Јаук српске мајке Данила Милинчића са распетог КосМета

Сажетак: Тематика овог истраживачког чланка је случај мучког убиства Србина Данила Милинчића из села Самодреже код Вучитрна на Косову и Метохији 1982. г. од стране шиптарских сепаратиста и терориста. Овај случај је један од типичних такве врсте у то време када су косметски Шиптари након демонстрација с пролећа 1981. г. кренули у фронтални обрачун са својим комшијама Србима како би им отели земљу а њих истерали са КосМета или физички ликвидирали, а све у циљу обнове Велике Шипније из доба Другог светског рата (1941. г.−1945. г.) према великошиптарском пројекту из 1878. г. Прве Призренске лиге (1878. г.−1881. г.). Важност овог случаја је у чињеници да расветљује право политичко стање ствари на КосМету али и на просторима читаве бивше Југославије када су шиптарски терористи и сепаратисти имали прећутну али делотворну подршку покрајинских и федералних владајућих структура у Титославији. “Случај Милинчић” из 1982. г. јасно указује да је распад Брозовог крпежа од заједничке државе већ био далеко одмакао и да га је фактички било немогуће зауставити што се убрзо показало као тачним. Брозов основни политички циљ – припрема државе за њено растурање по републичким и покрајинским међашким линијама убрзо након његове смрти је почела да се и стварно реализује за мање од годину дана након сахране самопрокламованог маршала, а случај убиства Данила Милинчића је био једна од првих епизода у овом процесу.

Кључне речи: Косово, Метохија, тероризам, Југославија, Велика Шипнија, Шиптари, Срби

 Пролог

Четири године након јула 1995. (како каже спикер на почетку филма) Четврти канал британске националне телевизије ББЦ (BBC Canal Four) је направио и приказао документарни филм о Сребреници под насловом “Плач из гроба“ (“Cry from the Grave”). Овај документарни филм је у трајању од једног часа и 44 минута, а почиње и врти се око злосрећне судбине једне од сребреничких мајки које су изгубиле синове или/и мужеве јула 1995. г. након уласка Војске Републике Српске у овај источнобосански градић. Мајка Салиха Османовић тугује за својим синовима и супругом док се истовремено из њихових неидентификованих гробова наводно одзвања плач који може да чује вероватно само британско либерално-демократско ухо. Један од синова мајке Салихе је погинуо од “четничке” гранате неколико дана пре “ослобођења” Сребренице од стране генерала Ратка Младића, а други син Нермин заједно са Салихиним супругом Рамом је “нестао” након 11. јула 1995. г. када су “четници” ушли у Сребреницу. То је укратко фабула овог британског документарног филма у коме се само кроз маглу (и у трајању од само 25 секунди) спомињу крвави пирови муслиманских бојовника Насера Орића у околини Сребренице од пре 11. јула 1995. г., али се не чује ни један једини гробни плач закланих Срба из Братунца или Кравице.[1]

Самодрежа у сенци Сребренице

Случај Сребренице из јула 1995. г. је америчкој администрацији у то време, по речима првог и тадашњег америчког амбасадора у Загребу − Питера Галбрајта, послужио као директан повод (читај изговор) за давање зеленог светла Туђмановом режиму у Загребу да изврши етничко чишћење на простору Републике Српске Крајине[2] која је након тзв. војно-редарствене операције “Олуја” са почетка августа месеца 1995. г. и ликвидирана као држава, а њена територија реинтегрисана у састав Броз-Туђманове Велике Хрватске. Остаје нејасно зашто по тој истој логици та иста америчка администрација није одобрила Младићево ослобађање Сребренице након покоља у неколико таласа више од 3.200 српских цивила у њеној околини од стране муслиманског крвника Насера Орића и његових џихад-бојовника у периоду 1992. г.−1995. г.[3] Морамо се на овом месту потсетити и на чињеницу да је на европском тлу тада била основана и функционисала прва Исламска Држава и то на просторима Алијине Босне и Херцеговине, док се као друга европска Исламска Држава јавља она Хашима Тачија на КосМету од средине 1999. г. Чињеница остаје да је блискоисточна Исламска Држава (ISIL, ISIS, Daesh) основана читаве две деценије након свог босанскохерцеговачког оригинала и узора. Све три наведене Исламске Државе (две на Балкану и једна на Блиском истоку) су биле и остале сунитске.[4]

Не улазећи овом приликом у случај Сребреница, Братунац, Кравица, Поточари… из 1992. г.−1995. г.[5] скренули бисмо пажњу британској националној телевизији на (бар) један хронолошко старији плач-јаук и то са Косова и Метохије, а то је јаук Српкиње Данице, мајке Данила Милинчића, још од 2. јуна 1982. г. – дакле читавих 13 година пре лелека и плача муслиманске мајке Салихе Османовић и то у време када нико није знао ни за Аркана, ни за Шешеља, ни за Младића, ни за Караџића (Радована) нити за Милошевића (ниједан од споменутих није рођен у Србији).

Косово и Метохија 2. јуна 1982. г. У оквиру редовних сезонских пољских радова на њиви се налазе 22-шњи син Данило Милинчић и његова мајка Даница из села Самодреже код Вучитрна. Село Самодрежа ће, иначе, остати у вечно неизбрисивој српској националној самосвести јер је у локалној цркви српска војска пред Косовски бој 15./28. јуна 1389. г. примила причешће, без обзира што је та иста црква данас претворена од стране локалних Шиптара у јавни WC и ђубришни отпад.[6] Тог 2. јуна 1982. г. (четири године пре фамозног “Меморандума САНУ”) Данило је уочио стоку суседа Шиптара на својој сопственој њиви и замолио шиптарског чобана да истера стоку са туђег имања (за овакве својинске прекршаје се у Европи плаћају дебеле новчане казне). Међутим, оно што се након ове рационалне молбе догађа је у ствари права слика (не)прилика на титоистичком КосМету: чобанинов отац, сусед Мухамед (Мујо) Ферати са синовцем и сестрићем долази сав бесан на место догађања и заједно са сином чобанином физички се обрачунавају са Данилом. Дакле четири на једног. У исти тај мах неколицина других Шиптара мирно посматра обрачун без видљиве намере да интервенишу и спрече најгоре. Четворица већ споменутих Шиптара без већих физичких потешкоћа успевају да баце на земљу Данила Милинчића коме у помоћ притрчава једина заинтересована и вољна страна да помогне – рођена мајка Даница. У сценарију најбољих америчких вестерн филмова са Гари Купером и Џон Вејном отац Мујо Ферат вади револвер и устрељује Данила у мајчином наручју рањавајући при том и саму мајку Даницу у раме. Оно што следи након овог неравноправног обрачуна код “О.К. корала” на КосМету је локална варијанта вестернизације Балкана из 19.-ог столећа: док мајка Даница јауче над умореним сином убица Шиптар гласно понавља суштину авнојевског КосМета и остатка СФРЈ: ”Кукај, српску ти мајку јебем. Ово није српска земља, већ Енвера Хоџе. Ја имам још десет мушких глава у кући!“[7]

Демографија и тероризам у служби политике

Ова Фератова реченица је у ствари констатација тадашњег реалног стања на КосМету али и сажетак читаве политичке филозофије сецесионизма и стварања Велике Шипније од стране шиптарских екстремиста. Наиме, радило се конкретно о шиптарској демографској експанзији на КосМету као најбитнијег предуслова за политичку експлозију и основе за коначно решење “Српског питања” физичким уништавањем или прогонима косметских Срба али и свих оних који нису Шиптари што ће се десити након окупације НАТО пакта Косова и Метохије у јуну 1999. г. Ова демографска експлозија Шиптара је јасно била у добро смишљеној и од стране косметских шиптарских власти јасно заштићеној и подржаваној функцији “дијаспорског типа национализма”[8] заснованог на политици високог и неприродног наталитета како би се спорна територија коначно присвојила на “природан” и “легитиман” начин. Познато је да се број Шиптара на КосМету рапидно повећавао у раздобљу након Другог светског рата и то тако брзо да су косметски Шиптари фактички имали највећи природни прираштај у читавој Европи. Овакав прираштај шиптарског становништва КосМета свакако није у основи био “природан” већ пре свега чисто политички.

Праву слику “братствојединственичког” КосМета Боре и Рамиза након Брионског пленума 1966. г. упечатљиво осликава управо сам случај Мује Ферата који је те 1982. г. у тренутку вршења гнусног криминалног акта над Данилом Милинчићем имао 40 година, али је већ тада, иако у пуној радној снази, здрав и прав, био у регуларно добијеној пензији од стране титоистичке СФРЈ. По ком основу је пензионисан вероватно није јасно ни Фадиљу Хоџи, али остаје чињеница да је био из емигрантске породице из Албаније (исто као и сам Фадиљ Хоџа). Дакле, шиптарски емигрант из друге државе (Албаније) који се населио у суседној држави ради бољег живота још у првој емигрантској генерацији са пиштољем у руци упереног у староседелачку фамилију врши насилну трансформацију власничких односа и то у туђој држави! Замислите сличну ситуацију да неки турски гастарбајтер из неког села у централној Малој Азији убије власника земље етничког Немца у Баварској, а његовој мајци на њеном рођеном имању са пиштољем у руци каже да та земља није немачка већ турска (тј. да припада земљи Кемала Ататурка)!

Јужна Косовска Митровица 2015 новембар

Чињеница ипак остаје да пресвојинизација власничких тапија на КосМету почиње још пре Брионског пленума, а доказ за то је зла судбина оца убијеног Данила Милинчића који је исто тако мучки убијен када му је син био беба године 1960-те (дакле, шест година пре Брионског пленума). Од тада на породицу Милинчић се врше константни притисци од стране суседа Шиптара да им се прода земља или ће са ње бити истерани кад-тад (што се на крају и десило). На жалост, овај случај српске породице Милинчић је само врх леденог брега шиптарског терора и тероризма у Титославији на повесном и етнографском српском Косову и Метохији.[9]

Титославија у функцији Велике Шипније

Након убиства Данила Милинчића 2. јуна 1982. г. на сцену ступа спровођење авнојевске политике ”Слаба Србија – јака Југославија“ (а најјаче Словенија и Хрватска) исто као и у нешто каснијем случају са Ђорђем Мартиновићем коме су Шиптари угурали пивску боцу (с данцетом нагоре) у дебело црево на његовој рођеној њиви на КосМету.

У случају Данила Милинчића јавни тужилац је званично оквалификовао Данилово убиство као “убиство из непријатељских побуда према СФРЈ, извршено и из непријатељских и ниских побуда са умишљајем”. Дакле, након оваквог званичног става јавног тужиоца у једној нормално-правној држави се да очекивати да ће и судски и полицијски органи реаговати у складу са изнетим закључком јавног тужиоца. Међутим, обзиром да на КосМету одавно влада верификовани закон Дивљег запада Шиптара Леке Дукађина[10] легализован Уставом из 1974. г. (када је само легализовано de facto стање живљења и иживљавања шиптарских фисова по неписаним традиционалним обичајима још од пре Брионског пленума), и обзиром да ова само формално покрајина Републике Србије, а у ствари саставни део суседне (Велике) Шипније Енвера Хоџе (на шта је скренуо пажњу и Мујо Ферат мајци Даници), логично је да се догодило управо оно што се само неколико година касније десило и у ”Случају Мартиновић против боце“ јер на сцену ступа партијска сила, моћ и идеологија против самог записаног и верификованог закона.

Наиме, као што су власти Сједињених Америчких Држава у 19.-ом столећу сукцесивно и легално дозвољавале америчким колонистима да по принципу “ко пре до девојке његова девојка” обележе међе својих нових ранчева на Дивљем западу (западно од Апалачких планина) и то на туђој земљи и након тога ту отимачину легализовали тапијама у катастарским књигама, тако и те 1982. г., али на косметском шиптарском Дивљем истоку у јавности иступа члан Председништва СФРЈ Фадиљ Хоџа (каснији председник колективног председништва СФРЈ за кога се тек након једногодишњег председничког мандата утврдило да никада није имао држављанство државе чији је председник био). Фадиљ Хоџа, уједно и шеф филијале југословенске комунистичке партије за КосМет, наиме, износи тврдњу и то пред највишим државним руководиоцима да “два недавна убиства у Самодрежи и Мећи код Ђаковице немају политички карактер”. У сваком случају, као директна последица најдиректнијег уплитања једнопартијске политике у делатност правосудних органа, Окружни суд у Титовој/Косовској Митровици одбија гореспоменуту квалификацију јавног тужиоца, а на овакво политикантско замешатељство нико од надлежних органа не реагује и то ради мира у кући, а на основу смерница Другог заседања АВНОЈ-а у Јајцу у ноћи 28./29. новембра 1943. г. (само да се потсетимо да на овом илегалном ноћном заседању на територији усташке Независне Државе Хрватске није било представника из Србије).

Судски поступак против убице Мује Ферата је на крају крајева у самој судници суда вођен као типичан случај нерашчишћених балканских међусуседских рачуна и односа. Ипак, праву слику и (не)прилику косметске збиље у постброзовској Титославији приказује не судница већ улица испред зграде суда у коме се води парница, а на којој се свакодневно налази неколико стотина Шиптара који псују, пљују и јавно прете обема и мајци Данила Милинчића и његовој супрузи-удовици Радмили да ће да и оне прођу као и Данило. На крају судског процеса сама оптужница је била и написана и јавно саопштена на шиптарском језику исто као и изјаве сведока (иако је по важећем Уставу Републике Србије из 1974. г. на њеној територији службени језик био српскохрватски), дакле на језику извршитеља злочина, а текст Оптужнице нису разумеле ни мајка ни супруга устрељеног Данила. Тек је нешто мало текста преведено на српскохрватски на захтев адвоката Милинчићевих (замислите судску парницу у Минхену између гастарбајтера Турчина и домаћег Немца која се води на турском језику, а стенографске белешке се воде на арапском писму!).

Епилог

Ова тужна прича једне мајке Српкиње са КосМета читаву деценију и по пре уласка Војске Републике Српске у Сребреницу се завршава тако што услед свакодневних притисака непознатих људи снаха Радмила са двоје деце, од којих је једно рођено након убиства оца Данила, одлази у Косово Поље где се запошљава као учитељица иако је била средњошколски професор, а мајку Даницу исти ти непознати људи и даље узнемиравају и дању и ноћу филозофијом да то није њена већ шиптарска земља (тј. земља Енвера Хоџе) и да са ње треба (мора) да оде. На крају је мајка Даница решила да прода породично имање, међутим временске (не)прилике су се у међувремену толико измениле да истеривачи више нису хтели ни да купе земљу говорећи да је и овако и онако то имање њихово и да га мајка Даница никоме не сме да прода!

Надамо се да ће јаук мајке и супруге-удовице Данила Милинчића некако доспети и до Лондона и до било ког канала британске националне телевизије. У међувремену, свет ће и даље да гледа и слуша само плач из гроба најмилијих мајке Салихе Османовић. На крају, “Ко је чуо глас Данилове мајке Данице, заувек га је запамтио. Био је то очајни крик сиње кукавице који је преко радио-таласа допирао до срца. ‘Убише ми сина Данила’, кукала је мајка Даница Милинчић и молила: ‘Не дајте, браћо, да ми убију и другог’”.[11]

Библиографија

Књиге и часописи

Arolda Elbasani, Oliver Roy (уредници), The Revival of Islam in the Balkans: From Identity to Religiosity, New York: Palgrave Macmillan, 2015.

Charles R. Lister, The Islamic State: A Brief Introduction, Washington, D.C.: The Brookings Institution, 2015.

Charles R. Lister, The Syrian Jihad: Al-Qaeda, the Islamic State and the Evolution of an Insurgency, Oxford−New York: Oxford University Press, 2016.

Jessica Stern, J. M. Berger, ISIS: The State of Terror, New York: Ecco, 2016.

Patrick Cockburn, The Rise of Islamic State: ISIS and the New Sunni Revolution, London−New York: Verso, 2015.

Robert J. Donia, John V.A. Fine, Jr., Bosnia and Hercegovina: A Tradition Betrayed, New York: Columbia University Press, 1994.

Shtjefën Gjeçovi, Kanuni i Lekë Dukagjinit, CreateSpace Independent Publishing Platform, 2014.

Steven Woehrel, Islamic Terrorism and the Balkans: CRS Report for Congress, July 26th, 2005, Washington: Congressional Research Service, 2005.

The Code of Lekë Dukagjini, New York: Gjonlekaj Publishing Company, 1989.

Vjollca Salihu, Islam Qerimi, Social Organization and SelfGovernment of Albanians According to the Castоmarily Law, GRIN Verlag, 2013 (in German).

William McCants, The ISIS Apocalypse: The History, Strategy, and Doomsday Vision of the Islamic State, New York: St. Martin’s Press, 2015.

Бранислав Ђ. Нушић, Косово – опис земље и народа, Београд, 1986.

Вељко Ђурић Мишина (уредник), Република Српска Крајина. Десет година послије, Београд: “Добра воља” Београд, 2005.

Душан Т. Батаковић, Косово и Метохија: Историја и идеологија, Београд: Чигоја штампа, 2007.

Јеврем Дамњановић, „Косовска голгота. Специјално издање 7“, Политика Intervju, Београд: 22. октобар 1988.

Мирко Чупић, Отета земља: Косово и Метохија (злочини, прогони, отпори…), Београд: НОЛИТ, 2006.

Питер Галбрајт, парафразирани интервју за хрватски Nedeljnik: http://www.nspm.rs/hronika/piter-galbrajt-qolujuq-smo-dozvolili-zbog-srebrenice.html.

Радослав Гаћиновић, Насиље у Југославији, Београд: ЕВРО, 2002.

Документарни филмови

“Cry from the Grave”, BBC Canal Four: http://www.youtube.com/watch?v=Fliw801iX84.

„Srebrenica – Betrayed Town”, Норвешка: http://www.youtube.com/watch?v=FvqHWS_4AuM.

2. Sotirovic 2013Проф. Др. Владислав Б. Сотировић

www.sotirovic.eu

vladislav@sotirovic.eu

© Владислав Б. Сотировић 2016

Напомене:

[1] Читав филм се може погледати на овом линку: http://www.youtube.com/watch?v=Fliw801iX84.

[2] Парафразирање Галбрајтовог интервјуа за хрватски Nedeljnik можете прочитати на овом линку: http://www.nspm.rs/hronika/piter-galbrajt-qolujuq-smo-dozvolili-zbog-srebrenice.html.

[3] Потпуно другачију и много више истинитију слику о сребреничком случају даје норвешки документарни филм о тим догађајима у јулу 1995. г. под насловом “Сребреница – Издани град”. Филм пружа реалнију слику о бошњачко-муслиманским војним формацијама у Сребреници и Сарајеву као и о судбини српских цивила у Сарајеву, Сребреници и околини Сребренице. Филм је норвешке производње, а први пут је приказан у лето 2011. г. у Шведској и Норвешкој. Језици су енглески и српски. Читав филм се може погледати на овом линку: http://www.youtube.com/watch?v=FvqHWS_4AuM.

[4] О исламској традицији у Босни и Херцеговини видети у (Robert J. Donia, John V.A. Fine, Jr., Bosnia and Hercegovina: A Tradition Betrayed, New York: Columbia University Press, 1994). О препороду ислама на балканским просторима видети у (Arolda Elbasani, Oliver Roy (уредници), The Revival of Islam in the Balkans: From Identity to Religiosity, New York: Palgrave Macmillan, 2015). О исламском тероризму на Балкану видети у (Steven Woehrel, Islamic Terrorism and the Balkans: CRS Report for Congress, July 26th, 2005, Washington: Congressional Research Service, 2005). О блискоисточној Исламској Држави видети опширније у (William McCants, The ISIS Apocalypse: The History, Strategy, and Doomsday Vision of the Islamic State, New York: St. Martin’s Press, 2015; Patrick Cockburn, The Rise of Islamic State: ISIS and the New Sunni Revolution, London−New York: Verso, 2015; Charles R. Lister, The Islamic State: A Brief Introduction, Washington, D.C.: The Brookings Institution, 2015; Charles R. Lister, The Syrian Jihad: Al-Qaeda, the Islamic State and the Evolution of an Insurgency, Oxford−New York: Oxford University Press, 2016; Jessica Stern, J. M. Berger, ISIS: The State of Terror, New York: Ecco, 2016).

[5] Да Питер Галбрајт у наведеном интрвјуу једноставно (и масно) лаже говори и неоспорна чињеница да је УНПРОФОР у Републици Српској Крајини 4. јула 1995. г. упозорио на гомилање хрватске војске на личком и далматинском ратишту. Хрватска војска се тада увелико концентрисала и на планини Динари. У општини Двор је стога било проглашено ратно стање, а поводом очигледних припрема Загреба да војним средствима окупира РСК заказана је и седница Народне скупштине Републике Српске Крајине у Мирковцима. Јасно је да се Хрватска операционо припремала за “Олују” читавих месец дана од 4. јула до 4. августа 1995. г. када су хрватске оружане снаге у 5 часова ујутру напале територију Републике Српске Крајине. Дакле, операционе припреме за чишћење Крајине од Срба су отпочеле 4. јула 1995. г., а Војска Републике Српске је ушла у Сребреницу недељу дана касније – 11. јула 1995. г. Да не спомињемо операцију “Бљесак” од 1. маја 1995. г. којом је хрватска војска заједно са редарственицима од Срба очистила Западну Славонију – дакле читава два и по месеца пре случаја Сребренице (хронологију догађаја у Републици Српској Крајини видети у: Вељко Ђурић Мишина (уредник), Република Српска Крајина. Десет година послије, Београд: “Добра воља” Београд, 2005, стр. 13−49).

[6] Према Браниславу Нушићу, верује се да је име Самодрежа остало од кнеза Лазара Хребељановића “Самодрежца” који је ову малу цркву и подигао како би причестио своју војску пред бој са Османлијама (Бранислав Ђ. Нушић, Косово – опис земље и народа, Београд, 1986, стр. 218).

[7] Мирко Чупић, Отета земља: Косово и Метохија (злочини, прогони, отпори…), Београд: НОЛИТ, 2006, стр. 138.

[8] Душан Т. Батаковић, Косово и Метохија: Историја и идеологија, Београд: Чигоја штампа, 2007, стр, 196.

[9] О тероризму на просторима свих Југославија видети у (Радослав Гаћиновић, Насиље у Југославији, Београд: ЕВРО, 2002).

[10] О шиптарском традиционалном општем законодавству видети у (The Code of Lekë Dukagjini, New York: Gjonlekaj Publishing Company, 1989; Vjollca Salihu, Islam Qerimi, Social Organization and SelfGovernment of Albanians According to the Castоmarily Law, GRIN Verlag, 2013 (in German); Shtjefën Gjeçovi, Kanuni i Lekë Dukagjinit, CreateSpace Independent Publishing Platform, 2014).

[11] Јеврем Дамњановић, „Косовска голгота. Специјално издање 7“, Политика Intervju, Београд: 22. октобар 1988, стр. 51.

Vladislav B. Sotirović

SCREAM OF THE SERBIAN MOTHER OF DANILO MILINČIĆ FROM CRUCIFIED KOSOVO AND METOCHIA

 

Summary: A research topic of this article is a case of murdering of a Serbs Danilo Milinčić from Kosovo’s village of Samodreža nearby a town of Vučitrn in 1982 by the local Albanian separatists and terrorists. This case was just one of many similar cases in Kosovo and Metochia at that time – a time when the local Albanians after the separatist demonstrations in the spring 1981 launched an open and brutal struggle against the state of Yugoslavia for the sake of separation of Kosovo and Metochia from its motherland and annexation of this southern Serbia’s province by a neighbouring Albania with the purpose to recreate the WWII Greater Albania (1941−1945). Kosovo and Metochia had to be ethnically cleansed from all non-Albanians, but above all from the ethnic and autochthonous Serbs according to the project of a Greater Albania designed by the First Albanian Prizren League (1878−1881). An importance of our research topic is in the fact that the case of Danilo Milinčić put a light on the real political situation in both Kosovo and Metochia and the rest of ex-Yugoslavia when Kosovo’s Albanian separatists and terrorists had a hidden but fruitful support by the Yugoslav state authorities. The case of Danilo Milinčić from 1982 clearly shows that Yugoslavia’s disintegration already was on its irreversible way according to the plan by a Slovenian-Croat dictator of Yugoslavia – Josip Broz Tito (1892−1980) that the country had to be transformed into eight independent states after his death with a real possibility of Albania’s annexation of Kosovo and Metochia.

Key words: Kosovo, Metochia, terrorism, Yugoslavia, Greater Albania, Albanians, Serbs

albanci-hasim-taci-srbi-mucenja-srba-drenicka-grupa-ovk-1328585176-62997 

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Тито на топ листи највећих масовних убица 20. века
ЛОНДОН – Према процени Дејли мејла, Тито је одговоран за смрт 570.000 људи, махом политичких противника. Британски таблоид је направио листу најгорих масовних убица 20. века. На врху листе су комунистички диктатори Мао Це Тунг и Јосиф Стаљин, на трећем месту је Адолф Хитлер, а Јосипа Броза Тита Дејли мејл је ставио на 13. место. Према процени Дејли мејла, Тито је одговоран за смрт 570.000 људи, махом политичких противника. Режиму Мао Це Тунга приписују 60 милиона жртава, док је Стаљин, како пишу, крив за смрт 40 милиона људи. Лидер нацистичке Немачке Адолф Хитлер је, према Дејли мејлу, проузроковао смрт 30 милиона људи. На четвртом месту је белгијски краљ Леополд II, ком се приписује одговорност за смрт осам милиона људи у колонизованом Конгу. Следи јапански војни диктатор Хидеки Тојо, Хитлеров сарадник у Другом светском рату, ког овај таблоид сматра одговорним за пет милиона жртава. Шести је Турчин Исмаил Енвер Паша са „салдом“ од два милиона жртава. За смрт више ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Настанак европске супердржаве
Европска унија је креација групе илумината под називом Билдерберг група, која тајно координише заједничку политику међу владама, банкама, корпорацијама, медијима, обавештајним агенцијама... У ПОЧЕТКУ, људи су живели у малим заједницама и племенима која су доносила одлуке у њихово име. Касније, та племена су се ујединила у оно што сад називамо нацијама и државама, па се полако открива следећа фаза плана, спајање нација у супердржаве, као што је Европска унија. То је само један корак од њиховог крајњег циља о светској доминацији - света под диктатуром. У свакој фази плана процес доношења одлука се све више удаљавао од појединаца којих се те одлуке тичу. После племенских вођа, ту моћ су добили краљеви, краљице, председници и премијери, а данас имамо бирократе супердржава које чак и не пролазе кроз процес обмањивања народа који данас називамо "изборима". Данас су глобални политички и банкарски систем, мултинационалне корпорације и медији под контролом "једног центра", а они настављају да ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Тито – највећа превара Другог светског рата!
Обавештајни помоћник генерала Донована, (Bill Donovan), директора OSS (U.S. Office of Strategic Services), пуковник Макдауел (Robert H. McDowell), непобитно доказује да су Западни савезници – рекламирајући Титову “ратну славу” – свесно рекламирали Титове измишљотине: “Чињеница да су Титови доприноси били огромно преувеличани безпоговорно је – доказана”!(1) То је непобитан доказ да је од стране Савезника свесно починињена: Издаја Пред њујоршком Комисијом Комитета за поштено суђење Дражи Михаиловићу (Commission of Inquiry of the Committee for a Fair Trial for Draja Mihailovich), Мaкдауел је такође документовао да Западни савезници – de facto рекламирају Титову повезаност са Нацистима и Усташтвом: “Данашње комунистичко вођство у Југославији (Титово, у доба правног линча Михаиловића у Београду) прећуткује своју сопствену сарадњу са Осовином, и намеће Михаиловићу оптужбе које – немају никакве везе са њим”!(2) Лажне “оптужбе немају никакве везе” са Дражом, Равном Гором и Србијом” – зато што су Макдауелови закључци утемељени на “свеукупној документацији” са “целокупног ратишта” за “читаво ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Фалсификат – Партизански (титоистички) филмови!
Фалсификата у партизанским филмовима има толико да би само о њима могла да се напише једна књига. Јер, практично у свим овим филмовима историја је драстично фалсификована. Највећи  стуб  који  је  имао  за циљ  да  помути  разум  СРБА  су  партизански (комунистички филмови), ови филмови представљали су један од главних елемената индоктринације маса у доба комунистичке диктатуре. У снимање једног партизанског филма улагано је више новца него данас у снимање свих филмова за годину дана. За баснословне хонораре, партизанске „хероје“ и њихове непријатеље играле су највеће светске звезде, попут Ричарда Бартона, Јула Бринера или Орсона Велса. За филм ”Валтер брани Сарајево” узета је прича о потпуковнику Жарку Тодоровићу ”Валтеру”, команданту четничких илегалаца у Београду. Постојао је и комуниста Жарко Перић ”Валтер”, али био је толико небитан, да га немачка документа уопште не помињу. Међутим, Операција ”Валтер”, у којој је Гестапо ухапсио Тодоровића, била је највећа те врсте на Балкану, док је гестаповски досије ”Валтер” био ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Истина о Вражјој дивизији
Војним сломом и распадом Аустро-Угарске монархије, нестала је са попришта као војна формација и 42. хрватска домобранска дивизија, али је настала загонетка, која већ скоро један век има последице за српски народ и српски етнички простор. Током Великог рата, изникли су из редова њених, окупаторски управници у БиХ, Црној Гори и Србији, а после завршетка рата и стварања заједничке државе, тројица политичких вођа. Имали су различиту политичку развојну каријеру, али заједнички антисрпски предзнак  и ратовање у редовима 42. домобранске дивизије КуК „казнене експедиције“. Јединство утицаја свештенства РКЦ и идеологије ХСП (Хрватска странка права) као изразито клерикалне и антисрпске настало је још пре Великог рата, јер је већина резервних официра из 42. хрватске домобранске дивизије била активна у ХСП. То ће се драстично испољити ратним злочинима над српским народом у Великом рату. У злочинима почињеним и у аустро-угарској монархији и у Србији, предњаче примерима својим, старешине у 42.хрватској домобранској дивизији. Генерал-пуковник Стјепан пл. Саркотић ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Комунизам у Србији
Имам утисак да је немогуће описати размере злочина с краја Другог светског рата. Овим чланком покушаћу да дочарам атмосферу која је тада владала Комунистичка окупација била је тако сурова, да је владало опште убеђење о немогућности њеног опстанка. Комунисти су само јавно говорили о ослобођењу, док су између себе и они користили прави термин – окупација. Десет дана по уласку у Београд, Ј. Б. Тито је на седници Политбироа рекао: Ми се у Србији морамо понашати као у земљи коју смо окупирали.142 У одушевљењу што су се дочепали главног града, комунисти су се тешко обуздавали и у јавним наступима. “Србији није довољно пуштено крви“, рекао је Милован Ђилас у првој изјави из “ослобођеног“ Београда. “Србија нема чему да се нада. За њу неће бити милости“, рекао је Ј. Б. Тито у говору на Бањици новембра месеца. Прва изјава “полудивљег“ Слободана Пенезића Крцуна, како га назива писац књиге “На страшном суду“ др Радоје Вукчевић, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Битка четника и партизана још од црвеног октобра!
Борис Субашић | 28. децембар 2014. 11:30 |   Срби су се у руском грађанском рату који је почео 1917. године фанатично тукли на обе стране. Одбијали заклетву српском краљу, али не и аустроугарском цару. Тито: Највише сам волео мисије на српском и руском фронту СМОТРА Руски цар Николај испред српске добровољачке дивизије за Солунски фронт ОКТОБАРСКА револуција 1917. променила је свет и лишила Србију јединог заштитника у Великом рату. Срби који су се затекли на руској територији упали су у врзино коло грађанског рата. О њиховој улози у тим смутним временима много се и често манипулисало. - Учешће Срба у Грађанском рату и у интервенцији у Русији још увек није до краја истражено. Срби су се борили како на страни интервентних јединица Антанте, тако и на страни Црвене армије - каже руски историчар др Михаил Вашченко. Мало је позната прича о “црвеним” Србима који су имали пресудну улогу у разбијању добровољачког корпуса спремног ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*У Хрватској ни покојници немају право на ћирилицу!
Ако из Срема, преко окупиране Српске Крајине, кренете пут Винковаца, на самом уласку у град наићи ћете на таблу која вас обавештава о градовима пријатељима. Хрвати су педантни, рекли би неки Срби, о свему мисле, ништа не препуштају случају. Све им је уредно. Улице нису прљаве као наше, травњаци су покошени, а трговци услужни. Једном речју, могу нам бити „узор“ у свему. А да ли је баш тако?    Поред наведеног обавештења, преко читаве табле је исписано велико латинично слово „У“ са „крижом“ у врху, које вас такође обавештава о једној битној чињеници: „Нисте добродошли, ако сте Србин!“ То вас, наравно, неће ни најмање изненадити, јер је мржња према Србима одавно постала уобичајени, саставни део хрватског фолклора. И не само фолклора већ пожељна, суштинска, карактерна одредница сваког „свесног домољуба“.  Отићи ћете у град, обавити послове због којих сте дошли, уколико су ти послови у неким државним установама службеници ће вам, кад је то ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Tito je za Srbe bio balkanski Hitler
Prema izjavi Dušana Bilandžića, na sednici Politbiroa Komunističke partije deset dana po zauzimanju Beograda J. B. Tito je rekao: „Mi se u Srbiji moramo ponašati kao u zemlji koju smo okupirali”. (Bilandžić je zabeležio i Titovu izjavu iz 1974, povodom optužbi da novim ustavom Srbiju želi da svede na Beogradski pašaluk. „Pa to i hoću”, rekao je. Da bude što manja, Srbija je dobila dvije autonomije: Vojvodinu i Kosovo! Dvadeset godina posle pada Berlinskog zida partizani su još jedino u Srbiji tabu tema. Sve krivične prijave do sada su odbijene, zabranjeno je otkopavanje bezbrojnih masovnih grobnica, dok pristup dobro čuvanim dokumentima zavisi isključivo od snalažljivosti pojedinih entuzijasta. Ali, istina polako izbija.Samo od 1944, od ulaska Crvene armije i partizana u Beograd, do 1947, u Srbiji je bez suđenja ubijeno oko 100.000 Srba, a nekoliko stotina hiljada prošlo je zatvore,logore i policijsku torturu.Ogromnom broju ljudi oduzeta je imovina, građanska prava, državljanstvo, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Други део Истина “Стрељања Историје”
Други део Истина Стрељања Историје: Inconveniet History: Забрањена Историја! “Храбар је слободан!” “He Who is brave is Free!” (Lucius Annaeus Seneca 4BC – 65 AD)   У Првом наставку “Истина стрељања историје” разјашњени су Мекдауелови докази да “нити Броз нити његов такозвани ‘Титоизам’ – нису уопште учествовали у рату против Нацизма, и нису допринели Победи Другог светског рата”! Међутим, пошто се исти доказ односи и на Брозовог савезника Усташтво, зато – да би се утврдило да лаж јесте лаж; и да би се схватио огроман опсег лажи Броза, Усташтва, Черчила и Ватикана; и зато да би се у име Истине схватила и прихватила нулификација лажи – мора се разлучити шта Мекдауел сматра стварним ратним дејством на тлу Југославије у Другом светском рату, и на основу чега ратна дејства јесу de facto легитимна као таква: Рат се водио против непријатеља! Непријатељ је био окупатор! Рат се водио за ослобођење отаџбине од окупатора! Пошто је исти непријатељ окупиране ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Предаја Суверенитета Србије звана “Сарадња” са “Милосрдним Анђелом”
Када је 1914. Године Аустроугарска Влада послала Краљевини Србији ултиматум у коме се, између осталог, захтевало да Краљевина Србија одобри аустроугарским властима да пошаље на територију Србије своје инвестигаторе, укључујући и полицију, Влада Краљевине Србије је прихватила све услове изузев тај један, дозволу Аустроугаским органима власти да делују на територији Краљевине Србије а да - не подлежу јурисдикцији Србије. Последица је врло добро позната: Први Светски Рат! Разлог за ово одбијење Аустроугаског захтева био је заснован на правним и конститутивним принципима. Наиме, да би једна држава могла до постоји као правни идентитет и функционише као независна - та држава мора да располаже својим суверенитетом! Људи који су одбили ултиматум Аустроугарске 1914. године итекако су били свесни чему да тај захтев води губљењу суверенитета и независности, и зато су морали да га одбију и сачувају Независну, Суверену Србију. Разлике између ултиматума Аустроугарске од 1914. године и скорашњег споразума између Владе Србије о ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Коме треба нова Титоник Србија?
Тренутно се Република Остатака Србије налази на коначном путу и de jure признавања друге албанске националне државе – Косова. Влада у Београду је већ дала зелено светло за примање Косова у Међународни олимпијски комитет, јер без тог светла Косово и не би могло да буде примљено, а управо ових дана та иста Влада најављује и промену Устава, тј. избацивање члана о Косову као интегралном делу државе Србије. И то све зарад испуњавања свих услова Европске Уније како би се ушло у исту јер „Куд мали Мујо, ту и ми“. Двадесет и првог јануара 2014. г. званично је отпочео процес преговора Србије (тј. њених територијалних остатака) са Бриселом о учлањивању ове прве у Европску Унију. Тим поводом се и српски еурофанови нескидају са домаћих мас-медија како би потврдили „не скретање с правога пута“ ка идеалном друштву (комунизам) у новој Титославији која се у континенталним димензијама одазива на име „Европска Унија“. И није ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
In memoriam: Др. Зоран Ђинђић (1952. г.-2003. г.)
Да се из једног тоталитаристичког политичког система ипак не може прећи у демократски (тј. анти-тоталитаристички) политички систем без класичне револуције и грађанског рата који је пратећа појава свих правих револуција управо нам ових дана пред још једне одлучујуће (повесне) изборе априла месеца 2016. г. потврђују страначки лидери „демократске“ провенијенције кријући се иза иконе „првог послератног демократског премијера Србије“ (нпр., франфкуртске вести онлајн од 12. марта 2015. г.), „нашег највећег сина демократије“, „српског Кенедија“ – Др. Зорана Ђинђића (1952. г.−2003. г.), једног од Др. у плејади „домаћих“ (тј., пречанских) лидера политичких странака, стојећи тако раме уз раме са својим херцегбосанским земљаком Др. Војиславом Шешељем.[1] Да се у свим тоталитаристичко-једноумним политичким системима мора имати непогрешиви страначко-национални лидер – „највећи син свих наших народа и народности“ – коме се ц(иј)ела нација клања (и носи штафете), а који је наравно под „Законом о заштити лика и дјела“ уверили смо се такође свих протеклих дванаест година ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Србија, Хрватска и Европска Унија
Процес проширења Европске Уније (ЕУ) на истоку Старог континента се наставља и након 1. јула 2013. г. када је за сада последња (28.-ма) пуноправна чланица овог клуба постала Република Хрватска. “Велика мотка” Статус кандидата за пуноправно чланство у ЕУ тренутно имају Црна Гора, Србија (без Косова и Метохије - КосМет), Турска и Бивша Југословенска Република Македонија што ће рећи да је Балкан са Малом Азијом (мост између Европе и Азије) следећи регион тајмиран за Еуро-интеграције. Сходно томе, 24. априла текуће године се у Србији одржавају ванредни парламентарни избори како би се про-унионистичка и про-НАТО-овска владајућа пречанско-динариодска СНС (анти-Србијанска назадна странка) дефинитивно учврстила на власти са апсолутном већином у Народној скупштини и тако коначно у наредном четворогодишњем мандату угурала Србију прво у НАТО па онда (вероватно након још једних избора) и у ЕУ. Управо предизборно потписан споразум владајуће коалиције са НАТО пактом о фактичкој војно-политичкој окупацији Србије од стране западне алијансе је уједно ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Покушај данашње диктатуре лажи да настави злочиначку оперету Брозовштине!
Шта заиста значи диктатура диригованог медијског дречања против рехабилитације суђења Дражи Михаиловићу? Иако лаж криминализације и њена лоботомистичка контрола мисли немају никакав легитимитет, ипак... Лажљивци врече ли врече: Ми смо једина истина, истина је само оно што ми кажемо! Наравно, узурпатори никад не сматрају себе узурпаторима, међутим... против кога врече узурпатори? Врече против оног дела Српског Народа који је одбио и одбија да живи лаж! Виђено из те реалности, из “Полемике – Зашто је рехабилитација генерала Михаиловића ипак више морално него политичко питање”(1) и “Око чега полемише Мирослав Лазански”(2), уз велико поштовање аутора наведених написа, Г. Стефана Каргановића... ипак... ничу круцијална суштинска питања о “излечењу”! Зато што се ради не само о “нацији” – већ о “излечењу” Поштења Српског Националног Духа и “излечењу” Поштења Истине! Према томе, круцијална су питања: “Излечење” од чега? “Излечењe” кога? Из тога произилази још једно круцијало питање: Да ли је рекламирано “помирење” логично... или је бесмислено? Зашто ова питалица? ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Одмазда и терор у Београду
Dr Srđan Cvetković | 12. новембар 2015. 17:52 Успостављање народне власти пратио је бруталан обрачун са носиоцима културног и политичког живота окупиране Србије, али и супарничког покрета отпора. Ликвидације су обављане у највећој тајности Недићевог официра и квислинге спроводе на стрељање у Београду Наставци Суочавање са заблудама Друга фаза револуције Одмазда и терор у Београду Грех мањине платила већина Шпијуни Озне на сваком кораку И знање немачког било је грех Озна је успевала да све дозна Озна тужи, суди и стреља Грађански сталеж на удару Ликвидације глумаца и новинара СРБИЈА и њени градови, као центар колаборације, легло "буржоазије и народних непријатеља", као носилац "великосрпског хегемонизма", били су посебно на мети револуционарних снага. У јесен 1944. године, са риком топова, који су се примицали с југа, у Београду међу становништвом, мешала су се двојака осећања - страх и еуфорија. Еуфорију и срећу због ослобођења од нацифашизма мутили су код многих противника револуције страх и подозрење од успостављања комунистичког режима. Страх је храњен гласовима ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Највећа лаж о Титу, партизанима и Равногорском покрету
У овом тексту бисмо желели да се критички осврнемо на основну заблуду која још од комунистичког преузимања (тј. преотимања оружаним путем) власти прво у Србији, а затим и у осталим деловима Југославије 1944. г./1945. г. влада међу Југословенима, а пре свега Србима, о улогама Јосипа Броза Тита, његовог партизанског покрета и Југословенске Војске у Отаџбини (Равногорски покрет) ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића у Другом светском рату на просторима Југославије. Овакве заблуде, тј. боље речено, свесно креиране, подржаване и силом заштићене лажи, односно кривотворине, о карактеру, актерима и њиховим улогама у Другом светском рату 1941. г.-1945. г. у Југославији су наравно с крајњим политичким предумишљајем пласиране од стране комунистичких победника 1945. г. како би се њихов основни војно-политички циљ борбе – преотимање политичке власти над читавом земљом оружаним путем у виду револуције, оправдао добијањем подршке од стране што ширих народних маса свих југословенских народа и народности. Међутим, поред овог основног, комунистичко-партизанска револуционарна борба у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Тајне операције Запада против Србије и Русије
Везе српског и руског народа су бројне и дубоке. Њих карактеришу заједничко словенско порекло и православље, али и заједничка борба и слична судбина. Блискост Срба и Руса је потврђена и у стратегији њихових највећих непријатеља. Западне елите су веома предано радиле на разбијању СССР-а и Југославије, држава чији су заштитници били руски и српски народ. У тим процесима Запад није бирао средства. Користио је најподлије методе и најгоре злочинце да би дошао до свог циља. Међутим нестанак Совјетског савеза и Југославије био је само почетак. Западна плутократија је желела коначни обрачун са српским и руским народом, а повампирени нацизам је постао њихова ударна песница. Још 1991. године Европска заједница и САД су Југославију и СССР „изузели“ из међународног права и поставили су правила која ће се примењивати само на ове две државе.Те норме за Запад важе и данас. Декларација о смерницама за признање нових држава у Источној Европи и СССР-у и ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Када је стварно рођен Тито?
Личност Јосипа Броза Тита је пре свега са свих страна замагљена и тешко докучива што се тиче фактографске стране његовог животописа. Сам Броз се није нимало потрудио да за свога живота својим животописцима, државним повесничарима или нацији олакша посао докучивања истинитог чињеничног стања његовог живота што се да објаснити са наше стране хипотетички тројако: Његова истинита биографија је толико политички неморално обојена да би свако аутобиографско изношење правог чињеничног стања о животу и (не)делу овог доживотног председника СФРЈ, самопроглашеног маршала, доушника и директног потказивача Стаљиновог НКВД-а,... била засигурно апсолутно контрапродуктивна у процесу изградње и одржавања култа личности овог типичног балканског диктатора. Сам Броз намерно није желео да распетљава премноге ствари из свог живота, а поготово оне из доба своје тзв. „револуционарне делатности“ преко које се и докопао власти над читавом Југославијом из чисто психолошких разлога како би његова личност била и остала што дуже и што више загонетно-мистична обзиром да ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Тито на топ листи највећих масовних убица 20. века
Настанак европске супердржаве
*Тито – највећа превара Другог светског рата!
Фалсификат – Партизански (титоистички) филмови!
Истина о Вражјој дивизији
Комунизам у Србији
*Битка четника и партизана још од црвеног октобра!
*У Хрватској ни покојници немају право на ћирилицу!
Tito je za Srbe bio balkanski Hitler
Други део Истина “Стрељања Историје”
Предаја Суверенитета Србије звана “Сарадња” са “Милосрдним Анђелом”
Коме треба нова Титоник Србија?
*Путна мрежа Општине Топола са селом Овсиштем
In memoriam: Др. Зоран Ђинђић (1952. г.-2003. г.)
*Србија, Хрватска и Европска Унија
*Покушај данашње диктатуре лажи да настави злочиначку оперету Брозовштине!
Одмазда и терор у Београду
*Највећа лаж о Титу, партизанима и Равногорском покрету
Тајне операције Запада против Србије и Русије
*Када је стварно рођен Тито?

Share
  • If I #PrayforParis, Who Will Pray for the Victims of French Colonial Aggression?

  • ШУМАДИЈА

    Categories: Историја, Политика, Србија Tags: HAARP, Heroine, Hrvati, Hrvatska, Karađorđe, Kosovo, Metohija, Milosevic, Mitrovica, NATO, Pec, Pristina, Prizren, Russia, Serbia, Serbs, Sloveni, Srbi, Srbija, Ukraine, zakonik

  • ШУМАДИЈА

    Јаук српске мајке Данила Милинчића са распетог КосМета