*Битка четника и партизана још од црвеног октобра!

 

Срби су се у руском грађанском рату који је почео 1917. године фанатично тукли на обе стране. Одбијали заклетву српском краљу, али не и аустроугарском цару. Тито: Највише сам волео мисије на српском и руском фронту

ОКТОБАРСКА револуција 1917. променила је свет и лишила Србију јединог заштитника у Великом рату. Срби који су се затекли на руској територији упали су у врзино коло грађанског рата. О њиховој улози у тим смутним временима много се и често манипулисало.

– Учешће Срба у Грађанском рату и у интервенцији у Русији још увек није до краја истражено. Срби су се борили како на страни интервентних јединица Антанте, тако и на страни Црвене армије – каже руски историчар др Михаил Вашченко.

Мало је позната прича о “црвеним” Србима који су имали пресудну улогу у разбијању добровољачког корпуса спремног за помоћ српској војсци на Солунском фронту. Још је скривенија истина о лутању Срба из Прве српске добровољачке дивизије који су до Солуна стигли преко Сибира, Манџурије и Жутог мора.

Обе приче, и “црвена” и “бела”, почеле су 1916. у Русији, кад је Србија је била окупирана. После албанске голготе од 420.000 мобилисаних српских војника остало је само 35.000 способних за борбу на Солунском фронту.

Истовремено у руској Галицији, данашњој Украјини, налазило се око 57.000 Словена који су заробљени као аустроугарски војници. Руска царска влада у априлу 1916. одлучује да организује Српску добровољачку дивизију у коју су позвани јужнословенски заробљеници: Срби, Хрвати и Словенци. Наиме, од почетка рата до јесени 1915. око 3.500 заробљених Срба самостално се пријавило у добровољце и дошло руским бродовима у Србију. Српска влада, која је прокламовала као ратни циљ ослобађање “јужнословенске браће”, очекивала је још већи број добровољаца кад им је руска војска дала нове униформе, добру храну и плату. Из заробљеничких логора стизале су хиљаде захтева за пријем у Прву српску добровољачку дивизију, укључујући оне које су писали Чеси, Словаци и Пољаци.

ЛАЖНИ ХЕРОЈ АЛЕКСА ДУНДИЋ

СВЕДОЧАНСТВА учесника Октобарске револуције откривају да су агитатори, пропагандисти бољшевизма креирали догађаје и људе, укључујући и легенду о Србину црвеноармејцу-коњанику Алекси Дундићу (на слици).

Писац Исак Бабељ га је први у приповеци прогласио Србином, а потом је снимљен филм који је милионе људи убедио да је Дундић био официр војске Краљевине Србије који је прешао у Буђонијеву црвену коњицу. Руски историчари су тек седамдесетих година открили његов војни досије са стварним подацима.

Дундић је рођен у селу крај Сења, крштено име му је Иван (под којим је био и познат у Русији), а као матерњи језик навео је – хрватски. Лик Алексе Дундића створила је бољшевичка пропагандна машина да би привукла Србе, русофиле али несклоне бољшевизму.

Главни командни кадар дивизије чинило је 69 прекаљених српских официра који су стигли са Крфа, а осталих 440 старешина били су заробљени аустроугарски официри. Да на то нису заборавили, показало се чим је дошло време полагања заклетве – официри Хрвати, који су били у контакту са сународницима у Југословенском одбору, одбили су да положе заклетву краљу Петру и Србији. Тражили да нову заклетву у којој би се видело да су југословенски народи равноправни и да уједињење подразумева заједничку државу Србије и Југославије – јужнословенских територија у Аустроугарској. Предводника побуне капетана Вилка Мариона руске власти су послале у Сибир, али после Oктобарске револуције он је постављен је за команданта бољшевичке дивизије.

– За највећи број тих бивших аустроугарских војника Србија је била само нужно зло. У комунистичкој интерпретацији историје они су проглашавани херојима јер су одбијали да положе заклетву српском краљу и његовој “великосрпској политици“! Исти људи су положили заклетву аустрогарском цару и његовој политици уништења Србије, а многи су се и борили на српском фронту. После Фебруарске и Октобарске револуције, они су се одмах укључили у руски грађански рат на страни бољшевика – каже историчар др Коста Николић.

СПЕЦИЈАЛАЦ Јосип Броз, лево, на положају против српске војске

У црвену гарду су се масовно пријављивали заробљеници хрватске националности, исти они који су одбијали да уђу у добровољачки корпус чак и кад је избацио реч “српски” из имена, на захтев Хрвата и Словенаца.

– Заједно са 70 другова одбио сам да ступим у Добровољачки корпус. Руководство тог корпуса је радило по инструкцији српске владе и тај корпус су третирали као оруђе великосрпске политике, без обзира на то што је међу добровољцима било гро људства с територија које су тада биле под аутроугарском царевином: из Босне, Херцеговине, Лике, из Далмације и других крајева Хрватске, из Словеније – објављено је сведочанство Јосипа Броза Тита у капиталном делу “Југословени у Октобарској револуцији” 1977. године. Он је нагласио и да је као командир извиђача највише волео специјалне мисије на српском и руском фронту.

ОТИМАЧИНА И ТЕРОР МОТИВИ за улазак у Црвену гарду нису били само идеолошки, јер је време “револуционарног терора” по рецепту Троцког у пракси било легализација отимачине. Никола Груловић је у аутобиграфској књизи о револуцији навео систем награђивања: – Политички комесар једног батаљона интернационалног пука награђен је са два сребрна и једним златним сатом. Одликовања још није било.

Хрватским и словеначким “дисидентима” придружили су се и Срби, бољшевички агитатори. Међу српским добровољцима “пречанима” ширили су мржњу према официрима из Србије називајући их “србијанцима”, “геџама” и “жандарима”.

– Ако Срби с оне стране Саве и Дунава могу да трпе тиранију српских официра, ми Срби с ове стране Саве и Дунава борили смо се против аустријске тираније и борићемо се против сваке тираније па кад она долази и од стране српских официра – говорио је Никола Груловић, у званичној биографији редов, по занимању обућар из Бешке.

Совјетски архиви показују да је он био бољшевички функционер и агитатор, један од оснивача Југословенског револуционарног савеза који је Србе врбовао за Црвену гарду. Троцки, оперативни шеф револуције, процењивао је да ће се странци немилосрдније борити против Руса него њихови сународници.

Последице деловања Николе Груловића, Максима Чанка, Владимира Ћопића, Спасоја Стејића, Саве Лазића и других бољшевичких агитатора у добровољачком корпусу биле су катастрофалне. После Фебруарске револуције од 25.000 војника јединицу је напустило њих 12.735, од којих је више од 7.300 Срба. После Октобарске револуције је дезертирало још неколико хиљада добровољаца.

Груловић је од њих 1918. организовао Први комунистички југословенски пук Црвене армије у коме је био политички комесар. Као члан руководства Југословенске комунистичке групе Руске комунистичке партије (бољшевика) већ 1919. је дошао у Краљевину СХС да оснује Социјалистичку радничку партију (комуниста). У Другом светком рату био је члан Брозовог штаба, а после 1945. дипломата и високи функционер.

Сведочанства учесника револуције наводе да су интернационалне бољшевичке јединице, попуњене Литванцима и бившим аустроугарским војницима, биле гарда Лењина и Троцког. Леон Бронштајн, алијас Лав Троцки, планирао је њено проширење на Балкан, па је 1918. организовао курсеве за будуће агитаторе и 200 терориста одабраних међу бившим аустроугарским војницима.

– Сматрали смо да ћемо се, ако револуција захвати Југославију или бар Србију, вратити у отаџбину као готово језгро за стварање велике партије – записао је Емил Чоп, Хрват из Сења у Далмацији, који је у Самари организовао и командовао Интернационалним пуком.

Његова водиља били су закључци скупштина Револуционарног југословенског савеза од 14. јануара 1918. године:

– Принципи самоопредељења свих народа које је донела велика руска револуција решавају и наш национални проблем. Ради ослобођења угњетеног народа допуштају се сва средства, не искључујући ни терор.

СРБИН ВЕЛИКОХРВАТ И БОЉШЕВИК

ЈЕДНА од најзанимљи­вијих личности ме­ђу бољшевици­ма-Југо­сло­венима је Влади­мир Ћо­пић (на слици), рођен 1891. у Сењу, као једно од осморо де­це Србина црквењака у сењској православној цркви Јо­ве Ћопића и Марије Лончарић, католичке вероисповести.

– Ћопић је крштен као Србин православац, а на студијама је постао члан франковачке огранизације Млада Хрватска чији је програм био – мржња према Србима. После заробљавања пријавио се у Српску добровољачку дивизију, али је одбио да положи заклетву и враћен је у заробљеништво. После Октобарске револуције прикључује се бољшевицима – наводи др Коста Николић.

Ћопић је био један од оснивача и члан централног комитета Комунистичке партије (бољшевика) Срба, Хрвата и Словенаца. У првој половини 1919. враћа се у Краљевину СХС снабдевен огромним количинама новца и организује 29 терористичких ћелија за подизање устанка против “великосрпске хегемоније”. Устанак је спречен, али Ћопић остаје у земљи да развија комунистички покрет све до 1925. кад се враћа у Москву. Убијен је пар година касније у Стаљиновим чисткама.

28. 12. 2014. г.

Извор: http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:526460-Bitka-cetnika-i-partizana-jos-od-crvenog-oktobra

Save 

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
*Одмазда и терор у Београду
Dr Srđan Cvetković | 12. новембар 2015. 17:52 Успостављање народне власти пратио је бруталан обрачун са носиоцима културног и политичког живота окупиране Србије, али и супарничког покрета отпора. Ликвидације су обављане у највећој тајности Недићевог официра и квислинге спроводе на стрељање у Београду Наставци Суочавање са заблудама Друга фаза револуције Одмазда и терор у Београду Грех мањине платила већина Шпијуни Озне на сваком кораку И знање немачког било је грех Озна је успевала да све дозна Озна тужи, суди и стреља Грађански сталеж на удару Ликвидације глумаца и новинара СРБИЈА и њени градови, као центар колаборације, легло "буржоазије и народних непријатеља", као носилац "великосрпског хегемонизма", били су посебно на мети револуционарних снага. У јесен 1944. године, са риком топова, који су се примицали с југа, у Београду међу становништвом, мешала су се двојака осећања - страх и еуфорија. Еуфорију и срећу због ослобођења од нацифашизма мутили су код многих противника револуције страх ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Нацистички робовски логор за Србе у руднику Трепча 1941.-1944. г.
Истраживачи у Меморијалном музеју холокауста су документовали све нацистичке концентрационе логоре, гета, места на којима се одвијао робовски рад, као и фабрике смрти које су постојале широм Европе. Документовано је чак 42.500 локација. Бројка укључује 30.000 кампова с робовском радном снагом, као и 980 концентрационих логора. Ранији подаци су показивали да је логора широм Европе било око 7.000. Истраживачи сматрају да је око 20 милиона људи умрло или су били затворени у логорима. Међу местима насиља су били и центри у којима су трудне жене биле присиљаване на абортусе или су њихова деца убијана недуго након рођења. Варшавски гето је био највећи, у једном тренутку тамо је било смештено око пола милиона људи. Комплетирање ове грађе очекује се до 2025. године. После краткотрајног априлског рата 1941. године, низови железничких вагона пуних олова, који су транспортовали производ до Енглеске, били су облепљени немачким натписима. И правац јс био други: ,,Nach Deutschland”. Немци су одмах по заузимању Косовске Митровице упутили ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Окупација у триста слика
Не може се човек , све и да хоће, отргнути утиску да је,бар што се мене тиче моја домовина Србија окупирана перманентно. Не мислим на окупацију и поробљавање од стране Отоманског царства, ни оног Аустроугарског чак ни оног језивог од стране Трећег Рајха. Било, прошло и не повратило се. Окупација је много опаснија, пефиднија и значајнија ако су мангупи у нашим редовима народским језиком речено, када је њено извориште српски етнички корпус стасао ван Србије. Нека ми Господ опрости на утиску да је мржња тих увек незадовољних, за одбрану сопствених прагова неспособних али уредно крволочних према Србији тзв. Срба пречана, прекодринаца у време Милоша Великог називаних коритарима већа и од оне код самих помуслимањених Срба па и Хрвата. Ако листате Политику из 1921 године пронаћићете полемичке текстове о овој српско- српској ствари. У тектсту се наводи да је тзв.србијански корпус био запањен чињеницом колика је мржња Срба Личана и Крајишника према Србији. Наивни ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Величање зла и последице
Пошто су “Коча и Пеко“ добили улице, следи споменик Александру Ранковићу. Шта је наређивао Ранковић и како је Коча Поповић поубијао чак и своје спасиоце? ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Србија ускоро може постати вероватно прва земља на свету која подиже споменик једном шефу тајне полиције. И то тајне полиције која је организовала и спровела једно од највећих масовних убистава грађана Србије у историји! Иницијативу за подизање споменика Александру Ранковићу подржао је и актуелни министар полиције, Небојша Стефановић. Подржава је и председник Социјалистичке партије Ивица Дачић, који иначе тражи да се врати и споменик Ранковићевом шефу, Јосипу Брозу Титу. Брозове изјаве повремено цитира и премијер Александар Вучић, као на пример недавно поводом наводне набавке противавионских ракета из Русије. Када се погледају медији, нарочито званични, Броз и његово доба углавном се приказују позитивно. На том таласу су прошле године у Београду добили улице његови најважнији ратни команданти, “Коча и Пеко“. То би можда било безазлено, да све ове ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Srpske leševe smo nalazili na sve strane! Šiptari su ubijali Srbe i palili crkve!
Mauro del Vekio, bivši general italijanske vojske, koji je predvodio jedinicu od 7.000 vojnika koji su ušli na Kosovo u junu 1999. godine nakon završetka NATO bombardovanja Srbije, rekao je da su tokom prve tri sedmice njegovog mandata izveštaji o telima ubijenih Srba i Roma stizala na njegov sto svakog jutra. On je za italijanski list „Panorama“ izjavio da je to bila „tabu tema“ i da mu nije bilo dozvoljeno da o tome govori sa novinarima. – Ubistva su nastavljena i kasnije, ali ne tako često. Oni koji nisu pobegli sa Kosova bili su pod stalnim rizikom da budu ubijeni ili silovani. Napuštene srpske kuće su sravnjene sa zemljom ili zapaljene. Albanci su napadali i crkve i manastire. Njihov cilj je bio da izbrišu svaki trag srpskog prisustva na Kosovu – rekao je Del Vekio. On je dodao da niko nije sklanjao srpske leševe koji su nalaženi na svim mogućim mestima. – Majke i ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*О злочинима комуниста над Србима
О злочинима комуниста током и после Другог светског рата, у посткомунистичким земљама, почело је да се говори када је пао Берлински зид, 1989. године. Новоформиране демократске владе отварале су тајне досијее, откопавале масовне гробнице, правиле пописе жртава и достојно их сахрањивале. Од бивших југословенских република најпре се огласила Словенија, откопавајући масовне гробнице жртава комуниста. Онда је тајне архиве отворила и Хрватска, објављујући документа о поратним ликвидацијама у Загребу, да би 31. марта Загреб повукао први корак раписујући међународну потерницу за 86-годишњим Симом Дубајићем, некадашњим Титовим мајором, којег терете за убиство 13.000 ратних заробљеника на Кочевском рогу 1945. године. Тако је иронијом судбине Хрватска постала прва земља бивше Југославије која је расписала потерницу за једним партизаном. Иронијом судбине јер су комунисти после рата највеће чистке правили у Србији, где то питање никад није дошло на дневни ред. Све кривичне пријаве поднете против комуниста до сада су одбијене, забрањено је откопавање безбројних масовних гробница, док приступ добро ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Комунистички терор и злочини: Голгота СПЦ
Улазак комунистичких јединица у Раковицу, средином октобра 1944. године, означио је почетак великог страдања за Раковичку парохију. Њено страдање представља парадигму страдања Цркве и верног народа широм Србије, у првим месецима „ослобођења” – месецима „дивљих чишћења” и „пасјих гробаља.” У книзи ђакона Александра Аздејковића „Голгота Раковичке Парохије. Страдање свештеника и парохијана од октобра 1944. до марта 1945. године“ пред нама се ређају имена мученика, потресна сведочења о њиховом ликвидирању и бестијалности убица. Одломак из књиге „Голгота Раковичке парохије“ ставила је на располагање порталу Православие.рс издавачка кућа „Бернар“. Ова и друге књиге ове издавачке куће могу да се купе у „Ризници Земун“, књижари задужбине манастира Хиландар, црквеним продавницама, књижарама Делфи, Лагуна, Вулкан. Страдање српског свештенства била је узгредна тема многим писцима и историчарима. Нажалост ни до данас није написана студија који би била потпуна када је реч о броју страдалника. По званичним подацима Синода, од 6. априла 1941. до 9. маја 1945. године, Акт ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Мајор Озне о злочинима у Београду 1944/45. год.
Милан Трешњић Милан Трешњић мајор ОЗНЕ у пензији, Београд Одломак из интервјуа Милана Трешњића, мајора ОЗНЕ и некадашњег генералног конзула СФРЈ у Штутгарту, објављен у листу Круг, бр. 8 од 9. марта 1999. и бр. 9 од 17. марта 1999. Разговор водила Соња Ковачевић Ослобађање Дедиња “Првих петнаест дана по уласку у Београд, Озна је била једини суд и закон. За то време је ликвидирано неколико хиљада сарадника окупатора и грађана. Ја се не осећам кривим, иако сам у томе учествовао.” … Октобар је 1944. године Ушао сам у Београд на коњу, није био бео, али је био прелеп. У Младеновцу ме је опколила јединица Руса и са упереним пушкама тражила да им предам коња. Њихови коњићи су били комични, кржљави, ниски. – Дај ми коња, нареди Рус. – Шта ће теби коњ, мени треба коњ! Пошто сам знао руски, јер сам био у VI дивизији, једином батаљону оформљеном у част војне совјетске мисије, и ја подвикнем: – Ја сам официр! – Какав официр? – НКВД-а! Кад ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*”Likvidirajte sve nekomuniste i njihove porodice!”
U Sloveniji je pronađen dokument komunističke tajne službe pri Osvobodilnoj fronti Slovenije iz 1943, kojim se naređuje ubijanje svih nekomunista kao i njihovih porodica, čak i onih koji „samo platonski podržavaju” taj pokret. Istoričar Srđan Cvetković kaže da je dokument pronašao jedan slovenački kolega (ime poznato redakciji) koji će uskoro objaviti rad o svom otkriću u nekom od naučnih časopisa, ali da je fotografije dokumenata već dao na uvid. - Ova naredba, ako je dokument autentičan, slična je dostupnim dokumentima koja je pronašla Državna komisija Srbije, ali prednjači po brutalnosti i eksplicitnosti uputstava za likvidacije. Uklapa se u opštu ideološku matricu boljševičke revolucije koja je bila uzor ovdašnjim komunistima gde je sve dozvoljeno u cilju osvajanja vlasti i provođenja revolucionarnih planova - navodi Cvetković, koji je bio sekretar Državne komisije za pronalaženje grobnica žrtava koje su ubili komunisti. SEDAM TAČAKA U dokumentu se prvo daje opšte uputstvo. „Napad na stanove onih koji će biti likvidirani ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Ниједна српска ратна застава није заробљена
Немачки цар Вилхелм II je, током Првог светског рата, затражио од свог генерала Аугуста фон Мекензена, да му донесе барем једну заплењену српску ратну заставу, али је добио одговор који га је запрепастио. Генерал му је одговорио да не поседује ниједну. Од 51. пуковске заставе, колико је поседовала српска војска током балканских и Првог светског рата, ниједна није пала у непријатељске руке, што је био преседан у историји модерног ратовања. Војне заставе 51. пуку српске војске на Бањици је 26. јуна и 30. новембра 1911. године свечано је уручио краљ Петар Први Карађорђевић. Под њима су се српски пукови борили у два балканска и Првом светском рату. Ниједну заставу непријатељи нису заробили. Војничка и народна част је сачувана. Од педесет једне заставе са којима се ратовало од 1912. до 1918. године у депоима Војног музеја у Београду чува се 47 војних барјака. Три су нестала у биткама када су их, вероватно у жељи да не падну ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Dan kada je Smederevo sravnjeno sa zemljom
Leto tek što je počinjalo. Ondašnje novine su objavile da je bilo prijatnih 25 stepeni. Bio je pijačni dan, pa je stanovništvo iz okolnih sela požurilo da u gradu proda šta može. I đaci su baš tada dolazili da preuzmu knjižice. Raspust tek što je počeo. Nemačka okupacija se tog 5. juna 1941. godine u Smederevu nije naročito osećala. Naravno, tu i tamo, videli su se nemački vojnici, ali se narod slobodno kretao, trgovalo se i radilo, pa je i život nekako išao dalje. Samo dan pre, u gradu je gostovala pozorišna trupa iz Novog Sada. A onda se začula eksplozija iz pravca tvrđave, jednog od simbola Smedereva koji se nalazi u centru grada. Dan kada se dogodilo nezamislivo Smederevska tvrđava pre katastrofe sa naslaganom municijom i vojnom opremom, Foto: Wikipedia Posle kapitulacije Jugoslavije, Nemci su odredili Smederevo kao mesto na kome će se skladištiti sva zarobljena oprema, oružje, municija i benzin. U gradu je ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*”Отписани” су били равногорски илегалци, а не Брозови комунисти!
Да ли сте знали да су чувени јунаци Прле, Тихи, Чиби и остали “Отписани” постојали, али су били четници, а не са петокраком на глави како смо их до сада замишљали. Телеграф и аутор многобројних књига о четничком покрету Милослав Самарџић настављају да руше митове и пред јавност износе чињенице које побијају историјско учење генерација у СФРЈнакон Другог светског рата, а након побијања легенде о Валтеру који брани Сарајево и изношења необоривих доказа да је он био четник под командом генерала Драже Михаиловића,доказима рушимо још један стуб комунистичке историје и тврдимо да су “Отписани” били у стваричетници илегалци – никако комунисти! Јунаци многих генерација Прле, Тихи, Чиби, Мрки, Зрики, Бели и други илегалци који су се борили против злогласног мајора Кригера, овековечени у телевизијској серији “Отписани” чије је емитовање празнило улице Београда заиста су постојали, али наравно под другим именима и бојама под којим су се борили. По подацима до којих је дошао наш портал, а уз велику помоћ Милослава ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Други део Истина “Стрељања Историје”
Други део Истина Стрељања Историје: Inconveniet History: Забрањена Историја! “Храбар је слободан!” “He Who is brave is Free!” (Lucius Annaeus Seneca 4BC – 65 AD)   У Првом наставку “Истина стрељања историје” разјашњени су Мекдауелови докази да “нити Броз нити његов такозвани ‘Титоизам’ – нису уопште учествовали у рату против Нацизма, и нису допринели Победи Другог светског рата”! Међутим, пошто се исти доказ односи и на Брозовог савезника Усташтво, зато – да би се утврдило да лаж јесте лаж; и да би се схватио огроман опсег лажи Броза, Усташтва, Черчила и Ватикана; и зато да би се у име Истине схватила и прихватила нулификација лажи – мора се разлучити шта Мекдауел сматра стварним ратним дејством на тлу Југославије у Другом светском рату, и на основу чега ратна дејства јесу de facto легитимна као таква: Рат се водио против непријатеља! Непријатељ је био окупатор! Рат се водио за ослобођење отаџбине од окупатора! Пошто је исти непријатељ окупиране ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Јосип Броз Тито као робијаш
О пореклу Јосипа Броза Тита воде се многе теорије завере, а по многима није био Југословен, ни Хрват, већ неки страни агент. Тако се у све ове приче умешала и ЦИА која тврди да је био Пољак, али те детаље смо колико-толико чули. Ипак у биографији Броза може се пронаћи податак да је био осуђен на 5 година робије, али о томе како је Тито проводио време “иза браве” се мало зна. Телеграф.рс осим фотографија доживотног председника СФРЈ из затвора вам доноси и причу о овом периоду живота МАРШАЛА. Тито се, према историјским подацима до којих је дошао наш портал у јесен 1920. године вратио у Загреб где ступа у редове Комунистичке партије Југославије. Исте године партија је одлуком краља забрањена. Када 1921. остаје без посла запошљава се у млину у месту Великом Тројству где је са својом тадашњом супругом живео до касног пролећа 1925. године. Ту му се родило троје деце. Прво дете ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Буђење Запада у кошмару „велике Албаније“
Албански теоретичари тврде да би њихов пројект могао бити остварен за мање од седам година, јер, како су истакли у својим анализама, „ослабљена Европа неће имати снаге ни војне моћи да се одупре албанским захтевима, па нама тако остаје само да чекамо и будемо стрпљиви“. Ако се Запад и надао да је сан о „великој Албанији“ само сан, онда изгледа долази време да се суочи с кошмарном јавом. Амбасадор Велике Британије у Приштини Рори О′Конел, искрено се, како рече, забринуо да „уједињење Косова и Албаније — звучи као претња“. Па немогуће да Запад заиста годинама мисли да је прича о „великој Албанији“ само мит који се преноси са колена на колено. © Sputnik/ Бранкица Ристић Aлбанац у Приштини са заставом Дарданије (Илирске државе која се простирала на територији данашњег Косова, јужне Србије, Македоније и Албаније) Европа, или бар њен већи део, није схватила да је признавањем једностране независности Косова 2008. године, заправо, започела прва фаза реализације овог политичког циља албанске нације. Почетак друге фазе, ма ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Како је чувени сатиричар Радоје Домановић доживео Мајски преврат 1903. г.
Како је чувени сатиричар Радоје Домановић доживео Мајски преврат. Ако смо Срби, сад се сва историја мора срушити, јер наступа ново доба… као што је увек кад се промени власт. Одакле долазимо, ко смо, куда идемо, питања су која, као измаглица, лебде над реком људске историје. Сваки човек и сваки народ, у свом цивилизацијском ходу, изнова и изнова морају да одговарају на питања на која одговора нема, изузев у тражењу одговора. Ко смо, одакле смо, куда идемо? И шта је историја, осим сазнања да више видимо зато што стојимо на раменима оних који су живели пре нас? И где почиње историја, ако не у свести да овај свет није наш јер смо га позајмили од предака, и да га дугујемо потомцима. Вековима већ градимо кућу „на стази слонова“ и не спадамо у оне срећне народе чија историја је духовита и лака, оперетска једночинка. Наша је тешка драма у којој један крвави чин, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Tragom zločina bivšeg predsednika Srbije: “Streljao nam oca, pa preoteo deo imovine”
Dobrivoje Vidić Baja, nekadašnji predsednik Srbije od 1978. do 1982. godine i visoki funkcioner Saveza komunista, osim što je tražio da se posle Drugog svetskog rata strelja ugledni Užičanin Andrija Mirković, koji je za vreme rata krio partizane, uzeo je i deo njegove imovine. Ćerke Andrije Mirkovića Anica Jovčić i Dušanka Gerzić - Naša imovina je išla u neke magacine koji su zvali “narodna dobra”, ali su iz njih uzimali viđeniji komunisti. Uzeli su nam i sve vredne pokretne stvari, odneli su čak i posteljinu i garderobu. Čuli smo od naših Užičana da je Vidić uzeo neke naše stvari. Mislim da je Vidić ubio mog oca jer je bio jako poštovan u Užicu i kao takav je smetao novim vlastima - kaže za “Blic” Dušanka Gerzić, ćerka predratnog gradonačelnika Užica i nosioca Albanske spomenice koji je streljan 1945. godine. U izveštaju za Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju, koji je tek sada ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Jугославија је била лажни рај
Мит каже да је Југославија била раднички рај, у којем су сви имали посао и плату, бесплатне станове, добро живели. Индустрија је у њој цветала. Југославија је извозила, градила фабрике, болнице, школе, ауто-путеве и пруге. Сви су били средња класа. Дуговали смо мало, били поштовани у свету, имали веома јаку армију. А онда су, као по команди, на власт дошли националисти, заратили, у приватизацијама опљачкали државну имовину и данас се живи у јаду либералног капитализма. Међутим, ако се погледају бројке, макар за ударне тезе митова, долази се до значајно другачије слике коју је недавно обелоданио економиста др Горан Николић у анализи мита о „златним седамдесетим“ у СФРЈ. Први мит је о високој запослености. Пре свега, та ниска стопа незапослености је врхунац између 1968. и 1973. године, а управо тада је Тито отворио границе испрва за пола милиона, а онда и за још милион „гастарбајтера“. И управо је за толико и пао ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Одмазда и терор у Београду
*Нацистички робовски логор за Србе у руднику Трепча 1941.-1944. г.
Окупација у триста слика
*Величање зла и последице
Srpske leševe smo nalazili na sve strane! Šiptari su ubijali Srbe i palili crkve!
*О злочинима комуниста над Србима
*Комунистички терор и злочини: Голгота СПЦ
Мајор Озне о злочинима у Београду 1944/45. год.
*”Likvidirajte sve nekomuniste i njihove porodice!”
“Српске новине”, бр. 691, април 2016. г.
*Ниједна српска ратна застава није заробљена
Dan kada je Smederevo sravnjeno sa zemljom
*”Отписани” су били равногорски илегалци, а не Брозови комунисти!
Други део Истина “Стрељања Историје”
*Beograd – Pasja groblja žrtava komunizma (mapa)
*Јосип Броз Тито као робијаш
Буђење Запада у кошмару „велике Албаније“
*Како је чувени сатиричар Радоје Домановић доживео Мајски преврат 1903. г.
Tragom zločina bivšeg predsednika Srbije: “Streljao nam oca, pa preoteo deo imovine”
Jугославија је била лажни рај

Share
  • ШУМАДИЈА

    ГЛАСНИК ОВСИШТА: “Битка четника и партизана још од црвеног октобра!”

  • Categories: Democracy, Dictatorship, Global politics, Human rights, Imperialism, International relations, Multiculturalism, Peace, Racism, Terrorism, Tolerance, USA

    Tags: Israel, Jews, Likud, Middle East, Palestine, Palestinians, Racism, Zionism

  • Netanyahu Victory Lays Bare Israel as Racist, Colonial State

  • Преузето са Новости онлајн

www.ovsishte.com