Џон Пилџер: Убијање историје

„Вијетнамски рат“, један од вишњих „догађаја“ aмеричке телевизије, почео је на мрежи PBS. Режисери филма су Кен Бeрнс и Лин Новик. Одушевљен својим документарцима о Грађанском рату, Великој кризи и историји џеза, Бeрнс о рату у Вијетнаму каже: „Инспирисаће нашу земљу да о Вијетнамском рату почне да говори и мисли на сасвим нови начин.“

У друштву чије је историјско памћење углавном збрисано пропагандним поробљавањем о својој изузетности, Бeрнсов „потпуно нови“ Вијетнамски рат представља као „епско, историјско дејство“. Његову раскошну кампању разглашавањa[1] ће промовисати највећи могући спонзор, Банка Америке, коју су 1971. године студенти у калифорнијској Санта Барбари спалили јер је била симбол омраженог рата у Вијетнаму.

Бeрнс каже да је захвалан „свеукупној фамилији Банке Америке“ која „дуго подржава ветеране наше земље“. Банка Америке је корпоративни власник пролома[2] који је убио можда четири милиона Вијетнамаца, опустошио и затровао некад прелепу земљу. Преко 58000 америчких војника је убијено, а процењује се да је још толико њих себи одузело живот.

Гледао сам прву епизоду у Њујорку. Не да вам да посумњате у њихове намере од самог почетка. Приповедач каже да су „рат честитошћу повели пристојни људи мимо кобних несугласица, америчке гордости и несугласица Хладног рата“.

Овако нечасна изјава није изненађење. Цинична измишљотина лажорије[3]која је водила ка пролому по Вијетнаму је била ствар престижа – само један од њих је био „инцидент“ у заливу Тонкин из 1964. године, којег Бернс представља истинитим. Службени документи су препуни смећа од лажи, нарочито Пентагонски папири које је 1971. објавио велики узбуњивач Данијел Елсберг.

Није било честитости. Честитост је затрована и канцерозна. Мени је, као што мора бити и већини Американаца, тешко да гледам филм смућкан од мапа „црвене опасности“[4], интервјуа који ништа не објашњавају, нејасних архивских резбарија и успаљујућих америчких сцена с бојних поља.

У британском саопштењу за јавност (BBC ће ово приказивати) не помињу се мртви Вијетнамци, већ само Американци. „Сви ми тражимо неки свој смисао ове ужасне трагедије“ каже Новикова. Алал јој је то постмодерно!

Све ово је јасно онима који су уочили како су амерички медији и популарна бехемотска култура у служби великог злочина друге половине XX века. Од филмова „Зелене беретке“ и „Ловца на јелене“ до „Рамба“ и осталог оправдавају се нападачки ратови. Ревизионизам не стаје и крв се никад не осуши. Нападач се сажаљева и прочишћава од кривице док „сви ми тражимо неки свој смисао ове ужасне трагедије“ уз увод: „Где ти беше плавооки мој сине[5].

Размишљао сам ја о „пристојности“ и „честитости“, присећајући се првих својих искустава која сам стекао као млади репортер из Вијетнама. Забезекнуто сам гледао како пламени напалм спаљује кожу сеоске деце и претвара је у стари пергамент и како низови бомби за собом остављају дрва претворена у камени угаљ надевен људским месом. Генерал Вилијам Вестморленд се према људима односио као да су „бубашвабе“.

Почетком седамдесетих година посетио сам област Кванг Нгај у којем су америчке трупе усмртиле између 347 и 500 мушкараца, жена и деце (Бернс више воли да каже „убиле“). У то време је ово представљано као „одступање“ – „Америчка трагедија“, писао је Њузвик. Процењује се да је током трајања америчких „слободних зона ватре“ у овој провинцији поклано 50000 људи. Масовна убијања. Тога није било у вестима.

У провинцији Куанг Три је пало више бомби него на Немачку током Другог светског рата. А после рата су неексплодирана средства углавном у Јужном Вијетнаму усмртила више од 40000 људи, оних које је Америка објавила да „спасава“, па са Француском смислила особиту империјалистичку превару.

Не разликује се „смисао“ Вијетнамског рата од смисла геноцидне кампање против америчких урођеника, колонијалистичког покоља Филипинаца, нуклеарног бомбардовања Јапана и табања сваког града Северне Кореје. Циљ је то којег је описао пуковник Едвард Лансдејл, знаменита личност CIA на којој је Грејем Грин засновао централни лик новеле „Тихи Американац“.

Према „Рату бува“[6] Роберта Тејбера, Лансдејл је рекао: „Има само једно средство да се победе бунтовници који неће да се предају, а то је истребљење. Само је један начин да се контролише територија која пружа отпор, а то је да је буде претворена у пустињу.“

Ништа се променило није. Када се Доналд Трамп 19. септембра обратио ОУН, тој установи која је требало да човечанство „ослободи од рата“, објавио је како је био „спреман, вољан и у стању“ да „потпуно уништи“ Северну Кореју и њен 25-милионски народ. Присутни се нису узбудили, али ни Трампов језик није био неуобичајен.

Његова ривалка за место председника Хилари Клинтон хвалисала се да је спремна да „потпуно збрише“ Иран, нацију од преко 80 милиона људи. То је „амерички начин“ и сад само за то још фали еуфемизам.

Вративши се у САД сударио сам се са тишином и одсутношћу супротстављања. Метафорички речено, на улицама, у новинарству и уметности је, раније толерисано, разногласје у „мејнстриму“ уназађено у несагласје.

Много је бесне рике на Трампа – којег мрзе јер је „фашиста“ – али код њега нема знака прихватања система освајања или екстремизма.

Где је дух великих антиратних протеста који је превладавао Вашингтоном седамдесетих година? Где је нешто слично Покрету за нуклеарно замрзавање, који се ваљао улицама Менхетна осамдесетих година захтевајући од председника Регана да повуче балистичке нуклеарне ракете из Европе?

Стварна снага и морална доследност поменутих великих покрета имала је великих успеха. Године 1987. Реган је са Михаилом Горбачовом постигао Уговор о нуклеарним ракетама средњег домета (INF) чиме је стварно завршен Хладни рат.

Према тајним документима НАТО, које је добио немачки „Зидојче цајтунг“, овај уговор ће вероватно бити одбачен пошто „расту планиране нуклеарне мете“. Министар спољних послова Немачке Зигмар Габријел упозорава да се „не понове најгоре грешке доба Хладног рата. Сви ваљани уговори о разоружању и контроли наоружања које су постигли Горбачов и Реган су већ угрожени. Европа је поново угрожена постајући поље војних вежби за нуклеарно оружје. Морамо против тога да дигнемо свој глас“.

Нема тога у Америци. Хиљаде који су скочиле у „револуцији“ сенатора Бернија Сандерса током прошлогодишње председничке кампање сада здружено ћуте поводом онаквих опасности. И опстаје табу тема да главна америчка насиља свуда по свету нису извршили републиканци, чак ни мутанти попут Трампа, већ либерални демократи.

Апотеоза тога је Барак Обама – са седам узастопних ратова који носе његов потпис, укључујући уништење модерне либијске државе. Обама је тај који је срушио украјинску владу после избора – која им није била по вољи јер није хтела да нагомила НАТО трупе на западне границе Русије истим путем којим су 1941. године надирали нацисти.

Обамин „Азијски обрт“ из 2011. године је најавио преношење већине америчких поморских и ваздушних снага у Азију и на Пацифик – без икаквог циља осим супротстављања и изазивања Кине. Кампања убијања широм света – коју је спровео овај добитник Нобелове награде за мир – вероватно је најобимнија кампања тероризма после 11. септембра.

Оно што је у САД познато као „левица“ у ствари је удружено са најмрачијим ћумезима институционалне моћи, особито Пентагоном и CIA, који не желе да виде мировни договор Трампа са Владимиром Путном и који би да поново установе Русију као непријатеља на основу недоказаних навода о утицају на председничке изборе 2016. године.

Истински скандал је подмукло подвргавање моћи коју су стекли злокобних господари изазивања рата за које Американци нису гласали. Надмоћ Пентагона и агенција које врше присмотру за вакта Обаме представљају историјску смену моћи у Вашингтону. Данијел Елсберг то с правом назива државним ударом. О томе сведочи чињеница да три генерала јуре Трампа.

Све ово не продире у оне „либералне мозгове утопљене у формалдехид идентитетске политике“, на шта је подсетио коментар Лусиjане Боун. Комерцијална и тржишно проверена „различитост“ је нови либерални бренд, а не класа подложника[7] без обзира на њихов пол и боју коже, па није ни општа одговорност заустављање варварског рата који би требало да заустави све ратове.

„Како је дођавола дошло до овога?“ пита се Мајкл Мор у својој бродвејској представи „Услови моје предаје“, водвиљу за оне који се буне против контекста у којем Трамп има улогу Великог брата.

Дивио сам се Муровом филму „Роџер и ја“ који приказује економско и социјално разарање његовог родног рада Флинта, Мичиген, као и филму „Sicko“ који истражује корупцију у систему здравствене заштите Америке.

Оне вечери кад сам гледао Мурову представу, његова „таши-таши-танана“[8] публика уверавала је саму себе да представља „већину“ и позивала на „свргавање Трампа, лажова и фашисте“. Изгледа је Мурова порука била да је требало запушити нос и гласати за Хилари Клинтон како би живот наставио да буде известан.

А можда је он у праву. Уместо да само израбљује свет, како то Трамп већ ради, Велика Уништитељка[9] би напала Иран и испалила ракете на Путина који њој личи на Хитлера, што је простаклук особите врсте када се има у виду да је 27 милиона Руса страдало у Хитлеровом нападу.

„Чујте и почујте, оставите по страни то што ради наша влада, Америка заиста воли сав свет“, рекао је Мур.

Чула се само тишина.


[1] Именицу advertising сам превео у једном од њених многих значења.

[2] Именица invasion посрбљена по узору на именицу коју је користио српски књижевник Бранко Ћоопић.

[3] Пилџер употребљава кованицу false flag, „операција под лажном заставом“.

[4] Аутор је употребио фразу „red peril“ maps. Преведено према смислу.

[5] Аутор је згађен злоупотребом из песме „Пашће јака киша“ (A Hard Rain’s A-Gonna Fall) великог антиратног активисте, огорченог противника Вијетнамског рата, америчког уметника Боба Дилана.

[6] Студија о герилском ратовању.

[7] У оригиналу class people serve.

[8] Фраза happy-clappy преведена према смислу.

[9] Ауторова алузија на ликове из цртане ТВ Серије The Great Ghandizenкоја се емитује од 2002. године. Радњу серије чине доживљаји два поменута бића сулуде памети (зову се Капут и Зески) која лутају свемиром у потрази за галаксијом над којом би успоставили властиту свемоћ. Себе су прозвали „великим уништитељима“ (The Great Obliterators). Наравно, неспособни су да остваре свој наум, па кад и покушавају да остваре план доведу себе у ситуацију да морају да беже главом без обзира.

Са енглеског посрбио и напомене написао: Душан Ковачев.


2017-09-21

Изворник: Pogledi

Оригинални чланак на енглеском: Сајт Џона Пилџера, 21. 9. 2017

Save

Save 

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Амерички сан или мапа Русије после Трећег светског рата
Крајњи циљ САД и НАТО је да поделе (балканизују) и пацификују (финландизују) Руску Федерацију, највећу земљу на свету, чак и да успоставе темељ за вечиту нестабилност (сомализацију) широм Русије или барем једног дела остатка постсовјетског простора, како је учињено на Блиском Истоку и у Северној Африци. Будућност Русије – или више Русија, које би уствари биле много слабих и подељених друштава – био би деинстријализовани, сиромашни простор, без икаквих одбрамбених капацитета и структуре за експлоатацију ресурса. Била би то земља коју Вашингтон и његови НАТО савезници виде у демографском паду. ПЛАНОВИ ИМПЕРИЈЕ ЗА ХАОС У РУСИЈИ Распад Совјетског савеза није био довољан за Америку и НАТО. Крајњи циљ САД је да спрече било какву алтернативу са европског и азијског простора, тј. да спрече евроазијске интеграције. Зато је уништење Русије један од њихових стратешких циљева. Такви циљеви Вашингтона били у јеку током сукоба у Чеченији. Исти циљеви су били очигледно на сцени током Евромајдана у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Dati su nam milioni da rasparčamo SFRJ, podmitili smo stranke i političare koji su raspaljivali mržnju među narodima
Moj šef, koji je inače i bio nekada u Američkom senatu je nekoliko puta napomenuo da će biti nekakva prevara u Bosni. Mesec dana pred navodni genocid u Srebrenici mi je rekao da će taj grad biti uporište medija širom sveta i dao nam je instrukcije da zovemo medije. Robert Baer, bivši visoki izaslanik i oficir CIA, ujedno je i autor mnogih dela u kojima je odavao informacije o CIA i o administraciji Bila Klinton i Džordža Buša, zbog čega je nekoliko puta hapšen i privođen. Lični prijatelj, Mitt Waspurh koji je radio u senatu i koji mu je davao pojedine informacije je ubijen u hotelu iz sačmare. Kao visoki operativac CIA radio je na prostoru Jugoslavije u periodu od (1991-1994) i na Bliskom istoku. Robert Baer je učestvovao u nekoliko dokumentaraca na Nacionalnoj Geografiji optužujući vladu Buša za rat zbog nafte! Intervju je obavljen uživo u Kanadi, tokom mog puta pre ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
epa05825191 Federica Mogherini (L), the High Representative of the European Union for Foreign Affairs and Security Policy talks with Macedonian President George Ivanov (R) during her visit to Skopje, The Former Yugoslav Republic of Macedonia, 02 March 2017. Mogherini is visiting Macedonia during her Western Balkan tour.  EPA/GEORGI LICOVSKI
Актуелна македонска криза у вези са (не)формирањем владе СДСМ и ДУИ само је врхунац двогодишње политичке заврзламе коју прате међуетничке тензије и добоки економски и социјални проблеми у овој земљи. На унутрашњем плану видљива је пат позиција: након што је на претходним парламентарним изборима владајућа странка ВМРО ДПМНЕ добила 51 мандат, а опозициона СДСМ 49, док су албанске странке добиле укупно 20 мандата (ДУИ је добио 10 мандата, Покрет Беса пет, Алијанса за Албанце три и ДПА два мандата), СДСМ је постигла споразум са албанским партијама о формирању владе, прихватајући заједничку платформу за преговоре које су три албанске странке усвојиле почетком јануара у Тирани. Овом платформом Албанци траже промену Устава ради увођења албанског као другог службеног језика, једнаку заступљеност Албанаца у свим државним институцијама и њихово укључивање у преговоре са Грчком о решавању спора о називу Македонија. Одбијајући да лидеру опозиционе СДСМ Зорану Заеву повери мандат за формирање владе на основама ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Каква је била улога Русије у Америчком грађанском рату?
Руско-амерички односи нису увек били горки и затегнути као што су данас. За време Америчког грађанског рата Петербург је подржао Унију, пре свега зато што је главни геополитички противник Русије у то време била Велика Британија, а она је била на страни Конфедерације. Поред тога, САД и Русија су у првој половини 19. века биле у добрим односима без обзира на врло различите политичке системе. Грађански рат у Америци је завршен пре више од 150 година, али је та тема још увек извор несугласица. Најновији пример су недавни догађаји у Шарлотсвилу (Вирџинија) где су неслагања по питању уклањања споменика подигнутог у част Конфедерације имала велики одјек у јавности и довела 13. августа до насиља и смрти. Нема сумње да је грађански рат био прекретница у америчкој историји. Руски владари су живели далеко од попришта овог рата, али су помно пратили догађаје и на крају одиграли малу, али важну улогу која је у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Европа и Вашингтон — страх од косовских Албанаца
И Америка и Европа желе да изађу из пројекта Косово јер не желе да уђу у сукоб са Албанцима и њиховом разорном етничком силом. Европа је бацила новац на Косово, али много тог новца јој се и вратило, јер ово је црна рупа кроз коју може да прође огроман новац, а да не остане трага. Од потписивања Бриселског споразума па све до данас све је мање јасно коме је тај споразум потребан. Приштини, која би да заокружи своју државност, или Београду, који на Косову и Метохији хоће да сачува своју државност? Аналитичари кажу — и Приштини и Београду, али највише Европској унији. Зашто? Политички аналитичар са Косова Живојин Ракочевић наводи три разлога због којих је Европи, али и Вашингтону, потребан Бриселски споразум. Ракочевић каже да су сви од почетка били уверени да може да постоји споразум од кога ће сви имати користи. Сви споразуми који су на Косову направљени у последњих 15 година ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Дугин: Трамп попустио под притиском неоконзервативаца – почетак Трећег светског рата?
Ујутру 7. априла 2017. ваздушне снаге САД су први пут од почетка дугогодишњег сукоба у Сирији извршиле масовни ракетни удар ракетама Томахавк  на ваздушну базу ваздушних снага Сирије. То јест на нас. Зашто ми нисмо користили комплекс противракетне одбране? По једној верзији, због тога што их за одбијање тоталног напада снага САД код нас нема довољно, будући да су били предвиђени пре свега против ракетних удара других могућих противника. Друга верзија: Москва није хтела да то нареди, јер би то значило неумитан почетак рата са САД. Вашингтон је донео одлуку, и знао је шта је спреман. Ми не. Шта даље? Пре него што приступимо прогнозама вредело би још једном погледати на контекст – почетне услове који могу довести до почетка Трећег светског рата (до којег и даље може да не дође). Изговор за америчку инвазију Изговор који је Вашингтон користио за наношење удара био је хемијски напад. Да тако нешто није урадио ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Амерички сан или мапа Русије после Трећег светског рата
Dati su nam milioni da rasparčamo SFRJ, podmitili smo stranke i političare koji su raspaljivali mržnju među narodima
Македонија – Геополитичка темпирана бомба на Балкану
Каква је била улога Русије у Америчком грађанском рату?
Европа и Вашингтон — страх од косовских Албанаца
Кога су САД бомбардовале у 2016. г.?
11/9 Мистерије рушења Кула близнакиња у Њујорку: Амерички документарни филм са преводом
Дугин: Трамп попустио под притиском неоконзервативаца – почетак Трећег светског рата?

Share