim razgraničenjem područnih organizacija KPJ sa kojim je ova Partija ušla u rat. Nevolja je, međutim, u tome što su za Sloveniju i Hrvatsku stvorene nacionalne komunističke partije, uz nameru da se to učini i za Makedoniju, dok su za preostali deo Jugoslavije predviđene pokrajinske partijske organizacije koje nisu bile ustrojene prema načelu nacionalne homogenosti, U prvom slučaju nastojalo se da se izvrši etničko razgraničenje, dok se u drugom slučaju to jednostavno nije htelo, iako se moralo znati da će time pojedini narodi, a pre svega srpski narod, biti dovedeni u neravnopravan položaj u odnosu na druge narode — slovenački, hrvatski i makedonski. /…/

Na žalost, KPJ između dva rata nikada nije htela da srpsko nacionalno pitanje postavi na isti način na koji je postavila slovenačko, hrvatsko ili makedonsko nacionalno pitanje. Zato se i moglo dogoditi da pokrajinska organizacija KPJ za Srbiju uđe u rat sa područjem koje je obuhvatalo samo tzv. prekumanovsku Srbiju (uz dodatak Caribrodskog i Bosiljgradskog sreza), dakle Srbiju bez Vojvodine, bez Kosova i Metohije i bez većeg dela Sandžaka. A to je zapravo bio i presudan razlog koji je najviše rukovodstvo KPJ za vreme rata naveo da tzv. avnojevsku Srbiju svede na prekumanovsku Srbiju uz dodatak dva negdašnja bugarska sreza. Avnojevska Srbija bila je, dakle, čak manja od današnje „uže Srbije“.

/…/ Tek po okončanju rata avnojevskoj Srbiji pripojen je veći deo Sandžaka, a Vojvodina i Kosovo i Metohija su odlukom svojih samokonstituisanih organa ušli u sastav SR Srbije, što navodi na pomisao da su mogli ući i u sastav neke druge republike ili države. /…/ Izgleda da je čak i takva Srbija, sa dve pokrajine koje je samo ona imala, izazivala veliko nespokojstvo među prekaljenim kadrovima staroga kominternovskog kova. Zato su prilikom donošenja Ustava iz 1974, koji je poglavito pisan na Brionima, i potonjeg Ustava SR Srbije, najveću pažnju posvetili potpunom izjednačavanju pokrajina sa republikama, čime je brionska Srbija najvećma svedena na „užu Srbiju“. Tako je jedna stara kominternovska zamisao o svođenju Srbije na „pravu“ meru još jednom praktično ostvarena.

(Catena Mundi)

01. 10. 2014. г.

Извор: http://www.intermagazin.rs/kosta-cavoski-kako-su-komunisti-unistili-drzavu-srpskog-naroda/

Save

Save

Save 

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Да ли су комунисти помагали усташама?
Među prvim zemljama s kojima je Sovjetski Savez uspostavio diplomatske odnose bila je fašistička Italija. Rim i Moskva, iako su im ideologije bile suprotne, jedno vreme imale su istovetan cilj: uništenje evropskog poretka utvrđenog međunarodnim mirovnim ugovorima. U okviru tog cilja poklopio se zajednički interes da je neophodno rasturiti Jugoslaviju kao “veštačku versajsku tvorevinu”. Sprovodeći svoju politiku i preko Kominterne, Staljin je loše procenjivao da mu od fašizma ne preti nikakva opasnost, jer je okrenut protiv zemalja zapadne demokratije. Bio je ubeđen da će se ta dva buržoaska bloka međusobno uništavati i da bi takav njihov odnos pomogao u “izvođenju” svetske revolucije. Zato je sa Italijom najpre došlo do saradnje na organizovanom terorizmu. Boljševici su opravdavali terorističke akcije pojedinaca, tvrdeći da bi ubistva pojedinih predstavnika režima mogla da zaplaše i dezorganizuju državnu vlast. U svojoj politici razbijanja Jugoslavije, Kominterna je podržavala i podsticala nacionalne organizacije i grupe na Balkanu koje su se ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Велеиздајник Вучић у интервјуу за “Wall Street Journal” најавио брисање Косова из Устава Србије!
Домаћи медији у потпуности су игнорисали Вучићев интервју за амерички “Wall Street Journal” у којем је најавио брисање Косова из Устава Србије. Вучићева скандалозна изјава да ће покренути иницијативу за брисање Косова из Устава Србије зарад европских интеграције изгледа да није посебно интересантна домаћим медијима – намерно или случајно, просудите сами. У тексту се наводи да премијер Србије, Александар Вучић, “показује знаке” да ће предложити измене Устава којима ће се избацити одредба о Косову као српској покрајини зарад стицања чланства у Европској унији. “Wall Street Journal” (WСЈ) напомиње да се Вучићева влада противи признавању независности Косова, али додаје да би овај потез олакшао процес признавања Косова некој будућој српској администрацији. Вучић је у интервјуу за WСЈ још додао да не искључује могућност измене преамбуле Устава у којој пише да је “Косово саставни део територије Србије”. WСЈ подсећа да су српски медији прошлог месеца известили да је Вучић говорио о променама Устава у наредне две, три ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Srpske leševe smo nalazili na sve strane! Šiptari su ubijali Srbe i palili crkve!
Mauro del Vekio, bivši general italijanske vojske, koji je predvodio jedinicu od 7.000 vojnika koji su ušli na Kosovo u junu 1999. godine nakon završetka NATO bombardovanja Srbije, rekao je da su tokom prve tri sedmice njegovog mandata izveštaji o telima ubijenih Srba i Roma stizala na njegov sto svakog jutra. On je za italijanski list „Panorama“ izjavio da je to bila „tabu tema“ i da mu nije bilo dozvoljeno da o tome govori sa novinarima. – Ubistva su nastavljena i kasnije, ali ne tako često. Oni koji nisu pobegli sa Kosova bili su pod stalnim rizikom da budu ubijeni ili silovani. Napuštene srpske kuće su sravnjene sa zemljom ili zapaljene. Albanci su napadali i crkve i manastire. Njihov cilj je bio da izbrišu svaki trag srpskog prisustva na Kosovu – rekao je Del Vekio. On je dodao da niko nije sklanjao srpske leševe koji su nalaženi na svim mogućim mestima. – Majke i ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Насиље на сваком кораку
Убиство аустријског надвојводе Франца Фердинанда и његове супруге Софије је изазвало насилне антисрпске демонстрације гневних Хрвата и муслимана тог истог дана, 28. јуна 1914, и већим делом сутрашњег дана. Ово је довело до дубоке међуетничке подељености каква није забележена у дотадашњој историји. Руља је усмерила свој бес ка пословном простору у власништву знаменитих Срба, Српској православној цркви, школама, Српском културном друштву “Просвјета”, које је имало своје просторије у готово свим већим градовима, банкама и редакцијама српских новина. Током насиља у многим местима било је и мртвих. Предвече, 28. јуна 1914. године у Загребу је била несносна спарина. Али то не спречава неколико стотина Загрепчана, после вести да је у Сарајеву убијен престолонаследник Фердинанд, да крену у рушилачки поход. Главни хушкачи су праваши који позивају на обрачун са велеиздајницима Србима. Скандира се “Доле са Србијом! Осветимо хрватског престолонаследника! Доле убице! Напоље из Загреба!” Новинар и члан уредништва пројугославенског листа “Обзор” Јосип Хорват овај ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Austrougarski popis: U Dubrovniku žive Srbi, nema nijednog Hrvata
Da je Dubrovnik do 20. veka bio srpski, a ne hrvatski grad govore i činjenice. Prema podacima koje je skupila Austrougarska država, kada je 31. decembra 1890. godine popisala stanovništvo grada Dubrovnika, srpskim jezikom govori apsolutna većina od 5.823 ljudi, italijanskim 677,  češkim 48,  poljskim 6, nemačkim 263 i mađarskim 384. Foto: Dubrovnik – kalendar za prostu 1898 godinu Tu su i podaci za druga mesta u opštini Dubrovnik, a podaci su tu još frapantniji, jer Srbi u većini mesta čine 100 odsto stanovništa. Dakle, iz priloženog možemo videti da hrvatski jezik nije ni postojao kao jezik kojim se pričalo u Dubrovniku i okolini. Ako to nije dovoljno, treba reći da je tadašnji papa, Lav XIII (1810-1903), javno i pismeno priznao Dubrovčanima da su Srbi. Utemeljivač hrvatske istorije: U Dubrovniku se oduvek govorilo srpski Foto: Wikimedia Commons "U Dubrovniku, od pamtiveka, govorilo se srpski, govorilo - kako od pučana, tako od vlastele, kako kod kuće tako i u općini". To je tvrdio Natko Nodilo, koji ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Пролетерске бригаде 1941. и 1942. године
У част Стаљиновог рођендана, у варошици Рудо 21. децембра 1941. комунисти оснивају Прву пролетерску бригаду. После сукоба са Стаљином, 1948. године, они ће једноставно рећи да је 1. пролетерска бригада основана 22. децембра и од тада ће се тај датум славити као „Дан Југословенске народне армије“. Своју 2. пролетерску бригаду формирају 1. марта 1942. године у Чајничу. Том приликом Тито је, поред осталог, изговорио касније много пута поновљену реченицу: „Ми ћемо пуцати и на рођеног оца ако иде против народа!“[1]   Од свог наредбодавца из Москве међутим, Тито одмах добија критику поводом тих потеза; у депеши од 5. марта 1942. Коминтерна замера Брозу што је дао повода „присталицама енглеске и југословенске владе“ да сумњају како „партизански покрет добија комунистички карактер и да се усмерава ка совјетизацији Југославије“. Била је то тајна која се морала чувати све док се енглеске и југословенске трупе (четници) боре против сила Осовине. Зато „Дјед“ у истој депеши, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Величање зла и последице
Пошто су “Коча и Пеко“ добили улице, следи споменик Александру Ранковићу. Шта је наређивао Ранковић и како је Коча Поповић поубијао чак и своје спасиоце? ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Србија ускоро може постати вероватно прва земља на свету која подиже споменик једном шефу тајне полиције. И то тајне полиције која је организовала и спровела једно од највећих масовних убистава грађана Србије у историји! Иницијативу за подизање споменика Александру Ранковићу подржао је и актуелни министар полиције, Небојша Стефановић. Подржава је и председник Социјалистичке партије Ивица Дачић, који иначе тражи да се врати и споменик Ранковићевом шефу, Јосипу Брозу Титу. Брозове изјаве повремено цитира и премијер Александар Вучић, као на пример недавно поводом наводне набавке противавионских ракета из Русије. Када се погледају медији, нарочито званични, Броз и његово доба углавном се приказују позитивно. На том таласу су прошле године у Београду добили улице његови најважнији ратни команданти, “Коча и Пеко“. То би можда било безазлено, да све ове ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Dati su nam milioni da rasparčamo SFRJ, podmitili smo stranke i političare koji su raspaljivali mržnju među narodima
Moj šef, koji je inače i bio nekada u Američkom senatu je nekoliko puta napomenuo da će biti nekakva prevara u Bosni. Mesec dana pred navodni genocid u Srebrenici mi je rekao da će taj grad biti uporište medija širom sveta i dao nam je instrukcije da zovemo medije. Robert Baer, bivši visoki izaslanik i oficir CIA, ujedno je i autor mnogih dela u kojima je odavao informacije o CIA i o administraciji Bila Klinton i Džordža Buša, zbog čega je nekoliko puta hapšen i privođen. Lični prijatelj, Mitt Waspurh koji je radio u senatu i koji mu je davao pojedine informacije je ubijen u hotelu iz sačmare. Kao visoki operativac CIA radio je na prostoru Jugoslavije u periodu od (1991-1994) i na Bliskom istoku. Robert Baer je učestvovao u nekoliko dokumentaraca na Nacionalnoj Geografiji optužujući vladu Buša za rat zbog nafte! Intervju je obavljen uživo u Kanadi, tokom mog puta pre ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Злочином против геноцида
Након избора новог председника САД мултимилијардера Доналда Трампа хрватска страна поново захуктава хрватско-српске односе плашећи се просрпске политике новоизабраног председника. Наравно, у оваквим и сличним околностима постоји неписано златно правило борбе против непријатељске стране, а које гласи - напад је најбоља одбрана. Стога одређене националистичке структуре у Липој њиној заговарају покретање нове (ревизионистичке) тужбе проив Србије за наводно изазивање рата против Хрватске 1991. г. као и њену окупацију и почињен геноцид на њеној територији иако је то питање пре неколико година, бар засада, званично решено од стране надлежних међународних органа на штету Хрватске. У доњем тексту би да се потсетимо на тај повесни догађај и дамо неке наше примедбе и оцене истог обзиром да се овде у суштини ради, или би бар тако требало да буде, о пребијању повесних рачуна Хрвата и Срба. Повампирена усташија у Туђмановој обновљеној ендехазији 1990.-их г. Међународни суд правде у Хагу (основан 1899. г.) је само неколико ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Tuđmanov ministar priznao: Prvi smo napali Srbe da bi počeo rat
Ministar policije u Tuđmanovoj vladi: Prvi su napadnuti Srbi! Napadnuto je Borovo selo kako bi se isprovocirao rat! Prvi su napadnuti Srbi. Napadnuta je Jugoslavija, a ne Hrvatska!. Šušak, Glavaš i Vice Vukojević napali su Borovo Selo kako bi isprovocirali rat“, tvrdi Boljkovac. U ekskluzivnom intervjuu za dnevni list „Vesti“, koji je namenjen srpskoj dijaspori u Nemačkoj, Josip Boljkovac, prvi ministar policije u Tuđmanovoj vladi rekao je kako je Hrvatska 1991. planski napala Srbe u Hrvatskoj i namerno izazvala rat. Boljkovac tvrdi i da su se Tuđman i Milošević tokom celog rata dogovarali i donosili odluke zajedno. „Glavaš me za vreme svedočenja optužio da sam ga proganjao zbog rušenja mosta na reci Dravi u Osijeku. On je rekao da je most srušio da bi se grad zaštitio od tenkova JNA, a ja sam rekao da je JNA u tom trenutku bila regularna vojska jedne međunarodno priznate države, a Hrvatska, koja tada još nije ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Odgovor novoizabranoj hrvaćanskoj predsednici Kolindi Grabar Kitarović: Tko su Hrvati
Primedba urednika: Tekst je napisan i originalno objavljen januara 2015. g. Novoizabrana HDZ predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović je uspela zasigurno u rekordnom roku nakon pobede na predsedničkim izborima (11. siječnja) tekuće godine da uzburka balkansku javnost ali i nacionalne strasti na brdovitom Balkanu svojom izjavom da su Srbi (po nacionalnosti) u Hrvatskoj Hrvati ako ništa drugo a ono na osnovu toga jer su građani Republike Hrvatske. Jasno je da se ovde u osnovi na implicitan način potura u suštini stara strarčevićanska (i ustaška) teza da su svi Srbi sa prostora Hrvatske (do Drine ako ne i preko nje) podrijetlom etnički Hrvati. Ovu tezu mogu da potvrde ili odbace isključivo znanstvenici i to samo na osnovu postojećih povesnih istočnika ali dok oni ne obave svoj deo posla skrenuli bismo u donjem tekstu pozornost na nekoliko suštinskih stvari i to latiničnim pismenima sa „hrvatskom“ leksikom kako bi nas dotična novopečena predsednica i ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ово је прави Валтер – четнички потпуковник!
После писања Телеграфа, који је уз помоћ аутора бројних књига о четничком покрету Милослава Самарџића разбио многе митове из историје коју су генерације у СФРЈ училе о комунистичком Валтеру, који је бранио Сарајево, да је он био четник и под командом Драгољуба Драже Михаиловића, наш портал иде корак даље и доноси право име јунака из Сарајева, а то је потпуковник Жарко Тодоровић! Велико занимање за прошлу тему – о офанзиви четника на осовинске формације у области Сарајева и у самом Сарајеву – аутоматски нам је поставило нови задатак: Валтер. Наиме, сви знају за филм ”Валтер брани Сарајево”, али испоставило се да је ретко коме познато на основу којих догађаја је тај филм снимљен. У Другом светском рату заиста су постојала два Валтера: – Владимир Перић Валтер, комуниста, и – Потпуковник Жарко Тодоровић Валтер, четник. Први Валтер је после проглашен народним херојем, а други се и данас налази на списку народних непријатеља и ратних злочинаца, који је ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Вишедеценијско „ћерање“ четника и партизана
Идеолошка спорења између партизана и четника, односно њихових присталица, деле и историчаре: једни тврде да помирења нема због комунизма, а други да је разлог однос према фашизму. Рочишта одржана почетком ове године у поступку за рехабилитацију команданта четничког покрета Драгољуба Михаиловића, била су још једна прилика за наставак деценијског спора између оних који подржавају партизански и оних којима је дражи четнички покрет. Овај иделошки сукоб није престао ни током ратова ’90-их, ни током НАТО агресије, али ни после 2004. године, кад је усвојен Закон о изменама и допунама Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица. Према овом закону, право на борачке пензије добили су и припадници равногорског покрета, међутим, нема његове практичне примене, јер сведок онима који су поднели захтев мора бити неко ко већ има борачку пензију, а носиоци партизанске споменице неће да сведоче у корист припадника четничког покрета. Као логично намеће се питање зашто у Србији и 2015. непрекидно трају оваква иделошка спорења и зашто нема националног помирења? Утицај комунистичке елите Историчар Чедомир Антић каже за Спутњик како Србија није ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Битка четника и партизана још од црвеног октобра!
Борис Субашић | 28. децембар 2014. 11:30 |   Срби су се у руском грађанском рату који је почео 1917. године фанатично тукли на обе стране. Одбијали заклетву српском краљу, али не и аустроугарском цару. Тито: Највише сам волео мисије на српском и руском фронту СМОТРА Руски цар Николај испред српске добровољачке дивизије за Солунски фронт ОКТОБАРСКА револуција 1917. променила је свет и лишила Србију јединог заштитника у Великом рату. Срби који су се затекли на руској територији упали су у врзино коло грађанског рата. О њиховој улози у тим смутним временима много се и често манипулисало. - Учешће Срба у Грађанском рату и у интервенцији у Русији још увек није до краја истражено. Срби су се борили како на страни интервентних јединица Антанте, тако и на страни Црвене армије - каже руски историчар др Михаил Вашченко. Мало је позната прича о “црвеним” Србима који су имали пресудну улогу у разбијању добровољачког корпуса спремног ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Мржња према земљи слободе
Број Јужних Словена у аустроугарској армади није био непознаница за српски политички и војни врх. “Политика” већ 1. августа 1914. године, значи петог дана од објаве рата, објављује текст “Аустрија је гурнула Словене на Србију” у коме се уочава главни стратешки правац и рачуница Беча који се своди на констатацију: “Ако наши словенски пукови победе Србију, онда нема шта да се брине. Али ако Србија потуче њих, онда ће код тих потучених аустријских Словена остати страшна мржња на Србију.” Није нимало тешко сравнити ову рачуницу јер ћемо њене последице осећати кроз цео двадесети век, а осећамо их и данас. Одмах после првих ратних операција у Србији је настало опште разочарање у “браћу” преко Дрине, Саве и Дунава. Нико није могао да разуме суров и нељудски однос Хрвата, муслимана и Словенаца према цивилном становништву. Пола године касније, тачније 20. јануара 1915. године у листу “Пијемонт”, из пера Душана С. Николајевића, пише: “У ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Победа која је задивила свет
Пре сто година – 15. децембра 1914. завршена је Колубарска битка. Она је била и до данас остала јединствен пример у историји ратовања да војска којој се предвиђао потпуни пораз и слом за само десет дана, до ногу потуче свог надмоћнијег противника. „Док цела Европа стоји задивљена пред неслућеним победама Србије и док наши пријатељи, који су до пре две недеље писали некрологе витешки палој српској краљевини размишљају како да протумаче овај легендарни васкрс српске снаге, наша се јуначка војска одмара на успесима какве нико до сада није имао у овом крвавом светском рату.” Овако је почео уводник под насловом „Непобедива Србија” објављен 21 (8) децембра 1914. године, на првој страни „Политике”. Само шест дана раније српска војска ушла је у престолни Београд, чиме је и симболично била завршена једна од наших највећих епопеја у Првом светском рату – Колубарска битка. Ова битка, вођена пре тачно сто година – од 16. новембра ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Василије Крестић: Званична српска политика својим ћутањем о НДХ наноси штету и подстиче усташлук који сваким даном јача
Академик Василије Крестић оцијенио је поводом 76 година од оснивања Независне Државе Хрватске /НДХ/ да је за српски народ изузетно важно да извуче поуке из прошлости да би знао с ким има посла и како да се понаша, али не да би заоштравао односе са Хрватском већ да му се не понове прогон и етничко чишћење из деведесетих година. Крестић је изјавио Срни да, уколико Срби буду заборављали, то ће бити доказ њихове неозбиљности, неодговорности и у крајњем случају примитивизма. „Ако заборавимо, `тешко нама`. Не могу наше жртве бити јефтиније од туђих. Нажалост, испада да их ми не поштујемо, а тражимо од других да их поштују више него ми“, нагласио је Крестић. Крестић је истакао да се чињенице о жртвама НДХ у Јасеновцу и безбројним јамама и стратиштима налазе у документима њемачких официра, као и да је експертска комисија састављена од Хрвата још 1945. године изнијела податак да је у Јасеновцу страдало 500.000 ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Јосип Броз Тито као робијаш
О пореклу Јосипа Броза Тита воде се многе теорије завере, а по многима није био Југословен, ни Хрват, већ неки страни агент. Тако се у све ове приче умешала и ЦИА која тврди да је био Пољак, али те детаље смо колико-толико чули. Ипак у биографији Броза може се пронаћи податак да је био осуђен на 5 година робије, али о томе како је Тито проводио време “иза браве” се мало зна. Телеграф.рс осим фотографија доживотног председника СФРЈ из затвора вам доноси и причу о овом периоду живота МАРШАЛА. Тито се, према историјским подацима до којих је дошао наш портал у јесен 1920. године вратио у Загреб где ступа у редове Комунистичке партије Југославије. Исте године партија је одлуком краља забрањена. Када 1921. остаје без посла запошљава се у млину у месту Великом Тројству где је са својом тадашњом супругом живео до касног пролећа 1925. године. Ту му се родило троје деце. Прво дете ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Погледајте насловне стране листа ‘Шарли Ебдо’ пред бомбардовање Србије 1999. (ФОТО)
Погледајте насловне стране листа „Шарли Ебдо“ пред бомбардовање Србије 1999. (ФОТО) АРАНЂЕЛОВАЦ – Српски народни покрет „Наши“ издао је саопштење у којем је позвао све који пале свеће због масакра у редакцији француског сатиричног листа „Шарли Ебдо“ да запале и свећу за убијене у НАТО агресији на СРЈ 1999. године. Ова организација је објавила две насловне стране тог чаописа из 1999. године у коме се вређају Срби. – Сваки злочин је страшан и за осуду, посебно губитак људских живота,  па зато постављамо питање „Зашто се нико од српских политичара не оглашава о жртвама бомбародвања 1999. године„, или је о тим страдањима забрањено говорити, јер су Србе  карикатуристи листа „Шарли Ебдо““  представљали као злочинце уз натписе „шта је нема више ништа да се силује„ и „романтични растанак Србије и Косова„Такве карикатуре су допринеле да дође до војне интервенције на Србију, а српски народ је представљан као геноцидан у злочиначки. У то име позивамо све ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Да ли су комунисти помагали усташама?
*Велеиздајник Вучић у интервјуу за “Wall Street Journal” најавио брисање Косова из Устава Србије!
Srpske leševe smo nalazili na sve strane! Šiptari su ubijali Srbe i palili crkve!
Насиље на сваком кораку
Austrougarski popis: U Dubrovniku žive Srbi, nema nijednog Hrvata
Пролетерске бригаде 1941. и 1942. године
Кога су САД бомбардовале у 2016. г.?
Величање зла и последице
Dati su nam milioni da rasparčamo SFRJ, podmitili smo stranke i političare koji su raspaljivali mržnju među narodima
Злочином против геноцида
Tuđmanov ministar priznao: Prvi smo napali Srbe da bi počeo rat
Odgovor novoizabranoj hrvaćanskoj predsednici Kolindi Grabar Kitarović: Tko su Hrvati
Ово је прави Валтер – четнички потпуковник!
Вишедеценијско „ћерање“ четника и партизана
*Битка четника и партизана још од црвеног октобра!
Мржња према земљи слободе
*Победа која је задивила свет
*Василије Крестић: Званична српска политика својим ћутањем о НДХ наноси штету и подстиче усташлук који сваким даном јача
Јосип Броз Тито као робијаш
*Погледајте насловне стране листа ‘Шарли Ебдо’ пред бомбардовање Србије 1999. (ФОТО)

Share
  • Maxov Max

    Draža Mihailović,tragični heroj…https://zlj13051967.wordpress.com/2015/05/09/draza-mihailovictragicni-heroj/

  • ШУМАДИЈА

    ГЛАСНИК ОВСИШТА: “KOSTA ČAVOŠKI: Kako su komunisti uništili državu srpskog naroda”

  • Ауторски чланак Косте Чавошког