*Фото албум: Равна Гора 1941.-1945. г.

ДрагославДрагослав Ђорђевић из села Влакче, као четник Горске краљеве гарде. Комунисти су му убили мајку Јелицу и сестру Олгу. Њега су заробили лета 1945. На монтираном процесу у Тополи осуђен је на смрт. Мучен је и убијен у Капислани у Крагујевцу

Draza u bojiЂенерал Драгољуб Дража Михаиловић у Прањанима 6. септембра 1944. г., на прослави рођендана краља Петра Другог Карађорђевића. Десно, у зеленој кошуљи, је наредник Никола Марковић из села Бозољин код Блажева, један од 26 равногораца који су 11. маја 1941. г. заједно са пуковником Михаиловићем дошли на Равну Гору у Западној Србији. Снимак је начинила америчка војна мисија. Ово је једна од првих фотографија у боји снимљених у Србији

draza1_L

Прањани, 6. септембар 1944. г. У левом углу, у првом плану, је капетан Никола Лалић. У средини је ђенерал Михаиловић. До њега је пуковник Мекдауел. Звоник у позадини фотографије постоји и данас

Драгослав Димитријевић

Драгослав Димитријевић је био један од омиљених ратних команданата Јасенице и Поморавља 1941-1945. Родио се 1920. у породици ратара у селу Ратарима, као син првенац Светозара Димитријевића. Светозар је служио војску у Краљевој гарди, а по истеку војног рока се оженио и засновао породицу са Крстином Милошевић из суседне Клоке; припадао је кругу напредних домаћина који су подизали задругу, а неодвојиви део његове сељачке свакодневице било је читање – и књиге, и љубав према књизи, пренео је и својим синовима. Дању би орали, а ноћу, уз светлост лампе или свеће, у сан утонули читајући. Из периода задругарства датира и пријатељство Димитријевића са Димитријем Љотићем, смедеревским адвокатом и бившим министром правде који је 30-их година окупљао и предводио такве сељаке у смедеревском крају. Тако, када је умро Драгутин, Светозаров отац, и деда нашег јунака Драгослава, и Љотић је долазио на сахрану, да се од сељака којег је ценио опрости и запали му свећу…

Жена Светозара Димитријевића је млада умрла, па се он оженио други пут, и уз њега и маћеху, на имању од шест хектара, стасавало је шесторо деце. Ћерке су им умрле у детињству, синови Предраг и Радосав учили су занате, а Драгослав (а после рата и Филип) је као најстарији и најбистрији дат у гимназију у Паланци. Тамо је живео код рођаке, скупа са братом Предрагом, који се у околини прочуо као добар ковач, и од чије су зараде углавном и живели. Био је марљив ученик посвећен школовању, па је у слободно време давао часове математике слабијим ђацима из села. Говорио је немачки и служио се енглеским и француским језиком. Распусте је проводио на селу, обављајући и даље послове на њиви. Затим уписује Нижу школу Војне академије (68. класа) – али се његово школовање прекида 1941.

Драгослав Димитријевић се након окупације земље вратио на село, где се у прво време држао углавном пасивно. Краће време провео је у одреду Српске државне страже, да би од пролећа 1942. почео активно да ради за Равногорски покрет. Најпре је почео да уз свог земљака и школског друга Радосава Богићевића организује младиће у селу, а потом, војнички поткован, постаје и командант батаљона ЈВуО. Крајем 1943. произведен је у чин потпоручника, и од тада се налазио непрестано у акцији. У борбе са партизанима се нерадо упуштао, као и у прогон присталица ривалских покрета на терену – сматрајући да је грађански рат зло и да се народ мора сачувати без обзира којој идеологији да припада. Оштрица ударца њега и његових војника била је усмерена против окупатора, и зато је у документима Гестапоа био означен као један од најопаснијих непријатеља у овом делу Шумадије. У априлу 1944. предводио је низ препада и пљачки немачких транспорта на прузи Београд-Ниш. Немци су му зато више пута пљачкали кућу, хапсили оца и прогањали породицу… али нико од ухапшених није га одао.

Драгослав Димитријевић је од пролећа 1944. преузео и команду над бригадом ЈВуО у Поморављу, у околини Велике Плане. Тамо је чак, у брдима насеља Купусина, услед великог броја заробљених Немаца, за њих организовао и логор. У исто време, предводио је и десетину ”специјалаца” која је ноћу на Морави прихватала групе америчких авијатичара евакуисаних из источне Србије, и спроводила их даље према Прањанима, одакле су евакуисани у савезничке базе. Народни певач му је посветио стихове: ”Дува ветар, дува поветарац, војску води Драгослав Ратарац”.

Када је у рану јесен 1944. дошло до изненадних промена у току грађанског рата у Србији, мноштво Драгослављевих војника остало је у строју без оружја и муниције, многи чак и боси. Команда му је препоручивала да се зато уздржава од напада на непријатеља. Млади официр-идеалиста одговорио је претпостављеном: ”Значи да ја могу да рачунам да сам само командант Радовањских брда и Моравске равнице и да добро бежим кад се неко појави. Покушаћу и то да радим, али ја то не умем”. Са главнином трупа повукао се потом у Босну. Од тада се о њему ретко налази траг у изворима; постоји тек документ из априла 1945, где је као командант батаљона направио распоред активности за своју јединицу. Његови војници су устајали у 5.30, од шест сати су ишли на молитву, потом је следило „занимање по распореду рада“. Такав распоред трајао је до последњег дана. Јутарња молитва била им је једино обавезна – војници су спавали ако су им то околности дозвољавале, а дан је даље пролазио у зависности од тога какав се терен треба савладати, колико препешачити, када и какав непријатељ напада. Ти документи осликавају трагични положај ЈВуО, чији припадници нису знали да што су били ближи циљу – били су ближи и коначном поразу и смрти самој.

У Босни је погинуо и Драгослављев брат Предраг-Драгић – рањен у обе ноге остао је одсечен од јединице на једној планини, где су га касније растргли вукови. Драгослав Димитријевић је наставио марш према Србији и остао последњи командант из смедеревског краја уз генерала Михаиловића када је на Зеленгори маја 1945. издао наредбу о пробоју у Србију: ”По тројкама, петоркама, десетинама, како се може, и снагом свог личног залагања и умења, продужите сваки на своју надлежну територију. Наставите борбу за добро нашега народа. Ја ћу бити са вама. Наша је победа!” Успео је да упркос свим замкама пређе Дрину и да се у јесен 1945. пробије до завичаја. На пролеће је овде планирао да покрене народ на устанак против комуниста.

Током целе јесени и зиме Драгослав Димитријевић је обилазио старе саборце и сараднике. Иако су били заплашени и вероломни, нико га није проказао властима. И тако готово 150 дана. Када је наступило пролеће, Драгослав је окупио 13 бораца. Удба га је непрестано гонила, хапсила му јатаке, оца, брата… и круг око ”горског цара” се сужавао. Осамнаестог марта 1946, Драгослав је са неколико својих четника заноћио у једној скровитој кући у Стојачку. Сутрадан је милиција пресрела његовог курира који је носио пошту јатаку у суседном селу – и он је под батинама проговорио. Удба је покренула хитну акцију.

Кућа у којој се крио Драгослав Димитријевић је опкољена – и ускоро је започела борба на живот и смрт. Четници су се један за другим преко дворишта извлачили према оближњој шуми. Њихов командант Димитријевић штитио их је ватром и кренуо је последњи. Док је претрчавао ливаду која је водила до шуме – био је погођен. Двојица четника су га понела, али им је он наредио да беже и спашавају се, пошто су одбили да га рањеног дотуку. Издахнуо је пре него што је потера стигла до њега. Последњи поглед био му је на тек озеленело дрвеће горе која му је последњих година била дом…

Како су сведочили поједини припадници Удбе, на лицу места пронађен је Драгослављев ранац, у којем су очекивали да нађу његов дневник или неки други значајан спис; међутим, у њему је био тек Шолоховљев роман ”Узорана ледина” који је равногорски вођ непосредно пред смрт читао…

Mart 1942 okolina Nove Varosi

Март 1942, околина Нове Вароши. Артиљеријски мајор Вучко С. Игњатовић, потпуковник Момчило Матић и мајор Манојло Кораћ

12742358_195402944148317_1973862175163304721_n

Ђенерал Дража на венчању наредника Гојка Ајваза у селу Врањска подно Равне Горе, марта 1944. Кум је био капетан Мусулин а девер поручник Благоје Ковач

12742522_195329467488998_4895492153469617182_n

Ретуширана фотографија – Ђенерал Дража са децом, двориште школе у селу Копривна, октобра 1944. г. између Добоја и Модриче. Са Дражом је четворо деце свештеника Ристе Михића, као и деца из породица Деспотовић, Илић и др. За разлику од Драже Михаиловића, Јосип Броз Тито не поседује ни једну једину ратну фотографију са народом и/или децом

12742505_197221803966431_1337982768847723976_n

Ђенерал Дража Михаиловић и генерал Матија Парац (у цивилу) лета 1944. у области Равне Горе

027-img008-planinica-11-09-1944

Чича Дража у селу Планиници испод Равне Горе, у дворишту кафане Добрице Ћировића (седи на десној страни). У кафани се налазила пекара за Дражине равногорце

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Приказ књиге: “Стрељање историје“
Крунски доказ за рехабилитацију команданта југословенске војске у отаџбини, генерала Драже Драгољуба Михаиловића, била је засигурно књига ,,Стрељање историје“ ,америчког историчара, бившег војног обавештајца Роберта Мекдауела који је у време Другог светског рата напустио Јосипа Броза и отишао у штаб генерала Драже. Књигу је приредио за штампу господин Мајкл Мића Раденковић, родом из Почековине код Трстеника, који већ деценијама живи у Америци и био је изузетан пријатељ са Мекдауелом, универзитетским професором антропологије, историчарем, обавештајцем Канцеларије за стратешке задатке из које је настала ЦИА, задужен за анализу Балкана, а уједно и последњи официр за везу код генерала Драгољуба Михаиловића. Књига ,,Стрељање историје“ сведочи да су Дража и официри окупљени око њега деловали у складу са Заклетвом коју су положили и били у обавези да воде борбу против окупатора, па Роберт Мекдауел потврђује „Опсег ратних операција Покрета Равна гора у рату против неизмерно надмоћнијих нациста је вођен на фронту, али и у позадини, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*ШТА СРБИЈА СЛАВИ?
За Владимира Владимировича Путина кажу да се још увек није дистанцирао од тамне стране комунистичке владавине за време трајања Совјетског Савеза. Аналитичари који се баве овим питањима тврде да се у блиској будућности, овај тренутно најауторитативнији политичар на свету неће о тим стварима ни изјашњавати, бар не у негативном смислу, и не само он, већ и они који ће доћи после њега. То је сасвим разумљиво јер Русија је увек била империјална сила: и као царевина и као комунистичка земља али и данас. Велики и јаки никада о себи не говоре лоше. Прослава 16. октобра 2014. године као дана ослобођења престоног града Србије, помало је зачудила обичан свет иако се тај дан прослављао дуги низ година 20.октобра. Шта се и како, ког дана, на који начин стварно дешавало (ко је кога ослободио, од кога и када) тешко је сада после толико година до краја и са сигурношћу просуђивати (што нам није ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Сарадња комуниста и Немаца у чачанском крају 1941. и 1942. г.
Током 1942. године по списковима које су им дали комунисти Немци су у Такову ухапсили и потом убили “300 присталица Драже Михаиловића“. Како је ово било опште познато, неки од тих комуниста су касније, 1949, морали да се изведу пред суд, али казне су биле благе. ПИШЕ: Горан ДАВИДОВИЋ *** 1941: Активне оружане акције од стране комуниста нису предлагане ни разматране у првим месецима окупације Југославије, јер је КПЈ заузимала пасиван став према Немачкој. По извештајима припадника ЈНП “Збор”из Чачка (Покрет Димитрија Љотића), из јуна 1941. године, истиче се да су комунисти једино друштво немачким војницима у граду, тако да су били у могућности да рад својих идеолошких противника пријављују немачким властима. (Међуопштински историјски архив Чачак (МИАЧ), Збирка ЈНП “Збор”, К-1, бр.17.) Чачански комунисти били су у вези са окупаторским војницима, са којима су по директиви требало да остварују контакте и да са њима разговарају “о расположењу у немачкој војсци и свему.” по изјавама самих ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*О злочинима комуниста над Србима
О злочинима комуниста током и после Другог светског рата, у посткомунистичким земљама, почело је да се говори када је пао Берлински зид, 1989. године. Новоформиране демократске владе отварале су тајне досијее, откопавале масовне гробнице, правиле пописе жртава и достојно их сахрањивале. Од бивших југословенских република најпре се огласила Словенија, откопавајући масовне гробнице жртава комуниста. Онда је тајне архиве отворила и Хрватска, објављујући документа о поратним ликвидацијама у Загребу, да би 31. марта Загреб повукао први корак раписујући међународну потерницу за 86-годишњим Симом Дубајићем, некадашњим Титовим мајором, којег терете за убиство 13.000 ратних заробљеника на Кочевском рогу 1945. године. Тако је иронијом судбине Хрватска постала прва земља бивше Југославије која је расписала потерницу за једним партизаном. Иронијом судбине јер су комунисти после рата највеће чистке правили у Србији, где то питање никад није дошло на дневни ред. Све кривичне пријаве поднете против комуниста до сада су одбијене, забрањено је откопавање безбројних масовних гробница, док приступ добро ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Ко је ко међу Србима?
Народна пословица гласи: „Какав народ таква и власт“. Супротно од ове повесне народне изреке избацили бисмо модерну пост-совјетску аксиому управо дијаметрално супротне корелације: „Каква власт такав и народ“. Аксиому као карту на коју игрју „Велики Брат“ и његова сабраћа након пада Берлинског зида новембра 1989. г. – поставиш демо(но)крате на власт у својим каубојским колонијама и решио си проблем до следећег подизања Берлинског зида. У вртлогу ове игре нашла се и Србија како пре тако и након државног удара са улице од 5. октобра 2000. г. Бити уз Мајку Русију или маћеху Европу питање је сада. Приволети се ил „Царству небеском“ ил „Царству земаљском“!? С једне стране фатаморганско европско „златно теле“, с друге стране трајно валидни морални принцип звани „Косовски завет“ и савест пред Русијом која се жртвовала ради Србије тачно пре сто година када је због ње ушла у Велики рат. На жалост, херцегбосанско-монтенегријанерско-прекодринска колонија Република Остатака Србије је ипак ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Истина о Вражјој дивизији
Војним сломом и распадом Аустро-Угарске монархије, нестала је са попришта као војна формација и 42. хрватска домобранска дивизија, али је настала загонетка, која већ скоро један век има последице за српски народ и српски етнички простор. Током Великог рата, изникли су из редова њених, окупаторски управници у БиХ, Црној Гори и Србији, а после завршетка рата и стварања заједничке државе, тројица политичких вођа. Имали су различиту политичку развојну каријеру, али заједнички антисрпски предзнак  и ратовање у редовима 42. домобранске дивизије КуК „казнене експедиције“. Јединство утицаја свештенства РКЦ и идеологије ХСП (Хрватска странка права) као изразито клерикалне и антисрпске настало је још пре Великог рата, јер је већина резервних официра из 42. хрватске домобранске дивизије била активна у ХСП. То ће се драстично испољити ратним злочинима над српским народом у Великом рату. У злочинима почињеним и у аустро-угарској монархији и у Србији, предњаче примерима својим, старешине у 42.хрватској домобранској дивизији. Генерал-пуковник Стјепан пл. Саркотић ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Prava presuda o Draži Mihailoviću
Redakcija „Blica” došla je u posed jedine originalne, kompletne presude sa suđenja generalu Dragoljubu - Draži Mihailoviću iz jula 1946. godine. Ovaj dokument koji je pre nekoliko decenija nestao iz svih arhiva jugoslovenskih obaveštajnih i civilnih službi ima nemerljivu istorijsku važnost, saglasni su istoričari i pravnici. Presuda ima 45 strana, otkucanih pisaćom mašinom na sada već požutelom papiru. Odlično je očuvana. Na prvoj strani ima pečat sa delovodnim brojem, a na poslednjoj voštani žig koji dokazuje autentičnost dokumenta. Dokument za arhiv SANU Akademik Dragoljub Živojinović kaže da je otkriće originalne presude Mihailoviću izuzetno važna stvar za istorijsku nauku. - Neprimereno je da su se tako važni dokumenti uzimali nezakonito iz državnih arhiva. To nije jedini dokument koji je nelegalno nestao. Neki ljudi su to svesno činili da bi se sakrila njihova uloga u nečasnim istorijskim dešavanjima. Najbolje bi bilo da ovaj dokument završi u arhivu SANU, koja će ga sigurno bolje sačuvati nego neka ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Топлички партизани Ђинђићи и Мићуновићи
Од самог почетка “демократских промена“ 1990. године, невоља је била у томе што је Србија очекивала спас од оних који су је гурали у пропаст… Велику и лепу кућу Сотировића у Прекопуцу узурпирали су партизани Ђинђићи, у њој данас живи мајка Зорана Ђинђића. Драгољуба Мићуновића су као комунисту пребацили у разред више у гимназији. ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Демократска странка је некада, по природи ствари, била антикомунистичка. Њен председник др Милан Грол био је у истој влади са генералом Дражом Михаиловићем, секретар др Брана Ивковић био је на Равној Гори, председник Демократске омладине Милија Јанићијевић био је истакнути Дражин сарадник, члан председништва и народни посланик др Драгић Јоксимовић бранио је Дражу на суду, итд. Међутим, када је последњих дана 1989. године обнављана Демократска странка, на скупу су доминирали комунисти попут Милована Ђиласа, Добрице Ћосића и Драгољуба Мићуновића, као и потомци истакнутих комунистичких фамилија, попут Зорана Ђинђића. Писац Борислав Пекић, који је као демократски омладинац робијао ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Broz i Hitler išli u isti razred, pravi Tito klao srpsku decu!
Miroslav Todorović, autor „Hohštaplera“, najkontroverznije knjige o Titu otkriva: Ovo je priča podnaredniku austrougarske carevine Josipu Brozu koji je ratujuće u sastavu zloglasne 42 Vražje divizije dobio medalju za hrabrost nabijajući na bajonet prekodrinsku srpsku decu. Josip Broz Tito – veliki sin jugoslovenskih naroda i narodnosti koji se voleo više od majke i oca ili najveći “Hohštapler” u istoriji ovih prostora? Po svemu sudeći ovo je bilo i ostaće jedna od najvećih evropskih enigmi 20. veka, kada je u pitanju zvanična istorija. Onu nezvaničnu probali su da otkriju i “otkriju” mnogi, a među njima je i poznati srpski advokat Miroslav Todorović, autor “Hohštaplera”, kontroverzne knjige koja otkriva gotovo neverovatne stvari o tome da je lažni Tito vladao Jugoslavijom, da je pravi išao u razred sa Hitlerom, da je klao srpsku nejač i kasnije poginuo u Rusiji, a da su potom lažnog Josipa Amroza čuvali masoni, boljševici i Vatikan. Todorović otkriva i ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Лаж заштићена “Забраном”!
Истина “Стрељања историје” је безкомпромисна: Пре свега зато што Истина “Стрељања историје” безкомпромисно анулира лажу и паралажу! Зато је “Стрељања историје” забрањено да се зна! Tек данашњим униформисаним катихизисом покушавања покорних слугу да одбијaњем Раденковићевог “Стрељања историје” одбаце Истину “Стрељања историје”, настављајући тако лажну “неприкосновеност прописаности” “Забране Истине”, и покушавајући да “Забраном” и даље држе Истину ћушнуту у бездану лажних “кажњивих деликата” – слуге уствари својим бенавим одбијањем подстичу управо супротан ефекат од оног који покушавају да досегну: уместо да Истину “Стрељања историје” балванизују у непримећене екстремитете заборава – њиховим немуштим покушајима одбијања они напротив, несвјесно подстичу громадне историјске закључке на које до сада није обраћана осебујна пажња, а који димензијама Истине “Стрељања историје” додају још превасходнији и судбоносно још погубнији значај по опстанак и пренемажуће служинчади, и по опстанак цмиздраве “Забране”: Прво: Јесте огроман али и злочиначки распон америчке “Забране” објављивања не само извештаја генерал Доновановог обавештајног пуковника Роберта Мекдауела (Robert Mcdowell) ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Рехабилитација истине
Прочитавши текст насловљен чудним и подсмешљивим насловом „Дража као  - још једна – шарена лажа“, објављен на порталу НСПМ 26. маја 2015 године, схватио сам да он нужно завређује одговор. Пишући одговор, увидео сам да сам се дотакао проблема много бројнијих и шире садржине од оних којима се поменути текст бави, односно које изазизива. Тако ме је бављење једним, за мене до тада неслућеним, аспектом одогвора српске јавности на рехабилитацију генерала Михаиловића на крају натерало да напишем кртику свих њих, односно критику својеврсне неспособности наше јавне сцене, а нарочито њеног патриотског дела, да стави тачку на једну етапу нужног и неизбежног истoријског процеса чији смо сви ми део. Рехабилитација генерала Михаиловића, уместо да стави тачку на једно, истина формалноправно, али ипак важно историјско и цивилизацијско питање, као да отвара нова, распламсава нове-старе расправе и продубљује нове-старе поделе. Ово и не чуди, будући да су идеолошки а неретко и биолошки наследници генералових ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Рекордна бекства партизана
Комунисти су се хвалили – а и данас се хвале – својим безбројним успесима (измишљеним), док у ствари међу свим герилама у Другом светском рату они држе рекорд у – бекствима. Наиме, Савезници су авионима и бродовима преко Јадрана пребацили, и тако у задњи час спасили, најмање 27.000 партизана, укључујући и њиховог команданта Тита. Поред Тита, јуна 1944. евакуисани су и чланови савезничких мисија и његовог штаба као и преко стотину партизана, укупно око 200 људи. На тај начин је партизански врховни командант спашен од сигурног заробљавања. ПИШЕ: Ненад ЈАКОВЉЕВИЋ Вољом трију великих сила на конференцији у Техерану, донета је тајна одлука да „се пружи сва могућа помоћ партизанима“. У новембру 1943, пре него што је одлука била и донешена, партизанима је бродовима испору­чено преко 3000 тона залиха. То је истовремено значило да се сва морална, материјална и политичка подршка укида Михаиловићу. Снабдевање је закомпликовано већ у децембру 1943. пошто су Немци покренули офанзиву да би поново ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Тајна династије која је владала Србијом више од два века
Немањићи су најпознатија средњовековна српска династија која је владала овим простором више од два века. Име је добила по свом оснивачу Стефану Немањи који је био велики жупан Рашке владар који је ударио темеље стварања моћне српске државе у средњем веку. Велики жупан Стефан (Симеон) Немања (у средини, изнад врата) - оснивач Српске државе и родоначелник династије Немањића, Црква Богородице Љевишке (Фото: slavjan.org.rs)   Династија је дала једанаест владара од којих је последњи био цар Стефан Урош V познат и као Нејаки. Међутим, иако су се сви владари ове династије звали Стефан, ниједноме од њих то заправо није било право име. "Онај који је крунисан" Први који је, свесно или несвесно, започео ову традицију заправо је био Стефан Немања. Владика Николај Велимировић наводи да име Немања, иако библијско, никада пре није било употребљено међу хришћанским Србима, свакако не међу оним угледнијим, принчевима, жупанима и војводама све до доба Стефана Немање. Његово лично име било је Немања ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Вишедеценијско „ћерање“ четника и партизана
Идеолошка спорења између партизана и четника, односно њихових присталица, деле и историчаре: једни тврде да помирења нема због комунизма, а други да је разлог однос према фашизму. Рочишта одржана почетком ове године у поступку за рехабилитацију команданта четничког покрета Драгољуба Михаиловића, била су још једна прилика за наставак деценијског спора између оних који подржавају партизански и оних којима је дражи четнички покрет. Овај иделошки сукоб није престао ни током ратова ’90-их, ни током НАТО агресије, али ни после 2004. године, кад је усвојен Закон о изменама и допунама Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица. Према овом закону, право на борачке пензије добили су и припадници равногорског покрета, међутим, нема његове практичне примене, јер сведок онима који су поднели захтев мора бити неко ко већ има борачку пензију, а носиоци партизанске споменице неће да сведоче у корист припадника четничког покрета. Као логично намеће се питање зашто у Србији и 2015. непрекидно трају оваква иделошка спорења и зашто нема националног помирења? Утицај комунистичке елите Историчар Чедомир Антић каже за Спутњик како Србија није ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Етномузиколози о „Шоти“
ШОТА није албанска реч, ни албанска песма, то је чисто српска песма, Шотка и Шотан су српски брачни пар који очекује принову Незнање је најгоре стање. Још је горе мешање незналица у знање. Неки свадбарски хармоникаш се сетио, новинар га подржао и - прича је кренула. Маркус Тулиус Цицерон (106-43.г. пре нове ере) је изрекао: Тешка су времена дошла. Деца више не поштуjу своје родитеље, и, сви би да пишу книге. Узгред, и један ЗНАЛАЦ, српски премијер Војислав Коштуница, један од највећих стручњака за право, изјавио је: ,,Ко не разуме Гучу, не разуме Србију". Можда ћемо имати прилику да јавно причамо о Гучи, рецимо: да ли се тамо пева и свира српска музика, и да ли се тамо пева и свира српски? Е, па, мало да прозборимо. На сугестију неких новинара, у Гучи је забрањено извођење песме и игре „шота". Кажу, то је, док је убјала српску децу, певала Шота Гаљица, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Њујорк тајмс: Како је Косово постало плодно тле за ДАЕШ
Више од 10 година, користећи мрежу добротворних организација преко радикалних имама, Саудијска Арабија и друге земље Арапског залива шире вехабизам на Косову кроз градњу нових џамија, утеривање страха и регрутовање младих за борбу у Сирији на страни џихадиста, пише „Њујорк тајмс“. Џамије, које су на Косову саграђене од новца који је донирала Саудијска Арабија, окупљају људе који шире вехабизам — „конзервативну идеологију која доминира у Саудијској Арабији“, наводи се у тексту Карлоте Гал у њујоршком дневнику, преноси данас РТС. Од када је 1999. Београд после интервенције НАТО изгубио контролу на Косову, под присмотром америчких званичника, новац и утицај Саудијске Арабије је умногоме променио ову некад толерантну муслиманску заједницу, примећује се у тексту. „Њујорк тајмс“ наводи да се Косово сада, као и остатак Европе, брани од претњи исламиста и да је у протекле две године полиција идентификовала 314 грађана Косова — укључујући два бомбаша-самоубице, 44 жене и 28 деце која су нестала, а сумња се да су их џихадисти отели и прикључили њиховим групама. Децу су регрутовали, како наводе косовски истражитељи, екстремистички свештеници ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Приказ књиге: “Стрељање историје“
*ШТА СРБИЈА СЛАВИ?
Сарадња комуниста и Немаца у чачанском крају 1941. и 1942. г.
*О злочинима комуниста над Србима
Српске новине, Бр. 695, децембар 2016. г., Чикаго, УСА
*Ко је ко међу Србима?
*Истина о Вражјој дивизији
*Prava presuda o Draži Mihailoviću
*Топлички партизани Ђинђићи и Мићуновићи
*Beograd – Pasja groblja žrtava komunizma (mapa)
“Српске новине”, бр. 688, октобар 2015. г.
*Broz i Hitler išli u isti razred, pravi Tito klao srpsku decu!
Лаж заштићена “Забраном”!
*Водич за будуће средњошколце у европској Србији: Занимање и опис радног места
*Рехабилитација истине
Рекордна бекства партизана
*Тајна династије која је владала Србијом више од два века
Вишедеценијско „ћерање“ четника и партизана
Етномузиколози о „Шоти“
Њујорк тајмс: Како је Косово постало плодно тле за ДАЕШ
Share

Comments are closed.