*Покушај данашње диктатуре лажи да настави злочиначку оперету Брозовштине!

Broz sa JNA 1945

Шта заиста значи диктатура диригованог медијског дречања против рехабилитације суђења Дражи Михаиловићу? Иако лаж криминализације и њена лоботомистичка контрола мисли немају никакав легитимитет, ипак… Лажљивци врече ли врече: Ми смо једина истина, истина је само оно што ми кажемо! Наравно, узурпатори никад не сматрају себе узурпаторима, међутим… против кога врече узурпатори?

Врече против оног дела Српског Народа који је одбио и одбија да живи лаж!

Виђено из те реалности, из “Полемике – Зашто је рехабилитација генерала Михаиловића ипак више морално него политичко питање”(1) и “Око чега полемише Мирослав Лазански”(2), уз велико поштовање аутора наведених написа, Г. Стефана Каргановића… ипак… ничу круцијална суштинска питања о “излечењу”! Зато што се ради не само о “нацији” – већ о “излечењу” Поштења Српског Националног Духа и “излечењу” Поштења Истине! Према томе, круцијална су питања:

“Излечење” од чега? “Излечењe” кога? Из тога произилази још једно круцијало питање: Да ли је рекламирано “помирење” логично… или је бесмислено?

Зашто ова питалица? Прво, због термина “полемика, полемисање”: нити Лазански, нити други аутори којима се Г. Каргановић с правом супродставио: Они не полемишу! Друго, због термина “питање”: поготово у измишљотини такозваног случаја “Равна Гора” – “Брозовштина” – данас Истина – више није “питaње”! И треће, због тога што “помирење” – не само да није “излечење” – већ је тотална супротност “излечењу”! Јер… пошто је знано да без Вере Православне нема ни Правде ни Правдености… па према томе нема нити Истине – истоветност злочинства данашњих узурптора-диктатора мисли и узурпатора Духа – порука здружених ликвидатора слободе и здравог разума врло је јасна:

Дозвољена је једино – Брозовштина!

Зато нема рехабилитације! Зато нема “дебате”! Али… зато нема нити “помирења” зато јер је лаж да су убиство Равне Горе и Србије наводно убиство некаквог “фашистичког” и некаквог наводног “великосрпског шовинизма”! За све неубијене Срби који се не претварају – не претварају да не примећују да живе Лаж – недвосмислено је да су данашња ликвидација Српског Духа и ликвидација Истине историје итекако повезани: Злочин криминализације није допустио никакву “рехабилитацију” ни током, нити по завршетку Другог светског рата, нити док је криминализација “званично” трајала – и не допушта је нити данас када криминализација и даље траје истом фанатичном диктатуром над слободом мисли: јер зато што траје – зато настављено злочинство криминализације нити данас не допушта никакво “помирење”: мајсторски истренирани ликвидатори Српског Националног Духа, здружени са ликвидаторима слободе и здравог разума, својим данашњим лажима “анатемишу саме себе” у опћенитој паници јер схватају да злочинству њихове криминализације Истина измиче тло под ногама! Зато њихово “анатемисање” и није само против “рехабилитације” као такве и “помирења” као таквог већ пошто њихова данашња диригована медијска диктатура лажи, иако по опробаном али овешталом злочиначком шаблону наставља да дречи против “раскола”, диктатура криминализације схвата да Истина непобитно доказује да су диктатори и њихова оклапина заиста “расколник” Српске Цркве исто као што су “расколник” Српске Историје и Српске Душе! Зато ликвидатори врече јер схватају да се њиховој оклапини “зарађеној” на оперети антифашизма… ближи крај:

Зло траје једино зато што нас је

натерало да не схватамо

да је Зло расколник Истине!

Најочитији доказ је тв разговор Ивице Дачића и Ненада Поповића поводом рехабилитације суђења Дражи Михаиловићу, назван “Свађа на РТС”! (05/05/15) Г. Дачић биваше толико пргав па чак можда и неурачунљив да разговор уопште не биваше… разговор! Та “свађа” оличује аномалију лажи које је усташоизам Брозовштине завео по завршетку Другог светског рата: тотално неразумевање онога о чему се говори и расправља; тотална искљученост моралности, логике и разумности; тотална немогућност споразумевања… управо:

Тотална злочиначка криминализација мишљења!

Дакако, аномалија потиче из чињенице да се Истина Равне Горе нe може установити без адекватног разоткривања лажи Брозовштине! А баш ту Лаж устврђује Истина “Стрељања историје”: прво: усташоизоидна лаж Брозовштине коју је злочин криминализације прикалемило Поштењу, Православљу, Истини, Србима и Српском Националном Духу; и друго: лаж коју је усташоизоидно зло Брозовшетине прикалемило себи зато да не би изгледало као оно што јесте – да не би изгледало као злочин Зла! Из тога произилази: Прво: невероватност тражења од потомака Брозовог злочина да рехабилитују Истину! И друго: невероватност очекивања некаквог националног јединства Срба… управо “излечења” Срба на бази некаквог “помирења”: Истина се не мири са злочинством! Поврх тога, пошто “Е-Новине” цитирају четничког курира Мајкла Раденковића, у односу на филмског режисера Радоша Бајића: “Тебе је само интересовало како ћеш да искамчиш милион ипо евра од наших људи у Америци”(3) – потомци никоговића Брозовог усташоизоидног злочина криминализације врече лагарије набубане од својих предака-отимача зато јер их итекако “интересира” – похлепа за оклапином диктатуре: срж данашњег опстајања њих самих јесте похлепа за богаћењем – и то сходно шаблону њихових предака: оклапина на рачун оних које је усташоизоидна лаж Брозовштине прогласила некаквим “народним непријатељима”! Баш зато се аномалије насилно заведене лажи – подједнако и код предака и потомака – очитују у “Свађи на РТС-у”:

Такозвани “министар спољних послова” данашње такозване “владе” такозване “Србије”, господин Ивица Дачић, не само да је запенушао већ је потпуно изгубио присебност не дозвољавајући свом саговорнику на тв да изговори и две пуне реченице без огорченог прекидања! Али… схватимо: Није реч о понашању, нити пристојности, па чак нити о разумности или неразумности! Не! Реч је о стварном разлогу Дачићевог запенушаног беса: Колико се уопште могло схватити Дачић је запенушао зато јер сматра да је такозвани НОБ био антифашистички – а да су Дража, Равна Гора, Равногорска Србија, и сви остали осим НОБ-а – били фашисти! Међутим, иако је такорећи немогуће схватити Дачићеву запенушаност – његва фанатична обузетост атифашистичким “праведничарством” НОБ-а, заобишла је једино – Усташтво!?! Како то и зашто то?

Дакле, терористичка групација Брозовштине, чије је “језгро” немачки окупатор довео у Србију из логора учесника Шпанског грађанског рата, којим је окупатор осим Брозовог “језгра” испунио такође и најоданије редове Гестапоа, Специјалне полиције, фолксдојчера… таква терористичка групација Брозовштине која је започела навелико рекламиран “грађански рат” – и то не против окупатора већ – чак и “по британском наређењу” – против Србије која је већ крвавила у рату против Нацизма… та групација наводно није фашизам – него је наводно “антифашизам”! Дакле, терористичка групација Брозовштине чија је рекламирана “револуционарна комунистичка идеологија” била уствари усташка и ватиканска мржња против православних Срба Србије – пошто је усташоизоидно мотивисано искључиво “Уништење Српске буржоазије” – наводно није фашизам него је наводно “антифашизам”! Дакле, бекство терористичке групације Брозовштине након пораза “грађанског рата” у Србији – управо после неуспеха усташког уништења Србије већ на почетку рата – и то бекство у НДХ где се Брозовштина и даље рекламирала да води “грађански рат” и где се камуфлирала иза лажи да води наводно некакву “комунистичку” некакву “револуцију” – а не рат против Нацизма који води Србија и Равна Гора – у НДХ где Брозовштина под идеолошким поглавништвом мржње Усташтва – прогања српско становништво преваспитавајући Србе у “Убице Србије”, и тиме се додворава Ватикану – и Черчилу под ватиканским утицајем – намећући себе као некакав волшебни чимбеник полсератног преживљавања НДХ… наводно ни то није фашизам него је наводно “антифашизам”, иако…

…иако преживљавање НДХ значи наравно преживљавање Усташтва!

Дакле, пошто тек након што је Броз убедио папу да је “хрватски националиста” – а не никакав комуниста – тек тада је Черчил промовисао Броза у “маршала Тита” и од терористе унапредио га у волшебног “ратника” против Нацизма… осудивши том лажју и Србију и Истину и Правду… на “Убиство Србије”! И наводно ни то није фашизам него је наводно “антифашизам”! Дакле, “фашизам” и “антифашизам” какве данас заступа фанатизам Дачићеве запенушаности – своди се на абнормалан закључак:

Фашизам је водити рат против Нацизма!

Да… Лаж Брозовштине је доиста фантасмагорична! Али, у узаврелом крчкању такозваних реакција на рехабилитацију – није наравно у питању Дачић… Напротив: пошто је у питању одбрана оклапине привилегија… управо одбрана отетог – и то отетог лажју набубаном од својих предака криминализације… баш зато су управо чудовишне тврдње појединих аутора фаланге дречања:

Жонглери оперете!

На пример, “…одлука суда о генералу Дражи беспотребна је бесмислица”! Зашто? Зато што су “револуције у принципу легитимне”! Пре свега принципијелно је врло проблематична легитимност “револуција”, а поготово лажне револуције каква је била камуфлажна револуција Брозовштине која не само да није била “комунистичка” већ су Убиство Србије и Равне Горе и криминализација друштва – били фашистички злочин – а не никаква револуција! Па даље, на пример образложење да осим наводне “принципијелне легитимности револуција” – а и зато “што се правни стандарди данашњице, као и модерне категорије људских права, тешко могу ретроактивно примењивати” – а пошто нема образложења зашто се мерила људских права ретроактивно не могу примењивати – приупитајмо аутора ове неумесности – због чега: Да ли зато што су Немци у блиндираном возу убацили у Русију совјетске терористе да униште руску националну револуцију или зато што су Ватикан и Черчил оваплoтили Убиство Србије у модел послератног света?

Е сад… пошто из ова два мађионичарска аматеристичка марифетлука аутор изводи као некакав “историјски” закључак: “У једној фази рата генерал Дража је био колаборациониста, сарађивао је и са Немцима и с Италијанима, и то је неoспорно” – логично је зар не поставити питање: a зашто је “неоспорно”?

“Неоспорно” je, како устрвђује аутор, зато што:

“Многобројни документи говоре о томе”(4)!?!

Дакле… када се повеже дречање фалангиста: Дачићев запенушани бес је фанатички марифетлук да се одбрани усташоизоидност Брозовштине: Дачић је бесан зато што је суд “рехабилитовао” Дражу иако је наводно “неоспорно” да је Дража био “фашиста” и “колаборациониста”, а то је, зар не, неоспорно наводно зато што “многобројни документи говоре о томе”!

Дакле, без обзира на површну једностраност и настраност рехабилитације саме по себи… наведени аутор у нас се утувљује: “У том вакууму и духовној беди наше стварности, антифашизам у Србији не би смео да буде оперетски, а Србија познатија по квислинзима него по антифашистима”!(5)

Oва тврдња, међутим, садржи у себи најпрекриванију истину:

До “вакума” и “духовне беде” “наше стварности” довела је лаж утамањењем Поштења – утамањењем Поштења од стране мржње Брозовистичке усташоидне камариле чији су “антифашизам”, “маршализам” и “рат”… били – “оперетски”!

Баш због те “оперетске” лажи данас je “Србија познатија по квислинзима него по антифашистима” – зато што брозовистички усташоизоидни “оперетски” чимбеници – јесу били квислинзи! Али и зато… што нису били антифашисти!

Међутим, оличење аномалије лажи заведене по завршетку Другог светског рата у реаговању разуларене прес-фаланге на рехабилитацију Дражиног суђења-линча – ипак најбоље илуструје аматерски избор лажног документа од стране једног од наизглед најобавештенијих протагониста данашње диктатуре над јавним изражавањем:

Наиме, наводни “документ” – “разговор генерала Михаиловића са представницима окупаторске команде у селу Дивци 11. новембра 1941.” – наводно устврђује да је генерал Михаиловић био квислинг! И зато, наводећи белешке са тог наводног састанка, већ поменути аутор закључује у односу на рехабилитацију процеса Михаиловића: “Ми покушавамо да фалсификујемо историју и квазисудским путем, а историју треба препустити ипак само историчарима“!(6) Иако је “квазисудски” пре свега био давнашњи судски линч Драже, и то исто толико “квази” колико и оперетски процес рехабилитације, у напису свега дан-два пре или после, критикујући историјски metod “политички” противничког историчара Милослава Самарџића – приписујући му – не-навођење докумената – иако је Самарџић баш у томе врло педантан – исти аутор каже: “Термин ‘барем пет немачких докумената’ захтева детаље, који су то документи? Г. Самарџић их не наводи!” Према томе “бавити се озбиљно овом темом, а користити термин ‘барем пет немачких докумената’, на шта то личи?” Па пошто закључује да се “садашња дебата о прошлости тиче и наше садашњости”, исти поменути аутор Г. Мирослав Лазански, закључује да историју “ипак не можемо препустити само историчарима”, наводно зато “јер је сасвим могуће да се историја јучерашњице придружује политици данашњице”, па зато “делимично морам да ревидирам свој ранији став да ‘историју треба препустити само историчарима’!”(7) Ова дилетатска врдалама значи, да пошто се “садашња дебата о прошлости тиче и наше садашњости” – а тиче се итекако чак и наше будућности – али пошто се од Дачићевог фанатичног запенушења па до понајчешће неартикулисаног фанатичног вречања прес-фаланге – њихова поента своди не само на чињеницу да “дебата” уопште није дебата већ и да икаква дебата уопште не долази у обзир јер је дебата као таква још увек буквално и de facto забрањен “delict” – поента написа се претвара не само у злонамерно аматерство већ у фрапантно настављање усташоизоидности лагања Брозовштине установљене злочиначком криминализацијом друштва и мисли. И баш зато, пошто фаланга данас покушава да по сваку цену пренебегне Истину – по речима Стефана Караогановића у односу на истог Лазанског: ”наводећи да се оригинал овог заплењеног немачког документа, бр. МФ-Т-314 налази у Националном архиву у Вашингтону”, поменути аутор управо настоји да “појача утисак веродостојности” своје тврдње, иако “превод тог документа, извештај немачког обавештајца др Матла” потиче “из нимало неутралног извора” – “из архива ‘Зборника докумената и података НОР-а’, том XIV (документи четничког покрета), књ. 1, стр. 871-878”(8) – што значи не “неутралног” него из апсолутно неверодостојног извора – сходно томе, Лазансково навођење поменутог документа доказује да њему као да уопште није познато фалсификовање докумената у корист усташоизоидне Брозовштине не само од стране Брозових жбира – и то чак и у Националном архиву у Вашингтону – већ и од стране званичних америчких, а поготово званичних британских, па чак и совјетских и немачких обавештајних служби!

Међутим, пошто је фалсификовање докумената добро доказано и знано, избор овог документа од 11. новембра 1941. – наравно када би “дебата” била дебата – захтевао би осим подробне аутентизације веродостјности и поштену историјску анализу:

Прво – након бекства Брозовистичке групације на неокупиране територије НДХ; друго – након неуспелог покушаја антисрпског “грађанског рата” на територији окупиране Србије; и треће – након неуспелог покушаја у којем су кључну улогу Брозових такозваних “дејстава”…

…одиграли фолксдојчери:

…једноставно речено ови чимбеници су непобитан доказ да је фанатизам потомака лажова “Велике преваре Јосип Броз” заиста:

“Tотално и злонамерно неразумевање онога о чему говоре”!

Навођење овог назови “документа”, управо навођење овог злонамерно измишљеног догађаја, па чак и само баратање документима насталим у току фризирања документације не само од Брозових жбира у америчком државном архиву и америчким војним и универзитетским архивама од стране америчких и британских званичника – са циљем рашчишћавање и фризирања докумената да би се обезбедио злочин Убиства Србије “у име народа” модификованог од истинског “у име Бога” – своди се не само на петпарачки злурадо питање шта фали Самарџићевој студиозности – већ напротив доказује петпарачкост потомака Брозовистичке усташоизоидне лажи који – неуко и немоћно… али громогласно – покушавају да скрену забрањену дебату у пропагирање својих наслеђених лажи како би елиминисали претњу Истине њиховој уседелости у похлепу:

Истина Стрељања историје”:

Зашто би Дража и Србија уопште тражили сарадњу са окупатором,

и то преко неупоузданих највероватније фолксдојчерских жбира

након што су Брозову терористичку камарилу

избацили из окупиране Србије у неокупирану НДХ?

Зашто би Дража и Србија уопште тражили сарадњу са окупатором,

када су се за разлику од брозовистичке оперете,

жртвовали у рату против Нацизма?

Утук:

Оперетском антифашизму

Истина Стрељања историје

забила је Глогов колац!

Хвала Богу.

Амин

Часлав М. Дамјановић

Ravnogorskivenac.com

_________

(1) “Полемике – Зашто је рехабилитација генерала Михаиловића ипак више морално него политичко питање”, Стефан Каргановић, 06/27/15)

(2) “Око чега полемише Мирослав Лазански”, Стефан Каргановић, 05/23/15)

(3) “Vreme hijena: Novo e-suđenje, Radoš Bajić hoće pare“, Petar Luković, E-Novine, 02/05/15 – 13:15)

(4) “Дража, у име народа”, Мирослав Лазански, Политика, 05/26/15, 00:39)

(5) “Дража, у име народа”, Мирослав Лазански, Политика, 05/26/15, 00:39)

(6) „Дража, у име народа“, Мирослав Лазански, Политика, 05/17/15)

(7) “Carstvo istorijske zbrke”, Miroslav Lazanski, Politika, 05/28/15, 20:32)

(8) “Око чега полемише Мирослав Лазански”, Стефан Каргановић, Новинар.де, 05/23/15)

ustase partizani

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Злочином против геноцида
Након избора новог председника САД мултимилијардера Доналда Трампа хрватска страна поново захуктава хрватско-српске односе плашећи се просрпске политике новоизабраног председника. Наравно, у оваквим и сличним околностима постоји неписано златно правило борбе против непријатељске стране, а које гласи - напад је најбоља одбрана. Стога одређене националистичке структуре у Липој њиној заговарају покретање нове (ревизионистичке) тужбе проив Србије за наводно изазивање рата против Хрватске 1991. г. као и њену окупацију и почињен геноцид на њеној територији иако је то питање пре неколико година, бар засада, званично решено од стране надлежних међународних органа на штету Хрватске. У доњем тексту би да се потсетимо на тај повесни догађај и дамо неке наше примедбе и оцене истог обзиром да се овде у суштини ради, или би бар тако требало да буде, о пребијању повесних рачуна Хрвата и Срба. Повампирена усташија у Туђмановој обновљеној ендехазији 1990.-их г. Међународни суд правде у Хагу (основан 1899. г.) је само неколико ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Тито поклањао Космет Албанцима још 1946. године
Београд – Усвајањем амандамана на Устав СФРЈ почело је распарчавање Југославије и одвајање окупираних територија од Србије, а све под диригентском палицом Јосипа Броза Тита! 26. децембра 1968. године у Савезној народној скупштини усвојени су амандмани на Устав СФР Југославије, којима се шири аутономија покрајина и оне добијају статус сличан републикама. Покрајине су добиле покрајински Уставни закон, чиме је отворен пут готово потпуно самосталној законској, извршној и судској власти. Син наших народа и народности и доживотни председник СФРЈ Јосип Броз Тито је још крајем 1946. године “поклонио” окупиране територије, као и све друге територије са већинским албанским становништвом Албанији и Енвер Хоџи! Тито је, када је о окупираним територијама реч, Асошијетед пресу рекао следеће: “Уколико комунисти дођу на власт у Албанији оно може бити под ингеренцијом Тиране“. Албански шеф државе Енвер Хоџа је увек истицао да му је маршал Тито крајем јуна 1946. године “лично обећао” да ће окупиране територије бити у саставу Албаније, као ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ултиматум који је шокирао свет (23. јул 1914. г.)
То је “најужаснији документ који је једна држава икада уручила некој другој држави” оценио је, аустроугарски ултиматум Србији, британски министар спољних послова Едвард Греј. Влада у Београду је коментар сажела у једној реченици: “Не остаје ништа друго него да се гине.” Преносимо из књиге др Андреја Митровића “Србија у Првом светском рату” део из поглавља о јулској кризи 1914. Посланик Владимир барон фон Гизл је 23. јула 1914. у 18 часова уручио ултимативну ноту заступнику српског председника владе Лазару Пачуу, министру финансија. Одговор је тражен, како је изрично стајало у документу, у року од 48 часова. Тренутак предаје био је одређен жељом Беча да се сачека одлазак француског председника Републике из Русије пошто се желело спречити руско-француско саветовање на највишем нивоу поводом ултиматума Србији и тиме онемогућити овим силама да брзо заузму заједнички став. То је било и постигнуто. Такође је било одлучено да текст ултиматума буде стављен на знање другим великим силама ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Dati su nam milioni da rasparčamo SFRJ, podmitili smo stranke i političare koji su raspaljivali mržnju među narodima
Moj šef, koji je inače i bio nekada u Američkom senatu je nekoliko puta napomenuo da će biti nekakva prevara u Bosni. Mesec dana pred navodni genocid u Srebrenici mi je rekao da će taj grad biti uporište medija širom sveta i dao nam je instrukcije da zovemo medije. Robert Baer, bivši visoki izaslanik i oficir CIA, ujedno je i autor mnogih dela u kojima je odavao informacije o CIA i o administraciji Bila Klinton i Džordža Buša, zbog čega je nekoliko puta hapšen i privođen. Lični prijatelj, Mitt Waspurh koji je radio u senatu i koji mu je davao pojedine informacije je ubijen u hotelu iz sačmare. Kao visoki operativac CIA radio je na prostoru Jugoslavije u periodu od (1991-1994) i na Bliskom istoku. Robert Baer je učestvovao u nekoliko dokumentaraca na Nacionalnoj Geografiji optužujući vladu Buša za rat zbog nafte! Intervju je obavljen uživo u Kanadi, tokom mog puta pre ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Прва постхладноратовска “хуманитарна интервенција” − Вуковар 1991. г.
На редовну годишњицу „Вуковарске операције“ из 1991. г., а која се текуће 2015. г. поклапа са двадесетогодишњицом потписивања Дејтонског споразума, сматрамо да нам је дужност да се огласимо поводом овог историјског догађаја, вероватно најмаркантнијег из времена бруталног и крвавог разбијања бивше СФР Југославије од стране унутрашњих и спољашњих антисрпских војнополитичких чинилаца, тек писати књиге и научне расправе обзиром да је град Вуковар у сваком случају остао упечатљив споменик крваве борбе српског народа против повампирене хрватсконацистичке политике из времена усташко-нацистичке Неовисне Државе Хрватске (NDH, 1941.−1945. г.). Карактер „Вуковарске операције“ Као по обичају након пироманског (када је запаљен симбол демократије - Парламент) бандитско-уличарског државног удара од 5. октобра 2000.-те г. од стране NATO плаћеника (против другог бандита чији су партијско-идеолошки једномишљеници на власт у Србији као плаћеници Черчила и Стаљина дошли октобра 1944. г. с пушком у руци и из шуме и то од преко на Дрини ћуприје), и ове године се јављају ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Шта значе оцила на грбу Србије?
Шта је уопште оцило? Оцило или огњило је врста турпије савијена у облик који се може видети на српском грбу. Кресањем кремена о оцило правила се варница која је служила за потпаљивање ватре. На српски грб оцила је ставио деспот Стефан Лазаревић, након што је постао византијски вазал 1402. године. На грбу обновљене Византије налазила су се четири слова „β“ која имају идентичан облик са ћириличном слову „В“. Реч је о акрониму мотоа династије Палеолог, односно крилатице Византије, који је опет прерађен из времена римске иперије: „Цар Царева, Царује над Царевима“ („Βασιλεὺς Βασιλέων, Βασιλεύων Βασιλευόντων“). У старом Риму се мислило на титулу Цезара коју је као титулу устоличио император Октавијан Август, који је после смрти изједначаван са божанством, а касније се, под владавином Константина гесло променило и односи се на Исуса Христоса – цара небеског, који царује над свим царевима света. Деспот Стефан је увео варијацију овог грба и уместо четири „β“ ставио четири „С“. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Austrougarski popis: U Dubrovniku žive Srbi, nema nijednog Hrvata
Da je Dubrovnik do 20. veka bio srpski, a ne hrvatski grad govore i činjenice. Prema podacima koje je skupila Austrougarska država, kada je 31. decembra 1890. godine popisala stanovništvo grada Dubrovnika, srpskim jezikom govori apsolutna većina od 5.823 ljudi, italijanskim 677,  češkim 48,  poljskim 6, nemačkim 263 i mađarskim 384. Foto: Dubrovnik – kalendar za prostu 1898 godinu Tu su i podaci za druga mesta u opštini Dubrovnik, a podaci su tu još frapantniji, jer Srbi u većini mesta čine 100 odsto stanovništa. Dakle, iz priloženog možemo videti da hrvatski jezik nije ni postojao kao jezik kojim se pričalo u Dubrovniku i okolini. Ako to nije dovoljno, treba reći da je tadašnji papa, Lav XIII (1810-1903), javno i pismeno priznao Dubrovčanima da su Srbi. Utemeljivač hrvatske istorije: U Dubrovniku se oduvek govorilo srpski Foto: Wikimedia Commons "U Dubrovniku, od pamtiveka, govorilo se srpski, govorilo - kako od pučana, tako od vlastele, kako kod kuće tako i u općini". To je tvrdio Natko Nodilo, koji ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Трагична судбина Дражиног адвоката
Судбина Драгића Јоксимовића, који је на суђењу бранио Дражу Михаиловића. Морао је да плати због неколико реченица које су ишле у прилог ђенералу. Др Јоксимовић је осуђен због слушања емисија страних радио-станица. У СТАРОМ Риму су записали и оставили као наук васцелом потомству – „Историја је учитељица живота“. Неку хиљаду година доцније, на београдском асфалту, ову латинску максиму, наш писац, овдашњи Милован Витезовић, „превешће“ на српски: „Историја нам је била учитељица живота, онда су стигли људи из шуме и силовали нам учитељицу“! И мудри Енглези су пре неколико векова упозорити: „Народ који не зна своју историју, мораће да је понавља“. Људи из шуме после силовања учитељицу су послали на ново радно место чистачице у Централном комитету. И док се она знојила и прилагођавала новом задатку, чистећи и бришући све што се није допадало новом послодавцу, живот је текао даље. У новом југословенском гротлу поново ће бити уписана јединица у дневник. Понављачи ће остати доследни у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*”Песма о Хрватима” Јована Дучића
"Хрвати су најхрабрији народ на свету, не зато што се никога не боје, већ зато што се ничега не стиде" Јован Дучић Чувени српски песник, прозни писац и дипломата, херцеговачки Требињанин, Јован Дучић, поседовао је веома добро знање из области повести југословенских народа, а поготово његових комшија Хрвата чији је менталитет одлично познавао чак много боље од већине српских професионалних политичара који у већини случајева када се радило о Хрватима нису знали са ким имају посла што је све скупа на крају Србе као колектив прескупо стајало и још увек и стоји и на жалост стајаће их. Дучић је у својим оценама о Хрватима ишао чак и испред повесне науке која тек сада након неколико деценија и полустолећа признаје да је овај Херцеговац једноставно био у праву пишући о менталном устројству и психопатологији овог народа. Вредност Јована Дучића у методолошком смислу речи је у томе што он није прихватао тзв. „повесне чињенице“ тадашње југословенске ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Православна црква на Вису, коју су комунисти срушили 1963. г.
Православна црква св. Ћирила и Методија на тргу града Вис на истоименом острву Јадранског мора Након завршетка Првог светског рата, на острву Вису се појавио покрет Хрвата који је без агитовања и мисионарског залагања СПЦ прелазио у Православље.  Остале су забележене речи угледног вишког домаћина и последњег председника православне црквене општине: “Нећемо да једном ногом стојимо на Вису, а другом у Риму- природније је: једном ногом на Вису а другом у Београду.” Један од ставова ове православне заједнице био је и следећи: “Хоћемо да у свему будемо своји. Када је народна држава- нека је и народна Црква. Е, зато смо пригрлили свето Православље!” Наравно да је било и оних који су спекулисали о природи преласка у Православље, али се на овакве гласине одговарало са: “Прешли смо из властитог уверења, без ичије агитације и наговора и без било какве материјалне користи или награде.” Православна црква св. Кирила и Методија на Вису Да бисмо схватили жељу мештана ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Василије Крестић: Званична српска политика својим ћутањем о НДХ наноси штету и подстиче усташлук који сваким даном јача
Академик Василије Крестић оцијенио је поводом 76 година од оснивања Независне Државе Хрватске /НДХ/ да је за српски народ изузетно важно да извуче поуке из прошлости да би знао с ким има посла и како да се понаша, али не да би заоштравао односе са Хрватском већ да му се не понове прогон и етничко чишћење из деведесетих година. Крестић је изјавио Срни да, уколико Срби буду заборављали, то ће бити доказ њихове неозбиљности, неодговорности и у крајњем случају примитивизма. „Ако заборавимо, `тешко нама`. Не могу наше жртве бити јефтиније од туђих. Нажалост, испада да их ми не поштујемо, а тражимо од других да их поштују више него ми“, нагласио је Крестић. Крестић је истакао да се чињенице о жртвама НДХ у Јасеновцу и безбројним јамама и стратиштима налазе у документима њемачких официра, као и да је експертска комисија састављена од Хрвата још 1945. године изнијела податак да је у Јасеновцу страдало 500.000 ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
V Конгрес Коминтерне у Москви о југословенском питању
1. Југославија је многонационална држава. Српска буржоазија, која спроводи своју хегемонију, представља народ који чини само 39 одсто целокупног становништва Југославије. Остали народи, који заједно представљају велику већину становништва више или мање потчињени су режиму националног угњетавања и против њих се води политика денационализације. 2. Срби, Хрвати и Словенци су три различита народа. Теорија о јединственом троименом народу Срба, Хрвата и Словенаца, јесте само маска за великосрпски империјализам. 3. Задатак је КПЈ да води одлучну борбу против националног угњетавања у свим његовим облицима и за самоопредељење народа, да подстиче народноослободилачке покрете стално тежећи да те покрете извуче испод утицаја буржоазије и да их повеже с општом борбом радних маса против буржоазије и капитализма. 4. Пошто у Југославији постоји масовни покрет против националног угњетавања у свим његовим облицима, масовни покрет за право на самоопредељење, национално питање има актуелно и оштро обележје и непосредно дотиче интересе радних маса. 5. Због тога се општа парола у вези ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Титоизам и патриотизам: За кога су се борили Брозови партизани?
Брозова ЈА након рата са немачким шлемовима Једна од највећих и најноторнијих лажи анти-српског и анти-србијанског титоистилког режима након Другог светског рата па све до данас јесте да су југословенски партизани под руководством Јосипа Броза Тита (1892.−1980. г.) водили патриотску борбу за ослобађање земље од страних окупатора и да су југословенски партизани једини водили ту борбу. Међутим, уколико се курталишемо пропагандистичке титоистичке „хисторије“ и повест Другог светског рата на простору Југославије (1941.−1945. г.) сагледамо кроз призму научне и праве историографије долазимо до следећег чињеничног стања које бисмо укратко изнели у доњим редовима. Партизански покрет Комунистичке партије Југославије (КПЈ) под руководством њеног генералног секретара Јосипа Броза Тита се начелно борио за избацивање страних окупаторских формација из Југославије, али ова словом прокламована борба није била главни ратни циљ овог покрета већ само успутно средство за реализацију основног политичког циља КПЈ, а то је било преузимање политичке власти над читавом Југославијом путем оружано-револуционарне борбе како би ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Стара шумадијска кућа и стари вајат из села Овсишта (Јошаница)
Прилажемо фотографиje старе шумадијске куће и вајата из села Овсишта Горње Овсиште, Јошаница Аутор фотографије: Владислав Б. Сотировић Снимци из 2009. г. (прва фотографија) и 2015. г. (све остале фотографије), август месец Сва ауторска права задржана од стране Владислава Б. Сотировића © Vladislav B. Sotirovic 2009 & 2015 Save
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Има ли Србија снаге да након смрти Јосипа Броза изврши демистификацију његовог култа?
Непосредно после смрти Јованке Броз поново су се отвориле неке теме које су већ биле, тако рећи, пале у заборав.  Поново се на скоро истоветан начин покушава вршити манипулација (на жалост и даље успешно) људским умовима. И даље се врши глорификација култа Брозових тако што се покушава извршити замена теза па се тотална ИЗОЛАЦИЈА Јованке Броз која је трајала више од 30 година везује за њен тобожњи пробуђени национализам или покушај преузимања власти после Брозове смрти помоћу личких генерала а који су опет Срби, или опет због некакве болесне љубоморе зато што је Броз наводно био "надарени љубавник" јер је као "највећи син свих народа и народности" био најбољи у свему (најбољи бравар, највећи војсковођа, најлукавији дипломата, најиздржљивији робијаш, најспособнији државник, најпаметнији визионар, најшколованији председник - имао је прегршт почасних доктората, итд.).             И Јованка Броз је имала врло висок чин (како медији објављују - чин пуковника - а то подразумева ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Ko je Vojislav Šešelj?
Vojislav Šešelj je prvi put došao u Beograd januara 1983. g. Tom prilikom Vuk Drašković pravi intervju sa njim, za "Omladinske novine". Na pitanje "šta je po nacionalnosti?", Šešelj je odgovorio: "Jugosloven". Po izlasku iz zatvora u Zenici i preseljenju u Srbiju, Šešelj postaje član “Hrvatskog sociološkog društva” i drži seriju predavanja u Zagrebu, kao član “Hrvatskog sociološkog društva”. Početkom 1988. g. u porti manastira Ljubostinja, Vuk Drašković, Milan Komnenić, Danko Popović i još neki, uče Šešelja kako se krsti po pravoslavnom obredu. On to do tada nije znao. U junu 1990. g. Šešelj formira takozvani “Srpski četnički pokret”. Kao "četnički vojvoda", a to zvanje mu je dodelio Momčilo Đujić, prilikom Šešeljevog boravka u Americi, u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, on tokom leta 1990. g., između ostalog, otkopčava šlic i zgranutim prolaznicima pokazuje svoj "vojvodski". Besan na Beograđane koji su ga tada smatrali običnim cirkuzantom i uličnim siledžijom, psovao im je majku ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Злочином против геноцида
*Тито поклањао Космет Албанцима још 1946. године
“Српске новине”, бр. 690, фебруар 2016. г.
Ултиматум који је шокирао свет (23. јул 1914. г.)
*Dati su nam milioni da rasparčamo SFRJ, podmitili smo stranke i političare koji su raspaljivali mržnju među narodima
*Прва постхладноратовска “хуманитарна интервенција” − Вуковар 1991. г.
*Шта значе оцила на грбу Србије?
Austrougarski popis: U Dubrovniku žive Srbi, nema nijednog Hrvata
*Трагична судбина Дражиног адвоката
*”Песма о Хрватима” Јована Дучића
*Равногорци Горске краљеве гарде из села Овсишта код Тополе (1941-1945)
*Православна црква на Вису, коју су комунисти срушили 1963. г.
*Василије Крестић: Званична српска политика својим ћутањем о НДХ наноси штету и подстиче усташлук који сваким даном јача
У име народа: Политичка репресија у Србији 1944-1953
V Конгрес Коминтерне у Москви о југословенском питању
*Титоизам и патриотизам: За кога су се борили Брозови партизани?
*Стара шумадијска кућа и стари вајат из села Овсишта (Јошаница)
*Има ли Србија снаге да након смрти Јосипа Броза изврши демистификацију његовог култа?
*ОЗНА: “Књига стрељаних” – Нишко подручје
*Ko je Vojislav Šešelj?
Share

Comments are closed.