Истина о 42. хрватској домобранској “Вражјој дивизији”

Tito 1945 sa JNA

(Витали Жучни)

Војним сломом и распадом Аустро-Угарске монархије, нестала је са попришта као војна формација и 42. хрватска домобранска дивизија, али је настала загонетка, која већ скоро један век има последице за српски народ и српски етнички простор.

Током Великог рата, изникли су из редова њених, окупаторски управници у БиХ, Црној Гори и Србији, а после завршетка рата и стварања заједничке државе, тројица политичких вођа. Имали су различиту политичку развојну каријеру, али заједнички антисрпски предзнак  и ратовање у редовима 42. домобранске дивизије КуК „казнене експедиције“.

Јединство утицаја свештенства РКЦ и идеологије ХСП (Хрватска странка права) као изразито клерикалне и антисрпске настало је још пре Великог рата, јер је већина резервних официра из 42. хрватске домобранске дивизије била активна у ХСП. То ће се драстично испољити ратним злочинима над српским народом у Великом рату. У злочинима почињеним и у аустро-угарској монархији и у Србији, предњаче примерима својим, старешине у 42.хрватској домобранској дивизији.

Генерал-пуковник Стјепан пл. Саркотић као командант 42. домобранске дивизије именован је  октобра 1914. за Земаљског поглавара у БиХ, након пензионисања понемченог Словенца ОСКАРА ПОТЈОРЕКА. Чим је стигао у Сарајево забранио је ћирилицу као писмо, и изјавио: „Срби су са својим писмом непријатељско тијело Истока, у борбеној зони Запада“!

Безобзирно је забранио писмо већинском народу, јер су Срби православне вере чинили 43,49% становништва по попису из 1910.године, који су провеле аустро-угарске власти у тадашњој БиХ.

Прогон ћирилице у НДХ  наставак је ове забране, а траје и данас, у појединим новонасталим земљама на српском етничком простору!

zlocini-austrougari-790x476

Као поглавар БиХ он је и командант свих аустро-угарских војних јединица, и у БиХ и у Далмацији, те 1915/16. учествује у војној окупацији Црне Горе и зато добива титулу „барон од Ловћена“. Верност доказује тако што одмах избацује кости владике Његоша и руши капелу на Ловћену. У новембру 1918. године, пре доласка српских ослободилаца бежи у Загреб, где га  самопроглашено Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба смешта у хотел на Зрињевцу (елитни део града), као експерта за војна питања.

Након настанка заједничке државе СХС (Југославије) одлази у Беч да би активно деловао против ње, окупљајући око себе ветеране „вражије“ дивизије и емигранте свих боја, те иницира стварање терористичке организације „Хрватски ослободилачки покрет“, у Грацу 1919. године. Када Анте Павелић емигрира из Загреба 1929.године, предаје му целокупну организацију, као ембрион, за развој усташког покрета. Умире у Бечу 1938. године, опроштајни говор држи му генерал Глец фон Хорстенау, будући опуномоћени изасланик немачке војске у НДХ од 1941. до 1945. године.

Други командант 42. хрватске домобранске дивизије, гроф Јохан Салис-Севис који је команду примио од Стјепана Саркотића, после пораза у Колубарској битки повешће домобране у Галицију, на руски фронт, где ће такође ићи из пораза у пораз, док их не упуте на талијански фронт у јужни Тирол, где хрватски домобрани остају КуК ратници до краја Великог рата.

После окупације Србије 1915. године, постављен је за првог окупаторског гувернера, доводећи групу официра из 42. „вражије“ дивизије за бројне шефове окупаторске управе, са собом. Поставио је полицајце из Загреба за шефове у Београду, из Вараждина у Смедереву и тако у свим административним седиштима Србије, управљаће Хрвати и Мађари. Свакодневно је изрицао казне вешања или стрељања, а Београд је 1916. године по аустро-угарском попису имао само 12000 становника. Под његовом управом Србија је тешко пострадала, његовим наређењима у логоре Нежидер и Маутхаузен отеран је огроман број Срба, где је  живот изгубило неколико десетина хиљада мушкараца и дечака. Поставио је за војног заповедника Београда потпуковника Славка Кватерника из 42.домобранске дивизије, који ће 10. априла 1941. године прогласити НДХ (Независна држава Хрватска) у тренутку уласка немачких освајача.

И Салис-Севис ће одмах забранити ћирилицу у Србији и увести латиницу, као „европско“, окупаторско писмо, које данас толико форсирају „соросеви курсисти и курсисткиње“ на путу „еуропеизације“ Србије и лакше комуникације са светом (како то они стручно тумаче)!

Будак др Миле, правник, резервни официр у 26. (карловачка) пуковнији 42. домобранске дивизије, српски ратни заробљеник, најближи сарадник Анте Павелића, службени идеолог усташког покрета.

Робијао у Сремскомитровачкој  казниони где је као политички осуђеник учествовао у изради текста споразума између усташа и комуниста, који је потписан 1935.године. Основ споразума је   рушење Краљевине Југославије, као државе у коју је „силом“ ушао део некадашње „претече“ ЕУ.

Творац је споразума о стварању КП НДХ, као националне партије суверене државе.

Потписан 17.маја 1941.године са Андријом Хебрангом и Владимиром Бакарићем у име КПХ и министрима НДХ, Милом Будаком и Младеном Лорковићем, а парафирао га је и сам Павелић!

Мачек Влатко, резервни официр у 25. (загребачка) пуковнији 42. домобранске дивизије, српски ратни заробљеник, један од оснивача и дугогодишњи председник ХСС (Хрватска сељачка странка), најбројније политичке странке Хрвата у Краљевини Југославији и потпредседник владе у два мандата. Са Josipom Brozom водио тајне преговоре преко посредника Јосипа Маговца око укључивања ХСС у органе власти НКОЈ, и пре II. заседања АВНОЈ-а, где је српски народ заступала октроисана група комуниста, а не изабраних народних представника.

Broz Josip (Tito), резервни подофицир у 25. (загребачка) пуковнији 42. домобранске дивизије, руски ратни заробљеник, активиста радничког покрета у Загребу крајем двадесетих година XX. века, осуђен у „бомбашкој“ афери, робијао у затвору Лепоглава, где је управник био Максимилијан Бохачек, резервни официр у 25. (загребачка) пуковнији 42. домобранске дивизије током кампање у Србији и Русији. Генерални секретар КПЈ у време стварања КП НДХ (боравио у Загребу!) и руководилац НОП и ПОЈ („партизански покрет“) током 1941-1945. године.

Tito na frontu u Srbiji

Јосип Броз (Тито) са пушком као припадник кољачке усташке 42. Вражије домобранске дивизије на положају у окупираној Западној Србији 1914. г.

У часу уласка немачких јединица у Загреб 10.априла 1941.године, активираће се одмах бивши официри 42. „вражије“ домобранске дивизије и већ 12.априла у „Рудолфовој“ касарни у Загребу формирана је прва пуковнија НДХ, са ознаком 25. пјешачка као „обнова традиције хрватског оружја“! Указом Анте Павелића у активну службу војске НДХ у чину генерала примљени су некадашњи официри 42. „вражије“ дивизије– Славко Штанцер, Ладислав Алеман, Вилим Лулић, Лавослав Милић, Ђуро Грујић, Мирко Грегурић и Иван Томашевић (командир вода и чете Josipu Brozu 1914!), а некадашњи оперативни официр у штабу 42. „вражије“ дивизије Леон Рупник, постаће заповедник словеначког домобранства током Другог светског рата.

Ратни састав 42. домобранске дивизије имао је неколико стотина старешина, и већина се лично упознала током периода 1914-1918. године, на српском, руском и  талијанском фронту. Настављају своје сусрете и дружење у периоду 1918.-1941.године, у заједничкој држави  Југославији или у емиграцији, где приступају разним терористичким организацијама са изразито антисрпским деловањем.

Тако малобројни кадрови, имали су значајно место и водећу улогу, у партијама и странкама, у емигрантским организацијама,тајним службама,у војсци Краљевине Југославије, НДХ, хрватским и словеначким домобранима, усташама, партизанима, па чак и у масонској ложи у граду Загребу.

Српски историчари свакако морају свом народу да одговоре на питање, да ли је сва трагедија српског народа у Великом рату, Другом светском рату, геноцид у НДХ, геноцид у грађанском рату 1991.-1995. у заједничкој држави, потекла од „дјелатника“ из 42. „вражије“ дивизије, као претече организованог антисрпског неформалног центра. Расветљавање личних и партијских веза и утицаја, у удружењима под покровитељством РКЦ као антисрпске константе деловања, примарно је истраживање које још чека одговоре!

Важно је, детаљно истражити све везе разних група и странака из кругова блиских фашистичким и тоталитарним идеологијама, чији су чланови били припадници 42. „вражије“ домобранске дивизије и међусобно се прожимали мржњом према Србима и жељом за осветом, због срамног пораза у две кампање „казнене експедиције“ на Србију, из Великог рата.  Појаве регенерације неофашизма на просторима земаља са различитим учешћем у Великом и Другом светском рату, крију у себи нову опасност за српски народ, да буде поновно жртва кампање која вуче корене из две заједничке државе, у недовољној истражености, због велике заблуде.

У уме  „југословенства“ у првој и „братства-јединства“, у другој заблуди Срба, о потреби одрицања од истине, зарад виших циљева.

Нарочито је важно истражити загађеност делова „одрживог рама тетке Ангеле“ са простора некадашње заједничке државе, како се не би „спонтано“ појавио неки нови кандидат, а да му корени– породични и социјални – потичу из круга некадашњих припадника 42. домобранске „вражије“ дивизије, што Србима може само донети нову пропаст и међусобице, у још недовољно стручно и научно разјашњеном почетку и току сукоба, два антифашистичка српска покрета у Другом светском рату.

Српски историчари дугују свом народу одговор на изјаву Еугена-Диде Кватерника, шефа УНС (хрватски GESTAPO), дату Анти Павелићу у мају 1941.године – „да ће Срби трпети барем педесет година последице, после „поклона“ који им је управо упућен“! (тврдња британског обавештајца из Загреба, јавно објављена у његовим мемоарима).

Каква је веза „поклона“ и дјелатника 42. Домобранске „вражије“ дивизије?

Зашто ниједан генерал НДХ, заробљен на крају рата и суђен у току 1945.године, није разјаснио злочине почињене у Великом рату у Србији 1914., а сви су били официри у 42. домобранској „вражијој“ дивизији КуК „казнене експедиције“!

Ко је и зашто, спречио да се још тада сазна и обелодани пуна истина?

Век после, време је за пуну истину, ма како болна и била!


Изворник: Фонд стратешке културе/Витали Жучни

30. 12. 2014. г.

Расправљајте на нашој Твитер страници!

4682axe

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Приказ књиге: “Стрељање историје“
Крунски доказ за рехабилитацију команданта југословенске војске у отаџбини, генерала Драже Драгољуба Михаиловића, била је засигурно књига ,,Стрељање историје“ ,америчког историчара, бившег војног обавештајца Роберта Мекдауела који је у време Другог светског рата напустио Јосипа Броза и отишао у штаб генерала Драже. Књигу је приредио за штампу господин Мајкл Мића Раденковић, родом из Почековине код Трстеника, који већ деценијама живи у Америци и био је изузетан пријатељ са Мекдауелом, универзитетским професором антропологије, историчарем, обавештајцем Канцеларије за стратешке задатке из које је настала ЦИА, задужен за анализу Балкана, а уједно и последњи официр за везу код генерала Драгољуба Михаиловића. Књига ,,Стрељање историје“ сведочи да су Дража и официри окупљени око њега деловали у складу са Заклетвом коју су положили и били у обавези да воде борбу против окупатора, па Роберт Мекдауел потврђује „Опсег ратних операција Покрета Равна гора у рату против неизмерно надмоћнијих нациста је вођен на фронту, али и у позадини, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Немци о Зорану Ђинђићу
Чланак који је пред Вама објављен је 29. Juli 1999 у немачком сајту  https://www.wsws.org/de/articles/1999/07/djin-j29.html. Зоран Ђинђић је постао миљеник немачких медија и политичара. Једва да пролази и један дан у коме неки новински лист или радио станица не објави неки интервју са њим. Канцелар Шредер га је већ два пута примио у Бону. Он се третира као државник, и у суштини радије би био виђен да већ данас замени Милошевића на врху власти него сутра. Југословенски народ о томе до сада није ништа питан. Због чега уопште? Коначно, ко је демократа а ко не и ко припада светској заједници а ко је изван ње одређују Вашингтон Лондон, Париз и Берлин. Зоран Ђинђић је то схватио. Већ у децембру 1996. рекао је у интервјуу Шпиглу: „Коњ на кога запад треба да игра(да се клади) сам ја..“ Прочитајте још: Ево изјаве Зорана Ђинђића којом тражи наставак бомбардовања Србије! ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ: Зоран Ђинђић је због „Олује“ тражио да ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ко су “Ватикански зомбији”? Нација коју је створила Римокатоличка црква
“Istorija je niz laži sa kojima smo se složili” – Napoleon Bonaparta Hrvatska nacija stvorena je od Srba katolika pod uticajem Vatikana. Današnji “hrvatski narod” je veštačka kreacija Rimokatoličke crkve, unapred zamišljena kao instrument jednog zločinačkog projekta, utemeljenog na težnji da se srpski narod uništi unijaćenjem, pokatoličavanjem ili potpunom fizičkom likvidacijom,kako više ne bi predstavljao prepreku daljem vatikanskom prodiranju na istočnoevropske prostore, pa i dalje do Crnog mora.Ovaj projekat nije bio unapred dat kao gotov i zaokružen, već se postepeno razvijao i sazrevao imajući u prvoj fazi ilirsku, a u drugoj fazi jugoslovensku opciju. Međutim, suština rimokatoličkih zločina je stalno ista. Neverovatno je, da najbrojniji narod na Balkanu (srpski narod ), doživi takve gubitke i depresije u zemljama gdje je bio najbrojniji i najdržavotvorniji. Srbi su u 20. veku izgubili: Južnu Srbiju, Dalmaciju, Hercegovinu, Skadar, najsrpskiji grad 19. veka – Dubrovnik, delove Gorskog Kotara, Zapadnu Bosnu, Liku, Kordun, Baniju, Zapadnu i Istočnu ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Мајор Озне о злочинима у Београду 1944/45. год.
Милан Трешњић Милан Трешњић мајор ОЗНЕ у пензији, Београд Одломак из интервјуа Милана Трешњића, мајора ОЗНЕ и некадашњег генералног конзула СФРЈ у Штутгарту, објављен у листу Круг, бр. 8 од 9. марта 1999. и бр. 9 од 17. марта 1999. Разговор водила Соња Ковачевић Ослобађање Дедиња “Првих петнаест дана по уласку у Београд, Озна је била једини суд и закон. За то време је ликвидирано неколико хиљада сарадника окупатора и грађана. Ја се не осећам кривим, иако сам у томе учествовао.” … Октобар је 1944. године Ушао сам у Београд на коњу, није био бео, али је био прелеп. У Младеновцу ме је опколила јединица Руса и са упереним пушкама тражила да им предам коња. Њихови коњићи су били комични, кржљави, ниски. – Дај ми коња, нареди Рус. – Шта ће теби коњ, мени треба коњ! Пошто сам знао руски, јер сам био у VI дивизији, једином батаљону оформљеном у част војне совјетске мисије, и ја подвикнем: – Ја сам официр! – Какав официр? – НКВД-а! Кад ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Стево Крајачић: Срби, у Јасеновцу смо вас премало побили
О погрому Јевреја зна цео свет, о ономе што се дешавало у Јасеновцу не зна скоро нико. Одговорност је наша. Јасеновац је за Србе оно што је за Јевреје Аушвиц. Јасеновац је најважнији и најстрашнији логор истребљења који је формирала усташка диктатура. Његов „архитекта“, министар унутрашњих послова Андрија Артуковић, признаће да је ту убијено 700.000 интернираних (1). Логор Јасеновац, 28км од Старе Градишке, припремљен је у мају 1941 (пре тога српски цивили убијани су клањем и бацањем у велебитске јаме, на острву Пагу, итд.). У почетку се логор састоји од барака које су подигли сами заробљеници; касније је проширен другим комплексом који се звао „Јасеновац 2″. У новембру 1941. изливањем река Саве и Струга потопљена су оба комплекса тако да су заробљеници присиљени да направе трећи; током ових радова око 650 људи, који нису били вични тешком раду, убили су усташки тамничари маљем и сјекиром. Јасеновац се дијели на четири дијела, који су ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ово је прави Валтер – четнички потпуковник!
После писања Телеграфа, који је уз помоћ аутора бројних књига о четничком покрету Милослава Самарџића разбио многе митове из историје коју су генерације у СФРЈ училе о комунистичком Валтеру, који је бранио Сарајево, да је он био четник и под командом Драгољуба Драже Михаиловића, наш портал иде корак даље и доноси право име јунака из Сарајева, а то је потпуковник Жарко Тодоровић! Велико занимање за прошлу тему – о офанзиви четника на осовинске формације у области Сарајева и у самом Сарајеву – аутоматски нам је поставило нови задатак: Валтер. Наиме, сви знају за филм ”Валтер брани Сарајево”, али испоставило се да је ретко коме познато на основу којих догађаја је тај филм снимљен. У Другом светском рату заиста су постојала два Валтера: – Владимир Перић Валтер, комуниста, и – Потпуковник Жарко Тодоровић Валтер, четник. Први Валтер је после проглашен народним херојем, а други се и данас налази на списку народних непријатеља и ратних злочинаца, који је ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Jугославија је била лажни рај
Мит каже да је Југославија била раднички рај, у којем су сви имали посао и плату, бесплатне станове, добро живели. Индустрија је у њој цветала. Југославија је извозила, градила фабрике, болнице, школе, ауто-путеве и пруге. Сви су били средња класа. Дуговали смо мало, били поштовани у свету, имали веома јаку армију. А онда су, као по команди, на власт дошли националисти, заратили, у приватизацијама опљачкали државну имовину и данас се живи у јаду либералног капитализма. Међутим, ако се погледају бројке, макар за ударне тезе митова, долази се до значајно другачије слике коју је недавно обелоданио економиста др Горан Николић у анализи мита о „златним седамдесетим“ у СФРЈ. Први мит је о високој запослености. Пре свега, та ниска стопа незапослености је врхунац између 1968. и 1973. године, а управо тада је Тито отворио границе испрва за пола милиона, а онда и за још милион „гастарбајтера“. И управо је за толико и пао ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Антисрпство – Суштинска карактеристика Комунистичке партије Југославије
Сажетак: Циљ овог чланка је конструктиван допринос проучавању феномена антисрпског карактера Комунистичке партије Југославије, тј. каснијег Савеза комуниста Југославије, југословенској и пре свега српској историографској науци. Ова тематика до сада није адекватно обрађивана, а камоли обрађена, пре свега из идеолошко-политичких разлога обзиром да несрпске југословенске историографије за то нису ни заинтересоване из националних разлога док је у случају српске државне историографије (тј. историографије Републике Србије) разлог за потцењивање ове тематике чисто практичне природе уколико знамо да Србија још увек није раститоисана па се стога неможе очекивати да још увек владајуће титоистичке структуре једноставно раде против самих себе. С друге стране, српска емигрантска историографија је након 1945. г. традиционално заокупирана проучавањем и изношењем истине о антифашистичком и антититоистичком „четничком“ покрету ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића. Они малобројни пионири у документованом изношењу праве истине антисрпског карактера преброзовске и брозовске КПЈ/СКЈ и њене војноударне песнице тзв. „Народноослободилачке војске Југославије“ из времена Другог светског рата ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Квислинг Јосип Броз Тито – Фото документација
Аустријанац Курт Валдхајм (други са леве стране) заједно са италијанским генералом Ерколе Ронкаљом, пуковником Хансом Хербертом Махолцом и СС-групенфирером Артуром Флепсом на подгоричком аеродрому 22. маја 1943. г.  Два бивша солдата Аустроугарске Монархије из Првог светског рата и сарадника из Другог светског рата: Курт Валдхајм као председник Републике Аустрије и Јосип Броз Тито као председник Југославије - руковање два ратна саборца против Срба у оба светска рата. Наставак послератне квислиншке колаборације аустроугарског каплара из загорског Кумровца  са немачко-нацистичким окупаторима на просторима усташке Независне Државе Хрватске у Другом светском рату. Наравно, УЗНА/УДБА/СДБ није била упозната са чињеницом да је Курт Валдхајм ратовао у униформи Вермахта на просторима Југославије и да је учествовао у усташко-немачкој офанзиви на Козару али јесте била упозната са "чињеницом" да је Дража Михаиловић сарађивао са окупатором Бивши нацистички официр из Другог светског рата - Курт Вајдхајм, као генерални секретар ОУН Фотоаранжман и пратећа објашњења Владислава Б. Сотировића
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
На бомбама је писало „Срећан Ускрс“ (1. део)
Бесомучно англо-америчко разарање десетина српских и црногорских градова, вароши и села, започето 20. октобра 1943. а окончано 18. септембра 1944. године, уочи Стаљинове инвазије на Србију, једна је од највећих мистерија наше новије историје. О овој великој ваздушној операцији која је прогутала животе хиљаде невиних људи, чак и неколико тек рођених беба, за Титовог живота нико се није усуђивао да каже ни једну једини реч. Нико то није озбиљније покушао да уради ни после његове смрти па чак ни после распада Титове Југославије. Званични режими Србије и Црне Горе, ни данас ништа не покушавају да учине како би се утврдила права истина о највећој и најтрагичнијој ваздушној инвазији која је на наше просторе икад организована. Мистерија којом је ова акција Енглеза и Американаца обавијена истрајава тако и до данашњег дана. Кључне карике те велике енигме потпуно су замагљене. Још се поуздано не зна ни ко је ту операцију захтевао, а ко ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Тито у 42. Вражјој дивизији
Први светски рат започео је силовито. Аустроугарска армада кренула је на Србију са три армије, које су бројале 220.000 војника, које су биле добро опремљене најсавременијим ратним средствима. Против себе имали су српску војску, измрцварену балканским ратовима, бремениту многим проблемима. Није било муниције, није било довољно униформи, није било довољно хране као ни остале ратне опреме. Био је то класичан пример судара Давида и Голијата. Држава која је имала 53 милиона становника напала је земљу са нешто више од четири милиона житеља. Бројне формације аустроугарске војске, дивизије и пукови били су састављени искључиво од јужнословенског живља из Двојне монархије. Хрвати, Словенци, па и Срби, чинили су окосницу удара преко Дрине .Допринос тих јединица, које су у 28. јула 1914. године кренуле да поробе Србију, да је униште као државу, да је избришу са политичке и географске мапе Европе, најбoље могу да сведоче подаци о броју одликованих војника и официра, Хрвата, муслимана, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Завршен филм о Јасеновцу на који је чекано 70 година!
Мирјана Деспот Након више најављених, али још нереализованих пројеката других аутора, напокон је завршено прво филмско остварење о ужасима усташког концентрационог логора Јасеновац, јер ће се прича о старцу Вукашину и његовом крвнику, кољачу Жилету Фригановићу, ускоро појавити у биоскопима, највјероватније у јануару 2016. године! Ради се о филму заснованом на стварном догађају, у којем је злочинац Жиле Фригановић, према властитом признању, опкладе ради, за неколико сати заклао 1.100 несрећних Срба, а затим и старца Вукашина, чији га је недокучиви мир, а посебно ријечи: „Само ти, дијете, ради свој посао“, ненадано спријечио да настави с клањем. До тада, кољач је уживао у злочинима. На овај играни филм српска јавност чека 70 година, а вјерује се да ће изазвати интензивне реакције и да ће, како за Пресс каже творац филма Милан Зарић, „папи барем кољена клецати“! Зарић истиче да би неприказивање овог играног филма у Републици Српској било равно злочину. Снимање је недавно завршено у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Ниједна српска ратна застава није заробљена
Немачки цар Вилхелм II je, током Првог светског рата, затражио од свог генерала Аугуста фон Мекензена, да му донесе барем једну заплењену српску ратну заставу, али је добио одговор који га је запрепастио. Генерал му је одговорио да не поседује ниједну. Од 51. пуковске заставе, колико је поседовала српска војска током балканских и Првог светског рата, ниједна није пала у непријатељске руке, што је био преседан у историји модерног ратовања. Војне заставе 51. пуку српске војске на Бањици је 26. јуна и 30. новембра 1911. године свечано је уручио краљ Петар Први Карађорђевић. Под њима су се српски пукови борили у два балканска и Првом светском рату. Ниједну заставу непријатељи нису заробили. Војничка и народна част је сачувана. Од педесет једне заставе са којима се ратовало од 1912. до 1918. године у депоима Војног музеја у Београду чува се 47 војних барјака. Три су нестала у биткама када су их, вероватно у жељи да не падну ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Комунистички терор и злочини: Голгота СПЦ
Улазак комунистичких јединица у Раковицу, средином октобра 1944. године, означио је почетак великог страдања за Раковичку парохију. Њено страдање представља парадигму страдања Цркве и верног народа широм Србије, у првим месецима „ослобођења” – месецима „дивљих чишћења” и „пасјих гробаља.” У книзи ђакона Александра Аздејковића „Голгота Раковичке Парохије. Страдање свештеника и парохијана од октобра 1944. до марта 1945. године“ пред нама се ређају имена мученика, потресна сведочења о њиховом ликвидирању и бестијалности убица. Одломак из књиге „Голгота Раковичке парохије“ ставила је на располагање порталу Православие.рс издавачка кућа „Бернар“. Ова и друге књиге ове издавачке куће могу да се купе у „Ризници Земун“, књижари задужбине манастира Хиландар, црквеним продавницама, књижарама Делфи, Лагуна, Вулкан. Страдање српског свештенства била је узгредна тема многим писцима и историчарима. Нажалост ни до данас није написана студија који би била потпуна када је реч о броју страдалника. По званичним подацима Синода, од 6. априла 1941. до 9. маја 1945. године, Акт ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Србија између српа и чекића
Уочи 20. октобра: Колико је случај Србије и Југославије упоредив са примерима поратне одмазде у Европи?  Уочи годишњицa ослобођења Београда и Србије у Другом светском рату од фашизма  ретко се говори о многим жртвама које су страдале од другог великог зла 20. века – бољшевизма. А када се и пише о овим смутним поратним месецима често се праве компарације и говори  како ни у Западној Европи послератна правда није била уједначена. Наводи се обично пример Француске као земље која је иако демократска ето била подложна ,,етосу одмазде“. На жалост такве компарације су крајње неутемељене и нетачне. Србија и Југославија далеко предњаче у броју побијених у време револуциоанрног терора и освете не само у доносу на  Француску  него и у односу на све земље Источног блока. Како? Улични перформанс у Београду, Теразије 1945. Про­цес де­на­цифи­ка­ци­је на­и­ла­зио је на ма­њи от­пор и мно­го је жу­стри­је во­ђен у зе­мља­ма где на­ци­фа­ши­стич­ка иде­о­ло­ги­ја ни­је би­ла опште при­хва­ће­на. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
“Краља Перу на бандеру”
Аутентична фотографија из центра (Теразије) окупираног Београда из 1945. г. (Извор фотографије: http://newsite.uimenaroda.net/cr/ ) Пречанска партизанштина изашла из својих динарских вукојебина од преко Дрине дивља по Београду након окупације града 20. октобра 1944. г. Ијекавски динарци са простора усташке Неовисне Државе Хрватске играју Козарачко коло у сред Србије и обарају са власти легалног и легитимног владара земље коју су окупирали заводећи (не)ред у туђој кући. Пречанска багра ће уместо домаћег краља Петра Другог Карађорђевића на власт у Београду довести странца, родом из кајкавског Загорја, бившег аустроугарског каплара из крвничке 42. домобранске хрватске Вражје дивизије у којој је ратовао 1914.-1915. г. у Западној Србији убијајући србијанске цивиле. Брозова дрскост је за време револуционарно-пучистичког отимања власти за време Другог светског рата ишла чак дотле да је сам себе прогласио за "маршала" 29. новембра 1943. г. на поноћном заседању тзв. (пучистичко-револуционарног) АВНОЈ-а у Јајцу на територији Неовисне Државе Хрватске. Заседање је организовано и одржано под окриљем и заштитом ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
*Prava presuda o Draži Mihailoviću
Redakcija „Blica” došla je u posed jedine originalne, kompletne presude sa suđenja generalu Dragoljubu - Draži Mihailoviću iz jula 1946. godine. Ovaj dokument koji je pre nekoliko decenija nestao iz svih arhiva jugoslovenskih obaveštajnih i civilnih službi ima nemerljivu istorijsku važnost, saglasni su istoričari i pravnici. Presuda ima 45 strana, otkucanih pisaćom mašinom na sada već požutelom papiru. Odlično je očuvana. Na prvoj strani ima pečat sa delovodnim brojem, a na poslednjoj voštani žig koji dokazuje autentičnost dokumenta. Dokument za arhiv SANU Akademik Dragoljub Živojinović kaže da je otkriće originalne presude Mihailoviću izuzetno važna stvar za istorijsku nauku. - Neprimereno je da su se tako važni dokumenti uzimali nezakonito iz državnih arhiva. To nije jedini dokument koji je nelegalno nestao. Neki ljudi su to svesno činili da bi se sakrila njihova uloga u nečasnim istorijskim dešavanjima. Najbolje bi bilo da ovaj dokument završi u arhivu SANU, koja će ga sigurno bolje sačuvati nego neka ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Језиви српски мук – случај Мартиновић
Тог шестог „предреволуционарнодемократског“ септембра историјске 2000 те године објављена је вест да је преминуо Ђорђе Мартиновић, мученик са Косова. Најстрашнији пример икада забележен у историји. Не само по бруталности којом је арнаутска дивљачка дружина исти починила. Он носи страшан печат језиве српске ћутње, нанешене неправде несрећнику Србину, кукавичлук и олошки плашт српских кадрова у црвеној камарили потчињеној задриглом Станету Доланцу. И срамоту државе Србије- ако дотична више и зна шта је то срамота. То ћутање и данас траје. Нико и не спомиње несрећног Ђорђа из Гњилана. Ни док се кези у бриселским чампрасдиванима, ни док дронови који носе заставу велике Албаније лете изнад српске престонице, ни када Еди Рама усред те исте престонице тврди да је прича са Косовом завршена. Исти плашт,исте кукавице . Само сада сакривене и умивене по европски. А ове 2015 тачно је тридесет година од оног првог маја 1985 године, када је Ђорђе кренуо на своју ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Обелодањене књиге стрељаних
Највеће откриће Државне комисије за тајне гробнице јесу књиге стрељаних. То, за «Новости», открива историчар Срђан Цветковић, бивши секретар ове комисије, која је формално престала с радом крајем прошле године и чију је скенирану документацију Министарство правде уступило Институту за савремену историју. Књиге стрељаних постојале су за сваки округ, укоричене су, и у њима су вођене прецизне евиденције о онима који су стрељани без судске пресуде, само по налогу ОЗНА-е. Из њих се види да су стрељања била организован и масован, нимало случајан посао, и слична документација не постоји нигде у Европи. — Ликвидације на десетине хиљада људи после рата нису рађене «на реч» или из анархичне освете, како то често покушава да се прикаже, већ по детаљном плану који је подразумевао квоте и стриктну методологију с прецизном евиденцијом — каже Цветковић. — Ово доказују књиге стрељаних по окрузима и спискови за свако село у Србији, које су радили органи ОЗНА-е. На основу ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Приказ књиге: “Стрељање историје“
Немци о Зорану Ђинђићу
“Српске новине”, бр. 689, децембар 2015. г.
Ко су “Ватикански зомбији”? Нација коју је створила Римокатоличка црква
Мајор Озне о злочинима у Београду 1944/45. год.
Стево Крајачић: Срби, у Јасеновцу смо вас премало побили
Ово је прави Валтер – четнички потпуковник!
Jугославија је била лажни рај
Антисрпство – Суштинска карактеристика Комунистичке партије Југославије
Квислинг Јосип Броз Тито – Фото документација
На бомбама је писало „Срећан Ускрс“ (1. део)
*Тито у 42. Вражјој дивизији
*Завршен филм о Јасеновцу на који је чекано 70 година!
*Ниједна српска ратна застава није заробљена
Комунистички терор и злочини: Голгота СПЦ
Србија између српа и чекића
“Краља Перу на бандеру”
*Prava presuda o Draži Mihailoviću
Језиви српски мук – случај Мартиновић
Обелодањене књиге стрељаних
Share

Comments are closed.