*Покушај данашње диктатуре лажи да настави злочиначку оперету Брозовштине!

Broz sa JNA 1945

Шта заиста значи диктатура диригованог медијског дречања против рехабилитације суђења Дражи Михаиловићу? Иако лаж криминализације и њена лоботомистичка контрола мисли немају никакав легитимитет, ипак… Лажљивци врече ли врече: Ми смо једина истина, истина је само оно што ми кажемо! Наравно, узурпатори никад не сматрају себе узурпаторима, међутим… против кога врече узурпатори?

Врече против оног дела Српског Народа који је одбио и одбија да живи лаж!

Виђено из те реалности, из “Полемике – Зашто је рехабилитација генерала Михаиловића ипак више морално него политичко питање”(1) и “Око чега полемише Мирослав Лазански”(2), уз велико поштовање аутора наведених написа, Г. Стефана Каргановића… ипак… ничу круцијална суштинска питања о “излечењу”! Зато што се ради не само о “нацији” – већ о “излечењу” Поштења Српског Националног Духа и “излечењу” Поштења Истине! Према томе, круцијална су питања:

“Излечење” од чега? “Излечењe” кога? Из тога произилази још једно круцијало питање: Да ли је рекламирано “помирење” логично… или је бесмислено?

Зашто ова питалица? Прво, због термина “полемика, полемисање”: нити Лазански, нити други аутори којима се Г. Каргановић с правом супродставио: Они не полемишу! Друго, због термина “питање”: поготово у измишљотини такозваног случаја “Равна Гора” – “Брозовштина” – данас Истина – више није “питaње”! И треће, због тога што “помирење” – не само да није “излечење” – већ је тотална супротност “излечењу”! Јер… пошто је знано да без Вере Православне нема ни Правде ни Правдености… па према томе нема нити Истине – истоветност злочинства данашњих узурптора-диктатора мисли и узурпатора Духа – порука здружених ликвидатора слободе и здравог разума врло је јасна:

Дозвољена је једино – Брозовштина!

Зато нема рехабилитације! Зато нема “дебате”! Али… зато нема нити “помирења” зато јер је лаж да су убиство Равне Горе и Србије наводно убиство некаквог “фашистичког” и некаквог наводног “великосрпског шовинизма”! За све неубијене Срби који се не претварају – не претварају да не примећују да живе Лаж – недвосмислено је да су данашња ликвидација Српског Духа и ликвидација Истине историје итекако повезани: Злочин криминализације није допустио никакву “рехабилитацију” ни током, нити по завршетку Другог светског рата, нити док је криминализација “званично” трајала – и не допушта је нити данас када криминализација и даље траје истом фанатичном диктатуром над слободом мисли: јер зато што траје – зато настављено злочинство криминализације нити данас не допушта никакво “помирење”: мајсторски истренирани ликвидатори Српског Националног Духа, здружени са ликвидаторима слободе и здравог разума, својим данашњим лажима “анатемишу саме себе” у опћенитој паници јер схватају да злочинству њихове криминализације Истина измиче тло под ногама! Зато њихово “анатемисање” и није само против “рехабилитације” као такве и “помирења” као таквог већ пошто њихова данашња диригована медијска диктатура лажи, иако по опробаном али овешталом злочиначком шаблону наставља да дречи против “раскола”, диктатура криминализације схвата да Истина непобитно доказује да су диктатори и њихова оклапина заиста “расколник” Српске Цркве исто као што су “расколник” Српске Историје и Српске Душе! Зато ликвидатори врече јер схватају да се њиховој оклапини “зарађеној” на оперети антифашизма… ближи крај:

Зло траје једино зато што нас је

натерало да не схватамо

да је Зло расколник Истине!

Најочитији доказ је тв разговор Ивице Дачића и Ненада Поповића поводом рехабилитације суђења Дражи Михаиловићу, назван “Свађа на РТС”! (05/05/15) Г. Дачић биваше толико пргав па чак можда и неурачунљив да разговор уопште не биваше… разговор! Та “свађа” оличује аномалију лажи које је усташоизам Брозовштине завео по завршетку Другог светског рата: тотално неразумевање онога о чему се говори и расправља; тотална искљученост моралности, логике и разумности; тотална немогућност споразумевања… управо:

Тотална злочиначка криминализација мишљења!

Дакако, аномалија потиче из чињенице да се Истина Равне Горе нe може установити без адекватног разоткривања лажи Брозовштине! А баш ту Лаж устврђује Истина “Стрељања историје”: прво: усташоизоидна лаж Брозовштине коју је злочин криминализације прикалемило Поштењу, Православљу, Истини, Србима и Српском Националном Духу; и друго: лаж коју је усташоизоидно зло Брозовшетине прикалемило себи зато да не би изгледало као оно што јесте – да не би изгледало као злочин Зла! Из тога произилази: Прво: невероватност тражења од потомака Брозовог злочина да рехабилитују Истину! И друго: невероватност очекивања некаквог националног јединства Срба… управо “излечења” Срба на бази некаквог “помирења”: Истина се не мири са злочинством! Поврх тога, пошто “Е-Новине” цитирају четничког курира Мајкла Раденковића, у односу на филмског режисера Радоша Бајића: “Тебе је само интересовало како ћеш да искамчиш милион ипо евра од наших људи у Америци”(3) – потомци никоговића Брозовог усташоизоидног злочина криминализације врече лагарије набубане од својих предака-отимача зато јер их итекако “интересира” – похлепа за оклапином диктатуре: срж данашњег опстајања њих самих јесте похлепа за богаћењем – и то сходно шаблону њихових предака: оклапина на рачун оних које је усташоизоидна лаж Брозовштине прогласила некаквим “народним непријатељима”! Баш зато се аномалије насилно заведене лажи – подједнако и код предака и потомака – очитују у “Свађи на РТС-у”:

Такозвани “министар спољних послова” данашње такозване “владе” такозване “Србије”, господин Ивица Дачић, не само да је запенушао већ је потпуно изгубио присебност не дозвољавајући свом саговорнику на тв да изговори и две пуне реченице без огорченог прекидања! Али… схватимо: Није реч о понашању, нити пристојности, па чак нити о разумности или неразумности! Не! Реч је о стварном разлогу Дачићевог запенушаног беса: Колико се уопште могло схватити Дачић је запенушао зато јер сматра да је такозвани НОБ био антифашистички – а да су Дража, Равна Гора, Равногорска Србија, и сви остали осим НОБ-а – били фашисти! Међутим, иако је такорећи немогуће схватити Дачићеву запенушаност – његва фанатична обузетост атифашистичким “праведничарством” НОБ-а, заобишла је једино – Усташтво!?! Како то и зашто то?

Дакле, терористичка групација Брозовштине, чије је “језгро” немачки окупатор довео у Србију из логора учесника Шпанског грађанског рата, којим је окупатор осим Брозовог “језгра” испунио такође и најоданије редове Гестапоа, Специјалне полиције, фолксдојчера… таква терористичка групација Брозовштине која је започела навелико рекламиран “грађански рат” – и то не против окупатора већ – чак и “по британском наређењу” – против Србије која је већ крвавила у рату против Нацизма… та групација наводно није фашизам – него је наводно “антифашизам”! Дакле, терористичка групација Брозовштине чија је рекламирана “револуционарна комунистичка идеологија” била уствари усташка и ватиканска мржња против православних Срба Србије – пошто је усташоизоидно мотивисано искључиво “Уништење Српске буржоазије” – наводно није фашизам него је наводно “антифашизам”! Дакле, бекство терористичке групације Брозовштине након пораза “грађанског рата” у Србији – управо после неуспеха усташког уништења Србије већ на почетку рата – и то бекство у НДХ где се Брозовштина и даље рекламирала да води “грађански рат” и где се камуфлирала иза лажи да води наводно некакву “комунистичку” некакву “револуцију” – а не рат против Нацизма који води Србија и Равна Гора – у НДХ где Брозовштина под идеолошким поглавништвом мржње Усташтва – прогања српско становништво преваспитавајући Србе у “Убице Србије”, и тиме се додворава Ватикану – и Черчилу под ватиканским утицајем – намећући себе као некакав волшебни чимбеник полсератног преживљавања НДХ… наводно ни то није фашизам него је наводно “антифашизам”, иако…

…иако преживљавање НДХ значи наравно преживљавање Усташтва!

Дакле, пошто тек након што је Броз убедио папу да је “хрватски националиста” – а не никакав комуниста – тек тада је Черчил промовисао Броза у “маршала Тита” и од терористе унапредио га у волшебног “ратника” против Нацизма… осудивши том лажју и Србију и Истину и Правду… на “Убиство Србије”! И наводно ни то није фашизам него је наводно “антифашизам”! Дакле, “фашизам” и “антифашизам” какве данас заступа фанатизам Дачићеве запенушаности – своди се на абнормалан закључак:

Фашизам је водити рат против Нацизма!

Да… Лаж Брозовштине је доиста фантасмагорична! Али, у узаврелом крчкању такозваних реакција на рехабилитацију – није наравно у питању Дачић… Напротив: пошто је у питању одбрана оклапине привилегија… управо одбрана отетог – и то отетог лажју набубаном од својих предака криминализације… баш зато су управо чудовишне тврдње појединих аутора фаланге дречања:

Жонглери оперете!

На пример, “…одлука суда о генералу Дражи беспотребна је бесмислица”! Зашто? Зато што су “револуције у принципу легитимне”! Пре свега принципијелно је врло проблематична легитимност “револуција”, а поготово лажне револуције каква је била камуфлажна револуција Брозовштине која не само да није била “комунистичка” већ су Убиство Србије и Равне Горе и криминализација друштва – били фашистички злочин – а не никаква револуција! Па даље, на пример образложење да осим наводне “принципијелне легитимности револуција” – а и зато “што се правни стандарди данашњице, као и модерне категорије људских права, тешко могу ретроактивно примењивати” – а пошто нема образложења зашто се мерила људских права ретроактивно не могу примењивати – приупитајмо аутора ове неумесности – због чега: Да ли зато што су Немци у блиндираном возу убацили у Русију совјетске терористе да униште руску националну револуцију или зато што су Ватикан и Черчил оваплoтили Убиство Србије у модел послератног света?

Е сад… пошто из ова два мађионичарска аматеристичка марифетлука аутор изводи као некакав “историјски” закључак: “У једној фази рата генерал Дража је био колаборациониста, сарађивао је и са Немцима и с Италијанима, и то је неoспорно” – логично је зар не поставити питање: a зашто је “неоспорно”?

“Неоспорно” je, како устрвђује аутор, зато што:

“Многобројни документи говоре о томе”(4)!?!

Дакле… када се повеже дречање фалангиста: Дачићев запенушани бес је фанатички марифетлук да се одбрани усташоизоидност Брозовштине: Дачић је бесан зато што је суд “рехабилитовао” Дражу иако је наводно “неоспорно” да је Дража био “фашиста” и “колаборациониста”, а то је, зар не, неоспорно наводно зато што “многобројни документи говоре о томе”!

Дакле, без обзира на површну једностраност и настраност рехабилитације саме по себи… наведени аутор у нас се утувљује: “У том вакууму и духовној беди наше стварности, антифашизам у Србији не би смео да буде оперетски, а Србија познатија по квислинзима него по антифашистима”!(5)

Oва тврдња, међутим, садржи у себи најпрекриванију истину:

До “вакума” и “духовне беде” “наше стварности” довела је лаж утамањењем Поштења – утамањењем Поштења од стране мржње Брозовистичке усташоидне камариле чији су “антифашизам”, “маршализам” и “рат”… били – “оперетски”!

Баш због те “оперетске” лажи данас je “Србија познатија по квислинзима него по антифашистима” – зато што брозовистички усташоизоидни “оперетски” чимбеници – јесу били квислинзи! Али и зато… што нису били антифашисти!

Међутим, оличење аномалије лажи заведене по завршетку Другог светског рата у реаговању разуларене прес-фаланге на рехабилитацију Дражиног суђења-линча – ипак најбоље илуструје аматерски избор лажног документа од стране једног од наизглед најобавештенијих протагониста данашње диктатуре над јавним изражавањем:

Наиме, наводни “документ” – “разговор генерала Михаиловића са представницима окупаторске команде у селу Дивци 11. новембра 1941.” – наводно устврђује да је генерал Михаиловић био квислинг! И зато, наводећи белешке са тог наводног састанка, већ поменути аутор закључује у односу на рехабилитацију процеса Михаиловића: “Ми покушавамо да фалсификујемо историју и квазисудским путем, а историју треба препустити ипак само историчарима“!(6) Иако је “квазисудски” пре свега био давнашњи судски линч Драже, и то исто толико “квази” колико и оперетски процес рехабилитације, у напису свега дан-два пре или после, критикујући историјски metod “политички” противничког историчара Милослава Самарџића – приписујући му – не-навођење докумената – иако је Самарџић баш у томе врло педантан – исти аутор каже: “Термин ‘барем пет немачких докумената’ захтева детаље, који су то документи? Г. Самарџић их не наводи!” Према томе “бавити се озбиљно овом темом, а користити термин ‘барем пет немачких докумената’, на шта то личи?” Па пошто закључује да се “садашња дебата о прошлости тиче и наше садашњости”, исти поменути аутор Г. Мирослав Лазански, закључује да историју “ипак не можемо препустити само историчарима”, наводно зато “јер је сасвим могуће да се историја јучерашњице придружује политици данашњице”, па зато “делимично морам да ревидирам свој ранији став да ‘историју треба препустити само историчарима’!”(7) Ова дилетатска врдалама значи, да пошто се “садашња дебата о прошлости тиче и наше садашњости” – а тиче се итекако чак и наше будућности – али пошто се од Дачићевог фанатичног запенушења па до понајчешће неартикулисаног фанатичног вречања прес-фаланге – њихова поента своди не само на чињеницу да “дебата” уопште није дебата већ и да икаква дебата уопште не долази у обзир јер је дебата као таква још увек буквално и de facto забрањен “delict” – поента написа се претвара не само у злонамерно аматерство већ у фрапантно настављање усташоизоидности лагања Брозовштине установљене злочиначком криминализацијом друштва и мисли. И баш зато, пошто фаланга данас покушава да по сваку цену пренебегне Истину – по речима Стефана Караогановића у односу на истог Лазанског: ”наводећи да се оригинал овог заплењеног немачког документа, бр. МФ-Т-314 налази у Националном архиву у Вашингтону”, поменути аутор управо настоји да “појача утисак веродостојности” своје тврдње, иако “превод тог документа, извештај немачког обавештајца др Матла” потиче “из нимало неутралног извора” – “из архива ‘Зборника докумената и података НОР-а’, том XIV (документи четничког покрета), књ. 1, стр. 871-878”(8) – што значи не “неутралног” него из апсолутно неверодостојног извора – сходно томе, Лазансково навођење поменутог документа доказује да њему као да уопште није познато фалсификовање докумената у корист усташоизоидне Брозовштине не само од стране Брозових жбира – и то чак и у Националном архиву у Вашингтону – већ и од стране званичних америчких, а поготово званичних британских, па чак и совјетских и немачких обавештајних служби!

Међутим, пошто је фалсификовање докумената добро доказано и знано, избор овог документа од 11. новембра 1941. – наравно када би “дебата” била дебата – захтевао би осим подробне аутентизације веродостјности и поштену историјску анализу:

Прво – након бекства Брозовистичке групације на неокупиране територије НДХ; друго – након неуспелог покушаја антисрпског “грађанског рата” на територији окупиране Србије; и треће – након неуспелог покушаја у којем су кључну улогу Брозових такозваних “дејстава”…

…одиграли фолксдојчери:

…једноставно речено ови чимбеници су непобитан доказ да је фанатизам потомака лажова “Велике преваре Јосип Броз” заиста:

“Tотално и злонамерно неразумевање онога о чему говоре”!

Навођење овог назови “документа”, управо навођење овог злонамерно измишљеног догађаја, па чак и само баратање документима насталим у току фризирања документације не само од Брозових жбира у америчком државном архиву и америчким војним и универзитетским архивама од стране америчких и британских званичника – са циљем рашчишћавање и фризирања докумената да би се обезбедио злочин Убиства Србије “у име народа” модификованог од истинског “у име Бога” – своди се не само на петпарачки злурадо питање шта фали Самарџићевој студиозности – већ напротив доказује петпарачкост потомака Брозовистичке усташоизоидне лажи који – неуко и немоћно… али громогласно – покушавају да скрену забрањену дебату у пропагирање својих наслеђених лажи како би елиминисали претњу Истине њиховој уседелости у похлепу:

Истина Стрељања историје”:

Зашто би Дража и Србија уопште тражили сарадњу са окупатором,

и то преко неупоузданих највероватније фолксдојчерских жбира

након што су Брозову терористичку камарилу

избацили из окупиране Србије у неокупирану НДХ?

Зашто би Дража и Србија уопште тражили сарадњу са окупатором,

када су се за разлику од брозовистичке оперете,

жртвовали у рату против Нацизма?

Утук:

Оперетском антифашизму

Истина Стрељања историје

забила је Глогов колац!

Хвала Богу.

Амин

Часлав М. Дамјановић

Ravnogorskivenac.com

_________

(1) “Полемике – Зашто је рехабилитација генерала Михаиловића ипак више морално него политичко питање”, Стефан Каргановић, 06/27/15)

(2) “Око чега полемише Мирослав Лазански”, Стефан Каргановић, 05/23/15)

(3) “Vreme hijena: Novo e-suđenje, Radoš Bajić hoće pare“, Petar Luković, E-Novine, 02/05/15 – 13:15)

(4) “Дража, у име народа”, Мирослав Лазански, Политика, 05/26/15, 00:39)

(5) “Дража, у име народа”, Мирослав Лазански, Политика, 05/26/15, 00:39)

(6) „Дража, у име народа“, Мирослав Лазански, Политика, 05/17/15)

(7) “Carstvo istorijske zbrke”, Miroslav Lazanski, Politika, 05/28/15, 20:32)

(8) “Око чега полемише Мирослав Лазански”, Стефан Каргановић, Новинар.де, 05/23/15)

ustase partizani

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
*In memoriam: Др. Зоран Ђинђић (1952. г.-2003. г.)
Да се из једног тоталитаристичког политичког система ипак не може прећи у демократски (тј. анти-тоталитаристички) политички систем без класичне револуције и грађанског рата који је пратећа појава свих правих револуција управо нам ових дана пред још једне одлучујуће (повесне) изборе априла месеца 2016. г. потврђују страначки лидери „демократске“ провенијенције кријући се иза иконе „првог послератног демократског премијера Србије“ (нпр., франфкуртске вести онлајн од 12. марта 2015. г.), „нашег највећег сина демократије“, „српског Кенедија“ – Др. Зорана Ђинђића (1952. г.−2003. г.), једног од Др. у плејади „домаћих“ (тј., пречанских) лидера политичких странака, стојећи тако раме уз раме са својим херцегбосанским земљаком Др. Војиславом Шешељем.[1] Да се у свим тоталитаристичко-једноумним политичким системима мора имати непогрешиви страначко-национални лидер – „највећи син свих наших народа и народности“ – коме се ц(иј)ела нација клања (и носи штафете), а који је наравно под „Законом о заштити лика и дјела“ уверили смо се такође свих протеклих дванаест година ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Победа која је задивила свет
Пре сто година – 15. децембра 1914. завршена је Колубарска битка. Она је била и до данас остала јединствен пример у историји ратовања да војска којој се предвиђао потпуни пораз и слом за само десет дана, до ногу потуче свог надмоћнијег противника. „Док цела Европа стоји задивљена пред неслућеним победама Србије и док наши пријатељи, који су до пре две недеље писали некрологе витешки палој српској краљевини размишљају како да протумаче овај легендарни васкрс српске снаге, наша се јуначка војска одмара на успесима какве нико до сада није имао у овом крвавом светском рату.” Овако је почео уводник под насловом „Непобедива Србија” објављен 21 (8) децембра 1914. године, на првој страни „Политике”. Само шест дана раније српска војска ушла је у престолни Београд, чиме је и симболично била завршена једна од наших највећих епопеја у Првом светском рату – Колубарска битка. Ова битка, вођена пре тачно сто година – од 16. новембра ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ово је прави Валтер – четнички потпуковник!
После писања Телеграфа, који је уз помоћ аутора бројних књига о четничком покрету Милослава Самарџића разбио многе митове из историје коју су генерације у СФРЈ училе о комунистичком Валтеру, који је бранио Сарајево, да је он био четник и под командом Драгољуба Драже Михаиловића, наш портал иде корак даље и доноси право име јунака из Сарајева, а то је потпуковник Жарко Тодоровић! Велико занимање за прошлу тему – о офанзиви четника на осовинске формације у области Сарајева и у самом Сарајеву – аутоматски нам је поставило нови задатак: Валтер. Наиме, сви знају за филм ”Валтер брани Сарајево”, али испоставило се да је ретко коме познато на основу којих догађаја је тај филм снимљен. У Другом светском рату заиста су постојала два Валтера: – Владимир Перић Валтер, комуниста, и – Потпуковник Жарко Тодоровић Валтер, четник. Први Валтер је после проглашен народним херојем, а други се и данас налази на списку народних непријатеља и ратних злочинаца, који је ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Ко су ови људи?
Одговор на насловљено питање изгледа веома лак ако се исти покуша дати кроз друштвне функције које су ове личности у прошлости обављале или које обављају данас, њихове јавне наступе, дубоке трагове које су иза себе оставили како у друштву као целини  тако и појединачно у свести и општем положају сваког грађанина. Потичу из различитих политичких партија са различитим програмским и идеолошким опредељењима. Често су међусобно супротстављени, имају различите приступе по питању управљања и вођења државе са позиције власти. Међусобна супротстављеност и политичка нетолерантност између истих често пута прелазе и на поље личних обрачуна али их лични и партијски интереси исто тако још чешће, лакше и брже уједињују при чему се преко ноћи заборављају све негативно изречене конотације једних према другима. Дакле, пред собом имамо врло различите, често пута непоправљиво међособно супротстављене личности које се бескрупулозно, за све ове године од увођења вишепартијског система у Србији, боре за освајање и очување ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Руско ордење Брозовим колаборационистима са фашизмом
Руковање усташа и партизана у Босни 1942. г. У амбасади Руске Федерације у Београду је 19. фебруара 2015. г. одржан свечани пријем поводом празника „Дана Браниоца Отаџбине“ а којом приликом је амбасада Русије доделила одликовања „српским ветеранима Другог светског рата“ за њихов допринос заједничкој совјетско-југословенској (српској) борби против фашизма (како то стоји на званичном сајту амбасаде Русије у Србији). Међутим, овде се под плаштом „српских ветерана“ из Другог светског рата крију Брозови партизани који су у току самог рата пре свега тесно сарађивали са хрватским нацистичким усташама па чак и са Немцима, а најмање се борили управо против фашизма. Овом приликом нећемо улазити у разлоге горње одлуке руских дипломатских представника у Србији али бисмо скренули пажњу на чињеницу да се и након 70 година од завршетка Другог светског рата његова истинска суштина на југословенским просторима и даље фалсификује и прекраја по квази-историографским аршинима Брозове пре свега антисрпске титологије. Југословенска послератна историографија у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Злочином против геноцида
Након избора новог председника САД мултимилијардера Доналда Трампа хрватска страна поново захуктава хрватско-српске односе плашећи се просрпске политике новоизабраног председника. Наравно, у оваквим и сличним околностима постоји неписано златно правило борбе против непријатељске стране, а које гласи - напад је најбоља одбрана. Стога одређене националистичке структуре у Липој њиној заговарају покретање нове (ревизионистичке) тужбе проив Србије за наводно изазивање рата против Хрватске 1991. г. као и њену окупацију и почињен геноцид на њеној територији иако је то питање пре неколико година, бар засада, званично решено од стране надлежних међународних органа на штету Хрватске. У доњем тексту би да се потсетимо на тај повесни догађај и дамо неке наше примедбе и оцене истог обзиром да се овде у суштини ради, или би бар тако требало да буде, о пребијању повесних рачуна Хрвата и Срба. Повампирена усташија у Туђмановој обновљеној ендехазији 1990.-их г. Међународни суд правде у Хагу (основан 1899. г.) је само неколико ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Прекодринска „шешељијада“ и коначно докусуривање Србије
Процес коначног уништавања Србије као суверене државе и њеног територијалног интегритета од Хоргоша до Драгаша започео је коначним преласком Др. Војислава Шешеља из Босне у суседну Србију 1990. г. и оснивањем његовог квази „Српског четничког покрета“ у јуну месецу исте године. Остало је неоспорно фактографско стање ствари да Срба више нема тамо где их је „бранио“ „црвени војвода“ који је врло вероватно у Србију био послат од стране службе државне безбедности Хрватске да ради оно што и ради већ четврт столећа. Познато је да је основни циљ свих непријатеља Србије у протеклих сто година управо тај да се њена државна територија врати у границе „Бизмаркове Србије“ из 1878. г. – дакле без матичне територије Србије – Косова и Метохије, као и без Рашке и Војводине. И тако скраћена Србија би морала да буде класични вазал Запада како у политичком тако и у економско-финансијском смислу речи. Ове незахвалне улоге коначног докусуривања ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Православна црква на Вису, коју су комунисти срушили 1963. г.
Православна црква св. Ћирила и Методија на тргу града Вис на истоименом острву Јадранског мора Након завршетка Првог светског рата, на острву Вису се појавио покрет Хрвата који је без агитовања и мисионарског залагања СПЦ прелазио у Православље.  Остале су забележене речи угледног вишког домаћина и последњег председника православне црквене општине: “Нећемо да једном ногом стојимо на Вису, а другом у Риму- природније је: једном ногом на Вису а другом у Београду.” Један од ставова ове православне заједнице био је и следећи: “Хоћемо да у свему будемо своји. Када је народна држава- нека је и народна Црква. Е, зато смо пригрлили свето Православље!” Наравно да је било и оних који су спекулисали о природи преласка у Православље, али се на овакве гласине одговарало са: “Прешли смо из властитог уверења, без ичије агитације и наговора и без било какве материјалне користи или награде.” Православна црква св. Кирила и Методија на Вису Да бисмо схватили жељу мештана ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Поглед на Русију изнутра – Најопаснији је рањени медвед
(Стратфор, 16. 12. 2014) Прошле недеље допутовао сам у Москву у 16:30, 8. децембра. Постаје мрачно у Москви у то време, а Сунце не свиће до 10 сати пре подне у ово доба године, тзв. црни дани насупрот белим ноћима. За свакога ко је научио да живи близу Екватора ово је узнемирујуће. То је први знак да сте не само у страној земљи, на шта сам ја навикао, већ и у страном окружењу. Ипак, док се возимо ка центру Москве, преко сат времена, саобраћај и радови на путу јесу нешто уобичајено. Москва има три аеродрома, а ми смо дошли са најудаљенијег од центра, Домодедово, који је главни међународни аеродром. У Москви је присутна бесконачна рестаурација и док зауставља саобраћај, указује на то да се просперитет наставља, барем у престоници. Наш домаћин нас је сачекао и брзо смо отишли на посао причајући о догађајима током дана. Он је провео велики део времена у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Сарадња комуниста и Немаца у чачанском крају 1941. и 1942. г.
Током 1942. године по списковима које су им дали комунисти Немци су у Такову ухапсили и потом убили “300 присталица Драже Михаиловића“. Како је ово било опште познато, неки од тих комуниста су касније, 1949, морали да се изведу пред суд, али казне су биле благе. ПИШЕ: Горан ДАВИДОВИЋ *** 1941: Активне оружане акције од стране комуниста нису предлагане ни разматране у првим месецима окупације Југославије, јер је КПЈ заузимала пасиван став према Немачкој. По извештајима припадника ЈНП “Збор”из Чачка (Покрет Димитрија Љотића), из јуна 1941. године, истиче се да су комунисти једино друштво немачким војницима у граду, тако да су били у могућности да рад својих идеолошких противника пријављују немачким властима. (Међуопштински историјски архив Чачак (МИАЧ), Збирка ЈНП “Збор”, К-1, бр.17.) Чачански комунисти били су у вези са окупаторским војницима, са којима су по директиви требало да остварују контакте и да са њима разговарају “о расположењу у немачкој војсци и свему.” по изјавама самих ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Тито на топ листи највећих масовних убица 20. века
ЛОНДОН – Према процени Дејли мејла, Тито је одговоран за смрт 570.000 људи, махом политичких противника. Британски таблоид је направио листу најгорих масовних убица 20. века. На врху листе су комунистички диктатори Мао Це Тунг и Јосиф Стаљин, на трећем месту је Адолф Хитлер, а Јосипа Броза Тита Дејли мејл је ставио на 13. место. Према процени Дејли мејла, Тито је одговоран за смрт 570.000 људи, махом политичких противника. Режиму Мао Це Тунга приписују 60 милиона жртава, док је Стаљин, како пишу, крив за смрт 40 милиона људи. Лидер нацистичке Немачке Адолф Хитлер је, према Дејли мејлу, проузроковао смрт 30 милиона људи. На четвртом месту је белгијски краљ Леополд II, ком се приписује одговорност за смрт осам милиона људи у колонизованом Конгу. Следи јапански војни диктатор Хидеки Тојо, Хитлеров сарадник у Другом светском рату, ког овај таблоид сматра одговорним за пет милиона жртава. Шести је Турчин Исмаил Енвер Паша са „салдом“ од два милиона жртава. За смрт више ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Како су Сава Ковачевић и Драгица Правица заиграли коло над побијеним жртвама Радачког Бријега
„Када је након првог плотуна један од стрељаних, док му је крв шикљала из груди, узвикнуо ‘Живјела Русија!’ – пришао му је Сава Ковачевић с пиштољом у руци и, уз ружну псовку, испалио му неколико хитаца у главу. Драгица Правица је, на запрепашћење присутних, проверила да ли је смртна казна ваљано извршена, пуцајући из пиштоља у мртве људе. Најтужније и најружније било је коло које се ухватило око побијених људи, ни кривих ни дужних…“ О трагичном 27. фебруару 1942. године, који памти Радачки Бријег на Љубомиру, дуго се и упорно ћутало. Недужне жртве задесио је удес многих које су остављене у дубокој анонимности „погрешне стране историје“ – усљед сложених а промјенљивих политичких и ратних околности, а захваљујући пракси: да их по правилу тумаче само побједници. Тим прије ако је виновнике тих злочина посљератна партијска митологија овјенчала ореолима народних хероја, као што је и био случај са љубомирским. У одмазди за раније ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Руски историчари о покрету Драже Михаиловића
Данас је за руске политичаре и историчаре у вези са тим догађајем најважније да се не понављају пропагандистичке измишљотине и идеолошки стереотипи које је совјетска наука преносила онако како их је све до деведесетих година добијала из Југославије. Све до ослобођења Југославије руководство Совјетског Савеза је сарађивало и са четницима и са партизанима. У архивама су сачувани документи који сведоче да је Тито све до 1944. године из Совјетског Савеза добијао писма овакве садржине: “Ви говорите да четници сарађују са фашистима, али ми имамо другачије информације. Потрудите се да нађете са њима заједнички језик” Ако погледамо историју читавог региона, видећемо да је четнички покрет логичан наставак некадашњих покрета српских хајдука и јунака. Па ипак је овај покрет у историјском смислу био умногоме јединствен. На Балкану је и иначе увек била снажно изражена традиција која гласи отприлике овако: чим загусти – бежи у шуму! И четнички покрет је у основи био подстакнут управо том традицијом. Четници ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Василије Крестић: Званична српска политика својим ћутањем о НДХ наноси штету и подстиче усташлук који сваким даном јача
Академик Василије Крестић оцијенио је поводом 76 година од оснивања Независне Државе Хрватске /НДХ/ да је за српски народ изузетно важно да извуче поуке из прошлости да би знао с ким има посла и како да се понаша, али не да би заоштравао односе са Хрватском већ да му се не понове прогон и етничко чишћење из деведесетих година. Крестић је изјавио Срни да, уколико Срби буду заборављали, то ће бити доказ њихове неозбиљности, неодговорности и у крајњем случају примитивизма. „Ако заборавимо, `тешко нама`. Не могу наше жртве бити јефтиније од туђих. Нажалост, испада да их ми не поштујемо, а тражимо од других да их поштују више него ми“, нагласио је Крестић. Крестић је истакао да се чињенице о жртвама НДХ у Јасеновцу и безбројним јамама и стратиштима налазе у документима њемачких официра, као и да је експертска комисија састављена од Хрвата још 1945. године изнијела податак да је у Јасеновцу страдало 500.000 ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Партизани и усташе убијали четнике и цивиле!
Масовна гробница на узвишењу Шибови код Бањалуке у којој су кости око хиљаду зверски убијених војника, припадника црногорских четника којима је командовао Павле Ђуришић, али и жена, стараца и деце, само је једна од многих неоткривених – уверава историчар др Александар Стаматовић. Он, у разговору за „Новости“, наводи и да су црногорске и босанско-херцеговачке четнике током мучног егзодуса, на путу ка Словенији сустизали и убијали и усташе и партизани. – Крајем новембра 1944. године Павле Ђуришић је на основу консултација са Дражом Михаиловићем донео одлуку о покрету четничких трупа из Црне Горе ка Босни. Тако је 2. децембра извршено њихово окупљање из јужне и централне Црне Горе у околини Подгорице које су бројале око 7.000 бораца. Њима се прикључило и око 3.000 жена, деце и стараца из четничких породица, каже Стаматовић. – Придружио се и митрополит црногорско-приморски Јоаникије Липовац са 56 свештеника и монаха. То није био коначан број, јер су поред ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Анте Старчевић и хрватска геноцидна мисао
Пре неколико дана, у деведесетој години живота, у Загребу је преминуо истакнути хрватски интелектуалац и историчар, Славко Голдштајн. Као што је по презимену лако наслутити, Голдштајн је био јеврејског порекла. То значи да по преовлађујућим мерилима у Хрватској он није могао припадати „хрватској крви и тлу.“ Без обзира на ту околност која је отежавала статус покојника, ипак се мало ко надао бујици најпримитивнијих погрда којом је хрватска јавност пропратила нестанак овог угледног јавног радника из своје средине. Ево неколико карактеристичних епитета: „чифут,“ „смеће,“ „смрад,“ „жидовски и орјунашки расист“ (шта год би ово последње требало да значи), те неизбежно, „говно.“ „Напокон једна лијепа вијест,“ „Богу хвала!“, ширио „антихрватску пропаганду по свијету о томе како су Хрвати били већи злочинци чак и од њемачких нациста,“ били су то само неки од одушевљених проширених коментара Голдштајнових хрватских суграђана. [1] Изгледа да се римска девиза de mortuis nihil nisi bene у Хрватској не практикује. Ипак, општенародно ликовање ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Англоамеричко бомбардовање Лесковца: Седамдесет година од разарања ‘Српског Манчестера’
На данашњи дан, пре седамдесет година, англоамеричка авијација је, на захтев Титовог измећара и партизанског команданта, битанге маскиране у „надреалисту“ и „интелектуалца“, Коче Поповића, са земљом сравнила Лесковац, до тада познат као „србски Манчестер“, јер је био средиште наше самосвојне текстилне индустрије. Изабран је 6. септембар, јер је то био рођендан краља Петра; англоамеричка сатанистичка врхушка решила је да покаже Србима да су осуђени даизгубе свог владара и живе под влашћу србоубице Броза. О историјском контексту овог злочина можемо читати у књизи Милослава Самарџића,„Крвави Васкрс 1944“ (Савезничка бомбардовања српских градова, УНА Прес, Београд 2011.) ЦЕНА СРБСКИХ ИЛУЗИЈА То да је србски народ „јаук и гробље“ знао је, у „Лирици Итаке“, Милош Црњански, а у „Другој књизи Сеоба“ записао је да су и други народи страдали, а не само Срби, али да је другим народима било дато да предахну, а да Србима није било дато чак ни то. Најстрашније од свега је то што све, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Месна заједница Овсиште, 34310 Топола, Централна Шумадија, Србија
Месна заједница Овсиште, 34310 Топола, Централна Шумадија, Србија Улаз у село (МЗ) Овсиште из правца села (МЗ) Трнаве Грб града Тополе - престонице Карађорђеве Србије ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ОВСИШТУ: Држава - Србија Управни округ - Шумадијски Општина - Топола Број становника 2011. г. - 536 Временска зона - средњеевропска (UTC+1) Надморска висина - 320 м. Телефонски позивни број - 034 Поштански број - 34310 Ауторегистарска ознака - ТО Број домаћинстава 2002. г. - 183 Етнички састав становништва 2014. г. - >99% Срби Сеоска слава - Прокопље (8./21. јул) Село Овсиште је родно место Радоја Домановића (1873-1908) Поглед на планину Рудник (1132 м/нв) из Јошанице, горње Овсиште Стара шумадијска кућа у горњем Овсишту - Јошаница Стари шумадијски вајат у горњем Овсишту - Јошаница Народна ношња у Овсишту између два светска рата Проф. Др. Петар Грујић (рођен 22. априла 1941. г.) - најеминентнији рођени Овсиштанин   Равногорци из села Овсишта у Горској краљевој гарди Николе Калабића за време Другог светског рата Предлог назива главне улице у МЗ Овсиште Save
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Srpske leševe smo nalazili na sve strane! Šiptari su ubijali Srbe i palili crkve!
Mauro del Vekio, bivši general italijanske vojske, koji je predvodio jedinicu od 7.000 vojnika koji su ušli na Kosovo u junu 1999. godine nakon završetka NATO bombardovanja Srbije, rekao je da su tokom prve tri sedmice njegovog mandata izveštaji o telima ubijenih Srba i Roma stizala na njegov sto svakog jutra. On je za italijanski list „Panorama“ izjavio da je to bila „tabu tema“ i da mu nije bilo dozvoljeno da o tome govori sa novinarima. – Ubistva su nastavljena i kasnije, ali ne tako često. Oni koji nisu pobegli sa Kosova bili su pod stalnim rizikom da budu ubijeni ili silovani. Napuštene srpske kuće su sravnjene sa zemljom ili zapaljene. Albanci su napadali i crkve i manastire. Njihov cilj je bio da izbrišu svaki trag srpskog prisustva na Kosovu – rekao je Del Vekio. On je dodao da niko nije sklanjao srpske leševe koji su nalaženi na svim mogućim mestima. – Majke i ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*In memoriam: Др. Зоран Ђинђић (1952. г.-2003. г.)
*Победа која је задивила свет
Ово је прави Валтер – четнички потпуковник!
*Ко су ови људи?
Руско ордење Брозовим колаборационистима са фашизмом
Злочином против геноцида
Прекодринска „шешељијада“ и коначно докусуривање Србије
*Православна црква на Вису, коју су комунисти срушили 1963. г.
*Поглед на Русију изнутра – Најопаснији је рањени медвед
Сарадња комуниста и Немаца у чачанском крају 1941. и 1942. г.
Тито на топ листи највећих масовних убица 20. века
Како су Сава Ковачевић и Драгица Правица заиграли коло над побијеним жртвама Радачког Бријега
*Руски историчари о покрету Драже Михаиловића
*Василије Крестић: Званична српска политика својим ћутањем о НДХ наноси штету и подстиче усташлук који сваким даном јача
Партизани и усташе убијали четнике и цивиле!
*Анте Старчевић и хрватска геноцидна мисао
*Англоамеричко бомбардовање Лесковца: Седамдесет година од разарања ‘Српског Манчестера’
*Месна заједница Овсиште, 34310 Топола, Централна Шумадија, Србија
Srpske leševe smo nalazili na sve strane! Šiptari su ubijali Srbe i palili crkve!
*Путна мрежа Општине Топола са селом Овсиштем
Share

Comments are closed.