*Дугин: Трамп попустио под притиском неоконзервативаца – почетак Трећег светског рата?

tramp-treci-svetski-rat-660x330
Ујутру 7. априла 2017. ваздушне снаге САД су први пут од почетка дугогодишњег сукоба у Сирији извршиле масовни ракетни удар ракетама Томахавк  на ваздушну базу ваздушних снага Сирије. То јест на нас. Зашто ми нисмо користили комплекс противракетне одбране? По једној верзији, због тога што их за одбијање тоталног напада снага САД код нас нема довољно, будући да су били предвиђени пре свега против ракетних удара других могућих противника. Друга верзија: Москва није хтела да то нареди, јер би то значило неумитан почетак рата са САД. Вашингтон је донео одлуку, и знао је шта је спреман. Ми не. Шта даље? Пре него што приступимо прогнозама вредело би још једном погледати на контекст – почетне услове који могу довести до почетка Трећег светског рата (до којег и даље може да не дође).

Изговор за америчку инвазију

Изговор који је Вашингтон користио за наношење удара био је хемијски напад. Да тако нешто није урадио Асад је очигледно због тога што управо њему тако нешто у највећој мери не би одговарало. Осим тога, употреба хемијског оружја у садашњој ситуацији за Асада би било самоубиство. Постоји веома мала вероватноћа да је то трагична случајност – погађање сиријске ракете складишта са хемијским оружјем које „Исламска држава“ поседује, и које чувају терористи које су обучавали европски инспектори. Али таква случајност, која за трен руши сложену равнотежу снага на глобалном нивоу, би била превише необична. Али за терористе и њихове инструкторе који представљају Светску владу (она„Мочвара“ коју је Трамп обећао „осушити“) то није тешко организовати. И њима је то свакако корисно. Нисмо успели да увучемо САД у рат против Русије заједно са Хилари, сада ћемо деловати другим средствима – преко Трампа.Глобалисти су очигледно донели такву одлуку, и нашли су за то повод.

Мочвара је потопила Трампа

Одлуку о нападу донео је Доналд Трамп. Самим тим он је завршио са својом улогом Трамп, и почео да игра Хилари преодевену у мушкарца. То је Хилари-трансвестит. Све оно против чега се Трамп борио у току предизборне кампање и што је обећавао да ће променити, испод свега тога данас је ставио свој потпис. Самим тим он иније донео ту одлуку. Он је само показао да одсада није више у стању да доноси одлуке. Под притиском медија и политичара Мочваре, он је издао све своје малобројне и одане пратиоце који нису представљали ни Савет за спољне односе (CFR), ни неоконзервативце, ни Deep State, већ „стару добру Америку“. Та „стара добра Америка“ која је и изабрала Доналда Трампа за својег председника, поново је направљена будалом. И остала без Трампа. То што је урадио Трамп дозволивши да га „убеде“ да је Асад (другим речима, Русија) одговоран за хемијски нападпредстављакапитулацију. Испоставило се да је лако предао Стивена Бенона, можда јединог правог конзервативца без префикса нео– у свом окружењу. Он је хтео „да исуши Мочвару“. Похвално. Али тај посао је ризичан. Мочвара је исушила Трампа. То што се сада дешава у Сирији је исто оно ка чему су тежили глобалисти, то јест, Мочвара.

Фактор Трампа је нестао пред очима. Он се мало уздигао, али сада је пион у игри озбиљних снага. Он је показао да више није Трамп. Можда Трампјош једном покуша да „постане Трамп“, али то је мало вероватно.

Сенка Америке

Russia-vs-US-600x337Прича о Трампу, његовој блиставој изборној кампањи, његовој борби са глобалистима коју је, неочекивано, у свему подржала већина америчког народа, оголела је сложену структуру америчког друштва које, како се испоставило, није тако монолитно.

Као прво, још постоји „стара добра Америка“, изолационистичка и конзервативна, која је мислила да је изабрала свог председника. У крајњој мери, Трамп је предивно одиграо ту улогу. Ми смо фактички заборавили о тој „старој доброј Америци“ коју је засенила фанатична бесна глобалистичка елита. Испоставило се да она још постоји. То је веома важно, и иако нема власт, и иако се њен кандидат показао као слаб, немогуће је отписати је. То је најважније и највише охрабрујуће откриће у причи о Трампу.

Осим тога, „стара добра Америка“ има и спољнополитичку платформу – то је реализам, тј. America first. Оно што се непосредно не тиче Сједињених држава, у то нису дужне да се укључују. Такав изолационизам генерално је преовладавао до владавине Вудро Вилсона и, делимично, после периода три републиканска председника – Гардинга, Кулиџа и Хувера. Заправо, реализам у међународној политици – немешање, усредсређивање на унутрашње проблеме, одустајање од империјализма – стоји у основи Трамповог програма.

Као друго, иза Хилари и Обаме стајала је најутицајнија структура у одређивању курса спољне политике Сједињених држава – Савет за спољне односе (CFR). Та структура отворено изражава неопходност оснивања Светске владе. Тачније, штаб глобализма – Билдерберг клуб или Трилатерална комисија, а такође глобалне финансијске институције и транснационалне корпорације – од Федералних резерви до Светске банке – које координира CFR.

Метод деловања CFR је мека сила, гушење. CFR не жури, постепено припрема своју агентуру практично у свим државама света, обећава и ствара привид да иде на уступке. Практично, у свим државама на први поглед владају лојалне власти, али у суштини владају (политичке и економске) елите оријентисане на глобализам, а које ми називамо „шестом колоном“ повезаном са CFR. CFR спроводи толико интересе Америке, колико светске транснационалне финансијске олигархије.

САД су за њих само један од инструмената, али најмоћнији. Обојене револуције, мека сила, инфилтрације у организације којејош директно не признају Светску владу – то је специфичност њихове делатности. CFR су либерали и њихов циљ је ширење либерализма на глобалном нивоу, глобализам. Либерализам је њихова идеологија. Трамп се посвађао са CFR. То је чињеница. И у CFR су то схватили и одреаговали на одговарајући начин: довели су у борбену готовост читаве армије америчких либерала побуњених против Трампа унутар државе – одатле марш феминисткиња, псовка „Мадоне“ и нереди анархиста.

Али CFR није једини центар моћи у САД. Постоје још и неоконзервативци. Они су последњих година у време Обаме изгубили своје позиције, али су свеједно сачували одређени утицај. Неоконзервативци су отворене присталице америчког империјализма. За њих је међународна заједница – терет, они граде глобалну америчку Империју и баш тако је и зову. Ако се CFR непрестано поиграва са онима које стреми да поробе, неоконзервативци ломе непокорне. Типични неокон је Мекејн. Неокони су присталице директних војних интервенција, свргавања непокорних влада, државних преврата, истребљења противника. Трамп им се супротстављао, што се и види у његовој свађи са Мекејном.

Коначно, постоји Deep State, „дубинска држава“; „држава у дубини“. То су амерички официри и државници који представљају војно-индустријски комплекс, обавештајна заједница и низ чувара америчког идентитета – Manifest Destiny. Они немају идеологију и старају се да сачувају одређени примат америчким институцијама. Али, наравно, они нису слободни од идеологије. CFR има велики утицај на Deep State, а током `90-их значајно је порастао утицај неоконзервативаца.

Пре сто година, у америчкој Deep State су преовладавали реалисти и традиционални конзервативци, али су постепено истиснути на периферију. Баш због тога, Deep State – у лику руководилаца америчких специјалних служби – одбила је лојалност Трампу, наставивши деонстративно истраживање фиктивног мешања Русије у изборни процес, и подржавајући кампању либерала, која се заснивала на масовном ширењу fake-news. С тим у вези, Deep State је подржала Трампове непријатеља по питању његовог наводног уцењивања од стране руског фактора.

Све то показује да Трамп нема никакву институционалну подршку, нити ослонац. Чак и у Републиканској партији (GOP), њега подржава мањина. У тој ситуацији било је једино могуће уздати се у чудо или у Трампову генијалност, или спремати се за то да ће Мочваракроз неки од своја три облика – CFR, неоконе или Deep State – потчинити Трампа. А ако се то не догоди, заједничким снагама га ликвидирати.

Фактички, 7. априла је постало јасно, да се то већ десило. Тај Трамп кога је изабрала „стара добра Америка“ је мртав. Нови „Трамп“ директно ради све оно што противуречи ономе што је обећао. Реалисту Трампа уопште није требало да занима оно што се догађа у Сирији, осим да уједини снаге са Русима зарад чистке ИД. Он је обећао да ће прекинути интервенције. Али, поступио је другачије. Он је одједном поверовао у глобалистичку лаж о „Асадовом хемијском нападу“ и без разјашњавања ситуације прихватио „решење“, односно одобрио папир који му је подметнут за ракетни напад на сиријску базу. То је оно што зовемо reality check. Речи у једно, а дела друго. А крај са крајем се не саставља.

Ко надаље управља Трампом?

Ако то више није Трамп, ако је Трамп „ликвидиран“, ко је онда донео одлуку о ракетном нападу? Судећи по брзини – неокони – највероватније уз сагласност Deep State. CFR би радио другачије. Кренули би да гуше Русију преко неког наметнутог пројекта, послали би им „црнутачку“ (иако су експлозија у петроградском метроу и демонстрације зомбираних ученика Наваљног и били, у принципу, такве „црнетачке“) и што је важно, преко своје агентуре које у руској елити има довољно, предложили би компромис. То како је одједном извршена провокација и нанет удар по нама, показује да аватаром Трампа“ управља група неоконзервативаца. То је могуће видети и у усаглашавању дејстава са Израелом који се припрема за укључење у операцију – на граници са Сиријом и Либаном, концентрисане су израелске снаге у пуној борбеној готовости. А најтеснији савезници Израелаца у САД су управо неоконзервативци.

Долазимо до тога да су Трампову борбу са CFR, коју је он – док још био Трамп – водио у име „старе добре Америке“ и реализма, искористили неоконзервативци преузевши контролу. Индикативна је еуфорија неокона Кристала поводом смене Бенона: његов Твитер је експлодирао од ликовања. Дакле, Трампа су склонили неоконзервативци.

То значи да је рат више него вероватан.

С ким, против кога, када, где?

Рат кога са ким?

C9Fk7SOXcAE66MEЗа разлику од Трампа који, по мом мишљењу, није свестан постојања геополитике, неокозервативци су атлантисти. За њих и за њихове директне претходнике, троцкисте, главни непријатељ је цивилизација Копна, односно ми. За Deep State – чак и за неке јастребове из CFR као што је Збигњев Бжежински –од епохе „Хладног рата“ и макартизма је већ стварнавике да у потпуности деле такво дуалистичко виђење (Море против Копна). CFR као обично покушава да увери Москву да геополитике нема и да је „рат континената“ бесмислица, али при томе они се руководе геополитиком и воде против нас управо тај рат континената. Наравно, боље је када противник не зна да се води рат против њега – пустите га нека мисли да се мирно сунча на плажи. Биће изненађење када заједно са лежаљком исплива нуклеарна подморница. Bingo! Због тога напад на сиријску базу неокони схватају баш онако како и јесте заправо: као војни удар на Русе. Трамп се изразио мекше: „Асадови пријатељи ће бити огорчени“. Ово је реторика пролупалог папагаја, а не победоносног реалисте који је решио да поново учини Америку великом. Мочвара аплаудира. Као што се могло и очекивати.

Једно је јасно: ово је рат против нас.

Али он је уобличен као рат против наших пријатеља и савезника – против Асада (подразумева се), против Ирана, против Шиита и делимично Хезболаха. При томе ће као излаз – овде ће поново устребати мрежаCFR – Москви бити предложено да се прикључи операцији против Асада и Техерана на страни САД и њихових савезника. Видите, Трамп је преко ноћи променио позицију. Хајте и ви. Па ви сте „реалисти“. Неко ће помислити да, ако капитулирамо, можемо избећи Трећи светски рат. Не можемо. Он се води против нас. А наши пријатељи су секундарни локални циљ и, пре свега, тест за нашу издржљивост. Ако их ми предамо, од тог тренутка више неће бити потребно да се према нама поступа церемонијално.

Али ако аватаром Трампа управљају некони, њих неће занимати позив Русији да се прикључи. Они ће тврдо вући у свом правцу. Они имају план. И ако су они успели да захвате управљање америчким hardware у чему су очајавали под Обамом, онда ће деловати знатно брже не губећи време. Због тога ће Трећи светски рат против нас започети Мочвара, атлантисти, присталице америчког империјализма. Формално назначени непријатељи биће Асад и Шиити. Коаалицији ће се придружити Европска унија коју потпуно контролише Мочвара. Можда ће успети да притисну и Ердогана – враћајући га у америчко поље.

Рат где?

Главни фронт тог рата биће очигледно Блиски Исток, односно Сирија и околне области. У томе се пророчанства Православаца, Протестаната, Јудеја и Муслимана поклапају: Армагедон ће се десити у непосредној близини Свете земље.

Али, јасно је да ће непријатељ отворити против нас и друге фронтове – туђим рукама. Пре свега потребно је очекивати напад на Донбас, са паралелном инвазијом на Крим. Представник неоконзервативаца Викторија Нуланд је жена великог неоконзервативца Роберта Кејгана, и тренутно се налази у Украјини. То довољно говори.

Следи синхронизована серија терористичких напада у главном граду и великим градовима Русије и активирање бораца на Северном Кавказу.

Највероватније ће бити одмрзнут сукоб у Нагорно-Карабаху.

У том контексту подићи ће се расположење за протесте, пета колона ће изаћи на улицу. Видећемо понављање свега од раније.

И коначно, непријатељ ће покушати да оствари државни преврат да би скинуо Путина на којем се цела Русија као независна суверена држава данас и држи. То ће већ бити дело шесте колоне. Притом, лајтмотив завере може постати либерални приговор: „погледајте до чега је довео тај ваш суверенитет, ‘Крим је наш’, конзервативизам, итд.“ или чак ура-патриотска реторика: „погледајте како он оклева или, погледајте какве губитке имамо – и све због његове неодлучности“.

Не треба искључити да ће као ратна арена послужити и друге територије.

Рат када?

Када почиње Трећи светски рат? У неком смислу он је већ почео. Али он се може брзо завршити. Како? На пример, ако ми признамо свој пораз. Тада није потребно ни ратовати: циљ рата је успостављање контроле над противником, над његовим територијама, над његовим институцијама, над његовом свешћу. Део ове контроле Запада над Русијом је већ успостављен. Једино што они не контролишу до краја – то је Путин лично. Због тога ће Трећи светски рат бити у неком смислу усмерен против њега.

Али шта значи „рат је већ почео“? То значи да ако Русија одреагује жестоко, тада ће бити дат старт серији неповратних дејстава жестоког типа који се и зове ратом, а имајући у виду директно учешће две светске нуклеарне силе, то ће по дефиницији бити светски рат.

Ако ми одступимо, рат има све шансе да се заврши брзо и са минималним губицима. Али то ће означити нашу капитулацију – са свим оним што следи. Да не говорим о Криму који је наш, док смо и ми своји. Ако се повучемо само један корак, наша солипсистичка слика ће се срушити.

Ако ми увратимо, почетак рата може бити одложен: ако се брзо и муњевито не реши ситуација, Вашингтон ће послати на преговоре CFR и питање ће се развући. Погледајте Кисинџерову посету Москви, то је преговарач CFR прве категорије. Он не долази да разговара, него да притиска.

Геополитичари никада не могу предсказати тачан тајминг процеса. Геополитичари одлично разумеју „шта“ и „где“. Али ово „када“ зависи од веома великог броја фактора. Овде је процес отворен.

Шта да се ради?

Приметио сам да сваки аналитичар, или чак, рекао бих оштрије, свака глуперда данас зна шта да се радиу тој ситуацији. Свакакави излећу са својим саветима и препорукама који одјекују гласно и празно. У том хору не желим да учествујем. Тим пре што власт уопште ништа и никог не слуша. И, можда је у праву што то ради.

Због тога се треба ограничити са превременим анализама, погледати мало боље, прегледати, преиспитати, разјаснити. Заиста, у сваком рату све зависи од почетних услова. Њих треба проанализирати што је пажљивије могуће. Грешка на том нивоу – макар и најбезначајнија – касније може дати катастрофалне резултате.


11. април 2017. г.

Александар Дугин

Превод: Стефан Вуковић

Изворник: Геополитика

Корекција превода: НСПМ

22 maxresdefault

Save

Save

Save

Save

Save

Save 

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Povodom Dana mladosti: Zašto je Titu bila važna samostalnost Kosova
Najveći problem sa Titom je što su njegov lik i delo i dalje ovejani misterijom i tajnom. Istoričari i istraživači poslednje dve i više decenija pokušavaju da osvetle ko je zaista bio Josip Broz, i šta je zapravo ostavio iza sebe. Piše Veljko Miladinović Datum: 25/05/2016 Dan mladosti, iliti Titov rođendan koji to nije, ali smo voleli tako da ga doživljavamo, praznik je za neizlečive jugonostalgičare koje nikada nije napuštala ljubav prema Titu. Posle dve i po decenije teške političko-ekonomske krize na „zapadnom Balkanu" - ah, kako bi de Tito prevrnuo u grobu da čuje ovaj izraz - popularnost „druga Starog" konstantno oživljava širom nekadašnje države sa šest buktinja. To nije samo odraz ideološke reinkarnacije komunizma ili socijalizma sam samoupravljanjem i ostalim derivatima. Zapravo, nema nikakve veze s tim. Istorijski otklon, i proteklo vreme "koje leči sve", nose sa sobom i tu nus pojavu relativizacije (i hipsterizacije) diktatorskih, totalitarnih ili autoritarnih sistema - ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Титова сахрана 8. маја 1980. године: Највећи скуп убица и диктатора
Многе од 124 државне делегације, у којима се налазило и 38 шефова држава или влада, чиниле су такве личности чије ступање на тло Србије, у најмању руку, не би требало да служи на понос На подсећање да је 4. маја пре 36 година “умро друг Тито“, један члан форума на сајту “Погледи“ одговорио је: “Тај још није умро“. И заиста, догађаји током сваког 4. маја подсећају нас на комунистичку паролу из 1980-тих година, која је гласила: “И после Тита – Тито“. Много воде је протекло Савом и Дунавом од тада, а судећи према водећим медијима, и даље се негује култ диктатора, који је у ствари био један од највећих непријатеља Србије у историји. Ове године, један од ретких изузетака је фељтон Пере Симића у “Новостима“ о мрачној Титовој улози у вези концентрационог логора Јасеновац. Иначе доминира афирмативно приказивање овог масовног убице и диктатора, уз несмањени темпо репризирања партизанских филмова, у којима је ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Развојни пут Вука Шнајдера
Она Декартова „cogito ergo sum“,српски речено „мислим дакле постојим“, изгубила је сваки смисао у емисији једне регионалне емисије која нагиње ка помирењу у тзв.региону. Замислите Регион као појам без лика,укуса и мириса. Нема име, не означава ни нацију ни терирорију, ни језик ни конфесију. Безличан појам,безлични људи.Разговори празни. Помало пристрасни, за једнократну употребу, бар за мој укус. Емисија која је центар ове телевизије,носи страни назив за штампу. Али када гостује човек без става и мишљења, пореклом из херцеговачке дивљине, син колонисте и задртог комунисте из Гацког, шеф кабинета Мике Шпиљка,који је како сам рече „био натеран да више воли сина свих народа и народности од оца и матере му“,краљ тргова и опозиције из деведесетих, трибун са Равне горе коме су стотине хиљада људи клицале са уздигнута три (раздвојена) прста,јунак надалеко познатог деветог марта, заточеник оног диктатора Милошевића, националиста тврдог крила, творац добровољачког одреда који позива да се секу руке ономе ко ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Друга Србија против Косте Николића, а о ОЗНИ да и не говоримо
ДРУГОСРБИЈАНЦИ ПОНОВО ЈАШУ Ове јесени се у Београду, окуженим духом самопорицања и неотитоизма, појавио Антифашистички манифест, који су обнародовали Савез антифашиста Србије, Жене у црном и Хелсиншки одбор за људска права. Предвођени Сташом Зајовић и Соњом Бисерко, домаћи „антифашисти“ подсетили су да је Србија, после распада СФРЈ, уместо „антифашизма, демократије и мира“, изабрала „пут национализма, рехебилитације четничког покрета, оживљања пројекта о Великој Србији, нетолеранције и ратне авантуре“. У стилу песме из „наводно ослободилачке борбе“, Млада партизанка бомбе бацала, потписници манифеста су за сва зла нашег друштва, од незапослености, преко корупције, до „масовне апатије“, оптужили „неспособну политичку класу и њену злочиначку равногорску идеологију“ (Борис Тадић равногорац? Ивица Дачић и Дража? Вучићев саветник није Гузенбауер, него Калабић?) Антифашисти/киње тако усташе против закона о изједначавању четника и партизана као и против рехабилитације четника, чиме се, веле, „оправдавају четнички злочини, рехабилитује фашизам, а сарадници фашиста проглашавају антифашистима и најзад релативизују фашизам и антифашизам“. То све доприноси ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Englezi: Draža nije zločinac
Iako je od 2. svetskog rata prošlo poprilično godina i dalje postoje velike svađe i sukobi mišljenja na teritoriji Balkana. Tako su Srbi i dalje četnici, Hrvati ustaše a sukobi su i dalje u opticaju. Velika Britanija i njeni istaknuti akademici, istoričari i analitičari već 20 godina pokušavaju da utvrde neutralne činjenice o dešavanjima tokom nacističke okupacije Jugoslavije, a ponekad se rezultati i objave javnosti. Te informacije često i dođu do srpske javnosti. O ovoj temi pričali smo sa nekoliko poštovanijih ljudi u Britaniji kada je reč o istoriji  u periodu od 1939. do 1945. Dejvid Borni istoričar: General Draža Mihajlović je definitivno bio jedna od vodećih firgura u istoriji vezanoj za Jugoslaviju. Nema sumnje da se jako malo zna o njegovom životu u periodu 2. svetskog rata jer su na vlast došli njegovi suparnici komunisti. Oni su na sve načine pokušali da četnike ali i njihovog vođu predstave kao saradnike nemaca i ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Рекордна бекства партизана
Комунисти су се хвалили – а и данас се хвале – својим безбројним успесима (измишљеним), док у ствари међу свим герилама у Другом светском рату они држе рекорд у – бекствима. Наиме, Савезници су авионима и бродовима преко Јадрана пребацили, и тако у задњи час спасили, најмање 27.000 партизана, укључујући и њиховог команданта Тита. Поред Тита, јуна 1944. евакуисани су и чланови савезничких мисија и његовог штаба као и преко стотину партизана, укупно око 200 људи. На тај начин је партизански врховни командант спашен од сигурног заробљавања. ПИШЕ: Ненад ЈАКОВЉЕВИЋ Вољом трију великих сила на конференцији у Техерану, донета је тајна одлука да „се пружи сва могућа помоћ партизанима“. У новембру 1943, пре него што је одлука била и донешена, партизанима је бродовима испору­чено преко 3000 тона залиха. То је истовремено значило да се сва морална, материјална и политичка подршка укида Михаиловићу. Снабдевање је закомпликовано већ у децембру 1943. пошто су Немци покренули офанзиву да би поново ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Да ли су комунисти помагали усташама?
Među prvim zemljama s kojima je Sovjetski Savez uspostavio diplomatske odnose bila je fašistička Italija. Rim i Moskva, iako su im ideologije bile suprotne, jedno vreme imale su istovetan cilj: uništenje evropskog poretka utvrđenog međunarodnim mirovnim ugovorima. U okviru tog cilja poklopio se zajednički interes da je neophodno rasturiti Jugoslaviju kao “veštačku versajsku tvorevinu”. Sprovodeći svoju politiku i preko Kominterne, Staljin je loše procenjivao da mu od fašizma ne preti nikakva opasnost, jer je okrenut protiv zemalja zapadne demokratije. Bio je ubeđen da će se ta dva buržoaska bloka međusobno uništavati i da bi takav njihov odnos pomogao u “izvođenju” svetske revolucije. Zato je sa Italijom najpre došlo do saradnje na organizovanom terorizmu. Boljševici su opravdavali terorističke akcije pojedinaca, tvrdeći da bi ubistva pojedinih predstavnika režima mogla da zaplaše i dezorganizuju državnu vlast. U svojoj politici razbijanja Jugoslavije, Kominterna je podržavala i podsticala nacionalne organizacije i grupe na Balkanu koje su se ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*CIA: Kako je Tito prebacio 70 fabrika iz Srbije u Sloveniju i Hrvatsku
Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) postavila je na internet 12 miliona stranica sa kojih je skinuta oznaka tajnosti. Među njima je i izveštaj o transferu fabrika iz Srbije posle Drugog svetskog rata. Newsweek Srbija ekskluzivno otvara CIA dokument RDP80 - 00810A008600430009 - 4. Da li je Josip Broz Tito naredio da se, ubrzanim tempom, srpska industrija prebaci u zapadne delove SFRJ posle Rezolucije Informbiroa (doneta 1948. u Bukureštu) u strahu od invazije SSSR, ili je nešto drugo imao u glavi – pitanje je na koje Beograd, Zagreb I Ljubljana već 60 godina nude različite odgovore. CIA agentura u nekadašnjoj Jugoslaviji nije imala dilemu. Revnosno prateći sve što se ticalo ekonomije, prosledila je šefovima 13. decembra 1955.  izveštaj o transferu industrije u Sloveniju, primećujući da je oko ovog pitanja ”planula" dva meseca pre toga žestoka polemika između srpskog i crnogorskog rukovodstva Centralnog komiteta komunističke partije s jedne strane i slovenačkog, odnosno hrvatskog rukovodstva s ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Ko je Vojislav Šešelj?
Vojislav Šešelj je prvi put došao u Beograd januara 1983. g. Tom prilikom Vuk Drašković pravi intervju sa njim, za "Omladinske novine". Na pitanje "šta je po nacionalnosti?", Šešelj je odgovorio: "Jugosloven". Po izlasku iz zatvora u Zenici i preseljenju u Srbiju, Šešelj postaje član “Hrvatskog sociološkog društva” i drži seriju predavanja u Zagrebu, kao član “Hrvatskog sociološkog društva”. Početkom 1988. g. u porti manastira Ljubostinja, Vuk Drašković, Milan Komnenić, Danko Popović i još neki, uče Šešelja kako se krsti po pravoslavnom obredu. On to do tada nije znao. U junu 1990. g. Šešelj formira takozvani “Srpski četnički pokret”. Kao "četnički vojvoda", a to zvanje mu je dodelio Momčilo Đujić, prilikom Šešeljevog boravka u Americi, u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, on tokom leta 1990. g., između ostalog, otkopčava šlic i zgranutim prolaznicima pokazuje svoj "vojvodski". Besan na Beograđane koji su ga tada smatrali običnim cirkuzantom i uličnim siledžijom, psovao im je majku ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
epa05825191 Federica Mogherini (L), the High Representative of the European Union for Foreign Affairs and Security Policy talks with Macedonian President George Ivanov (R) during her visit to Skopje, The Former Yugoslav Republic of Macedonia, 02 March 2017. Mogherini is visiting Macedonia during her Western Balkan tour.  EPA/GEORGI LICOVSKI
Актуелна македонска криза у вези са (не)формирањем владе СДСМ и ДУИ само је врхунац двогодишње политичке заврзламе коју прате међуетничке тензије и добоки економски и социјални проблеми у овој земљи. На унутрашњем плану видљива је пат позиција: након што је на претходним парламентарним изборима владајућа странка ВМРО ДПМНЕ добила 51 мандат, а опозициона СДСМ 49, док су албанске странке добиле укупно 20 мандата (ДУИ је добио 10 мандата, Покрет Беса пет, Алијанса за Албанце три и ДПА два мандата), СДСМ је постигла споразум са албанским партијама о формирању владе, прихватајући заједничку платформу за преговоре које су три албанске странке усвојиле почетком јануара у Тирани. Овом платформом Албанци траже промену Устава ради увођења албанског као другог службеног језика, једнаку заступљеност Албанаца у свим државним институцијама и њихово укључивање у преговоре са Грчком о решавању спора о називу Македонија. Одбијајући да лидеру опозиционе СДСМ Зорану Заеву повери мандат за формирање владе на основама ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Вишедеценијско „ћерање“ четника и партизана
Идеолошка спорења између партизана и четника, односно њихових присталица, деле и историчаре: једни тврде да помирења нема због комунизма, а други да је разлог однос према фашизму. Рочишта одржана почетком ове године у поступку за рехабилитацију команданта четничког покрета Драгољуба Михаиловића, била су још једна прилика за наставак деценијског спора између оних који подржавају партизански и оних којима је дражи четнички покрет. Овај иделошки сукоб није престао ни током ратова ’90-их, ни током НАТО агресије, али ни после 2004. године, кад је усвојен Закон о изменама и допунама Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица. Према овом закону, право на борачке пензије добили су и припадници равногорског покрета, међутим, нема његове практичне примене, јер сведок онима који су поднели захтев мора бити неко ко већ има борачку пензију, а носиоци партизанске споменице неће да сведоче у корист припадника четничког покрета. Као логично намеће се питање зашто у Србији и 2015. непрекидно трају оваква иделошка спорења и зашто нема националног помирења? Утицај комунистичке елите Историчар Чедомир Антић каже за Спутњик како Србија није ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Беч не признаје злочине у Србији
Бечки дневник „Пресе“, поводом стоте годишњице почетка Првог светског рата, констатовао је да је аустроугарска војска била посебно свирепа на Балкану и руском фронту. Дневник се, при том, позвао на списе Швајцарца Арчибалда Рајса, али и нову књигу тима историчара окупљених око Ханеса Лајдингера која је недавно изашла под насловом „Хабсбургшки прљави рат – истрага Аустроугарског вођења рата 1914.-1918.“ Тим историчара окупљених око Лајдингера се супроставио тези Кристофера Кларка који тврди да је читава Европа крива за рат. Историчари окупљени око Лајдингера смарају да је Аустроугарска доследно ишла путем војне конфронтације посебно према југоисточним суседима. До осуде ратних злочина није дошло, констатује „Пресе“, указујући да су изговори били да Република Аустрија, која је заменила дунавску монархију, није могла да се криви за недела аустроугарске војске. Ни после Другог светског рата Аустрија није признала злочине Аустроугарске, како не би нанела штету царском угледу који привлачи туристе. Избрисати цео народ „Београдске болнице су четири пута данас ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Кочини Кочићи
Пре једно добрих десет година, један мој познаник, у необавезном разговору саопшти крајње уверљиво, да је једини чист и поштен комуниста човек или човек комуниста друг Коча Поповић, наш Србин човек, из богате буржујске београдске фамилије. “Замисли он је народу поклонио сву своју имовину“. Нисам посебно улазила у расправу. А све из жеље да не заподевам кавгу, тако својствену нама. А и да избегнем да другима у друштву буде непријатно. Овај разговор сам послала у мождану фиоку и оног, последњег пута када се славило ослобађање (читај окупирање српске нам престонице. Бомбардоване око педесет пута у историји) 1944 године. Тог дана, јунак нашег доба са почетка текста, добио је и своју улицу у родном му Београду. Улица Загребачка преименована је. Сада се сетих, како је том приликом, млади јуловски стрелац који је некада фурао имиџ Ернеста Геваре, познатијег као Че, изјавио да Коча јесте грешио али нико није безгрешан (чак и ако је ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Каква је била улога Русије у Америчком грађанском рату?
Руско-амерички односи нису увек били горки и затегнути као што су данас. За време Америчког грађанског рата Петербург је подржао Унију, пре свега зато што је главни геополитички противник Русије у то време била Велика Британија, а она је била на страни Конфедерације. Поред тога, САД и Русија су у првој половини 19. века биле у добрим односима без обзира на врло различите политичке системе. Грађански рат у Америци је завршен пре више од 150 година, али је та тема још увек извор несугласица. Најновији пример су недавни догађаји у Шарлотсвилу (Вирџинија) где су неслагања по питању уклањања споменика подигнутог у част Конфедерације имала велики одјек у јавности и довела 13. августа до насиља и смрти. Нема сумње да је грађански рат био прекретница у америчкој историји. Руски владари су живели далеко од попришта овог рата, али су помно пратили догађаје и на крају одиграли малу, али важну улогу која је у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Злочини комуниста против Бога и србског народа…
Izveštaj Državne komisije Republike Srbije kaže, da su partizani posle Drugog svetskog rata likvidirali 416 đaka i studenata, 2892 žena domaćica, jer su im muževi bili četnici, 72 novinara, 857 trgovaca, kafedžija, 345 učitelja, 77 glumaca i umetnika!!!. Još pre početka Drugog svetskog rata, bezbožni komunisti su kovali planove o kasapljenju Kraljevine Jugoslavije i srbskoga naroda. Komunistička partija Jugoslavije je na svojim prvim kongresima otvoreno zauzela stav da treba srušiti Kraljevinu Jugoslaviju kao „tamnicu“ jugoslovenskih naroda. Komunisti su na čuvenom komunističkom kongresu u Drezdenu decidirano odlučili i naveli Srbske Zemlje koje su, posle raspada Kraljevine Jugoslavije i izvođenja njihove revolucije, trebale da postanu države. Na tom kongresu, nažalost, Srbija nije bila pomenuta kao buduća država. Dokumenta pokazuju da je Broz već na zasednju Avnoja 1943. kreirao granice republika nove Jugoslavije, samo je Srbiju ostavio nedefinisanu. To je značilo, da Srbija može da bude samo onolika koliko preostane kad se svi ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Фрањин дух у Колиндином телу
Фрањин дух у Колиндином телу Милка Љубичић четвртак, 15. јануар 2015. Хрватска има нову председницу и стару политику према Србима. Колинда Грабар Китаровић наставиће путем свих својих претходника, од Фрање Туђмана и Стјепана Месића до Иве Јосиповића. Узлетела на крилима љутих Херцеговаца, односно Хрвата из БиХ којима је Загреб доделио куће протераних Крајишника, уз подршку националистичке ХДЗ и аплаузе такозваних бранитеља који већ месецима под шаторима бране своје, у рату против Срба стечене привилегије, Колинда седа у председничку столицу најмлађе чланице ЕУ.Да је жив, Туђман би плакао од среће јер је деценију и по након смрти његов дух, усељен у Колиндину главу и тело, јачи него икад. Са гробља Мирогој "отац домовине" слуша јеку Колиндиних обећања "Хрватицама и Хрватима" о бољем животу у етнички очишћеној држави сећајући се својих инструкција ("нанесите такве ударце да Срби практично нестану") које је на Брионима, као врховни командант, дао војном и полицијском врху уочи ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Како руска наука гледа на четнике и Дражу Михаиловића
Пре тачно месец дана, 14. маја (2015. г.), суд је рехабилитовао Дражу Михаиловића. „Руска реч“ објављује текст који смо опубликовали у последњем броју Недељника, где сада редовно (сваког првог четвртка у месецу) издајемо наш додатак под називом „Р Магазин“. У тексту руски експерти-балканолози говоре о ставу Русије према четничком покрету Драже Михаиловића и његовој рехабилитацији. Фотографија: pogledi.rs Четнички покрет Драже Михајловића у светлу руске науке пише Вјачеслав Чарски, извршни уредник европских редакција RBTH Деценијама је совјетску и руску историјску науку мало интересовао конфликт на територији окупиране Југославије за време Другог светског рата. У совјетском периоду, а затим по инерцији и 90-их година 20. века однос многих руских научника према овом питању био је крајње недвосмислен: Совјетски Савез је спасао свет од нацизма, а његови савезници у Југославији били су Титови партизани који су се херојски борили не само против нацистичког окупатора, него и против колаборациониста и локалних националиста свих боја, међу које ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Колаборација Брозових партизана са усташама: Једна аутентична фотографија
Источна Босна 1942. г.: Руковање Брозовог партизана са усташом Анта Павелића. Типичан доказ о круцијалној, систематској, свеобухватној и планској колаборацији два Хрвата и њихових војски на просторима усташке Неовисне Државе Хрватске у току читавог Другог светског рата. Сарадња се односила искључиво против Југословенске Војске у Отаџбини под командом ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића Расправљајте на нашој Твитер страници! Save
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Кућа Радоја Домановића у јадном стању
Нема те енциклопедије у којој не пише да је један од највећих српских сатиричара, аутора сатира "Размишљање једног обичног српског вола", "Страдија", "Краљевић Марко по други пут међу Србима", "Вођа", "Мртво море"... рођен Овсишту, селу удаљеном пушкомет од Опленца и Тополе, на путу ка Крагујевцу. Уз основни податак о селу у којем је 1873. године рођен сатиричар који је на посебан начин жигосао све мане времена у којем је живео, додаје се да је Радоје Домановић угледао свет у кући у којој је у то време била и школа где је његово отац Милош био учитељ. Школска зграда је изграђена још 1852. године и у њој се настава одржавала све до 1930. године када је направљена нова. Стара зграда је реновирана тек 1973. године и више нико ништа није урадио, већ је остављена на милост и немилост времену које толико нагризло кров, греде, унутрашњост зграде да је некаква комисија једном приликом ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Да ли сте знали…
Povodom Dana mladosti: Zašto je Titu bila važna samostalnost Kosova
Титова сахрана 8. маја 1980. године: Највећи скуп убица и диктатора
Развојни пут Вука Шнајдера
Друга Србија против Косте Николића, а о ОЗНИ да и не говоримо
*Englezi: Draža nije zločinac
Рекордна бекства партизана
Да ли су комунисти помагали усташама?
*CIA: Kako je Tito prebacio 70 fabrika iz Srbije u Sloveniju i Hrvatsku
*Ko je Vojislav Šešelj?
*Македонија – Геополитичка темпирана бомба на Балкану
*Вишедеценијско „ћерање“ четника и партизана
*Беч не признаје злочине у Србији
*Кочини Кочићи
*Каква је била улога Русије у Америчком грађанском рату?
Злочини комуниста против Бога и србског народа…
*Фрањин дух у Колиндином телу
*Како руска наука гледа на четнике и Дражу Михаиловића
*Колаборација Брозових партизана са усташама: Једна аутентична фотографија
*Кућа Радоја Домановића у јадном стању

Share
  • Дугин: Трамп попустио под притиском неоконзервативаца – почетак Трећег светског рата?