Десант на Дрвар и бекство Ј. Б. Тита из земље

Kuca Cveca

Филм о догађајима од 25. маја 1944. године, попут осталих партизанских филмова, апсолутно фалсификује чињенице. Међутим, као и у другим случајевима, телевизије – у овом случају Б 92 – у најавама пишу да се све заиста тако одиграло, чиме настављају комунистичку пропаганду, мада наводно сада живимо у демократском поретку.

Шта се, дакле, заиста дешавало у Дрвару?

Дрвар, 25. маја 1944. Немци са заплењеном униформом Ј. Б. Тита

Дрвар, 25. маја 1944. Немци са заплењеном униформом Ј. Б. Тита

Пролећа 1944. године комунистички и западни медији надметали су се у преувеличавању бројног стања и борбене вредности југословенских партизана. Совјетска амбасада у Вашингтону у свом билтену за 1. јун пренела је чланке Милована Ђиласа и члана његове мисије у Москви, ‘‘генерала’‘ Ивановића, објављене у ‘‘Правди’‘. Ђилас је писао да су југословенски партизани до тада убили чак 300.000 Немаца, док су они притом имали 100-120.000 палих бораца. Такође је писао: ‘‘Прекаљених 300.000 бораца под командом маршала Тита држе положаје у срцу Балканског полуострва’‘. Ни Ивановић није имао мере: ‘‘Укупна снага Титових трупа превазилазила је 600.000’‘, писао је он. Нешто раније, америчке радио станице пренеле су изјаву још једног комунистичког генерала, Владимира Велебита, дату 5. маја у Лондону, која је гласила: ‘‘Тито има војску од 300.000 бораца и он је ослободио или контролише две трећине Југославије’‘. А још раније, фебруара месеца, Винстон Черчил је у британском парламенту изјавио да Ј. Б. Тито има 250.000 војника.85

У међувремену, Немци су спремали последњу, тзв. седму офанзиву из комунистичке историје, познату под именом ‘‘Десант на Дрвар’‘. Немци су је звали Операција ‘‘Реселшпрунг’‘ (‘‘Скок коњића’‘).

Према извештају Команде 15. брдског армијског корпуса од 19. маја, за операцију су биле предвиђене следеће јединице: 654 падобранца из састава 500. СС падобранског батаљона (Немци и нешто Хрвата), 1. пуковска група 373. легионарске дивизије (Хрвати), Борбена група ‘‘Лапац’‘ (то је био један батаљон из састава исте дивизије), ојачани 92. моторизовани гренадирски пук (Немци), 1. пуковска група 2. хрватске ловачке бригаде, једна батаљонска и једна пуковска група из састава 7. брдске СС дивизије ‘‘Принц Еуген’‘, ојачани 105. СС извиђачки батаљон и ојачани 1. пук дивизије ‘‘Бранденбург’‘.86

Бројно стање комуниста у области предвиђеној за извођење операције (Дрвар – Босански Петровац) Немци су процењивали на 12.000 бораца, који су имали тешко наоружање, укључујући артиљерију и противавионска оруђа, ‘‘као и наводно неколико тенкова’‘.87

Ових 12.000 бораца били су сврстани у пет дивизија (1, 6, 4, 9, 39). У Дрвару су још били Пратећи батаљон Врховног штаба и скојевци полазници официрског курса.

План се састојао у избацивању падобранаца на Дрвар, у коме се налазио Ј. Б. Тито са Врховним штабом и савезничким војним мисијама, док би остале јединице истовремено кренуле према Дрвару и Босанском Петровцу. Како су те јединице полазиле из Бањалуке и других удаљених места, а терен је био тешко проходан, очигледно је да су Немци потцењивали партизане. Јер, и без икаквог отпора, било је тешко очекивати да ће нека јединица током дана стићи до падобранаца у Дрвару.

Ипак, у зору 25. маја, 654 падобранца разбијају ‘‘Титову тврђаву’‘ у Дрвару, а уједно и пропаганду о ‘‘300.000 прекаљених бораца’‘, који су држали ‘‘две трећине Југославије’‘.

Члан Врховног штаба, ‘‘генерал’‘ Александар Ранковић, тога јутра налазио се поред Ј. Б. Тита, у пећини изнад Дрвара. Према изјави коју је дао тадашњем партизанском комесару, а потоњем писцу и академику, Добрици Ћосићу, а коју је овај објавио у књизи ‘‘Пишчеви записи’‘, Ранковић је видевши падобранце истрчао из пећине да доведе Пратећи батаљон Врховног штаба. Ранковићев опис догађаја по приспећу у Пратећи батаљон, који се налазио у вароши, гласи:

Долази Жујовић (Сретен, звани ‘‘Црни’‘, члан Врховног штаба – прим. аут) и каже Арси Јовановићу: ‘‘Иди горе и натерај Тита да крене. Одмах да изађе из пећине.’‘ Арса каже: ‘‘Он мене неће да послуша’‘. Ја наредим Жујовићу да оде у пећину и натера Тита да изађе напоље. Пошто је он одувек сумњао у Жујовића као ривала и фракционаша, напишем цедуљу и дам Жујовићу да однесе Титу: ‘‘Сад је моменат да изађеш одмах. Све је обезбеђено’‘. Без писменог доказа Тито вероватно не би послушао Жујовића. Али Жујовић је – стари Жујовић. С машингевером је утрчао у пећину: ‘‘Излази, стара кукавицо! `Оћеш да се предаш Немцима и као командант спасеш главу, а упропастиш и издаш нашу борбу?!’‘ Тито је обукао маршалску униформу и уз вриску своје секретарице Даворијанке (Пауновић, звана ‘‘Зденка’‘, уједно и љубавница партизанског вође – прим. аут) чекао Немце да се преда. Жујовић га је претњама приморао да изађе из пећине. Он је изашао, а борци Пратећег батаљона и скојевци на курсу гинули су штитећи га док се повлачио с булументом секретарица.88

О догађајима од 25. маја 1944. Ранковић је сведочио и у интервјуу датом часопису ‘‘Дуга’‘. Ова његова изјава гласи:

Кад су пећински становници били ван директне опасности, на питање Црног где је Тито, тад је примећено да врховни командант није смео као остали да изађе пред немачки ватромет и да је остао са Зденком и Кардељем да чекају судбину. Тог тренутка Црни је кренуо натраг у пећину, а у њој Тито паралисан, гледа у Зденку… Кад запраште меци око нас, Тито поче да се трза, а Црни му добацује: ‘‘Немој много да се трзаш, неће гром у коприве’‘. То му Тито никад није заборавио.89

А комунистички генерал Павле Јакшић, у књизи ‘‘Над успоменама’‘, о Десанту на Дрвар поред осталог пише:

Привући ће, при оцењивању ликова појединих руководећих личности НОР-а, пажњу и чињеница да Јосип Броз Тито и Едвард Кардељ нису из Дрварске пећине изашли 25. маја 1944. године одмах после јасно изражене опасности, на брдо изнад пећине, заједно са Сретеном Жујовићем, Александром Ранковићем и Арсом Јовановићем, па је то условило велике губитке бораца у одбрани пећине.90

Јакшић цитира и извештај британске обавештајне службе о Десанту на Дрвар, објављен 1977. године:

Генерал Црни… члан је Титовог штаба. Потврдио је да је једини члан штаба који заиста функционише кад ствари постану тешке и далеко је супериорнији…91

Најискреније сведочење оставила је Лепа Жујовић, супруга Сретена Жујовића, која је такође имала официрски чин и налазила се у Врховном штабу. У присуству мужа, Лепа Жујовић је изјавила:

Врховни се ‘‘укакио’‘, тресе се од страха, опустио руке и буљи у ку… (нећу да је вређам, мртва је, и она је његова жртва), она вришти, хистерише, а он чека Немце да им се преда. Уча (Кардељ – прим. аут) чучи у ћошку, не ‘‘теорише’‘. Овом (Жујовићу – прим. аут) је требало пола минута да ‘‘очисти’‘ пећину. Пукоше шамари, престаде вриска, њу за тур па кроз рупу, шепави Уча више не чека, али ‘‘херој’‘ неће из пећине, не иде му се на брисани простор. Овај (Жујовић – прим. аут) га је потерао, цев на њега прислонио: ‘‘Немцима те живог не остављам!’‘ – гурнуо кроз рупу и узгред ногом у ‘‘грешно место’‘.92

Немачки војници на заплењеном Титовом џипу. То је вероватно јединствени случај у том рату да лично возило врховног команданта једне војске буде заплењено од непријатеља у борби.

Немачки војници на заплењеном Титовом џипу. То је вероватно јединствени случај у том рату да лично возило врховног команданта једне војске буде заплењено од непријатеља у борби

Према немачком извештају од 25. маја, батаљон падобранаца ‘‘чистио је после спуштања место Дрвар и бранио град’‘. До подне није погинуо ни један падобранац, а рањено их је 70. Овај први извештај такође бележи: ‘‘Читавог дана дејствовало је савезничко ваздухопловство’‘.93

У поноћ, падобранци су послали телеграм да су опкољени ‘‘на доминирајућем положају у Дрвару’‘. Губици су им остали исти: 70 рањеника, без погинулих. Дакле, видевши да им током дана ни једна јединица не може доћи у помоћ, они су се повукли на одговарајуће место и забарикадирали. До падобранаца је прва стигла 1. пуковска група 373. легионарске дивизије.94

Ј. Б. Тита су његови људи успели да извуку из пећине, али по цену губитка везе са јединицама. После девет дана непрекидног бежања, са мањом групом партизана, Ј. Б. Тито је, изнурен и преплашен, молио Енглезе да радио везом пошаљу један авион ради бекства у Италију. Ево како је то описао британски генерал Фицрој Маклин, покушавајући да ублажи истину:

Једног дана Тито је позвао Вивијана (пуковника, британског официра за везу – прим. аут). Вивијан је нашао маршала изнурена и утучена. Маршал је тешка срца дошао до закључка да је немогуће да управља операцијама својих снага широм Југославије, гоњен кроз шуме и стално у покрету… Он је већ био изгубио сваку везу са скоро свим јединицама под његовом командом. Затражио је од Вивијана да уреди евакуацију авионом за њега и његов штаб.95

Авион британског ваздухопловства спустио се на Купрес 3. јуна. У Бари су отпутовали ‘‘Тито, његов пас Тигар, шесторица чланова његовог штаба, Вивијан и руска војна мисија’‘, пише Маклин.

Чланови савезничке војне мисије које су Немци заробили у Дрвару. Иначе, комунисти током већег дела рата нису успевали да пруже адекватну заштиту савезничким посматрачима, због чега су они или гинули или бивали заробљавани.

Чланови савезничке војне мисије које су Немци заробили у Дрвару. Иначе, комунисти током већег дела рата нису успевали да пруже адекватну заштиту савезничким посматрачима, због чега су они или гинули или бивали заробљавани

Бекство Ј. Б. Тита из Југославије Енглези су морали да чували као највећу војну тајну, тим пре јер је Черчил дан уочи напада на Дрвар у британском парламенту одржао један од својих хвалоспевних говора о партизанима и њиховом вођи. Предаја Југославије комунистима улазила је у завршну фазу. Управо тих дана Черчил је правио планове о привременој влади Тито-Шубашић; бан предратне Бановине Хрватске требало је да изврши формалноправни део посла, да би кршење Атлантске повеље имало макар какав легалитет.

Све је то, међутим, подразумевало Ј. Б. Тита хероја, а не неспособњаковића и бегунца са бојног поља. Зато је пропаганда настављала по старом, а Енглези су притискали Ј. Б. Тита да се врати у Југославију. Компромис је нађен у пребацивању ‘‘хероја’‘ на острво Вис. То острво Енглези су већ бранили јаким снагама војске, морнарице и ваздухопловства, а и било је најдаље од обале, тако да вођа комуниста више није морао да се боји да ће му се нешто десити.

Званични Вашингтон обавештен је о бекству Ј. Б. Тита тек 17. јуна, под изговором да је до ‘‘евакуације’‘ дошло ‘‘због слома система веза’‘. Међутим, 23. јуна истина се ипак пробила до америчког Конгреса. Огорчен енглеским манипулацијама, посланик Ј. Лесински је најпре изнео праву верзију догађаја:

На дан 25. маја 1944. немачки радио је јавио да је извршен изненадни напад на Титов штаб… Три недеље касније та вест није била потврђена од наших савезника… ‘‘Ројтер’‘ је јавио да је због немачког напада на Дрвар Титов штаб био пребачен са једног на други крај Југославије! Препад Немаца на Титов штаб развејао је мит да Тито има 300.000 присталица. Нико паметан не може да поверује да је 300.000 људи могло бити разбијено и уништено са само неколико стотина непријатељских падобранаца… Како је могућно да тако мале немачке снаге бачене из ваздуха окупирају ослобођену територију, која је износила две трећине Југославије и да Тито побегне под заштиту савезничких топова у Бари у Италију. Титове снаге стварно су имале само банде његових присталица…96

Лесински се затим осврнуо на претходну пропаганду о југословенским комунистима:

Очевидно је да је Титова активност против Немаца огромно претерана. Мали судари претварани су у читаве офанзиве; слабе банде партизана биле су представљене као читаве армије; мали препади против села и ненасељених предела били су представљени као велике војничке победе… Стварно, још су свежи у нашем памћењу извештаји објављени од стране О. В. И: како је Тито извршио инвазију Мађарске, Аустрије, Бугарске, Румуније и Италије. Од свих тих извештаја једини који има мало истине је да је Тито извршио инвазију Италије… Све што амерички народ зна о ситуацији у Југославији, зна кроз саопштења Дирекције за војне информације која нам долазе из Лондона, или Каира, или Барија. А сва три центра су под британском контролом и цензуром.97

Најзад, Лесински је тражио конкретне мере:

Сад кад је Титова обмана развејана, има ли још других разлога због којих ми допуштамо да амерички народ буде рђаво обавештен о томе шта се стварно дешава у Југославији? И зашто Сједињене Државе сматрају да је потребно да се напусти храбри генерал Михаиловић? Ми немамо разлога да допустимо да се и даље издаје југословенски народ и његова влада у иностранству по захтеву тајне политике једног другог народа.98

Немци са заплењеним заставама савезничких земаља.

Немци са заплењеним заставама савезничких земаља

Том ‘‘другом народу’‘, Британцима, била је потребна једино формулација да се Тито налази ‘‘негде у Југославији’‘, како је то Черчил саопштио Рузвелту. Јер, ваљало је испоштовати форму да се преговори о примопредаји Југославије воде на југословенском тлу, макар и на најудаљенијем острву.

Наравно, Стејт департмент је и пре овога имао тачне информације о партизанима. Примера ради, у извештају америчког Бироа ратних информација из Каира, од 19. маја 1944. године, поред осталог се каже:

Партизани уопште нису тако војнички или политички јаки као што се популарно верује… Ни једна већа насељена површина Југославије није ослобођена. Број ослобођених Југословена, не рачунајући избеглице, је мали. Тито не држи ни једну луку, ни једну већу варош, нити и једно острво, сем Виса (који су заправо заузеле и држале британске трупе – прим. аут). Не контролише ни један важан пут, чак се његов саобраћај врши брдским и шумским стазама.99

Катастрофалан пораз у Дрвару енглеска историја касније је бранила ‘‘неприпремљеношћу’‘ партизана, зато што су ‘‘скоро целу недељу дана били у покрету’‘. Ипак, тумачењу десанта на Дрвар од стане Ј. Б. Тита, изреченом на Петом конгресу КПЈ 1948. године, нема равна. Вођа комуниста тада је рекао: ‘‘У Седмој офанзиви Немци су ангажовали 18 дивизија, девет бугарских, 150.000 Павелићевих војника, Недићеве снаге и Рупников домобран’‘…100

Уз уобичајену напомену да су Немци у губитке непријатеља убрајали и убијене цивиле, као поуздан извор о ‘‘Седмој офанзиви’‘ могу се узети извештаји Команде 15. брдског армијског корпуса. У извештају од 8. јуна поред осталог пише:

Успело је: Разбијање матичних области комунистичких банди заузимањем њихових најважнијих командних и снабдевачких центара…

Елитне комунистичке јединице (1. пролетерска дивизија и 6. личка дивизија) биле су принуђене на борбу и у жестоким борбама тако тешко потучене да су, исцрпљене и изморене, уз недостатак муниције и животних средстава, биле присиљене на повлачење. Оне су добиле наређење да избегавају даље борбе. Велике губитке претрпеле су и 9, 39. и 4. бандитска дивизија…

Савезничке мисије су непосредним увидом добиле праву слику борбене снаге банди… Наше јединице, тамо где су ступале у борбу, енергично су се бориле, упркос моралне оптерећености услед непријатељеве ваздушне надмоћности.101

Нешто касније, 15. корпус подноси коначни извештај о губицима у Операцији ‘‘Реселшпрунг’‘. Комунисти су имали 1.186 избројано и још 1.075 процењено мртвих, 238 заробљених и 35 пребеглих. Савезнички губици износили су ‘‘четири непријатељска ловца сигурно, а један вероватно оборен’‘. Сем тога, погинуло је и неколико чланова савезничких војних мисија. Немци и Хрвати имали су следеће губитке: 122 погинула, 635 рањених и 26 несталих.102

Немци нису рашчланили губитке које им је нанела савезничка авијација, од губитака које су им нанели партизани. Може се претпоставити да су губитке падобранцима нанели партизани (61 погинуо, 205 рањених), а да остали губици у великој мери отпадају на дејство савезничке авијације. Извештај 15. брдског корпуса од 8. јуна помиње ‘‘осетљиво испадање возила из строја, проузроковано нападима нисколетећих авиона’‘, наводећи и број уништених возила: 96 аутомобила, четири оклопна извиђачка возила, један оклопни транспортер, један тенк, једна командна кола…103

Другим речима, ово је била једна од највећих ваздушних битака на тлу окупиране Краљевине Југославије. Вођена је између америчке и британске авијације и немачке противваздушне одбране, која се налазила у саставу јединица послатих у напад на партизанску територију у области Дрвара и Босанског Петровца. Американци и Британци су још минуле јесени одвојили део ваздушних снага за снабдевање југословенских партизана, као и за бомбардовање циљева по њиховој жељи, односно за пружање ваздушне подршке. Међутим, катастрофа комуниста у Западној Босни пореметила им је планове. ‘‘Тих критичних дана изведено је више од 1.000 борбених летова’‘, писао је Маклин.104

Уместо да се користе на главним фронтовима, преко потребне ваздушне снаге ођедном су морале бити послате у Западну Босну, да спашавају шта се спасти може. Тако су Западни савезници сами плаћали рачун за своју подвалу са југословенским комунистима.

Део цивила које су Немци побили у Дрвару.

Део цивила које су Немци побили у Дрвару

Потпуковник Борислав Тодоровић, Дражин официр за везу са страним војним мисијама, вест о десанту на Дрвар примио је у Вашингтону. У свој дневник је записао:

Када после неколико дана сазнадох за напад једног батаљона немачких падобранаца на партизански главни штаб у Дрвару и Титово бекство, са неколицином преживелих, у Италију, морао сам се насмејати на 300.000 добро наоружаних партизана, које је г. Черчил стално истицао у својим говорима. Свакако да тих 300.000 наоружаних бораца нису могли бити груписани око главног Штаба, већ распоређени на широкој просторији, за коју је Тито тврдио да је контролише. Али, ипак, главни штаб би морао бити брањен најмање са две до три герилске бригаде, тј. са 2-3.000 људи. Та снага, да је постојала, могла је без велике муке да одбије напад две чете падобранаца, а не да главни командант срећним бекством једва извлачи голи живот.

Сетио сам се напада једног другог немачког батаљона на главни штаб ђенерала Михаиловића, извршен у зору 6. септембра 1943. године (на рођендан краља Петра Другог – прим. аут). Тај напад био је лако одбијен, чак је и немачки командант заробљен, иако се око главног штаба налазило само око 400 четника. Али, истина је била забрањена јавности. Цензура није дозвољавала да се руши углед маршалу, славном команданту велике армије партизана, тако јадно разбијене од две немачке чете.105

Чим се прочуло за катастрофу комуниста у Дрвару, четници су почели да је користе у својој пропаганди. Примера ради, у распису Радио центра Посавско-колубарске групе корпуса од 18. јуна 1944. године, поред осталог се каже:

Данас Савезници јасно увиђају да су комунисти изгубили битку. Најбољи доказ је неспособност Титова да сачува свој штаб, кога је потукао један падобрански немачки батаљон. Данас се иностранство пита преко слободне штампе где је та силна Титова војска од три стотине хиљада војника. Зар нису способни да сачувају свој штаб и савезничке мисије, које су страдале. Иностранство јасно види да су комунисти слаби и да је њихова моћ издувани мехур који је прснуо.106

ИЗВОРИ:

85 Р. и Ж. Кнежевић, Слобода или смрт, 325-326.

86, 87 Зборник докумената, том 12, књига 4, 272-274, 292.

88 П. Милићевић, Сећања, 57-58.

89, 90, 91, 92 П. Милићевић, Сећања, 57, 59, 60, 56.

93, 94 Зборник докумената, том 12, књига 4, 308, 343.

95 Р. и Ж. Кнежевић, Слобода или смрт, 327.

96 и 97 Р. и Ж. Кнежевић, Слобода или смрт, 328-329.

98 Р. и Ж. Кнежевић, Слобода или смрт, 329.

99 М. Аћин Коста, Српска крв, Стаљинова власт 1944, 2.840.

100 Р. и Ж. Кнежевић, Слобода или смрт, 328.

101, 102, 103 Зборник докумената, том 12, књига 4, 339-340, 342-343, 340-343.

104 З. Кнежев, Западне силе и Југославија у Другом светском рату, 350 (према: Fitzroy MacLean, The Heretic, 220).

105 Б. Тодоровић, Последњи рапорт, 494.

106 Зборник докумената, том 14, књига 3, 726.


17-03-2013

Милослав САМАРЏИЋ

Изворник: http://www.pogledi.rs/desant-na-drvar-i-bekstvo-j-b-tita-iz-zemlje/

Расправљајте на нашој Твитер страници!

Partizani i Nemci kod Cacka 1941

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
*Комунистички терор и злочини: Голгота СПЦ
Улазак комунистичких јединица у Раковицу, средином октобра 1944. године, означио је почетак великог страдања за Раковичку парохију. Њено страдање представља парадигму страдања Цркве и верног народа широм Србије, у првим месецима „ослобођења” – месецима „дивљих чишћења” и „пасјих гробаља.” У книзи ђакона Александра Аздејковића „Голгота Раковичке Парохије. Страдање свештеника и парохијана од октобра 1944. до марта 1945. године“ пред нама се ређају имена мученика, потресна сведочења о њиховом ликвидирању и бестијалности убица. Одломак из књиге „Голгота Раковичке парохије“ ставила је на располагање порталу Православие.рс издавачка кућа „Бернар“. Ова и друге књиге ове издавачке куће могу да се купе у „Ризници Земун“, књижари задужбине манастира Хиландар, црквеним продавницама, књижарама Делфи, Лагуна, Вулкан. Страдање српског свештенства била је узгредна тема многим писцима и историчарима. Нажалост ни до данас није написана студија који би била потпуна када је реч о броју страдалника. По званичним подацима Синода, од 6. априла 1941. до 9. маја 1945. године, Акт ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Рецензија књиге: dr Dušan Stupar, „Draža: Istina o četnicima“, Beograd, 2015
Само месец дана након званичне рехабилитације врховног команданта Југословенске војске у Отаџбини (ЈВуО) и министра војног у влади проф. Београдског универзитета Слободана Јовановића – ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића, од стране државно-судских органа Републике Србије, у јуну месецу 2015. г. се појавила новопечена књига у форми монографије dr Dušana Stupara, Draža: Istina o četnicima: Ravnogorsko četništvo 1941−1945., Beograd: Vukotić medija−НИП Зрењанин (384 стр.) на латиничном алфабету. Књига се, бар у Београду у Кнез Михаиловој, налазила на ударном месту у излозима књижара које су је продавале како би одмах пролазницима запала за око. Књига на први поглед привлачи радозналост пролазника како својим насловом, обзиром да један просечни грађанин Србије (поготово Србин), очекује да прочита праву истину о „четницима“ Драже Михаиловића након вишедеценијског комунистичког мрака над овом круцијалном темом савремене повести југословенских народа и народности, тако и фотографијом самога Драже Михаиловића на насловној страни књиге. Цена књиге је приступачна (500 рсд), а квалитет ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Јосип Броз Тито у првој посети Србији: Оригиналне фотографије из 1914. г.
Фотографије из 1914. г. на којима је усликан Јосип Броз Тито (крајње лево у лежећем положају) - "највећи син свих наших народа и народности" у својој првој посети Србији. Овом приликом је имао одело плаве боје шивено по последњој бечкој моди. Разгледање природних лепота Србије уз стручно објашњавање бечких туристичких водича Први сусрет са Брозовим домаћинима уз најсрдачније изразе захвалности на топлом гостопримству Save Save
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Рехабилитација истине
Прочитавши текст насловљен чудним и подсмешљивим насловом „Дража као  - још једна – шарена лажа“, објављен на порталу НСПМ 26. маја 2015 године, схватио сам да он нужно завређује одговор. Пишући одговор, увидео сам да сам се дотакао проблема много бројнијих и шире садржине од оних којима се поменути текст бави, односно које изазизива. Тако ме је бављење једним, за мене до тада неслућеним, аспектом одогвора српске јавности на рехабилитацију генерала Михаиловића на крају натерало да напишем кртику свих њих, односно критику својеврсне неспособности наше јавне сцене, а нарочито њеног патриотског дела, да стави тачку на једну етапу нужног и неизбежног истoријског процеса чији смо сви ми део. Рехабилитација генерала Михаиловића, уместо да стави тачку на једно, истина формалноправно, али ипак важно историјско и цивилизацијско питање, као да отвара нова, распламсава нове-старе расправе и продубљује нове-старе поделе. Ово и не чуди, будући да су идеолошки а неретко и биолошки наследници генералових ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Кочини Кочићи
Пре једно добрих десет година, један мој познаник, у необавезном разговору саопшти крајње уверљиво, да је једини чист и поштен комуниста човек или човек комуниста друг Коча Поповић, наш Србин човек, из богате буржујске београдске фамилије. “Замисли он је народу поклонио сву своју имовину“. Нисам посебно улазила у расправу. А све из жеље да не заподевам кавгу, тако својствену нама. А и да избегнем да другима у друштву буде непријатно. Овај разговор сам послала у мождану фиоку и оног, последњег пута када се славило ослобађање (читај окупирање српске нам престонице. Бомбардоване око педесет пута у историји) 1944 године. Тог дана, јунак нашег доба са почетка текста, добио је и своју улицу у родном му Београду. Улица Загребачка преименована је. Сада се сетих, како је том приликом, млади јуловски стрелац који је некада фурао имиџ Ернеста Геваре, познатијег као Че, изјавио да Коча јесте грешио али нико није безгрешан (чак и ако је ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Прекодринска „шешељијада“ и коначно докусуривање Србије
Процес коначног уништавања Србије као суверене државе и њеног територијалног интегритета од Хоргоша до Драгаша започео је коначним преласком Др. Војислава Шешеља из Босне у суседну Србију 1990. г. и оснивањем његовог квази „Српског четничког покрета“ у јуну месецу исте године. Остало је неоспорно фактографско стање ствари да Срба више нема тамо где их је „бранио“ „црвени војвода“ који је врло вероватно у Србију био послат од стране службе државне безбедности Хрватске да ради оно што и ради већ четврт столећа. Познато је да је основни циљ свих непријатеља Србије у протеклих сто година управо тај да се њена државна територија врати у границе „Бизмаркове Србије“ из 1878. г. – дакле без матичне територије Србије – Косова и Метохије, као и без Рашке и Војводине. И тако скраћена Србија би морала да буде класични вазал Запада како у политичком тако и у економско-финансијском смислу речи. Ове незахвалне улоге коначног докусуривања ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Да ли су комунисти помагали усташама?
Među prvim zemljama s kojima je Sovjetski Savez uspostavio diplomatske odnose bila je fašistička Italija. Rim i Moskva, iako su im ideologije bile suprotne, jedno vreme imale su istovetan cilj: uništenje evropskog poretka utvrđenog međunarodnim mirovnim ugovorima. U okviru tog cilja poklopio se zajednički interes da je neophodno rasturiti Jugoslaviju kao “veštačku versajsku tvorevinu”. Sprovodeći svoju politiku i preko Kominterne, Staljin je loše procenjivao da mu od fašizma ne preti nikakva opasnost, jer je okrenut protiv zemalja zapadne demokratije. Bio je ubeđen da će se ta dva buržoaska bloka međusobno uništavati i da bi takav njihov odnos pomogao u “izvođenju” svetske revolucije. Zato je sa Italijom najpre došlo do saradnje na organizovanom terorizmu. Boljševici su opravdavali terorističke akcije pojedinaca, tvrdeći da bi ubistva pojedinih predstavnika režima mogla da zaplaše i dezorganizuju državnu vlast. U svojoj politici razbijanja Jugoslavije, Kominterna je podržavala i podsticala nacionalne organizacije i grupe na Balkanu koje su se ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Обелодањене књиге стрељаних
Највеће откриће Државне комисије за тајне гробнице јесу књиге стрељаних. То, за «Новости», открива историчар Срђан Цветковић, бивши секретар ове комисије, која је формално престала с радом крајем прошле године и чију је скенирану документацију Министарство правде уступило Институту за савремену историју. Књиге стрељаних постојале су за сваки округ, укоричене су, и у њима су вођене прецизне евиденције о онима који су стрељани без судске пресуде, само по налогу ОЗНА-е. Из њих се види да су стрељања била организован и масован, нимало случајан посао, и слична документација не постоји нигде у Европи. — Ликвидације на десетине хиљада људи после рата нису рађене «на реч» или из анархичне освете, како то често покушава да се прикаже, већ по детаљном плану који је подразумевао квоте и стриктну методологију с прецизном евиденцијом — каже Цветковић. — Ово доказују књиге стрељаних по окрузима и спискови за свако село у Србији, које су радили органи ОЗНА-е. На основу ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*”Likvidirajte sve nekomuniste i njihove porodice!”
U Sloveniji je pronađen dokument komunističke tajne službe pri Osvobodilnoj fronti Slovenije iz 1943, kojim se naređuje ubijanje svih nekomunista kao i njihovih porodica, čak i onih koji „samo platonski podržavaju” taj pokret. Istoričar Srđan Cvetković kaže da je dokument pronašao jedan slovenački kolega (ime poznato redakciji) koji će uskoro objaviti rad o svom otkriću u nekom od naučnih časopisa, ali da je fotografije dokumenata već dao na uvid. - Ova naredba, ako je dokument autentičan, slična je dostupnim dokumentima koja je pronašla Državna komisija Srbije, ali prednjači po brutalnosti i eksplicitnosti uputstava za likvidacije. Uklapa se u opštu ideološku matricu boljševičke revolucije koja je bila uzor ovdašnjim komunistima gde je sve dozvoljeno u cilju osvajanja vlasti i provođenja revolucionarnih planova - navodi Cvetković, koji je bio sekretar Državne komisije za pronalaženje grobnica žrtava koje su ubili komunisti. SEDAM TAČAKA U dokumentu se prvo daje opšte uputstvo. „Napad na stanove onih koji će biti likvidirani ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Величање зла и последице
Пошто су “Коча и Пеко“ добили улице, следи споменик Александру Ранковићу. Шта је наређивао Ранковић и како је Коча Поповић поубијао чак и своје спасиоце? ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Србија ускоро може постати вероватно прва земља на свету која подиже споменик једном шефу тајне полиције. И то тајне полиције која је организовала и спровела једно од највећих масовних убистава грађана Србије у историји! Иницијативу за подизање споменика Александру Ранковићу подржао је и актуелни министар полиције, Небојша Стефановић. Подржава је и председник Социјалистичке партије Ивица Дачић, који иначе тражи да се врати и споменик Ранковићевом шефу, Јосипу Брозу Титу. Брозове изјаве повремено цитира и премијер Александар Вучић, као на пример недавно поводом наводне набавке противавионских ракета из Русије. Када се погледају медији, нарочито званични, Броз и његово доба углавном се приказују позитивно. На том таласу су прошле године у Београду добили улице његови најважнији ратни команданти, “Коча и Пеко“. То би можда било безазлено, да све ове ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
О “капитулацији” Краљевине Југославије (17. априла 1941. г.)
Кликни на текст да га увеличаш и нормално прочиташ! Расправљајте на нашој Твитер страници!
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Povodom Dana mladosti: Zašto je Titu bila važna samostalnost Kosova
Najveći problem sa Titom je što su njegov lik i delo i dalje ovejani misterijom i tajnom. Istoričari i istraživači poslednje dve i više decenija pokušavaju da osvetle ko je zaista bio Josip Broz, i šta je zapravo ostavio iza sebe. Piše Veljko Miladinović Datum: 25/05/2016 Dan mladosti, iliti Titov rođendan koji to nije, ali smo voleli tako da ga doživljavamo, praznik je za neizlečive jugonostalgičare koje nikada nije napuštala ljubav prema Titu. Posle dve i po decenije teške političko-ekonomske krize na „zapadnom Balkanu" - ah, kako bi de Tito prevrnuo u grobu da čuje ovaj izraz - popularnost „druga Starog" konstantno oživljava širom nekadašnje države sa šest buktinja. To nije samo odraz ideološke reinkarnacije komunizma ili socijalizma sam samoupravljanjem i ostalim derivatima. Zapravo, nema nikakve veze s tim. Istorijski otklon, i proteklo vreme "koje leči sve", nose sa sobom i tu nus pojavu relativizacije (i hipsterizacije) diktatorskih, totalitarnih ili autoritarnih sistema - ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Предаја Суверенитета Србије звана “Сарадња” са “Милосрдним Анђелом”
Када је 1914. Године Аустроугарска Влада послала Краљевини Србији ултиматум у коме се, између осталог, захтевало да Краљевина Србија одобри аустроугарским властима да пошаље на територију Србије своје инвестигаторе, укључујући и полицију, Влада Краљевине Србије је прихватила све услове изузев тај један, дозволу Аустроугаским органима власти да делују на територији Краљевине Србије а да - не подлежу јурисдикцији Србије. Последица је врло добро позната: Први Светски Рат! Разлог за ово одбијење Аустроугаског захтева био је заснован на правним и конститутивним принципима. Наиме, да би једна држава могла до постоји као правни идентитет и функционише као независна - та држава мора да располаже својим суверенитетом! Људи који су одбили ултиматум Аустроугарске 1914. године итекако су били свесни чему да тај захтев води губљењу суверенитета и независности, и зато су морали да га одбију и сачувају Независну, Суверену Србију. Разлике између ултиматума Аустроугарске од 1914. године и скорашњег споразума између Владе Србије о ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Englezi: Draža nije zločinac
Iako je od 2. svetskog rata prošlo poprilično godina i dalje postoje velike svađe i sukobi mišljenja na teritoriji Balkana. Tako su Srbi i dalje četnici, Hrvati ustaše a sukobi su i dalje u opticaju. Velika Britanija i njeni istaknuti akademici, istoričari i analitičari već 20 godina pokušavaju da utvrde neutralne činjenice o dešavanjima tokom nacističke okupacije Jugoslavije, a ponekad se rezultati i objave javnosti. Te informacije često i dođu do srpske javnosti. O ovoj temi pričali smo sa nekoliko poštovanijih ljudi u Britaniji kada je reč o istoriji  u periodu od 1939. do 1945. Dejvid Borni istoričar: General Draža Mihajlović je definitivno bio jedna od vodećih firgura u istoriji vezanoj za Jugoslaviju. Nema sumnje da se jako malo zna o njegovom životu u periodu 2. svetskog rata jer su na vlast došli njegovi suparnici komunisti. Oni su na sve načine pokušali da četnike ali i njihovog vođu predstave kao saradnike nemaca i ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Службеници неће ћирилицу
Закон слабо брине о српском језику и писму, а у пракси се чак ни тако благи параграфи не поштују. Лингвисти упорно траже да се пропишу језичка правила за рекламе, медије, приватни сектор... СРПСКО писмо, ћирилица - мртва слова на папиру, и буквално! То што постоји какав-такав закон који каже када би морала да се користи, што ју је Устав ставио на високо место и заштитио, не значи ништа када се, без казне, ова правила свакодневно крше. Пред судије за прекршаје, као велики изузетак, стигне понекад пријава због непоштовања службеног писма, и то углавном против приватника који нису на прописан начин истакли натпис своје фирме (реклама може да буде латиничка, али основне информације обавезно морају бити исписане ћирилицом). То што поједина јавна предузећа, научни институти, факултети и други који су на државном буџету, или их је држава бар основала, имају латиничке сајтове на интернету, нико не може ни да казни. Важећи закон који ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Други део Истина “Стрељања Историје”
Други део Истина Стрељања Историје: Inconveniet History: Забрањена Историја! “Храбар је слободан!” “He Who is brave is Free!” (Lucius Annaeus Seneca 4BC – 65 AD)   У Првом наставку “Истина стрељања историје” разјашњени су Мекдауелови докази да “нити Броз нити његов такозвани ‘Титоизам’ – нису уопште учествовали у рату против Нацизма, и нису допринели Победи Другог светског рата”! Међутим, пошто се исти доказ односи и на Брозовог савезника Усташтво, зато – да би се утврдило да лаж јесте лаж; и да би се схватио огроман опсег лажи Броза, Усташтва, Черчила и Ватикана; и зато да би се у име Истине схватила и прихватила нулификација лажи – мора се разлучити шта Мекдауел сматра стварним ратним дејством на тлу Југославије у Другом светском рату, и на основу чега ратна дејства јесу de facto легитимна као таква: Рат се водио против непријатеља! Непријатељ је био окупатор! Рат се водио за ослобођење отаџбине од окупатора! Пошто је исти непријатељ окупиране ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Када је стварно рођен Тито?
Личност Јосипа Броза Тита је пре свега са свих страна замагљена и тешко докучива што се тиче фактографске стране његовог животописа. Сам Броз се није нимало потрудио да за свога живота својим животописцима, државним повесничарима или нацији олакша посао докучивања истинитог чињеничног стања његовог живота што се да објаснити са наше стране хипотетички тројако: Његова истинита биографија је толико политички неморално обојена да би свако аутобиографско изношење правог чињеничног стања о животу и (не)делу овог доживотног председника СФРЈ, самопроглашеног маршала, доушника и директног потказивача Стаљиновог НКВД-а,... била засигурно апсолутно контрапродуктивна у процесу изградње и одржавања култа личности овог типичног балканског диктатора. Сам Броз намерно није желео да распетљава премноге ствари из свог живота, а поготово оне из доба своје тзв. „револуционарне делатности“ преко које се и докопао власти над читавом Југославијом из чисто психолошких разлога како би његова личност била и остала што дуже и што више загонетно-мистична обзиром да ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*„Novi plamen“, партизани и Јасеновац
Како функционише новокомпонована титоистичка памфлет-пропаганда о Другом светском рату на југословенским просторима може се видети, тј. прочитати, на једном од брозомбистичких портала – „Novi plamen“ (www.noviplamen.org). Тако на овој вашарској интернет страници можете да налетите на колумну званичног „историчара“-гласноговорника новопламених брозомбија Стефана Гужвице: „O ’saradnji’ komunista i ustaša“ (http://noviplamen.org/tekstovi/2016/10/o-saradnji-komunista-i-ustasa) у којој дотични „експерт“ покушава да побије моје тезе о стратешкој сарадњи југокомуниста са кроатоусташама како пре тако и за време Другог светског рата изнете у научним публикацијама: “Anti-Serbian Collaboration Between Tito’s Partisans and Pavelić’s Ustashi in World War II”, Balkan Studies, Vol. 49, 2014 (2015), ISSN (print) 0005-4313, ISSN (online) 2241-1674, Thessaloniki, Greece, pp. 113−156; “Saradnja Brozovih partizana i Pavelićevih ustaša u drugom svetskom ratu na teritoriji Nezavisne države Hrvatske” (“Collaboration between Broz’s partisans and Pavelić’s ustashi in the WWII on the territory of the Independent State of Croatia”), Serbian Studies Research, Vol. 5, No. 1, 2014, ISSN 2217-5210, Novi Sad, Serbia, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Брозомбијада
Брозомбиленд Народна власт Ко је финансирао аустроугарског каплара? Загорски Џек Трбосек Друже Тито ми ти се кунемо! Голи оток - омиљено летовалиште Јосипа Броза Тита Највећи син свих наших народа и народности: Од Србије је одвојио Војводину и КосМет а својој Хрватској прикључио Дубровник, Истру и отоке И после Тита - Кита! Јосип Броз Тито (1892.-1980. г.) као војник крваве 42. Вражје дивизије аустроугарске војске на положају у Западној Србији 1914. г. (лежи са упереном пушком) Партизани аустроугарског каплара Јосипа Броза Тита из Прве пролетерске бригаде заједно са усташама поглавника Анте Павелића из Црне легије у Босни априла 1942. г. Члан Централног комитета Комунистичке партије Југославије Милован Ђилас (из Црне Горе) и партизански командант Коча Поповић (Цинцарин) заједно са немачким официрима и војницима за време “Мартовских преговора” 1943. г. (Босни и Херцеговина) када су се обе преговарачке стране договориле о билатералној колаборацији против Југословенске војске у Отаџбини Немачки војник Аугуст Хелер са партизанима Љубићког партизанског одреда у околини Чачка 1941. г. Демократски ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Комунистички терор и злочини: Голгота СПЦ
*Рецензија књиге: dr Dušan Stupar, „Draža: Istina o četnicima“, Beograd, 2015
*Јосип Броз Тито у првој посети Србији: Оригиналне фотографије из 1914. г.
*Рехабилитација истине
*КОГА ТО ПРЕМИЈЕР ИМИТИРА?
*Кочини Кочићи
Прекодринска „шешељијада“ и коначно докусуривање Србије
Да ли су комунисти помагали усташама?
Обелодањене књиге стрељаних
*”Likvidirajte sve nekomuniste i njihove porodice!”
*Величање зла и последице
О “капитулацији” Краљевине Југославије (17. априла 1941. г.)
Povodom Dana mladosti: Zašto je Titu bila važna samostalnost Kosova
Предаја Суверенитета Србије звана “Сарадња” са “Милосрдним Анђелом”
*Englezi: Draža nije zločinac
*Службеници неће ћирилицу
Други део Истина “Стрељања Историје”
*Када је стварно рођен Тито?
*„Novi plamen“, партизани и Јасеновац
Брозомбијада
Share

Comments are closed.