Официјелна државна политика оличена у актуелној Влади Србије је видела излаз из зачараног круга, између осталог, у смањењу плата у јавном сектору, смањењу пензија, повећању ПДВ-а, повећању акциза на такорећи све врсте акцизне робе итд. […] Read more ›
Одговор на насловљено питање изгледа веома лак ако се исти покуша дати кроз друштвне функције које су ове личности у прошлости обављале или које обављају данас, њихове јавне наступе, дубоке трагове које су иза себе оставили како у друштву као целини тако и појединачно у свести и општем положају сваког грађанинa […] Read more ›
Главно, пре свега научно-морално питање јесте детитоизација Србије и правно-формално проглашење Брозових партизана и КПЈ за највеће и најдоследније колаборационисте са фашистичким окупаторима Југославије, за директне сараднике са усташким режимом поглавника Анте Павелића као и за окупаторе Србије у јесен 1944. г. […] Read more ›
Објављено 31. октобра 2016. г. Read more ›
Објављено 21. октобра 2016. г. Read more ›
Објављено 4. октобра 2016. г. Read more ›
Објављено 11. септембра 2016. г. Read more ›
Објављено 25. јуна 2016. г. Read more ›
Објављено 2. јуна 2016. г. Read more ›
Објављено 3. маја 2016. г. Read more ›
Објављено 18. априла 2016. г. Read more ›
Објављено 18. априла 2016. г. Read more ›
Објављено 18. априла 2016. г. Read more ›
Објављено 18. априла 2016. г. Read more ›
Објављено 18. априла 2016. г. Read more ›
Објављено 15. априла 2016. г. Read more ›
Објављено 13. априла 2016. г. Read more ›
Захваљујући овим људима током 1942. године извршена су масовна хапшења присталица генерала Михаиловића у Такову. Тада је у смрт отерано преко 300 душа […] Read more ›
Strogo govoreći istorija čovečanstva sastoji se od niza slučajnih događaja, događaja koji nisu morali da se dogode. Ova karakteristika političke istorije očitava se već u prvom istoriografskom delu evropske kulture, Herodotovoj Istoriji, čiji je bukvalni prevod Priče […] Read more ›
Истина “Стрељања историје” је безкомпромисна: Пре свега зато што Истина “Стрељања историје” безкомпромисно анулира лажу и паралажу! Зато је “Стрељања историје” забрањено да се зна! […] Read more ›
Једна аутентична фотографија из окупираног Београда 1944. г. […] Read more ›
Ставови КПЈ и њеног етнополитички несрпског политбиро-руководства су као и читава идеологија партије били чиста копија антируске политике и идеологије етнополитичког антируског руководства партије Бољшевика (касније Комунистичке партије Совјетског савеза) с тим што су улогу Руса као „угњетачких експлоататора“ на простору Царске Русије у југословенском случају преузели Срби као читав етноколектив […] Read more ›
Фотоаранжман и пратећа објашњења Владислава Б. Сотировића […] Read more ›
О пореклу Јосипа Броза Тита воде се многе теорије завере, а по многима није био Југословен, ни Хрват, већ неки страни агент […] Read more ›
У част Стаљиновог рођендана, у варошици Рудо 21. децембра 1941. комунисти оснивају Прву пролетерску бригаду […] Read more ›
У Источној Европи се процес кажњавања колабораната и ратних злочинаца поклопио се првом фазом револуције па је стога број убијених по том основу углавном немерљиво већи него на Западу. Институције силе а нарочито тајна полиција су инструментализоване од стране комуниста и имале су прецизна упутства за елиминацију противника револуције и стабилизовање нове власти […] Read more ›
На читавом простору Југославије у току читавог периода Другог светског рата једини прави борци против страног окупатора као и оружаних формација нацистичке Независне Државе Хрватске су били припадници Југословенске Војске у Отаџбини […] Read more ›
Што би се рекло „И после Коче Коча! И његови кочићи. Е, сад ја основано сумњам да је све ово некако смишљено из ината. Да подсете да је црвени било и међу нама Србијанским робљем. А Крцун? А друг Љека? И они има да добију свој сокак. Него шта […] Read more ›
Она Декартова „cogito ergo sum“,српски речено „мислим дакле постојим“, изгубила је сваки смисао у емисији једне регионалне емисије која нагиње ка помирењу у тзв.региону. Замислите Регион као појам без лика,укуса и мириса. Нема име, не означава ни нацију ни терирорију, ни језик ни конфесију […] Read more ›
Тек виђен из ове перспективе открива се легитимитет значаја “Стрељања историје”: тек током послератних година својим разоткривањем Истине Мекдауел је досегао свеобухватне закључке које је дефинисао у строго забрањеном извештају – који је баш због забране – пре смрти поверио у аманет Мајклу Благоју Раденковићу […] Read more ›
Такозвани “министар спољних послова” данашње такозване “владе” такозване “Србије”, господин Ивица Дачић, не само да је запенушао већ је потпуно изгубио присебност не дозвољавајући свом саговорнику на тв да изговори и две пуне реченице без огорченог прекидања! […] Read more ›
Идеолошка спорења између партизана и четника, односно њихових присталица, деле и историчаре: једни тврде да помирења нема због комунизма, а други да је разлог однос према фашизму […] Read more ›
Presuda kojom je Vrhovni sud FNRJ 15. jula 1946. osudio Mihailovića na smrt nalazila se u privatnoj arhivi jednog od učesnika procesa protiv komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini […] Read more ›
Причало се да је из Ужичке Пожеге избегло скоро све мушко становништво у околне шуме плашећи се одмазде. Број места за одлазак из земље је био ограничен и резервисан претежно за најбитније експоненте антикомунистичких покрета, а последњим возом кренуо је Димитрије Љотић 12. октобра 1944. (већина функционера, па и Милан Недић, отишла је још 6. октобра 1944) […] Read more ›
Прву велику сумњу на горе наведене ауторове „поштене“ научне циљеве монографије доводи последњи параграф Предговора у коме се аутор срдачно захваљује свим својим научним сарадницима и службама који су допринели да књига, као плод тридесетогодишњег рада, угледа светло дана, као и „рецензенима, уваженим научним радницима, чијим је сугестијама овај текст добио на садржају и квалитету“ […] Read more ›
Од самог почетка “демократских промена“ 1990. године, невоља је била у томе што је Србија очекивала спас од оних који су је гурали у пропаст… Велику и лепу кућу Сотировића у Прекопуцу узурпирали су партизани Ђинђићи, у њој данас живи мајка Зорана Ђинђића. Драгољуба Мићуновића су као комунисту пребацили у разред више у гимназији […] Read more ›
Броз се није нимало потрудио да за свога живота својим животописцима, државним повесничарима или нацији олакша посао докучивања истинитог чињеничног стања његовог живота што се да објаснити са наше стране хипотетички тројако […] Read more ›
Да ли је Стаљин био „колаборациониста“ зато што је потписао пакт са Хитлером 1939. године? Да ли је то била влада Велике Британије зато што је потписала Минхенски споразум са нацистичком Немачком претходне године? […]
Позитиван одговор на ова питања тешко да ће се чути из уста оних који годинама и деценијама на просторима бивше Југославије сатанизују кнеза Павла Карађорђевића и владу Цветковић-Мачек за приступање Тројном пакту 25. марта 1941, или генерала Драгољуба Михаиловића за, наводне, локалне споразуме са нацифашистичким окупационим снагама током Другог светског рата. Две велесиле тог времена су биле приморане да склапају споразуме са једном још јачом војном силом, или да би купиле време, или у нереалној нади да ће некако „умилостивити“ гладну звер. Али вишеструко одликовани српски официр који, са шаком слабо наоружаних официра и војника, није прихватио капитулацију док су и СССР и локални комунисти још увек били званично у добрим односима са Хитлером (а и Павелићем[i]) – безусловно мора бити изложен кампањи најгорих увреда које се могу замислити чак и на саму помисао вођења тактичких преговора са Немцима. Ништа комунистички Мартовски преговори са Немцима у усташком Загребу 1943 – и то ради заједничке борбе против Савезника у случају њиховог искрцавања на јадранској обали, што је нешто што Михаиловићу никада није пало напамет. То се, заједно са споразумима комуниста са усташама,[ii] некако увек прескаче. Не – Михаиловић је, према овој школи мишљења, једини „колаборациониста“ у овом друштву, и према њему не треба имати милости (што је било и Брозово резоновање наспрам Србије у целини по уласку у Београд)… Read more ›
Процес тзв. „рехабилитације“ врховног команданта Југословенске Војске у Отаџбини – ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића поново је (наравно намерно) ушао у субноровски ћорсокак титоистичког судства у Републици Остатака Србије што је потпуно разумљиво и схватљиво уколико се зна где се води и од кога судски поступак […] Read more ›
Josip Broz Tito – veliki sin jugoslovenskih naroda i narodnosti koji se voleo više od majke i oca ili najveći “Hohštapler” u istoriji ovih prostora? Po svemu sudeći ovo je bilo i ostaće jedna od najvećih evropskih enigmi 20. veka, kada je u pitanju zvanična istorija […] Read more ›
