Носталгична брозомбијада псеудоповесничара „Novog plamena“

Титологијом за ренесансу Титославије

У намери да повампире титолошке фалсификате о КПЈ/СКЈ као и улози ове гангстерске политичке организације у повести „народа и народности Југославије“, носталгични југоброзомбии окупљени око памфлетско-пропагандног новокомунистичког портала „Novi plamen“ (www.noviplamen.org) и предвођени псеудоповесничарем Стефаном (Стипетом?) Гужвицом изигравајући знанствене академске раднике константно покушавају да протуре старе фалсификат-тезе југословенске антинаучне историографије познате као „титологије“ из доба Титославије – обећане земље једног аустроугарског каплара из хрватског Загорја.

Носталгија као психолошка појава или стање духа сама по себи није опасна али јесте уколико је заснована на нереалној и лажној идеологизацији онога за чим се тугује, а то су у овом случају новопламеног Гужвице и његових југоброзомби другова са истог памфлетског портала она „добра стара Брозова времена“ која су нам омогућили његова КПЈ/СКЈ, а чија је званична титоистичка титологија препуна повесних фалсификата и исполитизованих интерпретација којих се новопламени југоброзомбии још увек „држе као пијан плота“.

Овде се конкретно ради о памфлетској пљувачини Стефана Гужвице на порталу „Novog plamena“ у виду текста под насловом „O „saradnji“ komunista i ustaša“, а који се иначе највећим делом бави мојим наводно псеудоисториографским писањем о југокомунистима и нарочито антисрпском карактеру КПЈ/СКЈ као и колаборацији Брозових партизана са Павелићевим усташама у Другом светском рату. Овај идеолошко-политички памфлет у целости можете прочитати на следећем линку: http://noviplamen.org/tekstovi/2016/10/o-saradnji-komunista-i-ustasa.

У доњем тексту бих желео да одреагујем у најосновнијим цртама на ову памфлетску бљувотину новопламених брозомбија обзиром да се иста већ увелико шири, тј. преобјављује, по разноразним сличним брозомбијевским порталима на интернету у циљу ширења носталгије за антисрпском и великохрватском Титославијом. Опширније реаговање је у току писања и биће публиковано у најскоријем времену.

Тактика југоброзомбијевског обрачуна са неистомишљеницима

Аутор текста, (не)извесни Стефан Гужвица, још пре допуштања читаоцима да се упознају са истим пресуђује ad hoc ко је ко и шта је шта тако да се још на самом почетку текста читаоцима дају политичко-идеолошко „исправне“ смернице у правцу допуштеног размишљања и коначног верификовања самог чланка који очито да има за једини тактички циљ да морално и академски дезавуише ауторе којима се бави, тј. критикује. Оваква партијско-политичка методологија обрачуна са свим неистомишљеницима, политичким противницима и националним непријатељима је добро позната ставка у начину револуционарне борбе југословенских комуниста још од самог оснивања КПЈ на Вуковарском конгресу од скоро пре једног столећа (20.−25. јун 1920. г.). Дакле, југокомунисти користе једну те исту револуционарну тактику у наративној борби против својих неистомишљеника читав један век, а та тактика се управо састоји од изношења замена теза још пре почетка било какве расправе као и директних напада и наративног блаћења противника у морално-политичком контексту. На овај начин се код недовољно упућеног обичног света, тј. „широких народних маса“, ствара вештачки утисак стручне некомпетентности и моралне искварености нападнутог противника – ефекат који су титоисти одлично искористили (тј. злоупотребили) у својој револуционарној борби за преотимање власти у читавој Југославији ради увођења антисрпске и пре свега антисрбијанске диктатуре и терора. Тако се титоистички метод моралне и стручне деградације неистомишљеника уз подметање ноторних лажи у тактичком виду замена политичко-историјских теза показао, уз помоћ физичког терора и репресије државно-полицијског апарата, као крајње плодотворан у функцији испирања мозгова грађана послератне Титославије али пре свега Срба и грађана Србије који су одувек аустроугарском каплару били не само кост у грлу већ пре свега главни изворник његове политичко-идеолошке шизофреније којом се инфицирао у србофобичној Двојној Монархији.

Јосип Броз Тито, на чији рачун не постоји ни једно једино слово на порталу „Novog plamena“, је своју римокатоличко-франкофуртимашку србофобију конкретно испољио још 1914.−1915. г. ратујући на територији окупиране Западне Србије у аустроугарском плавом мундиру као припадник злогласне и крволочне хрватске домобранске „Vražje divizije“, а за то своје војевање зарадио подофицирско унапређење и ордење од цара Фрање Јосифа I. На место злочина из Првог светског рата, Броз се вратио 1941. г. да настави тамо где је стао 1915. г. Наравно, на једном порталу типа „Novog plamena“ овакве фактографске пикантерије из вођине биографије нећете никада наћи али хоћете морално-стручну деградацију и дезавуисање оних аутора који се баве историографијом, а не историјом „југословенских народа и народности“. Читава поента портала „Novog plamena“ и јесте у томе да његови аутори-сарадници, типа Стефана Гужвице, не разликују, или још боље речено не желе да разликују, (званичну дневнополитичку) историју од (критичке идеолошки необојене) историографије јер им то и није домаћи дневнополитички задатак за који добијају хонораре нити им се уклапа у идеолошко-политичку концепцију портала.

Докази о антисрпском карактеру КПЈ/СКЈ

За друга Гужвицу су дакле сви који сумњају у националну (тј. антисрпску) политику КПЈ/СКЈ једноставно националисти и фалш-знанственици који се баве грубим фалсификовањем повесних извора и већ „доказаних“ чињеница (од стране Брозове титологије).

Овде бисмо титолошким друговима и другарицама навели само основне и конкретне доказе (top ten) о антисрпској политици КПЈ/СКЈ, а који су већ постали неспорни у круговима критичких историографа који су раскрстили са политичко-идеолошким подметачинама Гужвицине квазинаучне титологије и Брозове револуционарне партизанштине:

  • Југокомунисти око Броза су се одувек борили за што већу (Брозову отаџбину) Хрватску и што мању Србију у којој је Броз ратовао у Првом светском рату као припадник хрватске домобранске „Vražje divizije“ (претече Францетићеве усташко-кољачке „Crne legije“ из Другог светског рата). Познато је да је неколико солдата „Vražje divizije“ касније приступило усташком покрету. Иначе, 42. Домобранска пешачка дивизија, позната као „Вражја“, борила се 1914. г. у Срему, Бици на Церу и Бици на Колубари, а делови те дивизије (25. пук у коме је био и Јосип Броз) су остали у Србији све до јануара 1915. г. када су пребачени у Галицију. Какву сте политику могли да очекујете од једног „вражијег“ Броза двадесетак година касније када се докопао функције генсека КПЈ?
  • Јосип Броз Тито као генсек КПЈ је (врло вероватно у договору са усташким поглавником у Загребу) прешао у лето 1941. г. из главног града НДХ у Београд и Западну Србију како би организовао устанак против окупатора како то стоји у званичним титолошким историјама. Међутим, прави циљ дизања оваквог устанка у Србији није била никаква борба против окупатора већ намерно изазивање и провоцирање немачких окупационих снага за вршење масовних одмазда над србијанским цивилима по пропорцији 100 цивила за једног убијеног и 50 за једног рањеног немачког војника. Наравно, Броз није организовао устанак у Хрватској против усташких кољача ради спасавања српских цивила већ је прешао Дрину да изазива масовне егзекуције над цивилима у Србији. Тако су Павелић и Броз поделили 1941. г. подручје Југославије на две зоне сатирања Срба: усташе западно од Дрине, а комунисти источно од Дрине. Велики број партизана је у лето 1941. г. дошао управо са простора НДХ у Србију да диже устанак а њихово национално порекло се тактички скривало од стране титологије. Тако Стефан Филиповић није био никакав Стефан већ Стјепан што је врло вероватно и у случају Стефана Гужвице. Ко су и шта су Стјепани или Стипани, познато је.
  • Такозвани „устанак“ народа Србије од 7. јула 1941. г. против окупатора је био почетак чистог грађанског рата који су отпочели Брозови комунисти тако што су тог дана у Белој Цркви убили српског жандарма, а не немачког или неког другог окупационог војника (мађарског или бугарског). На подручју НДХ комунисти не предузимају никакве операције против усташа, Немаца или Италијана, а устанак српског народа на подручју усташке НДХ из јуна (не јула него баш из јуна) 1941. г. нема никакве везе са комунистима који су тада били у пакту са Хитлером.
  • Константна директна и индиректна колаборација Брозових партизана са Павелићевим усташама у току читавог рата на подручју НДХ је најчвршћи и необориви доказ антисрпске политике КПЈ и тзв. НОВЈ. О дотичној колаборацији директно говори и реномирани словеначки повесничар Јоже Пирјевец (кога иначе камарад Гужвица цитира у свом горњеспоменутом и наведеном идеолошко-политичком памфлету само онда када му је потребан за доказивање својих теза), нпр.: Jože Pirjevec, Tito i drugovi, I deo, Beograd: Laguna, 2013, str. 180−183. О директној и недвосмисленој колаборацији Брозових партизана са немачко-нацистичким окупатором постоји и необориви аутентично-оригинални архивски документ из Војног архива у Београду на немачком језику и откуцан на писаћој машини. У горњем десном углу документа стоји да је настао у Горњем Вакуфу 11. марта 1943. г. док у његовом доњем десном углу стоје аутографи три Брозова преговарача и углављивача колаборацијског споразума са немачким нацистима против Југословенске војске у Отаџбини ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића. Факсимил документа је објављен у: Перо Симић, Тито, феномен 20. века, Београд: Службени гласник, 2011, стр. 188. Друг Гужвица, наравно, није упознат са овим и оваквим документима па их стога и не наводи у свом паланачком памфлету што јасно говори о његовој академско-професионалној „стручности“ и добрим знанственим намерама бављења историјом „народа и народности Југославије“ у Другом светском рату (и шире).
  • Након окупације Србије у јесен 1944. г. титоисти спроводе масован терор и ликвидације цивилног становништва тако да је у наредне две године побијено најмање 70.000 србијанских грађана, а можда и читавих 100.000 (видети збирку докумената: Срђан Цветковић, У име народа!: Илустрована енциклопедија политичке репресије у Србији 1944−1953, Београд: Историјски музеј Србије−Evro-Giunti, 2014; рецензенти: Др Коста Николић и Др Владимир Петровић). Само у Београду су титоисти ликвидирали више „народних непријатеља“ него у читавој Брозовој отаџбини Хрватској. Познато је да је сам Броз пред инвазију на Србију од стране прекодринске партизанштине својим командантима и саборцима изјавио у виду политичке директиве да се у Србији имају понашати као у „непријатељској земљи“. Није нам познато да је такву изјаву својим партизанима Броз икада изрекао у вези са Хрватском. Комунистички терор у „ослобођеној“ Југославији је био национално-географски асиметричан јер је Србија убедљиво највише страдала у обрачуну Брозове партизанштине са „народним и класним непријатељем“. Ова политика асиметријске диспропорције се такође односи и на случај Голог отока на коме је убедљиво највише заточеника било управо српске националности.
  • Премештање 70 фабрика из Србије у Хрватску и Словенију непосредно након Другог светског рата сигурно није био чин политике „братства и јединства“ већ чист акт мржње према Србији и Србима. Оваквом политиком се намерно уништавала индустријска инфрастуктура Србије док се на другој страни у Хрватској и Словенији иста знатно квалитативно побољшавала. Међутим, треба нагласити да политика југокомуниста оријентисана на уништавање србијанског индустријског фонда датира још из времена Другог светског рата када је 1944. г. Јосип Броз Тито лично издавао жеље и поздраве Великој Британији у вези бомбардовања „непријатељских“ циљева у Југославији или је пак обавезно те жеље и поздраве других лично одобравао. Тако је 6. септембра 1944. г. (на рођендан југословенског краља Петра Другог Карађорђевића) скоро са земљом сравњен Лесковац (као и Подгорица у то време) који је бар до тада био познат као „српски Манчестер“. На овај начин је знатно уништена србијанска индустријска инфраструктура у граду који су, иначе, 29. августа 1944. г. ослободиле формације ЈВуО Драже Михаиловића савладавши непријатељски гарнизон сачињен од Немаца и Шиптара и освојивши притом богат ратни плен. Ово бомбардовање Лесковца је тражио Коча Поповић, а Броз одобрио. На овај начин стартне позиције развитка југословенских република након рата нису биле нимало исте, тј. равноправне, јер су Хрватска и Словенија још од самог почетка Титославије имале супериорнији економско-индустријски положај у односу на све остале делове земље. Треба се потсетити да словеначка и хрватска индустријска инфраструктура нису нити уништаване од стране окупатора нити бомбардоване на захтеве Јосипа Броза у току рата за разлику од Србије. Зашто Броз није тражио да се бомбардују његова мајчетина Словенија и татковина Хрватска није познато али је лако закључити исто као и зашто је бивши солдат аустроугарске „Vražje divizije“ слао Лондону 1944. г. спискове србијанских градова за одстрел.
  • Потсетимо се да генсек КПЈ/СКЈ није никада лично, нити званично нити незванично, посетио иједно масовно стратиште Срба из Другог светског рата од крагујевачких Шумарица преко Јасеновца, Јадовна и осталих двадесетак усташких логора у НДХ до Сремског фронта, а камо ли да је присуствовао званичној комеморацији жртава. Између осталог, слање србијанске голобраде, босоноге и потпуно необучене младежи на Сремски фронт 1945. г. против одлично наоружаних и опремљених Немаца и усташа је још један доказ „превелике и исконске љубави“ аустроугарског каплара према Србима и Србији. Ђенерал Милан Недић као управник окупиране Србије је успевао четири године да брани Србију на Дрини и Сави од упада усташких кољача из НДХ све до „ослобођења“ Србије од стране Брозове прекодринске солдатеске да би самозвани „маршал“ Броз урадио оно што није успело поглавнику Павелићу за време Недића слањем србијанске младежи на Сремски (тј. усташки) фронт директно на „под нож“ својим Хрватима и Немцима.
  • Одвајање Војводине и КосМета од остатака Србије након 1945. г. је чист антисрпски чин од стране нових комунистичких власти у Југославији. Исте те власти су на другој страни Југославије створиле Велику Хрватску и Велику Словенију без икаквих (кон)федералних јединица (нпр. АП Крајина или АП Истра…). Познато је и то да је на основу сведочења Душана Биланџића сам Тито 1974. г. у вези са доношењем новог (конфедералног) Устава СФРЈ изјавио да управо и жели да од Србије остане само Београдски пашалук. Ова изјава као и сам Устав СФРЈ из 1974. г. су за другове из „Novog plamena“ вероватно најчистији докази Брозове „искрене љубави“ према Србији и Србима.
  • Физичко затирање масовних стратишта Срба у НДХ након рата (бетонирање крашких јама у Херцеговини, комплетно уништавање јасеновачког логора смрти) је такође за друга Гужвицу чист доказ политике „братства и јединства“ нових КПЈ/СКЈ власти.
  • Законска забрана повратка протераних Срба и „Црногораца“ из 1945. г. на КосМет (око 100.000 прогнаника од стране нацифашистичких власти Велике Шипније од 1941. до 1945. г.) од стране Брозове партизанштине је ваљда чист вид србољубља исто као и вештачко стварање три фантомске нације (Муслимани, Македонци и Црногорци) од српског националног бића. Итд…

Против ревизије титоистичких кривотворина

У свом памфлету се „историчар“ Гужвица из неког разлога не позива на мој научни чланак објављен у стручном часопису, а који се управо бави питањем антисрпског карактера КПЈ и југокомуниста (иако је Гужвица очито добро прочешљао моју научну библиографију): “Антисрпски карактер Комунистичке партије Југославије”,  Serbian Studies Research, Vol. 3, No. 1, Novi Sad, 2012, str. 73−88, ISSN 2217-5210. Овај „пропуст“ се може објаснити само на два начина:

1) Или дотични камарад није фамилијаран са српском ћирилицом на којој је чланак написан.

2) Или се резултати истраживања изнети у чланку идеолошко-политички не уклапају у пропагандну концепцију портала „Novog plamena“.

Чланак је, иначе, објављен у једном од реномираних стручних часописа из области друштвених наука, а издаје га Научно удружење за развој српских студија у Новом Саду. Часопис је индексиран у EBSCO бази података и подлеже политици пуне и ригурозне научне рецензије чланака који се у њему објављују. Уредништво броја часописа у коме је објављен мој чланак о антисрпском карактеру и политици КПЈ се састојало од девет чланова из шест земаља, а рецензенти нису доставили никакве стручне примедбе на текст чланка тако да је објављен онако како је оригинално и написан изузевши мање стилистичке и граматичке корекције. Колико друг Гужвица има објављених знанствених чланака на исту или сличну тему у научним часописима истог реномеа није ми познато обзиром да се не зна ни ко је ни шта је Стефан (Стипе?) Гужвица у научним круговима. За све заинтересоване достављам линк до скенираног читавог броја часописа заједно са текстом чланка: https://www.scribd.com/document/97827970/Sotirovic-Serbian-Studies-Research-Novi-Sad-2012-clanak-ANTISRPSKI-KARAKTER-KOMUNISTICKE-PARTIJE-JUGOSLAVIJE-str-73-88#from_embed.

Да камарад Гужвица није од (историографске) струке говори чињеница да није упознат са правим стањем у савременој српској историографији, а на то нас наводи његово погрешно тврђење да „Uprkos svojoj neosnovanosti, ove teorije su naišle na široku podršku, i često se reprodukuju u masovnim medijima. U tome naročito prednjače istoričar Vladislav B. Sotirović i novinar Ratko Dmitrović“. Наиме, у тзв. ревизији титоистичких лажи у оквиру званичне брозомбијевске титологије у последњих двадесетак година сигурно не предњачи никакав новинар Дмитровић нити моја маленкост већ пре свега Милослав Самарџић, Коста Николић или Бојан Димитријевић. Гужвици очито да није познато да је на југословенским просторима још 1980.-их година научну ревизију титолошких фалсификата започео Веселин Ђуретић, а та ревизија је баш оно што једном Гужвици највише и смета. То је управо и основна функција портала „Novog plamena“: борба свим средствима за цементирање титологије!


Проф. Др Владислав Б. Сотировић

www.global-politics.eu/sotirovic

sotirovic@global-politics.eu

© Владислав Б. Сотировић и Гласник Овсишта (www.ovsishte.com) 2017

 


Изјава:

Одговорни уредник и власник електронско-информативног магазина ГЛАСНИК ОВСИШТА као и аутори текстова објављених на порталу www.ovsishte.com не сносе никакву моралну, материјалну или судско-правну одговорност за садржаје који се налазе на порталу.

Одговорни уредник и власник портала није правно-судски одговоран за садржаје који се налазе на екстерним порталима.

Рад портала се финансира од Ваших донација.

Срдачно Ваш,

Проф. Др Владислав Б. Сотировић

sotirovic@global-politics.eu

 

Save

Save

Save

Save

Save 

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Povodom Dana mladosti: Zašto je Titu bila važna samostalnost Kosova
Najveći problem sa Titom je što su njegov lik i delo i dalje ovejani misterijom i tajnom. Istoričari i istraživači poslednje dve i više decenija pokušavaju da osvetle ko je zaista bio Josip Broz, i šta je zapravo ostavio iza sebe. Piše Veljko Miladinović Datum: 25/05/2016 Dan mladosti, iliti Titov rođendan koji to nije, ali smo voleli tako da ga doživljavamo, praznik je za neizlečive jugonostalgičare koje nikada nije napuštala ljubav prema Titu. Posle dve i po decenije teške političko-ekonomske krize na „zapadnom Balkanu" - ah, kako bi de Tito prevrnuo u grobu da čuje ovaj izraz - popularnost „druga Starog" konstantno oživljava širom nekadašnje države sa šest buktinja. To nije samo odraz ideološke reinkarnacije komunizma ili socijalizma sam samoupravljanjem i ostalim derivatima. Zapravo, nema nikakve veze s tim. Istorijski otklon, i proteklo vreme "koje leči sve", nose sa sobom i tu nus pojavu relativizacije (i hipsterizacije) diktatorskih, totalitarnih ili autoritarnih sistema - ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
ИМА ЛИ СРБИЈА СНАГЕ ДА НАКОН СМРТИ ЈОСИПА БРОЗА ИЗВРШИ ДЕМИСТИФИКАЦИЈУ ЊЕГОВОГ КУЛТА
Непосредно после смрти Јованке Броз поново су се отвориле неке теме које су већ биле, тако рећи, пале у заборав.  Поново се на скоро истоветан начин покушава вршити манипулација (на жалост и даље успешно) људским умовима. И даље се врши глорификација култа Брозових тако што се покушава извршити замена теза па се тотална ИЗОЛАЦИЈА Јованке Броз која је трајала више од 30 година везује за њен тобожњи пробуђени национализам или покушај преузимања власти после Брозове смрти помоћу личких генерала а који су опет Срби, или опет због некакве болесне љубоморе зато што је Броз наводно био "надарени љубавник" јер је као "највећи син свих народа и народности" био најбољи у свему (најбољи бравар, највећи војсковођа, најлукавији дипломата, најиздржљивији робијаш, најспособнији државник, најпаметнији визионар, најшколованији председник - имао је прегршт почасних доктората, итд.).             И Јованка Броз је имала врло висок чин (како медији објављују - чин пуковника - а то подразумева ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ово је прави Валтер – четнички потпуковник!
После писања Телеграфа, који је уз помоћ аутора бројних књига о четничком покрету Милослава Самарџића разбио многе митове из историје коју су генерације у СФРЈ училе о комунистичком Валтеру, који је бранио Сарајево, да је он био четник и под командом Драгољуба Драже Михаиловића, наш портал иде корак даље и доноси право име јунака из Сарајева, а то је потпуковник Жарко Тодоровић! Велико занимање за прошлу тему – о офанзиви четника на осовинске формације у области Сарајева и у самом Сарајеву – аутоматски нам је поставило нови задатак: Валтер. Наиме, сви знају за филм ”Валтер брани Сарајево”, али испоставило се да је ретко коме познато на основу којих догађаја је тај филм снимљен. У Другом светском рату заиста су постојала два Валтера: – Владимир Перић Валтер, комуниста, и – Потпуковник Жарко Тодоровић Валтер, четник. Први Валтер је после проглашен народним херојем, а други се и данас налази на списку народних непријатеља и ратних злочинаца, који је ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Са 14 година сам доведена у Јасеновац
Милица Секулић (87) прича о масовном страдању Срба у Доњој Градини код Козарске Дубице, од усташа. ДЕВЕТ гробних поља на подручју Доње Градине код Козарске Дубице седам деценија опомињу и крију страшну истину о злочиначком усташком походу под окриљем Независне Државе Хрватске. Током Другог светског рата, у злогласном логору Јасеновац на најмонструознији начин убијено је 700.000 људи, међу њима 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста и 20.000 деце. Преживели логораши били су сведоци стравичних убистава целих породица. Милица Секулић (87) из села Демировац изгубила је бројне чланове породице. – То су биле страхоте, нељудске, страшне. И сада када се сетим, плачем. Имала сам свега 14 година када сам доведена у Јасеновац и свега се сећам. Доведена сам са мајком и сестром. Покушала сам чак да побегнем, али сам одустала, јер нисам хтела мајку да оставим. Људе су трпали у вагоне, било је све заглавило од муке и јада. И мог оца су ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Покушај данашње диктатуре лажи да настави злочиначку оперету Брозовштине!
Шта заиста значи диктатура диригованог медијског дречања против рехабилитације суђења Дражи Михаиловићу? Иако лаж криминализације и њена лоботомистичка контрола мисли немају никакав легитимитет, ипак… Лажљивци врече ли врече: Ми смо једина истина, истина је само оно што ми кажемо! Наравно, узурпатори никад не сматрају себе узурпаторима, међутим… против кога врече узурпатори? Врече против оног дела Српског Народа који је одбио и одбија да живи лаж! Виђено из те реалности, из “Полемике – Зашто је рехабилитација генерала Михаиловића ипак више морално него политичко питање”(1) и “Око чега полемише Мирослав Лазански”(2), уз велико поштовање аутора наведених написа, Г. Стефана Каргановића… ипак… ничу круцијална суштинска питања о “излечењу”! Зато што се ради не само о “нацији” – већ о “излечењу” Поштења Српског Националног Духа и “излечењу” Поштења Истине! Према томе, круцијална су питања: “Излечење” од чега? “Излечењe” кога? Из тога произилази још једно круцијало питање: Да ли је рекламирано “помирење” логично… или је бесмислено? Зашто ова питалица? ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
„Novi plamen“, партизани и Јасеновац
Како функционише новокомпонована титоистичка памфлет-пропаганда о Другом светском рату на југословенским просторима може се видети, тј. прочитати, на једном од брозомбистичких портала – „Novi plamen“ (www.noviplamen.org). Тако на овој вашарској интернет страници можете да налетите на колумну званичног „историчара“-гласноговорника новопламених брозомбија Стефана Гужвице: „O ’saradnji’ komunista i ustaša“ (http://noviplamen.org/tekstovi/2016/10/o-saradnji-komunista-i-ustasa) у којој дотични „експерт“ покушава да побије моје тезе о стратешкој сарадњи југокомуниста са кроатоусташама како пре тако и за време Другог светског рата изнете у научним публикацијама: “Anti-Serbian Collaboration Between Tito’s Partisans and Pavelić’s Ustashi in World War II”, Balkan Studies, Vol. 49, 2014 (2015), ISSN (print) 0005-4313, ISSN (online) 2241-1674, Thessaloniki, Greece, pp. 113−156; “Saradnja Brozovih partizana i Pavelićevih ustaša u drugom svetskom ratu na teritoriji Nezavisne države Hrvatske” (“Collaboration between Broz’s partisans and Pavelić’s ustashi in the WWII on the territory of the Independent State of Croatia”), Serbian Studies Research, Vol. 5, No. 1, 2014, ISSN 2217-5210, Novi Sad, Serbia, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Лаж заштићена “Забраном”!
Истина “Стрељања историје” је безкомпромисна: Пре свега зато што Истина “Стрељања историје” безкомпромисно анулира лажу и паралажу! Зато је “Стрељања историје” забрањено да се зна! Tек данашњим униформисаним катихизисом покушавања покорних слугу да одбијaњем Раденковићевог “Стрељања историје” одбаце Истину “Стрељања историје”, настављајући тако лажну “неприкосновеност прописаности” “Забране Истине”, и покушавајући да “Забраном” и даље држе Истину ћушнуту у бездану лажних “кажњивих деликата” – слуге уствари својим бенавим одбијањем подстичу управо супротан ефекат од оног који покушавају да досегну: уместо да Истину “Стрељања историје” балванизују у непримећене екстремитете заборава – њиховим немуштим покушајима одбијања они напротив, несвјесно подстичу громадне историјске закључке на које до сада није обраћана осебујна пажња, а који димензијама Истине “Стрељања историје” додају још превасходнији и судбоносно још погубнији значај по опстанак и пренемажуће служинчади, и по опстанак цмиздраве “Забране”: Прво: Јесте огроман али и злочиначки распон америчке “Забране” објављивања не само извештаја генерал Доновановог обавештајног пуковника Роберта Мекдауела (Robert Mcdowell) ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
НЕ TУГУЈ  СРБИЈО
Не треба човек да буде баш превише паметан па да лако уочи како нам је ових дана, у предизборнј грозници ова наша лепа Србијица располућена на два дијаметрално супротна пола. На једној страни све нам иде како треба, све цвета, имамо најбољу државу, најпоштенију и најспособнију власт, млади људи се запошљавају, производња расте, корупција је сузбијена, напокон имамо владавину закона... живимо као у рају. Наша мала Србијица је најхуманија држава на свету. Нећемо ми ваљда као неки тамо Трамп да спречавамо мигранте да улазе у нашу земљу или, не дај Боже, као Виктор Орбан да дижемо ограду. Хуман је српски народ. Шта је то за државу Србију да се обезбеди хуман смештај за десетак хиљада белосветских миграната. Треба дати пример свету како једна мала држава може да обезбеди добро опремљене прихватне центре у којима ће ти „несрећници“ имати све: храну, одећу, комфор, здравствену заштиту. То је тако кад човек гледа ТВ ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Руско ордење Брозовим колаборационистима са фашизмом
Руковање усташа и партизана у Босни 1942. г. У амбасади Руске Федерације у Београду је 19. фебруара 2015. г. одржан свечани пријем поводом празника „Дана Браниоца Отаџбине“ а којом приликом је амбасада Русије доделила одликовања „српским ветеранима Другог светског рата“ за њихов допринос заједничкој совјетско-југословенској (српској) борби против фашизма (како то стоји на званичном сајту амбасаде Русије у Србији). Међутим, овде се под плаштом „српских ветерана“ из Другог светског рата крију Брозови партизани који су у току самог рата пре свега тесно сарађивали са хрватским нацистичким усташама па чак и са Немцима, а најмање се борили управо против фашизма. Овом приликом нећемо улазити у разлоге горње одлуке руских дипломатских представника у Србији али бисмо скренули пажњу на чињеницу да се и након 70 година од завршетка Другог светског рата његова истинска суштина на југословенским просторима и даље фалсификује и прекраја по квази-историографским аршинима Брозове пре свега антисрпске титологије. Југословенска послератна историографија у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Сарадња комуниста и Немаца у чачанском крају 1941. и 1942. г.
Током 1942. године по списковима које су им дали комунисти Немци су у Такову ухапсили и потом убили “300 присталица Драже Михаиловића“. Како је ово било опште познато, неки од тих комуниста су касније, 1949, морали да се изведу пред суд, али казне су биле благе. ПИШЕ: Горан ДАВИДОВИЋ *** 1941: Активне оружане акције од стране комуниста нису предлагане ни разматране у првим месецима окупације Југославије, јер је КПЈ заузимала пасиван став према Немачкој. По извештајима припадника ЈНП “Збор”из Чачка (Покрет Димитрија Љотића), из јуна 1941. године, истиче се да су комунисти једино друштво немачким војницима у граду, тако да су били у могућности да рад својих идеолошких противника пријављују немачким властима. (Међуопштински историјски архив Чачак (МИАЧ), Збирка ЈНП “Збор”, К-1, бр.17.) Чачански комунисти били су у вези са окупаторским војницима, са којима су по директиви требало да остварују контакте и да са њима разговарају “о расположењу у немачкој војсци и свему.” по изјавама самих ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Englezi: Draža nije zločinac
Iako je od 2. svetskog rata prošlo poprilično godina i dalje postoje velike svađe i sukobi mišljenja na teritoriji Balkana. Tako su Srbi i dalje četnici, Hrvati ustaše a sukobi su i dalje u opticaju. Velika Britanija i njeni istaknuti akademici, istoričari i analitičari već 20 godina pokušavaju da utvrde neutralne činjenice o dešavanjima tokom nacističke okupacije Jugoslavije, a ponekad se rezultati i objave javnosti. Te informacije često i dođu do srpske javnosti. O ovoj temi pričali smo sa nekoliko poštovanijih ljudi u Britaniji kada je reč o istoriji  u periodu od 1939. do 1945. Dejvid Borni istoričar: General Draža Mihajlović je definitivno bio jedna od vodećih firgura u istoriji vezanoj za Jugoslaviju. Nema sumnje da se jako malo zna o njegovom životu u periodu 2. svetskog rata jer su na vlast došli njegovi suparnici komunisti. Oni su na sve načine pokušali da četnike ali i njihovog vođu predstave kao saradnike nemaca i ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Broz i Hitler išli u isti razred, pravi Tito klao srpsku decu!
Miroslav Todorović, autor „Hohštaplera“, najkontroverznije knjige o Titu otkriva: Ovo je priča podnaredniku austrougarske carevine Josipu Brozu koji je ratujuće u sastavu zloglasne 42 Vražje divizije dobio medalju za hrabrost nabijajući na bajonet prekodrinsku srpsku decu. Josip Broz Tito – veliki sin jugoslovenskih naroda i narodnosti koji se voleo više od majke i oca ili najveći “Hohštapler” u istoriji ovih prostora? Po svemu sudeći ovo je bilo i ostaće jedna od najvećih evropskih enigmi 20. veka, kada je u pitanju zvanična istorija. Onu nezvaničnu probali su da otkriju i “otkriju” mnogi, a među njima je i poznati srpski advokat Miroslav Todorović, autor “Hohštaplera”, kontroverzne knjige koja otkriva gotovo neverovatne stvari o tome da je lažni Tito vladao Jugoslavijom, da je pravi išao u razred sa Hitlerom, da je klao srpsku nejač i kasnije poginuo u Rusiji, a da su potom lažnog Josipa Amroza čuvali masoni, boljševici i Vatikan. Todorović otkriva i ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
ШТА СРБИЈА СЛАВИ?
За Владимира Владимировича Путина кажу да се још увек није дистанцирао од тамне стране комунистичке владавине за време трајања Совјетског Савеза. Аналитичари који се баве овим питањима тврде да се у блиској будућности, овај тренутно најауторитативнији политичар на свету неће о тим стварима ни изјашњавати, бар не у негативном смислу, и не само он, већ и они који ће доћи после њега. То је сасвим разумљиво јер Русија је увек била империјална сила: и као царевина и као комунистичка земља али и данас. Велики и јаки никада о себи не говоре лоше. Прослава 16. октобра 2014. године као дана ослобођења престоног града Србије, помало је зачудила обичан свет иако се тај дан прослављао дуги низ година 20.октобра. Шта се и како, ког дана, на који начин стварно дешавало (ко је кога ослободио, од кога и када) тешко је сада после толико година до краја и са сигурношћу просуђивати (што нам није ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Језиви српски мук – случај Мартиновић
Тог шестог „предреволуционарнодемократског“ септембра историјске 2000 те године објављена је вест да је преминуо Ђорђе Мартиновић, мученик са Косова. Најстрашнији пример икада забележен у историји. Не само по бруталности којом је арнаутска дивљачка дружина исти починила. Он носи страшан печат језиве српске ћутње, нанешене неправде несрећнику Србину, кукавичлук и олошки плашт српских кадрова у црвеној камарили потчињеној задриглом Станету Доланцу. И срамоту државе Србије- ако дотична више и зна шта је то срамота. То ћутање и данас траје. Нико и не спомиње несрећног Ђорђа из Гњилана. Ни док се кези у бриселским чампрасдиванима, ни док дронови који носе заставу велике Албаније лете изнад српске престонице, ни када Еди Рама усред те исте престонице тврди да је прича са Косовом завршена. Исти плашт,исте кукавице . Само сада сакривене и умивене по европски. А ове 2015 тачно је тридесет година од оног првог маја 1985 године, када је Ђорђе кренуо на своју ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Приказ књиге: “Стрељање историје“
Крунски доказ за рехабилитацију команданта југословенске војске у отаџбини, генерала Драже Драгољуба Михаиловића, била је засигурно књига ,,Стрељање историје“ ,америчког историчара, бившег војног обавештајца Роберта Мекдауела који је у време Другог светског рата напустио Јосипа Броза и отишао у штаб генерала Драже. Књигу је приредио за штампу господин Мајкл Мића Раденковић, родом из Почековине код Трстеника, који већ деценијама живи у Америци и био је изузетан пријатељ са Мекдауелом, универзитетским професором антропологије, историчарем, обавештајцем Канцеларије за стратешке задатке из које је настала ЦИА, задужен за анализу Балкана, а уједно и последњи официр за везу код генерала Драгољуба Михаиловића. Књига ,,Стрељање историје“ сведочи да су Дража и официри окупљени око њега деловали у складу са Заклетвом коју су положили и били у обавези да воде борбу против окупатора, па Роберт Мекдауел потврђује „Опсег ратних операција Покрета Равна гора у рату против неизмерно надмоћнијих нациста је вођен на фронту, али и у позадини, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Пролетерске бригаде 1941. и 1942. године
У част Стаљиновог рођендана, у варошици Рудо 21. децембра 1941. комунисти оснивају Прву пролетерску бригаду. После сукоба са Стаљином, 1948. године, они ће једноставно рећи да је 1. пролетерска бригада основана 22. децембра и од тада ће се тај датум славити као „Дан Југословенске народне армије“. Своју 2. пролетерску бригаду формирају 1. марта 1942. године у Чајничу. Том приликом Тито је, поред осталог, изговорио касније много пута поновљену реченицу: „Ми ћемо пуцати и на рођеног оца ако иде против народа!“[1]   Од свог наредбодавца из Москве међутим, Тито одмах добија критику поводом тих потеза; у депеши од 5. марта 1942. Коминтерна замера Брозу што је дао повода „присталицама енглеске и југословенске владе“ да сумњају како „партизански покрет добија комунистички карактер и да се усмерава ка совјетизацији Југославије“. Била је то тајна која се морала чувати све док се енглеске и југословенске трупе (четници) боре против сила Осовине. Зато „Дјед“ у истој депеши, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Брозова Југословенска армија са немачко-нацистичким шлемовима – фото архивска документација
Брозова Југословенска армија (касније Југословенска народна армија) са својим врховним командантом након завршетка рата у лето 1945. г. са немачко-нацистичким шлемовима: наставак колаборације са нацизмом и након завршетка рата
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Рецензија књиге: dr Dušan Stupar, „Draža: Istina o četnicima“, Beograd, 2015
Само месец дана након званичне рехабилитације врховног команданта Југословенске војске у Отаџбини (ЈВуО) и министра војног у влади проф. Београдског универзитета Слободана Јовановића – ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића, од стране државно-судских органа Републике Србије, у јуну месецу 2015. г. се појавила новопечена књига у форми монографије dr Dušana Stupara, Draža: Istina o četnicima: Ravnogorsko četništvo 1941−1945., Beograd: Vukotić medija−НИП Зрењанин (384 стр.) на латиничном алфабету. Књига се, бар у Београду у Кнез Михаиловој, налазила на ударном месту у излозима књижара које су је продавале како би одмах пролазницима запала за око. Књига на први поглед привлачи радозналост пролазника како својим насловом, обзиром да један просечни грађанин Србије (поготово Србин), очекује да прочита праву истину о „четницима“ Драже Михаиловића након вишедеценијског комунистичког мрака над овом круцијалном темом савремене повести југословенских народа и народности, тако и фотографијом самога Драже Михаиловића на насловној страни књиге. Цена књиге је приступачна (500 рсд), а квалитет ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Да се Власи не досете
Ова изрека стара је у српској писаној речи више од 200 година Потиче још од почетка Првог српског устанка када је, негде почетком 1805 године, српска делегација упућена у Цариград на преговоре са Турцима. Циљ је био постизање признања Србији извесног степена самоуправе од стране турског султана. Срби свесни да велике силе (посебно Аустрија) не подржавају неки озбиљнији развој српске аутономије те да могу ове српске намере лако осујетити, како би те силе заварали формулисали су поред правих, и лажне циљеве. „Лажне циљеве“ су наводно требали  да изнесу преко посредника, влашког кнеза Александра за кога се знало да је подмитљив и непоуздан. Али да се „Власи не досете“ послата је и лажна делегација у Букурешт док је права делегација уз дискретну сагласност и подршку Русије отпутовала за Цариград. Тако су врло успешни зачеци српске дипломатије остали упамћени само по изреци „Да се Власи не досете“ али која, како се може ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Povodom Dana mladosti: Zašto je Titu bila važna samostalnost Kosova
ИМА ЛИ СРБИЈА СНАГЕ ДА НАКОН СМРТИ ЈОСИПА БРОЗА ИЗВРШИ ДЕМИСТИФИКАЦИЈУ ЊЕГОВОГ КУЛТА
Ово је прави Валтер – четнички потпуковник!
Са 14 година сам доведена у Јасеновац
Покушај данашње диктатуре лажи да настави злочиначку оперету Брозовштине!
„Novi plamen“, партизани и Јасеновац
Лаж заштићена “Забраном”!
НЕ TУГУЈ СРБИЈО
Руско ордење Брозовим колаборационистима са фашизмом
Сарадња комуниста и Немаца у чачанском крају 1941. и 1942. г.
Englezi: Draža nije zločinac
Broz i Hitler išli u isti razred, pravi Tito klao srpsku decu!
ШТА СРБИЈА СЛАВИ?
Језиви српски мук – случај Мартиновић
Приказ књиге: “Стрељање историје“
Пролетерске бригаде 1941. и 1942. године
Предлог за нови споменик знаном јунаку на Калемегдану
Брозова Југословенска армија са немачко-нацистичким шлемовима – фото архивска документација
Рецензија књиге: dr Dušan Stupar, „Draža: Istina o četnicima“, Beograd, 2015
Да се Власи не досете

Share