*Завршен филм о Јасеновцу на који је чекано 70 година!

Мирјана Деспот

Након више најављених, али још нереализованих пројеката других аутора, напокон је завршено прво филмско остварење о ужасима усташког концентрационог логора Јасеновац, јер ће се прича о старцу Вукашину и његовом крвнику, кољачу Жилету Фригановићу, ускоро појавити у биоскопима, највјероватније у јануару 2016. године!

Ради се о филму заснованом на стварном догађају, у којем је злочинац Жиле Фригановић, према властитом признању, опкладе ради, за неколико сати заклао 1.100 несрећних Срба, а затим и старца Вукашина, чији га је недокучиви мир, а посебно ријечи: „Само ти, дијете, ради свој посао“, ненадано спријечио да настави с клањем. До тада, кољач је уживао у злочинима.

На овај играни филм српска јавност чека 70 година, а вјерује се да ће изазвати интензивне реакције и да ће, како за Пресс каже творац филма Милан Зарић, „папи барем кољена клецати“! Зарић истиче да би неприказивање овог играног филма у Републици Српској било равно злочину.
Снимање је недавно завршено у Панчеву и Банатском Новом Селу. Екипу филма посебно су одушевили мјештани Банатског Новог Села. Били су врло сусретљиви и прави домаћини.

– Није било дана да се не окупе радознали и посматрају шта радимо. Мјештани су доносили колаче, ракију, сокове, шта год су имали, показујући своје велико срце. То нам је много значило у мору тешких мисли и сцена препуних крви – каже продуцент Бојан Бабин.

Тежак задатак

Поред Бабина, сценограф и костимограф, Георг Помана, те директор фотографије, Игор Лепедат, као и цијела екипа, својим залагањем и професионалношћу допринијели су стварању и квалитету филма, који је настајао пуне двије године. Овај филм рађен је у продукцији „Антиценсуре“, медијског пројекта Милана Зарића, који је с екипом обилазио терен по Хрватској да би прикупили податке. Сценарио и режију потписује Светлана Петров, која тврди да тај посао није био лак, јер је ријеч о теми која не оставља никога равнодушним.

– Филм је снимљен према истинитим догађајима и обрађује психичко стање усташког кољача. Сви смо имали заиста тежак задатак. Да уђемо у главу злочинца, да прикажемо тај његов болесни унутрашњи свијет, да прикажемо свијет старца Вукашина који је антипод свијету усташког кољача, да сложимо коцкице у овај филм – рекла је о филму Светлана Петров.

Иначе, главне улоге повјерене су Предрагу Котуру, Ненаду Хераковићу и Владану Јаковљевићу. Поред њих, на терену је радило још тридесетак људи, рачунајући и статисте. Екипа је снимање успјешно привела крају, а материјал је још у обради.

Министарство културе Србије још није подржало филм, али Зарић се нада подршци, бар декларативној.

– Додуше, ми их за подршку нисмо ни питали. То ћемо ускоро надокнадити. За нас би најбоља подршка била да ураде нешто више у вези с овим, да наставе. Српска историја има много необрађених тема. Желим да вјерујем да ће подржати овај филм, али и да ће урадити више од тога, како Република Српска, тако и Влада Србије. Они то могу и морају. Ова тема, али и многе друге потиснуте теме, морају коначно постати дио српске колективне свијести. Кад се то буде десило, бићемо као народ много растерећенији. Онај ко не зна одакле стиже, сигурно неће знати ни гдје је пошао. Не треба да будемо превише мудри да схватимо да ми као народ тумарамо, не знајући куда смо кренули. Истина ће нас ослободити. У то сам увјерен. Управо због тога и постоји овај филм – истиче наш саговорник.

Аутори се надају да ће филм изазвати снажне реакције у региону. Да ће папа пасти на кољена – нису баш увјерени, али вјерују да ће му кољена бар клецати. Из Хрватске се надају бурним реаговањима.

– Биће негирања, нападања, исмијавања, али највише игнорисања. Да не бих нагађао, најбоље да сачекамо и видимо како ће то дјеловати на њих. Боља је било каква реакција него никаква – каже Зарић.

Главни и одговорни

„Антиценсура“ има понуду да филм или бар репортажу о филму прикаже на једној телевизији, која има 500 милиона гледалаца. У том случају, прича би могла доћи до папе.

– Ватикан, Католичка црква, папа и сви остали противници имају онолико моћи колико и мрак када се појави свјетлост. Ово зло, као и све лажи које нас окружују, опстају само у одсуству добра, односно истине или, боље речено, нас који имамо обавезу да свједочимо истину и да личним примјером покажемо шта је добро. Овај филм ће посебно привући млађу публику. То је и био мој циљ. Млађа популација не воли досадне документарне филмове или бесмислена политичка препуцавања. Зато овај филм има и едукативну сврху – додаје аутор филма.

Многи српски историчари сагласни су да о овој теми треба много више да се прича. Дошли смо у ситуацију да ученици нису ни чули шта је Јасеновац, нити шта он представља за српски народ. Поражавајући је устаљени став да треба да окренемо леђа ружној прошлости и окренемо се помирењу и свијетлој будућности. Али, гласови оних који сматрају да напретка нема без истине, ма како она била ружна, све су јачи.

– Мислим да наставници нису главни кривци. Као прво, нешто што и сами не знају, јер их нису учили, не могу да избјегавају. Друго, колико знам, наставници имају план предавања којег би требало да се држе, а није ми познато да је геноцид у НДХ увршћен у школско образовање. Главни и одговорни су у влади, у министарству просвјете. Њих треба питати нешто више о овој теми – додаје Зарић.

Он сматра да су, нажалост, Срби најодговорнији за гурање Јасеновца под тепих.

– Да у Србији има воље, ми не бисмо у 21. вијеку разговарали о овој теми. Ова тема била би дио колективне свијести. Нису нама Хрвати криви што нисмо свјесни себе и своје историје. Кључна ријеч је одговорност. Гдје је ту наша одговорност? – пита се наш саговорник.

У ситуацији када из Хрватске свакодневно стижу лоше поруке – протјеривање ћирилице из Вуковара, негирање истине о Другом свјетском рату, отворена мржња према Србима – прећуткивање истине је најгора опција коју можемо изабрати, увјерен је наш саговорник.

4.Ustase3

Хрвати на делу

– Те хрватске реакције сличне су ситуацијама када пијани муж малтретира своју супругу, коју је претходно много пута преварио. Та реакција је психолошки феномен. Иначе, није вриједна коментара. Важно је показивати истину свагдје и на сваком мјесту, широм свијета. Када ово постане дио глобалне свијести, онда ћемо се и ми, али и Хрвати, освијестити. Аушвиц је дио глобалне свијести. Зашто да то не буду и Јасеновац или Јадовно, као и на десетине јама и других стратишта, гдје су Срби звјерски убијани – пита на крају Милан Зарић.

Реконструкција: Злочинац се повјерио љекару!

У јануару 1943. године усташе су у Јасеновцу организовале такмичење у клању логораша, махом православних Срба. Кладили су се ко ће заклати више људи. Оно што се тада десило забиљежио је логорски љекар. Он је, између осталог, записао и „исповијест“ кољача Жилета Фригановића, који је те ноћи убио 1.100 људи, а његова посљедња жртва био је старац Вукашин.

Фригановић је свједочио да „никада у животу није осјетио такво блаженство“ као када је клао људе. На ред је онда дошао Вукашин из Клепаца, код Чапљине. Смиреност овог старца га је излудјела.

– Гледајући га и слушајући, у мени се наједном разбуктала жеља да му мир и спокојство разбијем најсвирепијим мучењима и да у његовим мукама, болу и копрцању вратим занос. Издвојио сам га и ставио на један пањ. Наредио сам му да викне: „Живио поглавник Павелић!“ Запријетио сам му, ако то не каже, да ћу му одсјећи уво. Вукашин је ћутао. Откинуо сам му уво. Није рекао ни ријечи. Поново сам му рекао да виче: „Живио Павелић“ или ћу му откинути и друго уво. Он је и даље ћутао. Откинуо сам му и друго уво. Вичи: „Живио Павелић“ или ћу ти откинути нос! А кад сам му и по четврти пут наредио да узвикне: „Живио Павелић“ и запријетио да ћу му ножем извадити срце из груди, он ме погледао и, уперивши поглед некако кроз мене и преко мене у неизвјесност, полако и разговијетно ми је добацио: „Само ти, дијете, ради свој посао“ – свједочио је Фригановић.

То је била кап која је прелила чашу, па је кољач старцу ископао и очи, раскомадао срце, преклао грло од ува до ува и ногама га шутнуо у јаму. Тада је зауставио свој крвави пир и више није имао мира, нити је могао да „обавља свој посао“. Старац му је долазио и у снове, постхумно прогањајући злотвора својом смиреношћу.

СПЦ канонизовала Вукашина Мандрапу!

Вукашин Мандрапа, српски сељак из села Клепци у Херцеговини, канонизован је 1998. године. Српска православна црква је одредила да се дан Светог новомученика Вукашина Јасеновачког обиљежава 29. маја.

Забиљежено је да Вукашин уопште није био старац, већ само зрелији човек, али већ је био зарастао у просиједу браду. Родом је из села Клепци, на источној обали Неретве, код Чапљине. Побијена му је цијела породица, а њега су ухватиле усташе. Најприје је био депортован за Сарајево, а одатле 1942. године у усташки логор Јасеновац.

Иначе, у селу Клепци раније се налазила Црква Светог апостола Луке, почетком 16. вијека. Од 1857. године обновљена је као Црква преображења Христовог. Током посљедњег рата у БиХ, хрватске снаге су је 1992. године сравниле до темеља и порушиле цијело село Клепци.

Извор: http://www.pogledi.rs/zavrsen-film-o-jasenovcu-na-koji-je-cekano-70-godina/

Save 

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
*Broz i Hitler išli u isti razred, pravi Tito klao srpsku decu!
Miroslav Todorović, autor „Hohštaplera“, najkontroverznije knjige o Titu otkriva: Ovo je priča podnaredniku austrougarske carevine Josipu Brozu koji je ratujuće u sastavu zloglasne 42 Vražje divizije dobio medalju za hrabrost nabijajući na bajonet prekodrinsku srpsku decu. Josip Broz Tito – veliki sin jugoslovenskih naroda i narodnosti koji se voleo više od majke i oca ili najveći “Hohštapler” u istoriji ovih prostora? Po svemu sudeći ovo je bilo i ostaće jedna od najvećih evropskih enigmi 20. veka, kada je u pitanju zvanična istorija. Onu nezvaničnu probali su da otkriju i “otkriju” mnogi, a među njima je i poznati srpski advokat Miroslav Todorović, autor “Hohštaplera”, kontroverzne knjige koja otkriva gotovo neverovatne stvari o tome da je lažni Tito vladao Jugoslavijom, da je pravi išao u razred sa Hitlerom, da je klao srpsku nejač i kasnije poginuo u Rusiji, a da su potom lažnog Josipa Amroza čuvali masoni, boljševici i Vatikan. Todorović otkriva i ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Предаја Суверенитета Србије звана “Сарадња” са “Милосрдним Анђелом”
Када је 1914. Године Аустроугарска Влада послала Краљевини Србији ултиматум у коме се, између осталог, захтевало да Краљевина Србија одобри аустроугарским властима да пошаље на територију Србије своје инвестигаторе, укључујући и полицију, Влада Краљевине Србије је прихватила све услове изузев тај један, дозволу Аустроугаским органима власти да делују на територији Краљевине Србије а да - не подлежу јурисдикцији Србије. Последица је врло добро позната: Први Светски Рат! Разлог за ово одбијење Аустроугаског захтева био је заснован на правним и конститутивним принципима. Наиме, да би једна држава могла до постоји као правни идентитет и функционише као независна - та држава мора да располаже својим суверенитетом! Људи који су одбили ултиматум Аустроугарске 1914. године итекако су били свесни чему да тај захтев води губљењу суверенитета и независности, и зато су морали да га одбију и сачувају Независну, Суверену Србију. Разлике између ултиматума Аустроугарске од 1914. године и скорашњег споразума између Владе Србије о ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Prava presuda o Draži Mihailoviću
Redakcija „Blica” došla je u posed jedine originalne, kompletne presude sa suđenja generalu Dragoljubu - Draži Mihailoviću iz jula 1946. godine. Ovaj dokument koji je pre nekoliko decenija nestao iz svih arhiva jugoslovenskih obaveštajnih i civilnih službi ima nemerljivu istorijsku važnost, saglasni su istoričari i pravnici. Presuda ima 45 strana, otkucanih pisaćom mašinom na sada već požutelom papiru. Odlično je očuvana. Na prvoj strani ima pečat sa delovodnim brojem, a na poslednjoj voštani žig koji dokazuje autentičnost dokumenta. Dokument za arhiv SANU Akademik Dragoljub Živojinović kaže da je otkriće originalne presude Mihailoviću izuzetno važna stvar za istorijsku nauku. - Neprimereno je da su se tako važni dokumenti uzimali nezakonito iz državnih arhiva. To nije jedini dokument koji je nelegalno nestao. Neki ljudi su to svesno činili da bi se sakrila njihova uloga u nečasnim istorijskim dešavanjima. Najbolje bi bilo da ovaj dokument završi u arhivu SANU, koja će ga sigurno bolje sačuvati nego neka ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Титова сахрана 8. маја 1980. године: Највећи скуп убица и диктатора
Многе од 124 државне делегације, у којима се налазило и 38 шефова држава или влада, чиниле су такве личности чије ступање на тло Србије, у најмању руку, не би требало да служи на понос На подсећање да је 4. маја пре 36 година “умро друг Тито“, један члан форума на сајту “Погледи“ одговорио је: “Тај још није умро“. И заиста, догађаји током сваког 4. маја подсећају нас на комунистичку паролу из 1980-тих година, која је гласила: “И после Тита – Тито“. Много воде је протекло Савом и Дунавом од тада, а судећи према водећим медијима, и даље се негује култ диктатора, који је у ствари био један од највећих непријатеља Србије у историји. Ове године, један од ретких изузетака је фељтон Пере Симића у “Новостима“ о мрачној Титовој улози у вези концентрационог логора Јасеновац. Иначе доминира афирмативно приказивање овог масовног убице и диктатора, уз несмањени темпо репризирања партизанских филмова, у којима је ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Комунизам у Србији
Имам утисак да је немогуће описати размере злочина с краја Другог светског рата. Овим чланком покушаћу да дочарам атмосферу која је тада владала Комунистичка окупација била је тако сурова, да је владало опште убеђење о немогућности њеног опстанка. Комунисти су само јавно говорили о ослобођењу, док су између себе и они користили прави термин – окупација. Десет дана по уласку у Београд, Ј. Б. Тито је на седници Политбироа рекао: Ми се у Србији морамо понашати као у земљи коју смо окупирали.142 У одушевљењу што су се дочепали главног града, комунисти су се тешко обуздавали и у јавним наступима. “Србији није довољно пуштено крви“, рекао је Милован Ђилас у првој изјави из “ослобођеног“ Београда. “Србија нема чему да се нада. За њу неће бити милости“, рекао је Ј. Б. Тито у говору на Бањици новембра месеца. Прва изјава “полудивљег“ Слободана Пенезића Крцуна, како га назива писац књиге “На страшном суду“ др Радоје Вукчевић, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Брегзит и српска демократија
Шта год мислили о британској политици – а поготово како се Албион у последња два века односио према Србији, неколико ставки из британског референдума о ЕУ свакако су за поштовање. Прво, када су у британској јавности нарасла критичка становишта о ЕУ, расписан је референдум. Реалан однос снага у политичкој елити Британије био је 3:1 за ЕУ, само је фракција конзервативаца била за Брегзит. Ипак, у Британији се није чекало да се у парламенту накупи 50% евроскептичких посланика. Чим се видело да је нешто од важности спорно, позван је народ да искаже своју вољу. Друго, током кампање у медијима је „за обе стране био обезебеђен релативно равноправан третман на водећим државним телевизијама и довољно простора да изнесу аргументе за свој став“. Када се десило убиство једне евроунионистичке парламентарке, пробриселски медији у Британији то нису искористили да одмах сатанизују све евроскептике као „лудаке“, „екстремисте“ и “фашисте“. Опоненти су остали демократски ривали, не „нацоши“ које ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Вишедеценијско „ћерање“ четника и партизана
Идеолошка спорења између партизана и четника, односно њихових присталица, деле и историчаре: једни тврде да помирења нема због комунизма, а други да је разлог однос према фашизму. Рочишта одржана почетком ове године у поступку за рехабилитацију команданта четничког покрета Драгољуба Михаиловића, била су још једна прилика за наставак деценијског спора између оних који подржавају партизански и оних којима је дражи четнички покрет. Овај иделошки сукоб није престао ни током ратова ’90-их, ни током НАТО агресије, али ни после 2004. године, кад је усвојен Закон о изменама и допунама Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица. Према овом закону, право на борачке пензије добили су и припадници равногорског покрета, међутим, нема његове практичне примене, јер сведок онима који су поднели захтев мора бити неко ко већ има борачку пензију, а носиоци партизанске споменице неће да сведоче у корист припадника четничког покрета. Као логично намеће се питање зашто у Србији и 2015. непрекидно трају оваква иделошка спорења и зашто нема националног помирења? Утицај комунистичке елите Историчар Чедомир Антић каже за Спутњик како Србија није ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Мржња према земљи слободе
Број Јужних Словена у аустроугарској армади није био непознаница за српски политички и војни врх. “Политика” већ 1. августа 1914. године, значи петог дана од објаве рата, објављује текст “Аустрија је гурнула Словене на Србију” у коме се уочава главни стратешки правац и рачуница Беча који се своди на констатацију: “Ако наши словенски пукови победе Србију, онда нема шта да се брине. Али ако Србија потуче њих, онда ће код тих потучених аустријских Словена остати страшна мржња на Србију.” Није нимало тешко сравнити ову рачуницу јер ћемо њене последице осећати кроз цео двадесети век, а осећамо их и данас. Одмах после првих ратних операција у Србији је настало опште разочарање у “браћу” преко Дрине, Саве и Дунава. Нико није могао да разуме суров и нељудски однос Хрвата, муслимана и Словенаца према цивилном становништву. Пола године касније, тачније 20. јануара 1915. године у листу “Пијемонт”, из пера Душана С. Николајевића, пише: “У ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Рођени ујак Бориса Тадића је оснивач усташке Црне Легије, Јуре Францетић!
Борис Тадић је рођен 15. јануара 1958. године у Сарајеву (БиХ) од оца Љубе Тадића и мајке Невенке Францетић. Касније је овај детаљ, да му је мајка из усташке породице Францетић, промењен од стране безбедносних служби, за које је Борис ради(о), у Кићановић. Има и рођену сестру Вјеру. Отац Бориса Тадића је из рата изашао са чином капетана ОЗН-е (Одељење за заштиту народа, претеча свих каснијих безбедносних служби СФРЈ, прим. ред.) и сејао је смрт међу Србима Пивљанског краја, те као носилац Партизанске споменице ускоро добија и чин пуковника ОЗН-е! Друг Љуба се повлачи из Сарајева у Београд, где га шаљу да учествује у писању новог програма партије (КПЈ). По успешном завршетку писања новог програма, а на препоруку другова Едварда Кардеља и Вељка Влаховића, Љуба постаје редован професор филозофије, политике и права (касније преиначено у социологија) на Филозофском факултету у Београду. Супруга Невенка се запошљава као неуропсихијатар у Палмотићевој улици у Београду. Младог ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ово је прави Валтер – четнички потпуковник!
После писања Телеграфа, који је уз помоћ аутора бројних књига о четничком покрету Милослава Самарџића разбио многе митове из историје коју су генерације у СФРЈ училе о комунистичком Валтеру, који је бранио Сарајево, да је он био четник и под командом Драгољуба Драже Михаиловића, наш портал иде корак даље и доноси право име јунака из Сарајева, а то је потпуковник Жарко Тодоровић! Велико занимање за прошлу тему – о офанзиви четника на осовинске формације у области Сарајева и у самом Сарајеву – аутоматски нам је поставило нови задатак: Валтер. Наиме, сви знају за филм ”Валтер брани Сарајево”, али испоставило се да је ретко коме познато на основу којих догађаја је тај филм снимљен. У Другом светском рату заиста су постојала два Валтера: – Владимир Перић Валтер, комуниста, и – Потпуковник Жарко Тодоровић Валтер, четник. Први Валтер је после проглашен народним херојем, а други се и данас налази на списку народних непријатеља и ратних злочинаца, који је ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Има ли Србија снаге да након смрти Јосипа Броза изврши демистификацију његовог култа?
Непосредно после смрти Јованке Броз поново су се отвориле неке теме које су већ биле, тако рећи, пале у заборав.  Поново се на скоро истоветан начин покушава вршити манипулација (на жалост и даље успешно) људским умовима. И даље се врши глорификација култа Брозових тако што се покушава извршити замена теза па се тотална ИЗОЛАЦИЈА Јованке Броз која је трајала више од 30 година везује за њен тобожњи пробуђени национализам или покушај преузимања власти после Брозове смрти помоћу личких генерала а који су опет Срби, или опет због некакве болесне љубоморе зато што је Броз наводно био "надарени љубавник" јер је као "највећи син свих народа и народности" био најбољи у свему (најбољи бравар, највећи војсковођа, најлукавији дипломата, најиздржљивији робијаш, најспособнији државник, најпаметнији визионар, најшколованији председник - имао је прегршт почасних доктората, итд.).             И Јованка Броз је имала врло висок чин (како медији објављују - чин пуковника - а то подразумева ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Квислинг Јосип Броз Тито – Фото документација
Аустријанац Курт Валдхајм (други са леве стране) заједно са италијанским генералом Ерколе Ронкаљом, пуковником Хансом Хербертом Махолцом и СС-групенфирером Артуром Флепсом на подгоричком аеродрому 22. маја 1943. г.  Два бивша солдата Аустроугарске Монархије из Првог светског рата и сарадника из Другог светског рата: Курт Валдхајм као председник Републике Аустрије и Јосип Броз Тито као председник Југославије - руковање два ратна саборца против Срба у оба светска рата. Наставак послератне квислиншке колаборације аустроугарског каплара из загорског Кумровца  са немачко-нацистичким окупаторима на просторима усташке Независне Државе Хрватске у Другом светском рату. Наравно, УЗНА/УДБА/СДБ није била упозната са чињеницом да је Курт Валдхајм ратовао у униформи Вермахта на просторима Југославије и да је учествовао у усташко-немачкој офанзиви на Козару али јесте била упозната са "чињеницом" да је Дража Михаиловић сарађивао са окупатором Бивши нацистички официр из Другог светског рата - Курт Вајдхајм, као генерални секретар ОУН Фотоаранжман и пратећа објашњења Владислава Б. Сотировића
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Dati su nam milioni da rasparčamo SFRJ, podmitili smo stranke i političare koji su raspaljivali mržnju među narodima
Moj šef, koji je inače i bio nekada u Američkom senatu je nekoliko puta napomenuo da će biti nekakva prevara u Bosni. Mesec dana pred navodni genocid u Srebrenici mi je rekao da će taj grad biti uporište medija širom sveta i dao nam je instrukcije da zovemo medije. Robert Baer, bivši visoki izaslanik i oficir CIA, ujedno je i autor mnogih dela u kojima je odavao informacije o CIA i o administraciji Bila Klinton i Džordža Buša, zbog čega je nekoliko puta hapšen i privođen. Lični prijatelj, Mitt Waspurh koji je radio u senatu i koji mu je davao pojedine informacije je ubijen u hotelu iz sačmare. Kao visoki operativac CIA radio je na prostoru Jugoslavije u periodu od (1991-1994) i na Bliskom istoku. Robert Baer je učestvovao u nekoliko dokumentaraca na Nacionalnoj Geografiji optužujući vladu Buša za rat zbog nafte! Intervju je obavljen uživo u Kanadi, tokom mog puta pre ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
О “капитулацији” Краљевине Југославије (17. априла 1941. г.)
Кликни на текст да га увеличаш и нормално прочиташ! Расправљајте на нашој Твитер страници!
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Тито поклањао Космет Албанцима још 1946. године
Београд – Усвајањем амандамана на Устав СФРЈ почело је распарчавање Југославије и одвајање окупираних територија од Србије, а све под диригентском палицом Јосипа Броза Тита! 26. децембра 1968. године у Савезној народној скупштини усвојени су амандмани на Устав СФР Југославије, којима се шири аутономија покрајина и оне добијају статус сличан републикама. Покрајине су добиле покрајински Уставни закон, чиме је отворен пут готово потпуно самосталној законској, извршној и судској власти. Син наших народа и народности и доживотни председник СФРЈ Јосип Броз Тито је још крајем 1946. године “поклонио” окупиране територије, као и све друге територије са већинским албанским становништвом Албанији и Енвер Хоџи! Тито је, када је о окупираним територијама реч, Асошијетед пресу рекао следеће: “Уколико комунисти дођу на власт у Албанији оно може бити под ингеренцијом Тиране“. Албански шеф државе Енвер Хоџа је увек истицао да му је маршал Тито крајем јуна 1946. године “лично обећао” да ће окупиране територије бити у саставу Албаније, као ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Одмазда и терор у Београду
Dr Srđan Cvetković | 12. новембар 2015. 17:52 Успостављање народне власти пратио је бруталан обрачун са носиоцима културног и политичког живота окупиране Србије, али и супарничког покрета отпора. Ликвидације су обављане у највећој тајности Недићевог официра и квислинге спроводе на стрељање у Београду Наставци Суочавање са заблудама Друга фаза револуције Одмазда и терор у Београду Грех мањине платила већина Шпијуни Озне на сваком кораку И знање немачког било је грех Озна је успевала да све дозна Озна тужи, суди и стреља Грађански сталеж на удару Ликвидације глумаца и новинара СРБИЈА и њени градови, као центар колаборације, легло "буржоазије и народних непријатеља", као носилац "великосрпског хегемонизма", били су посебно на мети револуционарних снага. У јесен 1944. године, са риком топова, који су се примицали с југа, у Београду међу становништвом, мешала су се двојака осећања - страх и еуфорија. Еуфорију и срећу због ослобођења од нацифашизма мутили су код многих противника револуције страх ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Jугославија је била лажни рај
Мит каже да је Југославија била раднички рај, у којем су сви имали посао и плату, бесплатне станове, добро живели. Индустрија је у њој цветала. Југославија је извозила, градила фабрике, болнице, школе, ауто-путеве и пруге. Сви су били средња класа. Дуговали смо мало, били поштовани у свету, имали веома јаку армију. А онда су, као по команди, на власт дошли националисти, заратили, у приватизацијама опљачкали државну имовину и данас се живи у јаду либералног капитализма. Међутим, ако се погледају бројке, макар за ударне тезе митова, долази се до значајно другачије слике коју је недавно обелоданио економиста др Горан Николић у анализи мита о „златним седамдесетим“ у СФРЈ. Први мит је о високој запослености. Пре свега, та ниска стопа незапослености је врхунац између 1968. и 1973. године, а управо тада је Тито отворио границе испрва за пола милиона, а онда и за још милион „гастарбајтера“. И управо је за толико и пао ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Broz i Hitler išli u isti razred, pravi Tito klao srpsku decu!
Предаја Суверенитета Србије звана “Сарадња” са “Милосрдним Анђелом”
*Prava presuda o Draži Mihailoviću
Титова сахрана 8. маја 1980. године: Највећи скуп убица и диктатора
Комунизам у Србији
*Брегзит и српска демократија
*Вишедеценијско „ћерање“ четника и партизана
*Beograd – Pasja groblja žrtava komunizma (mapa)
*Мржња према земљи слободе
*КОГА ТО ПРЕМИЈЕР ИМИТИРА?
Рођени ујак Бориса Тадића је оснивач усташке Црне Легије, Јуре Францетић!
Ово је прави Валтер – четнички потпуковник!
“Српске новине”, бр. 689, децембар 2015. г.
*Има ли Србија снаге да након смрти Јосипа Броза изврши демистификацију његовог култа?
Квислинг Јосип Броз Тито – Фото документација
*Dati su nam milioni da rasparčamo SFRJ, podmitili smo stranke i političare koji su raspaljivali mržnju među narodima
О “капитулацији” Краљевине Југославије (17. априла 1941. г.)
*Тито поклањао Космет Албанцима још 1946. године
*Одмазда и терор у Београду
Jугославија је била лажни рај

Share