*KOSTA ČAVOŠKI: Kako su komunisti uništili državu srpskog naroda

Piše: Kosta Čavoški

Nezavisno Kosovo, Republika Vojvodina, Nezavisni Sandžak, tzv. „Crnogorska nacija“ – ove ekstremističke ideje nastale su pod okriljen KPJ. Catena mundi otkriva kako su komunisti razbili državu srpskog naroda.

/…/ Dok je KPJ verovala da je Jugoslavija „jedna nacionalna država“ i stajala „na braniku ideje nacionalnog jedinstva i sviju nacionalnosti u zemlji“, nikome nije smetala ni mala ni velika Srbija niti je postavljao pitanje koje su to zemlje srpske a koje nesrpske. Kada se počev od 1924, po nalogu Kominterne, KPJ počela da bori za ukidanje „velikosrpske hegemonije“, započelo je tugaljivo utvrđivanje koje su to zemlje nesrpske (slovenačke, hrvatske, albanske itd.), a koje jedino mogu biti srpske. Time su na posredan način utvrđene i granice neke buduće, avnojevske ili brionske Srbije.

Već 1924. godine KPJ je osporila pripadnost Vojvodine Srbiji kada je zaključila da su imperijalistički ugovori o miru „podvrgli ugnjetavanju srpske buržoazije kompaktne mase Mađara, Nemaca i Rumuna u Vojvodini“. A kako je utvrđena i dužnost Partije da pomaže pokrete ugnjetenih nacija u cilju obrazovanja nezavisnih država i „radi oslobođenja Albanaca“, prećutno je osporeno pravo Srbije na krajeve naseljene Albancima.

Na sličan način postupio je i Treći kongres KPJ koji je održan u Beču juna 1926. godine. U rezoluciji ovog kongresa o nacionalnom pitanju kao nesrpske oblasti pominju se ne samo Slovenija, Hrvatska i Makedonija već i Crna Gora i Vojvodina, čime je osporena valjanost odluka Velike narodne skupštine Vojvodine i Velike narodne skupštine srpskog naroda u Crnoj Gori o prisajedinjenju Srbiji. Kako se uz to pominje obrazovanje nacionalnih pokreta u ovim dvema pokrajinama, očigledno je da se već onda imala na umu potreba obrazovanja novih nacija i nezavisnih država na tlu „versajske Jugoslavije“.

Najradikalnije svođenje Srbije na „pravu“ meru izvršeno je oktobra 1928. godine na Četvrtom kongresu KPJ u Drezdenu.

Za Crnu Goru je tada rečeno da je „pomoću“ francuskog i engleskog imperijalizma lišena svoje državne samostalnosti i prisajedinjena državi SHS“, te da je zbog toga pod tuđinskom vlašću, tj. pod „divljačkim okupatorskim režimom“ velikosrpske buržoazije. Sličnom okupatorskom režimu bile su, po mišljenju ondašnjih jugoslovenskih komunista, podvrgnute druge oblasti i narodi u granicama „versajske Jugoslavije“. To su bila „znatna albanska, bugarska i mađarska područja“ koja su danas u granicama SR Srbije i SR Makedonije. Reč je o „mađarskoj teritoriji u Severnoj Vojvodini anektiranoj Jugoslaviji Trijanonskim ugovorom o miru“, „aneksiji albanskih krajeva u zaposednutoj Makedoniji i na Kosovu“ i „aneksiji stare bugarske teritorije (Caribrod i Bosiljgrad)“. /…/

Manje-više isti stav prema teritorijalnom integritetu srpskog naroda imala je Četvrta zemaljska konferencija KPJ koja je održana u Ljubljani decembra 1934. Za nju je „stvaranje versajske Jugoslavije“ bila „okupacija Hrvatske, Dalmacije, Slovenije, Crne Gore, Makedonije, Kosova, Bosne i Vojvodine od strane srpskih trupa“, iz čega je proizišao zahtev za „progon srpskih okupatora, srpskih trupa i žandarma, kao i srpskih četnika iz Hrvatske, Slovenije, Dalmacije, Vojvodine, Bosne, Crne Gore, Makedonije i sa Kosova“. Neokupirani, tj. srpski deo „versajske Jugoslavije“ bila je teritorija današnje „uže Srbije“.

Godine 1935, zbog rastuće fašističke opasnosti i promene spoljnopolitičkog interesa prve zemlje socijalizma, jugoslovenski komunisti su napustili borbu za razbijanje „versajske Jugoslavije“ i počeli da se zalažu za njeno očuvanje, unutrašnje preuređenje i federalizovanje. Ali pri tom nisu izmenili, što se često zaboravlja, svoj sud o Srbima kao hegemonističkom narodu i svoje dotadašnje nastojanje da se, radi slobode i dobrobiti drugih naroda, Srbija svede na „pravu“ meru prema poznatoj paroli: „mala i slaba Srbija — jaka Jugoslavija“. Tako se u odluci Politbiroa CK KPJ o zadacima KPJ posle VII kongresa Komunističke internacionale, koja je doneta 21. avgusta 1935. godine u Moskvi, zahteva sazivanje ne samo slovenačke, makedonske, crnogorske i bosanske narodne skupštine već i vojvođanske narodne skupštine, čime je i Vojvodina izdvojena iz sastava neke buduće Srbije./…/

Najteže je naravno razumeti stav ondašnjeg rukovodstva KPJ prema oslobodilačkim ratovima koje je mala Srbija vodila od 1912. do 1918. godine. Ono je čak i u oslobođenju Kosova i Metohije od turskog jarma videlo zaposedanje tuđe teritorije. A da i ne govorimo o preziranju i krivom prikazivanju srpske borbe i pobede u prvom svetskom ratu bez koje stvaranje Jugoslavije uopšte ne bi bilo mogućno.

I što je najgore, ovo neprijateljstvo prema oslobodilačkoj borbi srpskog naroda nije bilo posledica nekritičkog prihvatanja nekakvog marksističkog ili boljševičkog suda o ovoj borbi već plod mnogo trajnijih i dubljih nesporazuma, raskola i mržnji. Rodonačelnik komunizma

Treće internacionale, Vladimir Ilič Lenjin, svojevrsno je izrekao veoma povoljan sud o oslobodilačkoj borbi srpskog naroda. Po njegovim rečima: „Nacionalni element u sadašnjem ratu predstavlja samo rat Srbije protiv Austrije… Samo u Srbiji i među Srbima postoji dugogodišnji nacionalni oslobodilački pokret koji obuhvata milione ’narodnih masa’, čiji je ’nastavak’ rat Srbije protiv Austrije. Da je taj rat izolovan, tj. da nije povezan s opšteevropskim ratom, sa sebičnim i pljačkaškim ciljevima Engleske, Rusije i dr. onda bi svi socijalisti bili obavezni da žele uspeh srpskoj buržoaziji — to je jedini pravilni i apsolutno nužni zaključak iz nacionalnog momenta u sadašnjem ratu.“ /…/

Najdalekosežnije i najradikalnije odluke o jugoslovenskom nacionalnom pitanju doneo je Četvrti kongres KPJ, koji je održan u Drezdenu oktobra 1928. godine. Ovaj kongres doneo je odluku o stvaranju nezavisnih država Hrvatske, Slovenije, Makedonije („nezavisne i ujedinjene“), „nezavisne i ujedinjene Albanije“ (misli se na prisajedinjenje Kosova i Metohije Albaniji) i o otcepljenju severne Vojvodine naseljene Mađarima i njenom prisajedinjenju Mađarskoj.

Srpskim komunistima je jedino naloženo da drugim narodima i nacionalnim manjinama (Albancima, Mađarima, Bugarima i dr.) priznaju „pravo na otcepljenje i… oružani ustanak“ i da im u sprovođenju tog nauma „ukazuju sistematsku pomoć“. Ništa im, međutim, u ovim odlukama nije rečeno o državi srpskog naroda. Kominternu i ondašnje rukovodstvo KPJ to jednostavno nije zanimalo./…/

Poslednji veliki skup jugoslovenskih komunista na kojem je utvrđena nacionalna politika KPJ sa kojom se ušlo u rat bila je Peta zemaljska konferencija. U rezoluciji ove konferencije, koja je održana oktobra 1940, ne pominju se izričito federalne jedinice koje bi trebalo da tvore jugoslovensku federaciju. Ali se, kao po sebi razumljivi sastavni delovi Jugoslavije, navode pojedine pokrajine. To su Hrvatska, Slovenija, Srbija, Makedonija, Crna Gora, Metohija i Kosovo i Vojvodina. I na ovom partijskom skupu Srbija je svedena na „užu Srbiju“./…/

Država srpskog naroda svodila se na teritoriju današnje „uže Srbije“ i prilikom utvrđivanja područja partijskih organizacija. Rad pokrajinskih komiteta uspostavljen je u okvirima pokrajinske organizacije koja je razvijala delatnost na svojoj teritoriji (Metohija i Kosovo, Vojvodina, Crna Gora, Bosna i Hercegovina) čime je pokrajinska organizacija KPJ za Srbiju svedena na teritoriju današnje „uže Srbije“. To pokazuju i osnivanja nacionalne komunističke partije Hrvatske i Slovenije, što rečito govori o trajno prisutnim predrasudama ne samo prema srpskoj buržoaziji već i prema srpskom proletarijatu, pa i celom srpskom narodu./…/

Konačno, pored vojvođanske pokrajinske i kosovsko-metohijske organizacije, iz sastava pokrajinske organizacije Srbije izdvojen je Novopazarski Sandžak i pripojen crnogorskoj partijskoj organizaciji, o čemu svedoči Titovo kazivanje decembra 1940. da je „Pokrajinska konferencija Partije za Crnu Goru, Metohiju, Kosovo, Sandžak i Boku Kotorsku pokazala… da je to jedna od najjačih organizacija KPJ“. Time je pokrajinska organizacija KPJ za Srbiju praktično svedena na područje prekumanovske Srbije.

Ovakvo utvrđivanje područja pokrajinskih partijskih organizacija ne bi, naravno, izazivalo veliko podozrenje da nije kasnije bilo uzor za određenje granica pojedinih federalnih jedinica. Čak bi se moglo reći, /…/ da se tzv. avnojevsko federalizovanje Jugoslavije i razgraničenje federalnih jedinica, koje je izvršeno tokom rata, uglavnom poklapalo sa teritorijalnim razgraničenjem područnih organizacija KPJ sa kojim je ova Partija ušla u rat. Nevolja je, međutim, u tome što su za Sloveniju i Hrvatsku stvorene nacionalne komunističke partije, uz nameru da se to učini i za Makedoniju, dok su za preostali deo Jugoslavije predviđene pokrajinske partijske organizacije koje nisu bile ustrojene prema načelu nacionalne homogenosti, U prvom slučaju nastojalo se da se izvrši etničko razgraničenje, dok se u drugom slučaju to jednostavno nije htelo, iako se moralo znati da će time pojedini narodi, a pre svega srpski narod, biti dovedeni u neravnopravan položaj u odnosu na druge narode — slovenački, hrvatski i makedonski. /…/

Na žalost, KPJ između dva rata nikada nije htela da srpsko nacionalno pitanje postavi na isti način na koji je postavila slovenačko, hrvatsko ili makedonsko nacionalno pitanje. Zato se i moglo dogoditi da pokrajinska organizacija KPJ za Srbiju uđe u rat sa područjem koje je obuhvatalo samo tzv. prekumanovsku Srbiju (uz dodatak Caribrodskog i Bosiljgradskog sreza), dakle Srbiju bez Vojvodine, bez Kosova i Metohije i bez većeg dela Sandžaka. A to je zapravo bio i presudan razlog koji je najviše rukovodstvo KPJ za vreme rata naveo da tzv. avnojevsku Srbiju svede na prekumanovsku Srbiju uz dodatak dva negdašnja bugarska sreza. Avnojevska Srbija bila je, dakle, čak manja od današnje „uže Srbije“.

/…/ Tek po okončanju rata avnojevskoj Srbiji pripojen je veći deo Sandžaka, a Vojvodina i Kosovo i Metohija su odlukom svojih samokonstituisanih organa ušli u sastav SR Srbije, što navodi na pomisao da su mogli ući i u sastav neke druge republike ili države. /…/ Izgleda da je čak i takva Srbija, sa dve pokrajine koje je samo ona imala, izazivala veliko nespokojstvo među prekaljenim kadrovima staroga kominternovskog kova. Zato su prilikom donošenja Ustava iz 1974, koji je poglavito pisan na Brionima, i potonjeg Ustava SR Srbije, najveću pažnju posvetili potpunom izjednačavanju pokrajina sa republikama, čime je brionska Srbija najvećma svedena na „užu Srbiju“. Tako je jedna stara kominternovska zamisao o svođenju Srbije na „pravu“ meru još jednom praktično ostvarena.

(Catena Mundi)

01. 10. 2014. г.

Извор: http://www.intermagazin.rs/kosta-cavoski-kako-su-komunisti-unistili-drzavu-srpskog-naroda/

Save

Save

Save 

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Етномузиколози о „Шоти“
ШОТА није албанска реч, ни албанска песма, то је чисто српска песма, Шотка и Шотан су српски брачни пар који очекује принову Незнање је најгоре стање. Још је горе мешање незналица у знање. Неки свадбарски хармоникаш се сетио, новинар га подржао и - прича је кренула. Маркус Тулиус Цицерон (106-43.г. пре нове ере) је изрекао: Тешка су времена дошла. Деца више не поштуjу своје родитеље, и, сви би да пишу книге. Узгред, и један ЗНАЛАЦ, српски премијер Војислав Коштуница, један од највећих стручњака за право, изјавио је: ,,Ко не разуме Гучу, не разуме Србију". Можда ћемо имати прилику да јавно причамо о Гучи, рецимо: да ли се тамо пева и свира српска музика, и да ли се тамо пева и свира српски? Е, па, мало да прозборимо. На сугестију неких новинара, у Гучи је забрањено извођење песме и игре „шота". Кажу, то је, док је убјала српску децу, певала Шота Гаљица, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Ниједна српска ратна застава није заробљена
Немачки цар Вилхелм II je, током Првог светског рата, затражио од свог генерала Аугуста фон Мекензена, да му донесе барем једну заплењену српску ратну заставу, али је добио одговор који га је запрепастио. Генерал му је одговорио да не поседује ниједну. Од 51. пуковске заставе, колико је поседовала српска војска током балканских и Првог светског рата, ниједна није пала у непријатељске руке, што је био преседан у историји модерног ратовања. Војне заставе 51. пуку српске војске на Бањици је 26. јуна и 30. новембра 1911. године свечано је уручио краљ Петар Први Карађорђевић. Под њима су се српски пукови борили у два балканска и Првом светском рату. Ниједну заставу непријатељи нису заробили. Војничка и народна част је сачувана. Од педесет једне заставе са којима се ратовало од 1912. до 1918. године у депоима Војног музеја у Београду чува се 47 војних барјака. Три су нестала у биткама када су их, вероватно у жељи да не падну ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Од рехабилитације ка деидеологизацији
Да ли је Стаљин био „колаборациониста“ зато што је потписао пакт са Хитлером 1939. године? Да ли је то била влада Велике Британије зато што је потписала Минхенски споразум са нацистичком Немачком претходне године? Позитиван одговор на ова питања тешко да ће се чути из уста оних који годинама и деценијама на просторима бивше Југославије сатанизују кнеза Павла Карађорђевића и владу Цветковић-Мачек за приступање Тројном пакту 25. марта 1941, или генерала Драгољуба Михаиловића за, наводне, локалне споразуме са нацифашистичким окупационим снагама током Другог светског рата. Две велесиле тог времена су биле приморане да склапају споразуме са једном још јачом војном силом, или да би купиле време, или у нереалној нади да ће некако „умилостивити“ гладну звер. Али вишеструко одликовани српски официр који, са шаком слабо наоружаних официра и војника, није прихватио капитулацију док су и СССР и локални комунисти још увек били званично у добрим односима са Хитлером (а и Павелићем[i]) ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Austrougarski popis: U Dubrovniku žive Srbi, nema nijednog Hrvata
Da je Dubrovnik do 20. veka bio srpski, a ne hrvatski grad govore i činjenice. Prema podacima koje je skupila Austrougarska država, kada je 31. decembra 1890. godine popisala stanovništvo grada Dubrovnika, srpskim jezikom govori apsolutna većina od 5.823 ljudi, italijanskim 677,  češkim 48,  poljskim 6, nemačkim 263 i mađarskim 384. Foto: Dubrovnik – kalendar za prostu 1898 godinu Tu su i podaci za druga mesta u opštini Dubrovnik, a podaci su tu još frapantniji, jer Srbi u većini mesta čine 100 odsto stanovništa. Dakle, iz priloženog možemo videti da hrvatski jezik nije ni postojao kao jezik kojim se pričalo u Dubrovniku i okolini. Ako to nije dovoljno, treba reći da je tadašnji papa, Lav XIII (1810-1903), javno i pismeno priznao Dubrovčanima da su Srbi. Utemeljivač hrvatske istorije: U Dubrovniku se oduvek govorilo srpski Foto: Wikimedia Commons "U Dubrovniku, od pamtiveka, govorilo se srpski, govorilo - kako od pučana, tako od vlastele, kako kod kuće tako i u općini". To je tvrdio Natko Nodilo, koji ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Tragom zločina bivšeg predsednika Srbije: “Streljao nam oca, pa preoteo deo imovine”
Dobrivoje Vidić Baja, nekadašnji predsednik Srbije od 1978. do 1982. godine i visoki funkcioner Saveza komunista, osim što je tražio da se posle Drugog svetskog rata strelja ugledni Užičanin Andrija Mirković, koji je za vreme rata krio partizane, uzeo je i deo njegove imovine. Ćerke Andrije Mirkovića Anica Jovčić i Dušanka Gerzić - Naša imovina je išla u neke magacine koji su zvali “narodna dobra”, ali su iz njih uzimali viđeniji komunisti. Uzeli su nam i sve vredne pokretne stvari, odneli su čak i posteljinu i garderobu. Čuli smo od naših Užičana da je Vidić uzeo neke naše stvari. Mislim da je Vidić ubio mog oca jer je bio jako poštovan u Užicu i kao takav je smetao novim vlastima - kaže za “Blic” Dušanka Gerzić, ćerka predratnog gradonačelnika Užica i nosioca Albanske spomenice koji je streljan 1945. godine. U izveštaju za Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju, koji je tek sada ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
О “капитулацији” Краљевине Југославије (17. априла 1941. г.)
Кликни на текст да га увеличаш и нормално прочиташ! Расправљајте на нашој Твитер страници!
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Broz i Hitler išli u isti razred, pravi Tito klao srpsku decu!
Miroslav Todorović, autor „Hohštaplera“, najkontroverznije knjige o Titu otkriva: Ovo je priča podnaredniku austrougarske carevine Josipu Brozu koji je ratujuće u sastavu zloglasne 42 Vražje divizije dobio medalju za hrabrost nabijajući na bajonet prekodrinsku srpsku decu. Josip Broz Tito – veliki sin jugoslovenskih naroda i narodnosti koji se voleo više od majke i oca ili najveći “Hohštapler” u istoriji ovih prostora? Po svemu sudeći ovo je bilo i ostaće jedna od najvećih evropskih enigmi 20. veka, kada je u pitanju zvanična istorija. Onu nezvaničnu probali su da otkriju i “otkriju” mnogi, a među njima je i poznati srpski advokat Miroslav Todorović, autor “Hohštaplera”, kontroverzne knjige koja otkriva gotovo neverovatne stvari o tome da je lažni Tito vladao Jugoslavijom, da je pravi išao u razred sa Hitlerom, da je klao srpsku nejač i kasnije poginuo u Rusiji, a da su potom lažnog Josipa Amroza čuvali masoni, boljševici i Vatikan. Todorović otkriva i ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*”Песма о Хрватима” Јована Дучића
"Хрвати су најхрабрији народ на свету, не зато што се никога не боје, већ зато што се ничега не стиде" Јован Дучић Чувени српски песник, прозни писац и дипломата, херцеговачки Требињанин, Јован Дучић, поседовао је веома добро знање из области повести југословенских народа, а поготово његових комшија Хрвата чији је менталитет одлично познавао чак много боље од већине српских професионалних политичара који у већини случајева када се радило о Хрватима нису знали са ким имају посла што је све скупа на крају Србе као колектив прескупо стајало и још увек и стоји и на жалост стајаће их. Дучић је у својим оценама о Хрватима ишао чак и испред повесне науке која тек сада након неколико деценија и полустолећа признаје да је овај Херцеговац једноставно био у праву пишући о менталном устројству и психопатологији овог народа. Вредност Јована Дучића у методолошком смислу речи је у томе што он није прихватао тзв. „повесне чињенице“ тадашње југословенске ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Руси одлучни да открију сва зверства усташа и нациста у Јасеновцу
Руски академик и историчар Јелена Гускова оцењује да усташки логор Јасеновац, по мучењима и убиствима, није имао премца међу концентрационим логорима у Другом светском рату. Логорашима су резали кожу, а онда су те ране посипали сољу, мучили их глађу и жеђу, излагали ниској температури и тешким физичким радовима – наводи руски академик и историчар Јелена Гускова. „Људи су убијани ножевима, камама, секирама, чекићима, дрвеним маљевима, металним шипкама, мотикама, кочевима, каишевима, вешањем, спаљивањем мртвих у специјалним пећима, а живих у гасним коморама“ – напомиње Гускова у интервјуу агенцији Срна. Оне који су изгубили свест и који су били израњавани – газили су ногама, гушили и давили у Уни и Сави. Гускова верује да ће Међународна комисија за утврђивање истине о Јасеновцу, чији је и сама члан, открити нове архивске материјале, документа и фотографије, које говоре о страшним злочинима нациста и усташа. Она сматра да је број жртава Јасеновца постао политичко питање те да власти Хрватске, у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Настанак европске супердржаве
Европска унија је креација групе илумината под називом Билдерберг група, која тајно координише заједничку политику међу владама, банкама, корпорацијама, медијима, обавештајним агенцијама... У ПОЧЕТКУ, људи су живели у малим заједницама и племенима која су доносила одлуке у њихово име. Касније, та племена су се ујединила у оно што сад називамо нацијама и државама, па се полако открива следећа фаза плана, спајање нација у супердржаве, као што је Европска унија. То је само један корак од њиховог крајњег циља о светској доминацији - света под диктатуром. У свакој фази плана процес доношења одлука се све више удаљавао од појединаца којих се те одлуке тичу. После племенских вођа, ту моћ су добили краљеви, краљице, председници и премијери, а данас имамо бирократе супердржава које чак и не пролазе кроз процес обмањивања народа који данас називамо "изборима". Данас су глобални политички и банкарски систем, мултинационалне корпорације и медији под контролом "једног центра", а они настављају да ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Трагична судбина Дражиног адвоката
Судбина Драгића Јоксимовића, који је на суђењу бранио Дражу Михаиловића. Морао је да плати због неколико реченица које су ишле у прилог ђенералу. Др Јоксимовић је осуђен због слушања емисија страних радио-станица. У СТАРОМ Риму су записали и оставили као наук васцелом потомству – „Историја је учитељица живота“. Неку хиљаду година доцније, на београдском асфалту, ову латинску максиму, наш писац, овдашњи Милован Витезовић, „превешће“ на српски: „Историја нам је била учитељица живота, онда су стигли људи из шуме и силовали нам учитељицу“! И мудри Енглези су пре неколико векова упозорити: „Народ који не зна своју историју, мораће да је понавља“. Људи из шуме после силовања учитељицу су послали на ново радно место чистачице у Централном комитету. И док се она знојила и прилагођавала новом задатку, чистећи и бришући све што се није допадало новом послодавцу, живот је текао даље. У новом југословенском гротлу поново ће бити уписана јединица у дневник. Понављачи ће остати доследни у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Зашто Путин дискриминише косовске Србе?
На билатералном састанку председника Русије и званичних представника Европског јеврејског конгреса 19. јануара 2016. године, Јевреји замолише Владимира Путина да предузме потребне кораке зарад побољшања генерално лошег положаја јеврејске заједнице на Старом континенту. И гле, председник Путин, не баш у шали, позва све европске и Јевреје из целог света а што су отишли из СССР-а  да напросто емигрирају у Русију. На први поглед, веома племенит па чак и демократичан потез руског председника. Али... Хајде да мало проанализирамо целу ствар. По представницима Јевреја, постоје бар две "несношљивости" положаја Јевреја у Европи, због: 1) антисемитизма, и; 2) прилива муслиманских имиграната са Блиског истока у Европу. Стога су ова и оваква два разлога, по Јеврејима, сасвим довољна за исељавање из Европе, а по председнику Путину, да их позове да емигрирају у Русију. Овде нећемо разматрати зашто европски Јевреји не желе да се иселе у своју националну државу - Израел (нити у САД), већ нас интересује ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Буђење Запада у кошмару „велике Албаније“
Албански теоретичари тврде да би њихов пројект могао бити остварен за мање од седам година, јер, како су истакли у својим анализама, „ослабљена Европа неће имати снаге ни војне моћи да се одупре албанским захтевима, па нама тако остаје само да чекамо и будемо стрпљиви“. Ако се Запад и надао да је сан о „великој Албанији“ само сан, онда изгледа долази време да се суочи с кошмарном јавом. Амбасадор Велике Британије у Приштини Рори О′Конел, искрено се, како рече, забринуо да „уједињење Косова и Албаније — звучи као претња“. Па немогуће да Запад заиста годинама мисли да је прича о „великој Албанији“ само мит који се преноси са колена на колено. © Sputnik/ Бранкица Ристић Aлбанац у Приштини са заставом Дарданије (Илирске државе која се простирала на територији данашњег Косова, јужне Србије, Македоније и Албаније) Европа, или бар њен већи део, није схватила да је признавањем једностране независности Косова 2008. године, заправо, започела прва фаза реализације овог политичког циља албанске нације. Почетак друге фазе, ма ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Десант на Дрвар и бекство Ј. Б. Тита из земље
Филм о догађајима од 25. маја 1944. године, попут осталих партизанских филмова, апсолутно фалсификује чињенице. Међутим, као и у другим случајевима, телевизије – у овом случају Б 92 – у најавама пишу да се све заиста тако одиграло, чиме настављају комунистичку пропаганду, мада наводно сада живимо у демократском поретку. Шта се, дакле, заиста дешавало у Дрвару? Дрвар, 25. маја 1944. Немци са заплењеном униформом Ј. Б. Тита Пролећа 1944. године комунистички и западни медији надметали су се у преувеличавању бројног стања и борбене вредности југословенских партизана. Совјетска амбасада у Вашингтону у свом билтену за 1. јун пренела је чланке Милована Ђиласа и члана његове мисије у Москви, ‘‘генерала’‘ Ивановића, објављене у ‘‘Правди’‘. Ђилас је писао да су југословенски партизани до тада убили чак 300.000 Немаца, док су они притом имали 100-120.000 палих бораца. Такође је писао: ‘‘Прекаљених 300.000 бораца под командом маршала Тита држе положаје у срцу Балканског полуострва’‘. Ни Ивановић није имао ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Jугославија је била лажни рај
Мит каже да је Југославија била раднички рај, у којем су сви имали посао и плату, бесплатне станове, добро живели. Индустрија је у њој цветала. Југославија је извозила, градила фабрике, болнице, школе, ауто-путеве и пруге. Сви су били средња класа. Дуговали смо мало, били поштовани у свету, имали веома јаку армију. А онда су, као по команди, на власт дошли националисти, заратили, у приватизацијама опљачкали државну имовину и данас се живи у јаду либералног капитализма. Међутим, ако се погледају бројке, макар за ударне тезе митова, долази се до значајно другачије слике коју је недавно обелоданио економиста др Горан Николић у анализи мита о „златним седамдесетим“ у СФРЈ. Први мит је о високој запослености. Пре свега, та ниска стопа незапослености је врхунац између 1968. и 1973. године, а управо тада је Тито отворио границе испрва за пола милиона, а онда и за још милион „гастарбајтера“. И управо је за толико и пао ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Руско ордење Брозовим колаборационистима са фашизмом
Руковање усташа и партизана у Босни 1942. г. У амбасади Руске Федерације у Београду је 19. фебруара 2015. г. одржан свечани пријем поводом празника „Дана Браниоца Отаџбине“ а којом приликом је амбасада Русије доделила одликовања „српским ветеранима Другог светског рата“ за њихов допринос заједничкој совјетско-југословенској (српској) борби против фашизма (како то стоји на званичном сајту амбасаде Русије у Србији). Међутим, овде се под плаштом „српских ветерана“ из Другог светског рата крију Брозови партизани који су у току самог рата пре свега тесно сарађивали са хрватским нацистичким усташама па чак и са Немцима, а најмање се борили управо против фашизма. Овом приликом нећемо улазити у разлоге горње одлуке руских дипломатских представника у Србији али бисмо скренули пажњу на чињеницу да се и након 70 година од завршетка Другог светског рата његова истинска суштина на југословенским просторима и даље фалсификује и прекраја по квази-историографским аршинима Брозове пре свега антисрпске титологије. Југословенска послератна историографија у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Коме треба нова Титоник Србија?
Тренутно се Република Остатака Србије налази на коначном путу и de jure признавања друге албанске националне државе – Косова. Влада у Београду је већ дала зелено светло за примање Косова у Међународни олимпијски комитет, јер без тог светла Косово и не би могло да буде примљено, а управо ових дана та иста Влада најављује и промену Устава, тј. избацивање члана о Косову као интегралном делу државе Србије. И то све зарад испуњавања свих услова Европске Уније како би се ушло у исту јер „Куд мали Мујо, ту и ми“. Двадесет и првог јануара 2014. г. званично је отпочео процес преговора Србије (тј. њених територијалних остатака) са Бриселом о учлањивању ове прве у Европску Унију. Тим поводом се и српски еурофанови нескидају са домаћих мас-медија како би потврдили „не скретање с правога пута“ ка идеалном друштву (комунизам) у новој Титославији која се у континенталним димензијама одазива на име „Европска Унија“. И није ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Сачувај нас Боже куге, глади и Хрвата…
Када се помене кољачки нагон Хрвата, сви ће одмах да помисле на усташе и НДХ, али мало ће њих да зна како је тај злочиначки менталитет много старији од усташа. Ова дивљаштва о којима ће сада бити реч се тотално поклапају са усташким кољачким менталитетом (и на жалост данас су већ скоро пали у заборав), једина разлика јесте што су се десила 300 година пре усташког покрета. У тридесетогодишњем рату (1618-1648) између католика и протестаната, на католичкој страни под водством Хабсбуршког цара су се борили многи (Мађари, Пољаци, Италијани, итд), али Немци су тада од свих њих једне посебно упамтили Хрвате. Европа је још у првој половини 17.-ог столећа сковала крилатицу-проклетницу која гласи: „Сачувај нас Боже куге, глади и Хрвата!” Овај срамни белег за читаву једну нацију испливао је на европску површину за време Тридесетогодишњег рата 1618.-1648. г. који се водио између европских католика и протестаната (фактички европски Југ против европског Севера). Овај верски рат се ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Друга Србија против Косте Николића, а о ОЗНИ да и не говоримо
ДРУГОСРБИЈАНЦИ ПОНОВО ЈАШУ Ове јесени се у Београду, окуженим духом самопорицања и неотитоизма, појавио Антифашистички манифест, који су обнародовали Савез антифашиста Србије, Жене у црном и Хелсиншки одбор за људска права. Предвођени Сташом Зајовић и Соњом Бисерко, домаћи „антифашисти“ подсетили су да је Србија, после распада СФРЈ, уместо „антифашизма, демократије и мира“, изабрала „пут национализма, рехебилитације четничког покрета, оживљања пројекта о Великој Србији, нетолеранције и ратне авантуре“. У стилу песме из „наводно ослободилачке борбе“, Млада партизанка бомбе бацала, потписници манифеста су за сва зла нашег друштва, од незапослености, преко корупције, до „масовне апатије“, оптужили „неспособну политичку класу и њену злочиначку равногорску идеологију“ (Борис Тадић равногорац? Ивица Дачић и Дража? Вучићев саветник није Гузенбауер, него Калабић?) Антифашисти/киње тако усташе против закона о изједначавању четника и партизана као и против рехабилитације четника, чиме се, веле, „оправдавају четнички злочини, рехабилитује фашизам, а сарадници фашиста проглашавају антифашистима и најзад релативизују фашизам и антифашизам“. То све доприноси ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Lista američkih brljotina na Balkanu
Ako iscrpljena EU, što zbog nameta koje joj nameće NATO i američkih ratova po svetu, što zbog izdvajana iz budžeta za održavanje u životu „država iz epruvete“ poput Kosova, kao i sankcija i kontrasankcija sa Rusijom, ne može da reši svoje probleme, kako će onda da razreši balkanski čvor. Terorizam, najezda migranata, ekonomska kriza, separatizam… To su boljke sa kojima se EU suočava u svom dvorištu. Kosovo, Makedonija, Srbija, Bosna… zaostala su nerešena pitanja Amerike na Balkanu za koje SAD očekuje da ih EU reši, i to u skladu sa američkim planovima. Može li EU, uz sve svoje jade, da zadovolji i prekookeanskog partnera i prilike na Balkanu da zaokruži na način kako to SAD žele? I šta će se desiti ako u tome ne uspe? Zvanična spoljna politika Amerike navodno je usmerena daleko van Balkana, ali, ako je suditi po rečima umirovljenog bivšeg ambasadora SAD u Srbiji Vilijama Montgomerija, ostala su tri ključna pitanja za američku administraciju za koja se očekuje da će ih rešiti EU — prvo, da nezavisno Kosovo bude ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Етномузиколози о „Шоти“
*Ниједна српска ратна застава није заробљена
*Од рехабилитације ка деидеологизацији
Austrougarski popis: U Dubrovniku žive Srbi, nema nijednog Hrvata
Tragom zločina bivšeg predsednika Srbije: “Streljao nam oca, pa preoteo deo imovine”
О “капитулацији” Краљевине Југославије (17. априла 1941. г.)
*Broz i Hitler išli u isti razred, pravi Tito klao srpsku decu!
*”Песма о Хрватима” Јована Дучића
*Руси одлучни да открију сва зверства усташа и нациста у Јасеновцу
*Настанак европске супердржаве
*Трагична судбина Дражиног адвоката
*Зашто Путин дискриминише косовске Србе?
Буђење Запада у кошмару „велике Албаније“
Десант на Дрвар и бекство Ј. Б. Тита из земље
Jугославија је била лажни рај
Руско ордење Брозовим колаборационистима са фашизмом
*Коме треба нова Титоник Србија?
*Сачувај нас Боже куге, глади и Хрвата…
Друга Србија против Косте Николића, а о ОЗНИ да и не говоримо
Lista američkih brljotina na Balkanu

Share
  • Maxov Max

    Draža Mihailović,tragični heroj…https://zlj13051967.wordpress.com/2015/05/09/draza-mihailovictragicni-heroj/

  • ШУМАДИЈА

    ГЛАСНИК ОВСИШТА: “KOSTA ČAVOŠKI: Kako su komunisti uništili državu srpskog naroda”

  • Ауторски чланак Косте Чавошког