Десант на Дрвар и бекство Ј. Б. Тита из земље

Kuca Cveca

Филм о догађајима од 25. маја 1944. године, попут осталих партизанских филмова, апсолутно фалсификује чињенице. Међутим, као и у другим случајевима, телевизије – у овом случају Б 92 – у најавама пишу да се све заиста тако одиграло, чиме настављају комунистичку пропаганду, мада наводно сада живимо у демократском поретку.

Шта се, дакле, заиста дешавало у Дрвару?

Дрвар, 25. маја 1944. Немци са заплењеном униформом Ј. Б. Тита

Дрвар, 25. маја 1944. Немци са заплењеном униформом Ј. Б. Тита

Пролећа 1944. године комунистички и западни медији надметали су се у преувеличавању бројног стања и борбене вредности југословенских партизана. Совјетска амбасада у Вашингтону у свом билтену за 1. јун пренела је чланке Милована Ђиласа и члана његове мисије у Москви, ‘‘генерала’‘ Ивановића, објављене у ‘‘Правди’‘. Ђилас је писао да су југословенски партизани до тада убили чак 300.000 Немаца, док су они притом имали 100-120.000 палих бораца. Такође је писао: ‘‘Прекаљених 300.000 бораца под командом маршала Тита држе положаје у срцу Балканског полуострва’‘. Ни Ивановић није имао мере: ‘‘Укупна снага Титових трупа превазилазила је 600.000’‘, писао је он. Нешто раније, америчке радио станице пренеле су изјаву још једног комунистичког генерала, Владимира Велебита, дату 5. маја у Лондону, која је гласила: ‘‘Тито има војску од 300.000 бораца и он је ослободио или контролише две трећине Југославије’‘. А још раније, фебруара месеца, Винстон Черчил је у британском парламенту изјавио да Ј. Б. Тито има 250.000 војника.85

У међувремену, Немци су спремали последњу, тзв. седму офанзиву из комунистичке историје, познату под именом ‘‘Десант на Дрвар’‘. Немци су је звали Операција ‘‘Реселшпрунг’‘ (‘‘Скок коњића’‘).

Према извештају Команде 15. брдског армијског корпуса од 19. маја, за операцију су биле предвиђене следеће јединице: 654 падобранца из састава 500. СС падобранског батаљона (Немци и нешто Хрвата), 1. пуковска група 373. легионарске дивизије (Хрвати), Борбена група ‘‘Лапац’‘ (то је био један батаљон из састава исте дивизије), ојачани 92. моторизовани гренадирски пук (Немци), 1. пуковска група 2. хрватске ловачке бригаде, једна батаљонска и једна пуковска група из састава 7. брдске СС дивизије ‘‘Принц Еуген’‘, ојачани 105. СС извиђачки батаљон и ојачани 1. пук дивизије ‘‘Бранденбург’‘.86

Бројно стање комуниста у области предвиђеној за извођење операције (Дрвар – Босански Петровац) Немци су процењивали на 12.000 бораца, који су имали тешко наоружање, укључујући артиљерију и противавионска оруђа, ‘‘као и наводно неколико тенкова’‘.87

Ових 12.000 бораца били су сврстани у пет дивизија (1, 6, 4, 9, 39). У Дрвару су још били Пратећи батаљон Врховног штаба и скојевци полазници официрског курса.

План се састојао у избацивању падобранаца на Дрвар, у коме се налазио Ј. Б. Тито са Врховним штабом и савезничким војним мисијама, док би остале јединице истовремено кренуле према Дрвару и Босанском Петровцу. Како су те јединице полазиле из Бањалуке и других удаљених места, а терен је био тешко проходан, очигледно је да су Немци потцењивали партизане. Јер, и без икаквог отпора, било је тешко очекивати да ће нека јединица током дана стићи до падобранаца у Дрвару.

Ипак, у зору 25. маја, 654 падобранца разбијају ‘‘Титову тврђаву’‘ у Дрвару, а уједно и пропаганду о ‘‘300.000 прекаљених бораца’‘, који су држали ‘‘две трећине Југославије’‘.

Члан Врховног штаба, ‘‘генерал’‘ Александар Ранковић, тога јутра налазио се поред Ј. Б. Тита, у пећини изнад Дрвара. Према изјави коју је дао тадашњем партизанском комесару, а потоњем писцу и академику, Добрици Ћосићу, а коју је овај објавио у књизи ‘‘Пишчеви записи’‘, Ранковић је видевши падобранце истрчао из пећине да доведе Пратећи батаљон Врховног штаба. Ранковићев опис догађаја по приспећу у Пратећи батаљон, који се налазио у вароши, гласи:

Долази Жујовић (Сретен, звани ‘‘Црни’‘, члан Врховног штаба – прим. аут) и каже Арси Јовановићу: ‘‘Иди горе и натерај Тита да крене. Одмах да изађе из пећине.’‘ Арса каже: ‘‘Он мене неће да послуша’‘. Ја наредим Жујовићу да оде у пећину и натера Тита да изађе напоље. Пошто је он одувек сумњао у Жујовића као ривала и фракционаша, напишем цедуљу и дам Жујовићу да однесе Титу: ‘‘Сад је моменат да изађеш одмах. Све је обезбеђено’‘. Без писменог доказа Тито вероватно не би послушао Жујовића. Али Жујовић је – стари Жујовић. С машингевером је утрчао у пећину: ‘‘Излази, стара кукавицо! `Оћеш да се предаш Немцима и као командант спасеш главу, а упропастиш и издаш нашу борбу?!’‘ Тито је обукао маршалску униформу и уз вриску своје секретарице Даворијанке (Пауновић, звана ‘‘Зденка’‘, уједно и љубавница партизанског вође – прим. аут) чекао Немце да се преда. Жујовић га је претњама приморао да изађе из пећине. Он је изашао, а борци Пратећег батаљона и скојевци на курсу гинули су штитећи га док се повлачио с булументом секретарица.88

О догађајима од 25. маја 1944. Ранковић је сведочио и у интервјуу датом часопису ‘‘Дуга’‘. Ова његова изјава гласи:

Кад су пећински становници били ван директне опасности, на питање Црног где је Тито, тад је примећено да врховни командант није смео као остали да изађе пред немачки ватромет и да је остао са Зденком и Кардељем да чекају судбину. Тог тренутка Црни је кренуо натраг у пећину, а у њој Тито паралисан, гледа у Зденку… Кад запраште меци око нас, Тито поче да се трза, а Црни му добацује: ‘‘Немој много да се трзаш, неће гром у коприве’‘. То му Тито никад није заборавио.89

А комунистички генерал Павле Јакшић, у књизи ‘‘Над успоменама’‘, о Десанту на Дрвар поред осталог пише:

Привући ће, при оцењивању ликова појединих руководећих личности НОР-а, пажњу и чињеница да Јосип Броз Тито и Едвард Кардељ нису из Дрварске пећине изашли 25. маја 1944. године одмах после јасно изражене опасности, на брдо изнад пећине, заједно са Сретеном Жујовићем, Александром Ранковићем и Арсом Јовановићем, па је то условило велике губитке бораца у одбрани пећине.90

Јакшић цитира и извештај британске обавештајне службе о Десанту на Дрвар, објављен 1977. године:

Генерал Црни… члан је Титовог штаба. Потврдио је да је једини члан штаба који заиста функционише кад ствари постану тешке и далеко је супериорнији…91

Најискреније сведочење оставила је Лепа Жујовић, супруга Сретена Жујовића, која је такође имала официрски чин и налазила се у Врховном штабу. У присуству мужа, Лепа Жујовић је изјавила:

Врховни се ‘‘укакио’‘, тресе се од страха, опустио руке и буљи у ку… (нећу да је вређам, мртва је, и она је његова жртва), она вришти, хистерише, а он чека Немце да им се преда. Уча (Кардељ – прим. аут) чучи у ћошку, не ‘‘теорише’‘. Овом (Жујовићу – прим. аут) је требало пола минута да ‘‘очисти’‘ пећину. Пукоше шамари, престаде вриска, њу за тур па кроз рупу, шепави Уча више не чека, али ‘‘херој’‘ неће из пећине, не иде му се на брисани простор. Овај (Жујовић – прим. аут) га је потерао, цев на њега прислонио: ‘‘Немцима те живог не остављам!’‘ – гурнуо кроз рупу и узгред ногом у ‘‘грешно место’‘.92

Немачки војници на заплењеном Титовом џипу. То је вероватно јединствени случај у том рату да лично возило врховног команданта једне војске буде заплењено од непријатеља у борби.

Немачки војници на заплењеном Титовом џипу. То је вероватно јединствени случај у том рату да лично возило врховног команданта једне војске буде заплењено од непријатеља у борби

Према немачком извештају од 25. маја, батаљон падобранаца ‘‘чистио је после спуштања место Дрвар и бранио град’‘. До подне није погинуо ни један падобранац, а рањено их је 70. Овај први извештај такође бележи: ‘‘Читавог дана дејствовало је савезничко ваздухопловство’‘.93

У поноћ, падобранци су послали телеграм да су опкољени ‘‘на доминирајућем положају у Дрвару’‘. Губици су им остали исти: 70 рањеника, без погинулих. Дакле, видевши да им током дана ни једна јединица не може доћи у помоћ, они су се повукли на одговарајуће место и забарикадирали. До падобранаца је прва стигла 1. пуковска група 373. легионарске дивизије.94

Ј. Б. Тита су његови људи успели да извуку из пећине, али по цену губитка везе са јединицама. После девет дана непрекидног бежања, са мањом групом партизана, Ј. Б. Тито је, изнурен и преплашен, молио Енглезе да радио везом пошаљу један авион ради бекства у Италију. Ево како је то описао британски генерал Фицрој Маклин, покушавајући да ублажи истину:

Једног дана Тито је позвао Вивијана (пуковника, британског официра за везу – прим. аут). Вивијан је нашао маршала изнурена и утучена. Маршал је тешка срца дошао до закључка да је немогуће да управља операцијама својих снага широм Југославије, гоњен кроз шуме и стално у покрету… Он је већ био изгубио сваку везу са скоро свим јединицама под његовом командом. Затражио је од Вивијана да уреди евакуацију авионом за њега и његов штаб.95

Авион британског ваздухопловства спустио се на Купрес 3. јуна. У Бари су отпутовали ‘‘Тито, његов пас Тигар, шесторица чланова његовог штаба, Вивијан и руска војна мисија’‘, пише Маклин.

Чланови савезничке војне мисије које су Немци заробили у Дрвару. Иначе, комунисти током већег дела рата нису успевали да пруже адекватну заштиту савезничким посматрачима, због чега су они или гинули или бивали заробљавани.

Чланови савезничке војне мисије које су Немци заробили у Дрвару. Иначе, комунисти током већег дела рата нису успевали да пруже адекватну заштиту савезничким посматрачима, због чега су они или гинули или бивали заробљавани

Бекство Ј. Б. Тита из Југославије Енглези су морали да чували као највећу војну тајну, тим пре јер је Черчил дан уочи напада на Дрвар у британском парламенту одржао један од својих хвалоспевних говора о партизанима и њиховом вођи. Предаја Југославије комунистима улазила је у завршну фазу. Управо тих дана Черчил је правио планове о привременој влади Тито-Шубашић; бан предратне Бановине Хрватске требало је да изврши формалноправни део посла, да би кршење Атлантске повеље имало макар какав легалитет.

Све је то, међутим, подразумевало Ј. Б. Тита хероја, а не неспособњаковића и бегунца са бојног поља. Зато је пропаганда настављала по старом, а Енглези су притискали Ј. Б. Тита да се врати у Југославију. Компромис је нађен у пребацивању ‘‘хероја’‘ на острво Вис. То острво Енглези су већ бранили јаким снагама војске, морнарице и ваздухопловства, а и било је најдаље од обале, тако да вођа комуниста више није морао да се боји да ће му се нешто десити.

Званични Вашингтон обавештен је о бекству Ј. Б. Тита тек 17. јуна, под изговором да је до ‘‘евакуације’‘ дошло ‘‘због слома система веза’‘. Међутим, 23. јуна истина се ипак пробила до америчког Конгреса. Огорчен енглеским манипулацијама, посланик Ј. Лесински је најпре изнео праву верзију догађаја:

На дан 25. маја 1944. немачки радио је јавио да је извршен изненадни напад на Титов штаб… Три недеље касније та вест није била потврђена од наших савезника… ‘‘Ројтер’‘ је јавио да је због немачког напада на Дрвар Титов штаб био пребачен са једног на други крај Југославије! Препад Немаца на Титов штаб развејао је мит да Тито има 300.000 присталица. Нико паметан не може да поверује да је 300.000 људи могло бити разбијено и уништено са само неколико стотина непријатељских падобранаца… Како је могућно да тако мале немачке снаге бачене из ваздуха окупирају ослобођену територију, која је износила две трећине Југославије и да Тито побегне под заштиту савезничких топова у Бари у Италију. Титове снаге стварно су имале само банде његових присталица…96

Лесински се затим осврнуо на претходну пропаганду о југословенским комунистима:

Очевидно је да је Титова активност против Немаца огромно претерана. Мали судари претварани су у читаве офанзиве; слабе банде партизана биле су представљене као читаве армије; мали препади против села и ненасељених предела били су представљени као велике војничке победе… Стварно, још су свежи у нашем памћењу извештаји објављени од стране О. В. И: како је Тито извршио инвазију Мађарске, Аустрије, Бугарске, Румуније и Италије. Од свих тих извештаја једини који има мало истине је да је Тито извршио инвазију Италије… Све што амерички народ зна о ситуацији у Југославији, зна кроз саопштења Дирекције за војне информације која нам долазе из Лондона, или Каира, или Барија. А сва три центра су под британском контролом и цензуром.97

Најзад, Лесински је тражио конкретне мере:

Сад кад је Титова обмана развејана, има ли још других разлога због којих ми допуштамо да амерички народ буде рђаво обавештен о томе шта се стварно дешава у Југославији? И зашто Сједињене Државе сматрају да је потребно да се напусти храбри генерал Михаиловић? Ми немамо разлога да допустимо да се и даље издаје југословенски народ и његова влада у иностранству по захтеву тајне политике једног другог народа.98

Немци са заплењеним заставама савезничких земаља.

Немци са заплењеним заставама савезничких земаља

Том ‘‘другом народу’‘, Британцима, била је потребна једино формулација да се Тито налази ‘‘негде у Југославији’‘, како је то Черчил саопштио Рузвелту. Јер, ваљало је испоштовати форму да се преговори о примопредаји Југославије воде на југословенском тлу, макар и на најудаљенијем острву.

Наравно, Стејт департмент је и пре овога имао тачне информације о партизанима. Примера ради, у извештају америчког Бироа ратних информација из Каира, од 19. маја 1944. године, поред осталог се каже:

Партизани уопште нису тако војнички или политички јаки као што се популарно верује… Ни једна већа насељена површина Југославије није ослобођена. Број ослобођених Југословена, не рачунајући избеглице, је мали. Тито не држи ни једну луку, ни једну већу варош, нити и једно острво, сем Виса (који су заправо заузеле и држале британске трупе – прим. аут). Не контролише ни један важан пут, чак се његов саобраћај врши брдским и шумским стазама.99

Катастрофалан пораз у Дрвару енглеска историја касније је бранила ‘‘неприпремљеношћу’‘ партизана, зато што су ‘‘скоро целу недељу дана били у покрету’‘. Ипак, тумачењу десанта на Дрвар од стане Ј. Б. Тита, изреченом на Петом конгресу КПЈ 1948. године, нема равна. Вођа комуниста тада је рекао: ‘‘У Седмој офанзиви Немци су ангажовали 18 дивизија, девет бугарских, 150.000 Павелићевих војника, Недићеве снаге и Рупников домобран’‘…100

Уз уобичајену напомену да су Немци у губитке непријатеља убрајали и убијене цивиле, као поуздан извор о ‘‘Седмој офанзиви’‘ могу се узети извештаји Команде 15. брдског армијског корпуса. У извештају од 8. јуна поред осталог пише:

Успело је: Разбијање матичних области комунистичких банди заузимањем њихових најважнијих командних и снабдевачких центара…

Елитне комунистичке јединице (1. пролетерска дивизија и 6. личка дивизија) биле су принуђене на борбу и у жестоким борбама тако тешко потучене да су, исцрпљене и изморене, уз недостатак муниције и животних средстава, биле присиљене на повлачење. Оне су добиле наређење да избегавају даље борбе. Велике губитке претрпеле су и 9, 39. и 4. бандитска дивизија…

Савезничке мисије су непосредним увидом добиле праву слику борбене снаге банди… Наше јединице, тамо где су ступале у борбу, енергично су се бориле, упркос моралне оптерећености услед непријатељеве ваздушне надмоћности.101

Нешто касније, 15. корпус подноси коначни извештај о губицима у Операцији ‘‘Реселшпрунг’‘. Комунисти су имали 1.186 избројано и још 1.075 процењено мртвих, 238 заробљених и 35 пребеглих. Савезнички губици износили су ‘‘четири непријатељска ловца сигурно, а један вероватно оборен’‘. Сем тога, погинуло је и неколико чланова савезничких војних мисија. Немци и Хрвати имали су следеће губитке: 122 погинула, 635 рањених и 26 несталих.102

Немци нису рашчланили губитке које им је нанела савезничка авијација, од губитака које су им нанели партизани. Може се претпоставити да су губитке падобранцима нанели партизани (61 погинуо, 205 рањених), а да остали губици у великој мери отпадају на дејство савезничке авијације. Извештај 15. брдског корпуса од 8. јуна помиње ‘‘осетљиво испадање возила из строја, проузроковано нападима нисколетећих авиона’‘, наводећи и број уништених возила: 96 аутомобила, четири оклопна извиђачка возила, један оклопни транспортер, један тенк, једна командна кола…103

Другим речима, ово је била једна од највећих ваздушних битака на тлу окупиране Краљевине Југославије. Вођена је између америчке и британске авијације и немачке противваздушне одбране, која се налазила у саставу јединица послатих у напад на партизанску територију у области Дрвара и Босанског Петровца. Американци и Британци су још минуле јесени одвојили део ваздушних снага за снабдевање југословенских партизана, као и за бомбардовање циљева по њиховој жељи, односно за пружање ваздушне подршке. Међутим, катастрофа комуниста у Западној Босни пореметила им је планове. ‘‘Тих критичних дана изведено је више од 1.000 борбених летова’‘, писао је Маклин.104

Уместо да се користе на главним фронтовима, преко потребне ваздушне снаге ођедном су морале бити послате у Западну Босну, да спашавају шта се спасти може. Тако су Западни савезници сами плаћали рачун за своју подвалу са југословенским комунистима.

Део цивила које су Немци побили у Дрвару.

Део цивила које су Немци побили у Дрвару

Потпуковник Борислав Тодоровић, Дражин официр за везу са страним војним мисијама, вест о десанту на Дрвар примио је у Вашингтону. У свој дневник је записао:

Када после неколико дана сазнадох за напад једног батаљона немачких падобранаца на партизански главни штаб у Дрвару и Титово бекство, са неколицином преживелих, у Италију, морао сам се насмејати на 300.000 добро наоружаних партизана, које је г. Черчил стално истицао у својим говорима. Свакако да тих 300.000 наоружаних бораца нису могли бити груписани око главног Штаба, већ распоређени на широкој просторији, за коју је Тито тврдио да је контролише. Али, ипак, главни штаб би морао бити брањен најмање са две до три герилске бригаде, тј. са 2-3.000 људи. Та снага, да је постојала, могла је без велике муке да одбије напад две чете падобранаца, а не да главни командант срећним бекством једва извлачи голи живот.

Сетио сам се напада једног другог немачког батаљона на главни штаб ђенерала Михаиловића, извршен у зору 6. септембра 1943. године (на рођендан краља Петра Другог – прим. аут). Тај напад био је лако одбијен, чак је и немачки командант заробљен, иако се око главног штаба налазило само око 400 четника. Али, истина је била забрањена јавности. Цензура није дозвољавала да се руши углед маршалу, славном команданту велике армије партизана, тако јадно разбијене од две немачке чете.105

Чим се прочуло за катастрофу комуниста у Дрвару, четници су почели да је користе у својој пропаганди. Примера ради, у распису Радио центра Посавско-колубарске групе корпуса од 18. јуна 1944. године, поред осталог се каже:

Данас Савезници јасно увиђају да су комунисти изгубили битку. Најбољи доказ је неспособност Титова да сачува свој штаб, кога је потукао један падобрански немачки батаљон. Данас се иностранство пита преко слободне штампе где је та силна Титова војска од три стотине хиљада војника. Зар нису способни да сачувају свој штаб и савезничке мисије, које су страдале. Иностранство јасно види да су комунисти слаби и да је њихова моћ издувани мехур који је прснуо.106

ИЗВОРИ:

85 Р. и Ж. Кнежевић, Слобода или смрт, 325-326.

86, 87 Зборник докумената, том 12, књига 4, 272-274, 292.

88 П. Милићевић, Сећања, 57-58.

89, 90, 91, 92 П. Милићевић, Сећања, 57, 59, 60, 56.

93, 94 Зборник докумената, том 12, књига 4, 308, 343.

95 Р. и Ж. Кнежевић, Слобода или смрт, 327.

96 и 97 Р. и Ж. Кнежевић, Слобода или смрт, 328-329.

98 Р. и Ж. Кнежевић, Слобода или смрт, 329.

99 М. Аћин Коста, Српска крв, Стаљинова власт 1944, 2.840.

100 Р. и Ж. Кнежевић, Слобода или смрт, 328.

101, 102, 103 Зборник докумената, том 12, књига 4, 339-340, 342-343, 340-343.

104 З. Кнежев, Западне силе и Југославија у Другом светском рату, 350 (према: Fitzroy MacLean, The Heretic, 220).

105 Б. Тодоровић, Последњи рапорт, 494.

106 Зборник докумената, том 14, књига 3, 726.


17-03-2013

Милослав САМАРЏИЋ

Изворник: http://www.pogledi.rs/desant-na-drvar-i-bekstvo-j-b-tita-iz-zemlje/

Расправљајте на нашој Твитер страници!

Partizani i Nemci kod Cacka 1941

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
“Краља Перу на бандеру”
Аутентична фотографија из центра (Теразије) окупираног Београда из 1945. г. (Извор фотографије: http://newsite.uimenaroda.net/cr/ ) Пречанска партизанштина изашла из својих динарских вукојебина од преко Дрине дивља по Београду након окупације града 20. октобра 1944. г. Ијекавски динарци са простора усташке Неовисне Државе Хрватске играју Козарачко коло у сред Србије и обарају са власти легалног и легитимног владара земље коју су окупирали заводећи (не)ред у туђој кући. Пречанска багра ће уместо домаћег краља Петра Другог Карађорђевића на власт у Београду довести странца, родом из кајкавског Загорја, бившег аустроугарског каплара из крвничке 42. домобранске хрватске Вражје дивизије у којој је ратовао 1914.-1915. г. у Западној Србији убијајући србијанске цивиле. Брозова дрскост је за време револуционарно-пучистичког отимања власти за време Другог светског рата ишла чак дотле да је сам себе прогласио за "маршала" 29. новембра 1943. г. на поноћном заседању тзв. (пучистичко-револуционарног) АВНОЈ-а у Јајцу на територији Неовисне Државе Хрватске. Заседање је организовано и одржано под окриљем и заштитом ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Злочини комуниста против Бога и србског народа…
Izveštaj Državne komisije Republike Srbije kaže, da su partizani posle Drugog svetskog rata likvidirali 416 đaka i studenata, 2892 žena domaćica, jer su im muževi bili četnici, 72 novinara, 857 trgovaca, kafedžija, 345 učitelja, 77 glumaca i umetnika!!!. Još pre početka Drugog svetskog rata, bezbožni komunisti su kovali planove o kasapljenju Kraljevine Jugoslavije i srbskoga naroda. Komunistička partija Jugoslavije je na svojim prvim kongresima otvoreno zauzela stav da treba srušiti Kraljevinu Jugoslaviju kao „tamnicu“ jugoslovenskih naroda. Komunisti su na čuvenom komunističkom kongresu u Drezdenu decidirano odlučili i naveli Srbske Zemlje koje su, posle raspada Kraljevine Jugoslavije i izvođenja njihove revolucije, trebale da postanu države. Na tom kongresu, nažalost, Srbija nije bila pomenuta kao buduća država. Dokumenta pokazuju da je Broz već na zasednju Avnoja 1943. kreirao granice republika nove Jugoslavije, samo je Srbiju ostavio nedefinisanu. To je značilo, da Srbija može da bude samo onolika koliko preostane kad se svi ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Фалсификати ТВ серије Равна Гора
Серија од које се много очекивало, а која је већину гледалаца разочарала. Још од прве епизоде видело се да нешто не шти­ма: Југословенска војска приказана је кроз лик једног пијаног официра који не хаје за немачки напад, 6. априла 1941, док су комунисти приказани нападно афирмативно, и то чак по стереотипима из доба соцреализма 1950-тих година, које су и они сами превазишли. Меки повез, формат А-5, 160 страна, илустровано. Због прескупе поштарине за једну књигу, препоручујемо пакете са попустима. ПОРУЏБИНЕ ПРЕКО ТЕЛЕФОНА 064/1-880-990, НА АДРЕСУ НИП „Погледи“, Немањина 16, 34.000 Крагујевац, или електронском поштом: pogledikg@gmail.com Потребно је да наведете Вашу пуну адресу, мејл и број телефона. За поруџбине из иностранства молимо кликните ОВДЕ. САДРЖАЈ ПРЕДГОВОР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 ПРВИ ДЕО: КАКО ЈЕ НАСТАЛА СЕРИЈА? Далибор на Равној Гори . . . . . . . ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
V Конгрес Коминтерне у Москви о југословенском питању
1. Југославија је многонационална држава. Српска буржоазија, која спроводи своју хегемонију, представља народ који чини само 39 одсто целокупног становништва Југославије. Остали народи, који заједно представљају велику већину становништва више или мање потчињени су режиму националног угњетавања и против њих се води политика денационализације. 2. Срби, Хрвати и Словенци су три различита народа. Теорија о јединственом троименом народу Срба, Хрвата и Словенаца, јесте само маска за великосрпски империјализам. 3. Задатак је КПЈ да води одлучну борбу против националног угњетавања у свим његовим облицима и за самоопредељење народа, да подстиче народноослободилачке покрете стално тежећи да те покрете извуче испод утицаја буржоазије и да их повеже с општом борбом радних маса против буржоазије и капитализма. 4. Пошто у Југославији постоји масовни покрет против националног угњетавања у свим његовим облицима, масовни покрет за право на самоопредељење, национално питање има актуелно и оштро обележје и непосредно дотиче интересе радних маса. 5. Због тога се општа парола у вези ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Јосип Броз Тито као робијаш
О пореклу Јосипа Броза Тита воде се многе теорије завере, а по многима није био Југословен, ни Хрват, већ неки страни агент. Тако се у све ове приче умешала и ЦИА која тврди да је био Пољак, али те детаље смо колико-толико чули. Ипак у биографији Броза може се пронаћи податак да је био осуђен на 5 година робије, али о томе како је Тито проводио време “иза браве” се мало зна. Телеграф.рс осим фотографија доживотног председника СФРЈ из затвора вам доноси и причу о овом периоду живота МАРШАЛА. Тито се, према историјским подацима до којих је дошао наш портал у јесен 1920. године вратио у Загреб где ступа у редове Комунистичке партије Југославије. Исте године партија је одлуком краља забрањена. Када 1921. остаје без посла запошљава се у млину у месту Великом Тројству где је са својом тадашњом супругом живео до касног пролећа 1925. године. Ту му се родило троје деце. Прво дете ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Покушај данашње диктатуре лажи да настави злочиначку оперету Брозовштине!
Шта заиста значи диктатура диригованог медијског дречања против рехабилитације суђења Дражи Михаиловићу? Иако лаж криминализације и њена лоботомистичка контрола мисли немају никакав легитимитет, ипак… Лажљивци врече ли врече: Ми смо једина истина, истина је само оно што ми кажемо! Наравно, узурпатори никад не сматрају себе узурпаторима, међутим… против кога врече узурпатори? Врече против оног дела Српског Народа који је одбио и одбија да живи лаж! Виђено из те реалности, из “Полемике – Зашто је рехабилитација генерала Михаиловића ипак више морално него политичко питање”(1) и “Око чега полемише Мирослав Лазански”(2), уз велико поштовање аутора наведених написа, Г. Стефана Каргановића… ипак… ничу круцијална суштинска питања о “излечењу”! Зато што се ради не само о “нацији” – већ о “излечењу” Поштења Српског Националног Духа и “излечењу” Поштења Истине! Према томе, круцијална су питања: “Излечење” од чега? “Излечењe” кога? Из тога произилази још једно круцијало питање: Да ли је рекламирано “помирење” логично… или је бесмислено? Зашто ова питалица? ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Попис 1423 сарадника УДБЕ из БиХ
Objavljeno: Nedjelja, 07 Veljača 2016 20:09 Pogledajte popis 1423 suradnika zloglasne UDBA-e na kojima se nalaze imena i iz našeg grada. Možda se na njemu nalaze Vaši susjedi, ”prijatelji”, rodbina, ili pak poznanici. Popis je preuzet iz knjige Čuvari Jugoslavije: Suradnici UDBE u Bosni i Hercegovini, Ivan Bešlić objavljen na portalu Domoljub.org. - ABAZOVIĆ (FAHRIJE) AMIR, 1955. – BISTRICA/GORNJI VAKUF - USKOPLJE – »MAŠINAC« - ABAZOVSKI (ŠEMSUDINA) DŽEMAIL, 1944. – KIČEVO/MAKEDONIJA – »SMIR« - ABDULAHI (FERIDA) FETI, 1933. – GOSTIVAR/MAKEDONIJA – »BALON« - ABRAMOVIĆ (ALEKSE) NIKOLA, 1946. – BERKOVIĆI/STOLAC – »STON« - ADILOVIĆ (IBRE) ŠEFKO, 1959. – KLJACI/TRAVNIK – »ARGUS« - AGIĆ (HAZIMA) OSMAN, 1957. – VRANOVIĆI/ZENICA – »MUSAFIR« - AHMETBEGOVIĆ (FEHIMA) MUSTAFA, 1934. – PRAČA/FOČA – »INFORMATOR« - AHMETOVIĆ (SADRIJE) ŠABAN, 1923. – GUSINJE/CRNA GORA – »BORAC« - AHMETOVIĆ (ŠABANA) SKENDER, 1950. – SKOPLJE/MAKEDONIJA – »BESA« - AJANOVIĆ (JUSE) IBRAHIM, 1947. – VOLJICE/ GORNJI VAKUF - USKOPLJE – »LAUFER« - AJDIN (MEHMEDA) HAMDO, 1922. – SARAJEVO – »LIRA« - AJKUNIĆ (IZETA) ABID, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Титова сахрана 8. маја 1980. године: Највећи скуп убица и диктатора
Многе од 124 државне делегације, у којима се налазило и 38 шефова држава или влада, чиниле су такве личности чије ступање на тло Србије, у најмању руку, не би требало да служи на понос На подсећање да је 4. маја пре 36 година “умро друг Тито“, један члан форума на сајту “Погледи“ одговорио је: “Тај још није умро“. И заиста, догађаји током сваког 4. маја подсећају нас на комунистичку паролу из 1980-тих година, која је гласила: “И после Тита – Тито“. Много воде је протекло Савом и Дунавом од тада, а судећи према водећим медијима, и даље се негује култ диктатора, који је у ствари био један од највећих непријатеља Србије у историји. Ове године, један од ретких изузетака је фељтон Пере Симића у “Новостима“ о мрачној Титовој улози у вези концентрационог логора Јасеновац. Иначе доминира афирмативно приказивање овог масовног убице и диктатора, уз несмањени темпо репризирања партизанских филмова, у којима је ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Стево Крајачић: Срби, у Јасеновцу смо вас премало побили
О погрому Јевреја зна цео свет, о ономе што се дешавало у Јасеновцу не зна скоро нико. Одговорност је наша. Јасеновац је за Србе оно што је за Јевреје Аушвиц. Јасеновац је најважнији и најстрашнији логор истребљења који је формирала усташка диктатура. Његов „архитекта“, министар унутрашњих послова Андрија Артуковић, признаће да је ту убијено 700.000 интернираних (1). Логор Јасеновац, 28км од Старе Градишке, припремљен је у мају 1941 (пре тога српски цивили убијани су клањем и бацањем у велебитске јаме, на острву Пагу, итд.). У почетку се логор састоји од барака које су подигли сами заробљеници; касније је проширен другим комплексом који се звао „Јасеновац 2″. У новембру 1941. изливањем река Саве и Струга потопљена су оба комплекса тако да су заробљеници присиљени да направе трећи; током ових радова око 650 људи, који нису били вични тешком раду, убили су усташки тамничари маљем и сјекиром. Јасеновац се дијели на четири дијела, који су ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Завршен филм о Јасеновцу на који је чекано 70 година!
Мирјана Деспот Након више најављених, али још нереализованих пројеката других аутора, напокон је завршено прво филмско остварење о ужасима усташког концентрационог логора Јасеновац, јер ће се прича о старцу Вукашину и његовом крвнику, кољачу Жилету Фригановићу, ускоро појавити у биоскопима, највјероватније у јануару 2016. године! Ради се о филму заснованом на стварном догађају, у којем је злочинац Жиле Фригановић, према властитом признању, опкладе ради, за неколико сати заклао 1.100 несрећних Срба, а затим и старца Вукашина, чији га је недокучиви мир, а посебно ријечи: „Само ти, дијете, ради свој посао“, ненадано спријечио да настави с клањем. До тада, кољач је уживао у злочинима. На овај играни филм српска јавност чека 70 година, а вјерује се да ће изазвати интензивне реакције и да ће, како за Пресс каже творац филма Милан Зарић, „папи барем кољена клецати“! Зарић истиче да би неприказивање овог играног филма у Републици Српској било равно злочину. Снимање је недавно завршено у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Фрањин дух у Колиндином телу
Фрањин дух у Колиндином телу Милка Љубичић четвртак, 15. јануар 2015. Хрватска има нову председницу и стару политику према Србима. Колинда Грабар Китаровић наставиће путем свих својих претходника, од Фрање Туђмана и Стјепана Месића до Иве Јосиповића. Узлетела на крилима љутих Херцеговаца, односно Хрвата из БиХ којима је Загреб доделио куће протераних Крајишника, уз подршку националистичке ХДЗ и аплаузе такозваних бранитеља који већ месецима под шаторима бране своје, у рату против Срба стечене привилегије, Колинда седа у председничку столицу најмлађе чланице ЕУ.Да је жив, Туђман би плакао од среће јер је деценију и по након смрти његов дух, усељен у Колиндину главу и тело, јачи него икад. Са гробља Мирогој "отац домовине" слуша јеку Колиндиних обећања "Хрватицама и Хрватима" о бољем животу у етнички очишћеној држави сећајући се својих инструкција ("нанесите такве ударце да Срби практично нестану") које је на Брионима, као врховни командант, дао војном и полицијском врху уочи ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Ko je Vojislav Šešelj?
Vojislav Šešelj je prvi put došao u Beograd januara 1983. g. Tom prilikom Vuk Drašković pravi intervju sa njim, za "Omladinske novine". Na pitanje "šta je po nacionalnosti?", Šešelj je odgovorio: "Jugosloven". Po izlasku iz zatvora u Zenici i preseljenju u Srbiju, Šešelj postaje član “Hrvatskog sociološkog društva” i drži seriju predavanja u Zagrebu, kao član “Hrvatskog sociološkog društva”. Početkom 1988. g. u porti manastira Ljubostinja, Vuk Drašković, Milan Komnenić, Danko Popović i još neki, uče Šešelja kako se krsti po pravoslavnom obredu. On to do tada nije znao. U junu 1990. g. Šešelj formira takozvani “Srpski četnički pokret”. Kao "četnički vojvoda", a to zvanje mu je dodelio Momčilo Đujić, prilikom Šešeljevog boravka u Americi, u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, on tokom leta 1990. g., između ostalog, otkopčava šlic i zgranutim prolaznicima pokazuje svoj "vojvodski". Besan na Beograđane koji su ga tada smatrali običnim cirkuzantom i uličnim siledžijom, psovao im je majku ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Србоцидом у ЕуроТитославију
Недавном одлуком тзв. Међународног суда правде у Хагу о дизнилендском карактеру крвавог растурања Титославије 1990-тих требало би вероватно да се стави тачка на хрватски србоцид у 20-том столећу на просторима Павелић-Брозове Велике Хрватске зарад даљег мирног проширења Европске Уније (ЕУ) и на остатку брдовитог Балкана. Да се потсетимо да је дотични суд пресудио да Србија није починила агресију над Хрватском нити је Хрватска спровела етничко чишћење над (правно гледано) својим сопственим грађанима српске националности. Дакле, и једни и други су се деведесетих играли Дизниленда, а сада је дошло време да се закопају све ратне секире, изврши опште помирење и настави са Drang nach Оsten-ом ЕУ (и наравно НАТО) на остатак Балкана ради његове демократизације и либерализације. Остало је још само да се Београд и Загреб успут договоре о корекцији међудржавне границе на Дунаву (ако питате Банске дворе најбоље је по принципу ХДЗ: „Хрватска до Земуна“ ).  У сваком случају, проширење ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*CIA: Kako je Tito prebacio 70 fabrika iz Srbije u Sloveniju i Hrvatsku
Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) postavila je na internet 12 miliona stranica sa kojih je skinuta oznaka tajnosti. Među njima je i izveštaj o transferu fabrika iz Srbije posle Drugog svetskog rata. Newsweek Srbija ekskluzivno otvara CIA dokument RDP80 - 00810A008600430009 - 4. Da li je Josip Broz Tito naredio da se, ubrzanim tempom, srpska industrija prebaci u zapadne delove SFRJ posle Rezolucije Informbiroa (doneta 1948. u Bukureštu) u strahu od invazije SSSR, ili je nešto drugo imao u glavi – pitanje je na koje Beograd, Zagreb I Ljubljana već 60 godina nude različite odgovore. CIA agentura u nekadašnjoj Jugoslaviji nije imala dilemu. Revnosno prateći sve što se ticalo ekonomije, prosledila je šefovima 13. decembra 1955.  izveštaj o transferu industrije u Sloveniju, primećujući da je oko ovog pitanja ”planula" dva meseca pre toga žestoka polemika između srpskog i crnogorskog rukovodstva Centralnog komiteta komunističke partije s jedne strane i slovenačkog, odnosno hrvatskog rukovodstva s ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Квислинг Јосип Броз Тито – Фото документација
Аустријанац Курт Валдхајм (други са леве стране) заједно са италијанским генералом Ерколе Ронкаљом, пуковником Хансом Хербертом Махолцом и СС-групенфирером Артуром Флепсом на подгоричком аеродрому 22. маја 1943. г.  Два бивша солдата Аустроугарске Монархије из Првог светског рата и сарадника из Другог светског рата: Курт Валдхајм као председник Републике Аустрије и Јосип Броз Тито као председник Југославије - руковање два ратна саборца против Срба у оба светска рата. Наставак послератне квислиншке колаборације аустроугарског каплара из загорског Кумровца  са немачко-нацистичким окупаторима на просторима усташке Независне Државе Хрватске у Другом светском рату. Наравно, УЗНА/УДБА/СДБ није била упозната са чињеницом да је Курт Валдхајм ратовао у униформи Вермахта на просторима Југославије и да је учествовао у усташко-немачкој офанзиви на Козару али јесте била упозната са "чињеницом" да је Дража Михаиловић сарађивао са окупатором Бивши нацистички официр из Другог светског рата - Курт Вајдхајм, као генерални секретар ОУН Фотоаранжман и пратећа објашњења Владислава Б. Сотировића
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*У ком свету Србија живи?
И ПОСЛЕ 73 ГОДИНЕ ОД БОМБАРДОВАЊА БЕОГРАДА И СКОРО СВИХ ВЕЋИХ ГРАДОВА У СРБИЈИ НА ПРАВОСЛАВНИ ВАСКРС 16.АПРИЛА 1944.ГОДИНЕ, ТИ ДОГАЂАЈИ СЕ НЕ НАЗОВАЈУ ПРАВИМ ИМЕНОМ. МОРА ЛИ СРПСКИ НАРОД И ДАЉЕ ДА ЖИВИ У ИДЕОЛОШКОМ МРАКУ ИСПРАНИХ МОЗГОВА. Скоро на свим медијима 6.априла 2017.године је објављено подсећање на вандалско бомбардовање Београда које се десило 6.априла 1941.године. Овај нељудски чин изведен од стране немачке фашистичке авијације произвео је велике разорне последице како по бројности људских жртава, изазивања страха, патњи и несигурности, тако по питању материјалних разарања. Подсећање на ове догађаје било је, по процени аутора овог текста, донекле примерено времену и ситуацији у коме се налази држава и друштво у целини. Полагани су венци на спомен обележја страдалих, организоване су одрђене манифестацфије у смислу подсећања на тешке дане безумља коме је српски народ  платио велику цену. Кажу да време лечи све па и најтеже ране се временом зацеле. Али, свакако да су ова ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Истина о Вражјој дивизији
Војним сломом и распадом Аустро-Угарске монархије, нестала је са попришта као војна формација и 42. хрватска домобранска дивизија, али је настала загонетка, која већ скоро један век има последице за српски народ и српски етнички простор. Током Великог рата, изникли су из редова њених, окупаторски управници у БиХ, Црној Гори и Србији, а после завршетка рата и стварања заједничке државе, тројица политичких вођа. Имали су различиту политичку развојну каријеру, али заједнички антисрпски предзнак  и ратовање у редовима 42. домобранске дивизије КуК „казнене експедиције“. Јединство утицаја свештенства РКЦ и идеологије ХСП (Хрватска странка права) као изразито клерикалне и антисрпске настало је још пре Великог рата, јер је већина резервних официра из 42. хрватске домобранске дивизије била активна у ХСП. То ће се драстично испољити ратним злочинима над српским народом у Великом рату. У злочинима почињеним и у аустро-угарској монархији и у Србији, предњаче примерима својим, старешине у 42.хрватској домобранској дивизији. Генерал-пуковник Стјепан пл. Саркотић ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Фалсификат – Партизански (титоистички) филмови!
Фалсификата у партизанским филмовима има толико да би само о њима могла да се напише једна књига. Јер, практично у свим овим филмовима историја је драстично фалсификована. Највећи  стуб  који  је  имао  за циљ  да  помути  разум  СРБА  су  партизански (комунистички филмови), ови филмови представљали су један од главних елемената индоктринације маса у доба комунистичке диктатуре. У снимање једног партизанског филма улагано је више новца него данас у снимање свих филмова за годину дана. За баснословне хонораре, партизанске „хероје“ и њихове непријатеље играле су највеће светске звезде, попут Ричарда Бартона, Јула Бринера или Орсона Велса. За филм ”Валтер брани Сарајево” узета је прича о потпуковнику Жарку Тодоровићу ”Валтеру”, команданту четничких илегалаца у Београду. Постојао је и комуниста Жарко Перић ”Валтер”, али био је толико небитан, да га немачка документа уопште не помињу. Међутим, Операција ”Валтер”, у којој је Гестапо ухапсио Тодоровића, била је највећа те врсте на Балкану, док је гестаповски досије ”Валтер” био ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
“Отписани” су били равногорски илегалци, а не Брозови комунисти!
Да ли сте знали да су чувени јунаци Прле, Тихи, Чиби и остали “Отписани” постојали, али су били четници, а не са петокраком на глави како смо их до сада замишљали. Телеграф и аутор многобројних књига о четничком покрету Милослав Самарџић настављају да руше митове и пред јавност износе чињенице које побијају историјско учење генерација у СФРЈнакон Другог светског рата, а након побијања легенде о Валтеру који брани Сарајево и изношења необоривих доказа да је он био четник под командом генерала Драже Михаиловића,доказима рушимо још један стуб комунистичке историје и тврдимо да су “Отписани” били у стваричетници илегалци – никако комунисти! Јунаци многих генерација Прле, Тихи, Чиби, Мрки, Зрики, Бели и други илегалци који су се борили против злогласног мајора Кригера, овековечени у телевизијској серији “Отписани” чије је емитовање празнило улице Београда заиста су постојали, али наравно под другим именима и бојама под којим су се борили. По подацима до којих је дошао наш портал, а уз велику помоћ Милослава ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
“Краља Перу на бандеру”
Злочини комуниста против Бога и србског народа…
*Фалсификати ТВ серије Равна Гора
V Конгрес Коминтерне у Москви о југословенском питању
*Јосип Броз Тито као робијаш
*Покушај данашње диктатуре лажи да настави злочиначку оперету Брозовштине!
Попис 1423 сарадника УДБЕ из БиХ
Титова сахрана 8. маја 1980. године: Највећи скуп убица и диктатора
*Стево Крајачић: Срби, у Јасеновцу смо вас премало побили
*Завршен филм о Јасеновцу на који је чекано 70 година!
*Фрањин дух у Колиндином телу
*Ko je Vojislav Šešelj?
*Србоцидом у ЕуроТитославију
*CIA: Kako je Tito prebacio 70 fabrika iz Srbije u Sloveniju i Hrvatsku
Квислинг Јосип Броз Тито – Фото документација
*Beograd – Pasja groblja žrtava komunizma (mapa)
*У ком свету Србија живи?
*Истина о Вражјој дивизији
Фалсификат – Партизански (титоистички) филмови!
“Отписани” су били равногорски илегалци, а не Брозови комунисти!
Share

Comments are closed.