Комунистичка уравниловка

комунисти-660x330

Један професор економије на једном локалном колеџу у Америци је из свог испита дао слабе оцене већини ученика из разреда. Урадио је то приликом оцењивања њиховог рада који се односио на слободно изабрану тему. Био је изненађен зато што је велика већина  ученика инсистирали на тврдњи “да је социјализам до краја успостављен у целом свету нико неби био сиромашан и нико неби био богат и да је то систем где влада велика једнакост за све”.

Али професор се није само задржао на томе. Хтео је да им помогне како да те слабе оцене поправе и показао им је конкретне примере како је њихов закључак о једном систему и животу унутар тог система погрешан.

Професор је рекао: У реду! Сада ћемо урадити један експеримент у оквиру ваше класе. У експерименту ћемо заменити оцене  доларима… то ће бити ваша егзистенцијална примања која стичете радом приликом запослења а од чега издржавате себе и вашу породицу. Приликом оцењивања нећемо превише фаворизовати никога т.ј. избегаваћемо да дајемо највеће оцене али нећемо превише давати ни оне слабе. Сви треба да иамају пристојне плате. Тако је у рангирању знања (А, B, C, D, Е) највише ученика било са оценом “B”.

Ђаци који су учили пуно и трудили се да имају велики фонд знања, били су незадовољни, а ђаци који су учили мало били су срећни и задовољни.

После неког времена, ђаци који су учили мало почели су учити још мање а они који су учили пуно смањили су свој труд јер им за просек није требао толики напор. Квалитет учења се драстично смањио па уместо просечног знања које се кретало у оквиру оцене “B”, тај просек се смањио на оцену “C”. Ту још нису сви були забринути јер и тај просек није лош, али када је обим знања у просеку пао на ниво оцене “D”, нико више није био срећан. Атмосфера у класи се погоршала тако да су свађе, препирке, погрдни називи међу ђацима били све израженији и све гори. Нико није желео да учи за другога да би имали сви добар просек.

На изненађење ученика такав концепт рада је водио снижењу залагања, квалитета учења и личног успеха и био је унапред осуђен на неуспех. Професор је рекао: “И социјализам је на крају осуђен на неуспех јер када се просечна плата добија тако што се од вредних и поштених узима да би се дало мање вредним, мало ће ко желети да се радом и напором докаже и постигне успех. На крају се изводи закључак у следећих пет реченица:

  1. Не може се мање успешнима дати просперитет одузимањем од успешнијих и њиховог просперитета.

  2. Оно што једна особа прима без рада, то је зато што друго лице мора више да ради са мање примања.

  3. Држава тј. Влада не може дати никоме ништа а да та иста држава претходно не узме од некога другог.

  4. Не можете да умножавате богатство делећи га.

  5. Кад половина људи увиди да не мора да ради јер друга половина брине о њима, и кад друга половина стекне сазнање да то што ради није добро да ради, јер неко други ће добити плодове њиховог рада, то је почетак тоталне дисфункционалности и пропадања било ког друштвеног система.

Ова прича је стара око 50 година а настала је када је социјализам тј. комунизам као идеја и као систем био поприлично популаран на већини континената. Посебно је био популаран у сиромашним земљама где добар део становништва није могао (или је то с тешком муком успевао) да задовољи основне егзистенцијалне потребе а то су: исхрана, одевање и становање. Међутим, и поред почетних успеха, комунизам се показао као безперспективан систем и врло брзо се урушио текорећи у свим земљама без обзира на варијанте и облике кроз које је покушавао да се успостави и одржи. Тамо где су актери који су учествовали у реформисању и промени комунизма као система, били нешто далековидији и спремнији да се отворено суоче са реалношћу, промене су биле поприлично болне али краће су трајале. За релативно кратак период већина сада бивших комунистичких земаља су постала демократизована, отворена и модерно уређена друштва са врло приметним позитивним променама  како у економском тако и културолошком смислу.

Где се у свему томе налази Србија? Дали је Србија још увек комунистичка земља тј да ли води социјалну и економску политику на принципима већ одавно напуштеног и превазиђеног концепта друштвеног развоја и расподеле?

Одговори на ове дилеме се могу лако претпоставити ако се посматрају свакодневна животна дешавања бар у оној свери која је доступна јавности и која се на површини реалног живота “голим оком примећује”. Не треба превелика мудрост за извођење закључка да се у, већ и званично најсиромашнијој земљи у Европи (престигла нас је чак и Албанија која је по стандарду грађана представљала синоним беде и сиромаштва), расподела националног дохотка врши тако да још увек, релативно, боље пролазе они који се мање залажу а слабије они који нешто више раде, стварају и  исказују лојалност држави у сваком послу. Политиком комунистичке уравниловке држава је доведена на руб функционалног опстанка јер се више троши него што се ствара или боље речено, више има оних који су упућени да троше него оних који нешто стварају.

Официјелна државна политика оличена у актуелној Влади Србије је видела излаз из зачараног круга, између осталог, у смањењу плата у јавном сектору, смањењу пензија, повећању ПДВ-а, повећању акциза на такорећи све врсте акцизне робе итд.  За ове мере приметна је и подршка тзв. „спољњег фактора“ а лако се запажа да се та подршка на унутрашњем плану покушава искористити као нека враста пропагандне потпоре. На страну негативно дугогодишње историјско искуство (како из новије политичке историје тако из давнашњих времена) када је у питњу однос “Форин офиса” и др. према српским националним интересима али и према српском народу у целини тј. његовим важним животним питањима.

Може ли се из тесног “ћорсокака”, из једне уравниловке изаћи помоћу још веће …..?   Прегломазни и неефикасни јавни сектор није створен сам од себе. Њега је годинама стварао систем друштвених односа социјалистичког самоуправног друштва и до данашњег дана у том сектору није ни покушан било какав вид реформе односно некаквих озбиљнијих промена. И даље се као главни критеријуми при запошљавању користе непотизам и партијска тј.идеолошка подобност па тако јавни сектор и даље расте.  Уместо да служи као класични државни сервис преко кога држава ефикасно врши своју функцију он постаје и опстаје као њен највећи терет, баласт који прети да је обесмисли и уруши у свим секторима.. Једно од главних предизборних обећања актера данашње власти односило се управо на смањење тј редукцију  тзв. „јавног сектора“ и његову департизацију. На самом почетку устоличења садашњих властодржаца, а то је било равно пре 5 година, доста се трапаво, несистематски  причало и радило на овом проблему. Помињане су цифре од 500 до 700 хиљада запослемних у „Јавном сектору“, нуђене су разне варијанте наводних покушаја смањења овог баласта, чекало се на пресудне одлуке док не прођу ванредни избори који се организују скоро сваке године итд. Мало по мало и долази се до крајњег епилога а то је да је то била само мала игра речи, да нико фактички и не зна колико има запослених у „јавном сектору“ и да нема било какву намеру да било шта озбиљно уради по овом питању. Све остаје по старом осим што овај баласт и даље расте. Зарад некаквих малих уштеда које, посматрано краткорочно дају извесне позитивне финансијске ефекте, опстаје и развија се и даље један паразитски систем који исисава задње атоме снаге посустале земље. Смањењем плата или и новом, још израженијом уравниловком постаје још тромавији и још неефикаснији.

Кућа цвећа

Увек актуелна девиза: “нико не може толико мало да ме плати колико ја могу мало да радим” а која се примећује и данас тако рећи у свим друштвеним сегментима, на сваком кораку, на жалост и даље је позитиван узор у Србији и биће све док преовлађује постојећи вредносни систем… “Боље динар у `ладу него два на раду” и те како се показало исплативије и боље за свакога ко се нађе у позицији да кроз лагодан рад (нерад) остварује свој доходак. То је крајњи циљ, животни мото у систему поремећених вредности, жељени правац и животна одредница актера израубованог и трулежног система коме нема спаса уколико не буде видљив заокрет у вредновању рада.

За сада, елита на врху државе не показује спремност а ни храброст (а како ствари стоје, оскудица је и у стручности и знању) да се упусти у пројектовање нових облика и метода управљања државом. И поред свакодневног уверавања  у медијским наступима да су све мере које се предузимају у интересу грађана Србије  (историја не познаје ни један случај за било коју власт, чак ни за најокрутније диктаторске режиме да су  било коју своју одлуку оценили  ненародном тј. да није у интересу народа) очигледно је да је контекст општег живота и рада све неповољнији. У свету другачијих вредности, исплативост рада се скоро никад не може довести у питање само ако то човек жели и ако се залаже да кроз рад егзистенцијално оствари себе и своју породицу. У Србији сада то није случај. Само у Србији се не исплати ништа радити. Само у Србији су њиве запарложене а ливаде закоровљене, само Србија увози лук, шаргарепу и купус, само у Србији су поред магистралних путева начичкани којекакви отпади па земља изгледа као нека изумрла планета, само у Србији се у 21..веку насеља граде по моделу „касабе“, само у Србији су одумрла села, празне школе, богаљиви воћњаци, само у Србији фабрике грађене у време „Реал-социјализма“ аветињски зјапе празне, само…..

По званичним подацима, које су опет медији објавили, у Србији од укупног броја пензионера свега њих 18% су стекли пензију редовним путем тј. са пуним радним стажом (ту спада војска и полиција). По логици ствари, ти редовни пензионери који су изгурали пун радни стаж требало би да имају и највеће пензије јер су и највише радили (уз дужно поштовање свима онима који су радећи у неусловним фабрикама, рудницима и сл. а које су им обезбедили комунистички усрећитељи, остали трајни инвалиди). Логичним размишљањем изводи се закључак да  смањење пензија  највише погађа највеће пензије а то су управо они пензионери који су највише радили и били највише лојални држави. Тако се догађа да и овог пута стара изрека „луд и поштен су браћа“ засија у пуном светлу.

Слично је и са запосленима у јавном сектору. Они који су се, као социјализоване личности највише трудили самостално градећи себе кроз животни пут (стицање академског звања, стварање каријере кроз савестан и одговоран рад, стручна усавршавања и сл.) биће највише погођени. Дугорочно посматрано, прича на почетку текста може нам бити јако поучна. Али, дали је то уопште за државу битно. Или је много битније што се „СРЕЋНИ ЉУДИ“ репризирају по „стоти пут“?


Аутор: Петар Ристовић

TITO-I-kardelj

Save 

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Комунизам у Србији
Имам утисак да је немогуће описати размере злочина с краја Другог светског рата. Овим чланком покушаћу да дочарам атмосферу која је тада владала Комунистичка окупација била је тако сурова, да је владало опште убеђење о немогућности њеног опстанка. Комунисти су само јавно говорили о ослобођењу, док су између себе и они користили прави термин – окупација. Десет дана по уласку у Београд, Ј. Б. Тито је на седници Политбироа рекао: Ми се у Србији морамо понашати као у земљи коју смо окупирали.142 У одушевљењу што су се дочепали главног града, комунисти су се тешко обуздавали и у јавним наступима. “Србији није довољно пуштено крви“, рекао је Милован Ђилас у првој изјави из “ослобођеног“ Београда. “Србија нема чему да се нада. За њу неће бити милости“, рекао је Ј. Б. Тито у говору на Бањици новембра месеца. Прва изјава “полудивљег“ Слободана Пенезића Крцуна, како га назива писац књиге “На страшном суду“ др Радоје Вукчевић, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Tito je za Srbe bio balkanski Hitler
Prema izjavi Dušana Bilandžića, na sednici Politbiroa Komunističke partije deset dana po zauzimanju Beograda J. B. Tito je rekao: „Mi se u Srbiji moramo ponašati kao u zemlji koju smo okupirali”. (Bilandžić je zabeležio i Titovu izjavu iz 1974, povodom optužbi da novim ustavom Srbiju želi da svede na Beogradski pašaluk. „Pa to i hoću”, rekao je. Da bude što manja, Srbija je dobila dvije autonomije: Vojvodinu i Kosovo! Dvadeset godina posle pada Berlinskog zida partizani su još jedino u Srbiji tabu tema. Sve krivične prijave do sada su odbijene, zabranjeno je otkopavanje bezbrojnih masovnih grobnica, dok pristup dobro čuvanim dokumentima zavisi isključivo od snalažljivosti pojedinih entuzijasta. Ali, istina polako izbija.Samo od 1944, od ulaska Crvene armije i partizana u Beograd, do 1947, u Srbiji je bez suđenja ubijeno oko 100.000 Srba, a nekoliko stotina hiljada prošlo je zatvore,logore i policijsku torturu.Ogromnom broju ljudi oduzeta je imovina, građanska prava, državljanstvo, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ко је био др. Ибрахим Ругова (1944 г.−2006. г.)?
Сажетак: Циљ овог истраживачког рада је да истражи и прикаже праву политичку истину о личности Др. Ибрахима Ругове – политичког и националног лидера косметских Шиптара од 1990. г. до 2006. г. Ругова се у западним медијима и политичким круговима константно претстављао као демократски вођа косметских Шиптара који се бори против диктатуре Слободана Милошевића а за људска и политичка права шиптарске мањине у Србији. Међутим, Ругова је у суштини био шиптарски сепаратиста и терориста који се борио за отцепљење Косова и Метохије од Србије и за стварање Велике Шипније на Балкану, а као западни политички марионета уживао је сву подршку западних политичких структура ради остваривања њихових геополитичких циљева на просторима бивше Југославије. Кључне речи: Ругова, Косово, Шиптари, сецесионизам, тероризам Бивши политичко-национални вођа Шиптара са Косова и Метохије, Др. Ибрахим Ругова, иначе на Западу, као и од својих присталица, својевремено називан „Гандијем са Балкана“, рођен је 2. децембра 1944. г. на КосМету у породици ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Коме треба нова Титоник Србија?
Тренутно се Република Остатака Србије налази на коначном путу и de jure признавања друге албанске националне државе – Косова. Влада у Београду је већ дала зелено светло за примање Косова у Међународни олимпијски комитет, јер без тог светла Косово и не би могло да буде примљено, а управо ових дана та иста Влада најављује и промену Устава, тј. избацивање члана о Косову као интегралном делу државе Србије. И то све зарад испуњавања свих услова Европске Уније како би се ушло у исту јер „Куд мали Мујо, ту и ми“. Двадесет и првог јануара 2014. г. званично је отпочео процес преговора Србије (тј. њених територијалних остатака) са Бриселом о учлањивању ове прве у Европску Унију. Тим поводом се и српски еурофанови нескидају са домаћих мас-медија како би потврдили „не скретање с правога пута“ ка идеалном друштву (комунизам) у новој Титославији која се у континенталним димензијама одазива на име „Европска Унија“. И није ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
У Хрватској ни покојници немају право на ћирилицу!
Ако из Срема, преко окупиране Српске Крајине, кренете пут Винковаца, на самом уласку у град наићи ћете на таблу која вас обавештава о градовима пријатељима. Хрвати су педантни, рекли би неки Срби, о свему мисле, ништа не препуштају случају. Све им је уредно. Улице нису прљаве као наше, травњаци су покошени, а трговци услужни. Једном речју, могу нам бити „узор“ у свему. А да ли је баш тако?    Поред наведеног обавештења, преко читаве табле је исписано велико латинично слово „У“ са „крижом“ у врху, које вас такође обавештава о једној битној чињеници: „Нисте добродошли, ако сте Србин!“ То вас, наравно, неће ни најмање изненадити, јер је мржња према Србима одавно постала уобичајени, саставни део хрватског фолклора. И не само фолклора већ пожељна, суштинска, карактерна одредница сваког „свесног домољуба“.  Отићи ћете у град, обавити послове због којих сте дошли, уколико су ти послови у неким државним установама службеници ће вам, кад је то ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Како руска наука гледа на четнике и Дражу Михаиловића
Пре тачно месец дана, 14. маја (2015. г.), суд је рехабилитовао Дражу Михаиловића. „Руска реч“ објављује текст који смо опубликовали у последњем броју Недељника, где сада редовно (сваког првог четвртка у месецу) издајемо наш додатак под називом „Р Магазин“. У тексту руски експерти-балканолози говоре о ставу Русије према четничком покрету Драже Михаиловића и његовој рехабилитацији. Фотографија: pogledi.rs Четнички покрет Драже Михајловића у светлу руске науке пише Вјачеслав Чарски, извршни уредник европских редакција RBTH Деценијама је совјетску и руску историјску науку мало интересовао конфликт на територији окупиране Југославије за време Другог светског рата. У совјетском периоду, а затим по инерцији и 90-их година 20. века однос многих руских научника према овом питању био је крајње недвосмислен: Совјетски Савез је спасао свет од нацизма, а његови савезници у Југославији били су Титови партизани који су се херојски борили не само против нацистичког окупатора, него и против колаборациониста и локалних националиста свих боја, међу које ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Окупација у триста слика
Не може се човек , све и да хоће, отргнути утиску да је,бар што се мене тиче моја домовина Србија окупирана перманентно. Не мислим на окупацију и поробљавање од стране Отоманског царства, ни оног Аустроугарског чак ни оног језивог од стране Трећег Рајха. Било, прошло и не повратило се. Окупација је много опаснија, пефиднија и значајнија ако су мангупи у нашим редовима народским језиком речено, када је њено извориште српски етнички корпус стасао ван Србије. Нека ми Господ опрости на утиску да је мржња тих увек незадовољних, за одбрану сопствених прагова неспособних али уредно крволочних према Србији тзв. Срба пречана, прекодринаца у време Милоша Великог називаних коритарима већа и од оне код самих помуслимањених Срба па и Хрвата. Ако листате Политику из 1921 године пронаћићете полемичке текстове о овој српско- српској ствари. У тектсту се наводи да је тзв.србијански корпус био запањен чињеницом колика је мржња Срба Личана и Крајишника према Србији. Наивни ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Предаја Суверенитета Србије звана “Сарадња” са “Милосрдним Анђелом”
Када је 1914. Године Аустроугарска Влада послала Краљевини Србији ултиматум у коме се, између осталог, захтевало да Краљевина Србија одобри аустроугарским властима да пошаље на територију Србије своје инвестигаторе, укључујући и полицију, Влада Краљевине Србије је прихватила све услове изузев тај један, дозволу Аустроугаским органима власти да делују на територији Краљевине Србије а да - не подлежу јурисдикцији Србије. Последица је врло добро позната: Први Светски Рат! Разлог за ово одбијење Аустроугаског захтева био је заснован на правним и конститутивним принципима. Наиме, да би једна држава могла до постоји као правни идентитет и функционише као независна - та држава мора да располаже својим суверенитетом! Људи који су одбили ултиматум Аустроугарске 1914. године итекако су били свесни чему да тај захтев води губљењу суверенитета и независности, и зато су морали да га одбију и сачувају Независну, Суверену Србију. Разлике између ултиматума Аустроугарске од 1914. године и скорашњег споразума између Владе Србије о ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
На бомбама је писало „Срећан Ускрс“ (1. део)
Бесомучно англо-америчко разарање десетина српских и црногорских градова, вароши и села, започето 20. октобра 1943. а окончано 18. септембра 1944. године, уочи Стаљинове инвазије на Србију, једна је од највећих мистерија наше новије историје. О овој великој ваздушној операцији која је прогутала животе хиљаде невиних људи, чак и неколико тек рођених беба, за Титовог живота нико се није усуђивао да каже ни једну једини реч. Нико то није озбиљније покушао да уради ни после његове смрти па чак ни после распада Титове Југославије. Званични режими Србије и Црне Горе, ни данас ништа не покушавају да учине како би се утврдила права истина о највећој и најтрагичнијој ваздушној инвазији која је на наше просторе икад организована. Мистерија којом је ова акција Енглеза и Американаца обавијена истрајава тако и до данашњег дана. Кључне карике те велике енигме потпуно су замагљене. Још се поуздано не зна ни ко је ту операцију захтевао, а ко ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Одмазда и терор у Београду
Dr Srđan Cvetković | 12. новембар 2015. 17:52 Успостављање народне власти пратио је бруталан обрачун са носиоцима културног и политичког живота окупиране Србије, али и супарничког покрета отпора. Ликвидације су обављане у највећој тајности Недићевог официра и квислинге спроводе на стрељање у Београду Наставци Суочавање са заблудама Друга фаза револуције Одмазда и терор у Београду Грех мањине платила већина Шпијуни Озне на сваком кораку И знање немачког било је грех Озна је успевала да све дозна Озна тужи, суди и стреља Грађански сталеж на удару Ликвидације глумаца и новинара СРБИЈА и њени градови, као центар колаборације, легло "буржоазије и народних непријатеља", као носилац "великосрпског хегемонизма", били су посебно на мети револуционарних снага. У јесен 1944. године, са риком топова, који су се примицали с југа, у Београду међу становништвом, мешала су се двојака осећања - страх и еуфорија. Еуфорију и срећу због ослобођења од нацифашизма мутили су код многих противника револуције страх и подозрење од успостављања комунистичког режима. Страх је храњен гласовима ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Велеиздајник Вучић у интервјуу за “Wall Street Journal” најавио брисање Косова из Устава Србије!
Домаћи медији у потпуности су игнорисали Вучићев интервју за амерички “Wall Street Journal” у којем је најавио брисање Косова из Устава Србије. Вучићева скандалозна изјава да ће покренути иницијативу за брисање Косова из Устава Србије зарад европских интеграције изгледа да није посебно интересантна домаћим медијима – намерно или случајно, просудите сами. У тексту се наводи да премијер Србије, Александар Вучић, “показује знаке” да ће предложити измене Устава којима ће се избацити одредба о Косову као српској покрајини зарад стицања чланства у Европској унији. “Wall Street Journal” (WСЈ) напомиње да се Вучићева влада противи признавању независности Косова, али додаје да би овај потез олакшао процес признавања Косова некој будућој српској администрацији. Вучић је у интервјуу за WСЈ још додао да не искључује могућност измене преамбуле Устава у којој пише да је “Косово саставни део територије Србије”. WСЈ подсећа да су српски медији прошлог месеца известили да је Вучић говорио о променама Устава у наредне две, три ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
“Краља Перу на бандеру”
Аутентична фотографија из центра (Теразије) окупираног Београда из 1945. г. (Извор фотографије: http://newsite.uimenaroda.net/cr/ ) Пречанска партизанштина изашла из својих динарских вукојебина од преко Дрине дивља по Београду након окупације града 20. октобра 1944. г. Ијекавски динарци са простора усташке Неовисне Државе Хрватске играју Козарачко коло у сред Србије и обарају са власти легалног и легитимног владара земље коју су окупирали заводећи (не)ред у туђој кући. Пречанска багра ће уместо домаћег краља Петра Другог Карађорђевића на власт у Београду довести странца, родом из кајкавског Загорја, бившег аустроугарског каплара из крвничке 42. домобранске хрватске Вражје дивизије у којој је ратовао 1914.-1915. г. у Западној Србији убијајући србијанске цивиле. Брозова дрскост је за време револуционарно-пучистичког отимања власти за време Другог светског рата ишла чак дотле да је сам себе прогласио за "маршала" 29. новембра 1943. г. на поноћном заседању тзв. (пучистичко-револуционарног) АВНОЈ-а у Јајцу на територији Неовисне Државе Хрватске. Заседање је организовано и одржано под окриљем и заштитом ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Етномузиколози о „Шоти“
ШОТА није албанска реч, ни албанска песма, то је чисто српска песма, Шотка и Шотан су српски брачни пар који очекује принову Незнање је најгоре стање. Још је горе мешање незналица у знање. Неки свадбарски хармоникаш се сетио, новинар га подржао и - прича је кренула. Маркус Тулиус Цицерон (106-43.г. пре нове ере) је изрекао: Тешка су времена дошла. Деца више не поштуjу своје родитеље, и, сви би да пишу книге. Узгред, и један ЗНАЛАЦ, српски премијер Војислав Коштуница, један од највећих стручњака за право, изјавио је: ,,Ко не разуме Гучу, не разуме Србију". Можда ћемо имати прилику да јавно причамо о Гучи, рецимо: да ли се тамо пева и свира српска музика, и да ли се тамо пева и свира српски? Е, па, мало да прозборимо. На сугестију неких новинара, у Гучи је забрањено извођење песме и игре „шота". Кажу, то је, док је убјала српску децу, певала Шота Гаљица, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ko je Vojislav Šešelj?
Vojislav Šešelj je prvi put došao u Beograd januara 1983. g. Tom prilikom Vuk Drašković pravi intervju sa njim, za "Omladinske novine". Na pitanje "šta je po nacionalnosti?", Šešelj je odgovorio: "Jugosloven". Po izlasku iz zatvora u Zenici i preseljenju u Srbiju, Šešelj postaje član “Hrvatskog sociološkog društva” i drži seriju predavanja u Zagrebu, kao član “Hrvatskog sociološkog društva”. Početkom 1988. g. u porti manastira Ljubostinja, Vuk Drašković, Milan Komnenić, Danko Popović i još neki, uče Šešelja kako se krsti po pravoslavnom obredu. On to do tada nije znao. U junu 1990. g. Šešelj formira takozvani “Srpski četnički pokret”. Kao "četnički vojvoda", a to zvanje mu je dodelio Momčilo Đujić, prilikom Šešeljevog boravka u Americi, u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, on tokom leta 1990. g., između ostalog, otkopčava šlic i zgranutim prolaznicima pokazuje svoj "vojvodski". Besan na Beograđane koji su ga tada smatrali običnim cirkuzantom i uličnim siledžijom, psovao im je majku ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Други део Истина “Стрељања Историје”
Други део Истина Стрељања Историје: Inconveniet History: Забрањена Историја! “Храбар је слободан!” “He Who is brave is Free!” (Lucius Annaeus Seneca 4BC – 65 AD)   У Првом наставку “Истина стрељања историје” разјашњени су Мекдауелови докази да “нити Броз нити његов такозвани ‘Титоизам’ – нису уопште учествовали у рату против Нацизма, и нису допринели Победи Другог светског рата”! Међутим, пошто се исти доказ односи и на Брозовог савезника Усташтво, зато – да би се утврдило да лаж јесте лаж; и да би се схватио огроман опсег лажи Броза, Усташтва, Черчила и Ватикана; и зато да би се у име Истине схватила и прихватила нулификација лажи – мора се разлучити шта Мекдауел сматра стварним ратним дејством на тлу Југославије у Другом светском рату, и на основу чега ратна дејства јесу de facto легитимна као таква: Рат се водио против непријатеља! Непријатељ је био окупатор! Рат се водио за ослобођење отаџбине од окупатора! Пошто је исти непријатељ окупиране ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Колаборација Брозових партизана са усташама: Једна аутентична фотографија
Источна Босна 1942. г.: Руковање Брозовог партизана са усташом Анта Павелића. Типичан доказ о круцијалној, систематској, свеобухватној и планској колаборацији два Хрвата и њихових војски на просторима усташке Неовисне Државе Хрватске у току читавог Другог светског рата. Сарадња се односила искључиво против Југословенске Војске у Отаџбини под командом ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића Расправљајте на нашој Твитер страници!
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Квислинг Јосип Броз Тито – Фото документација
Аустријанац Курт Валдхајм (други са леве стране) заједно са италијанским генералом Ерколе Ронкаљом, пуковником Хансом Хербертом Махолцом и СС-групенфирером Артуром Флепсом на подгоричком аеродрому 22. маја 1943. г.  Два бивша солдата Аустроугарске Монархије из Првог светског рата и сарадника из Другог светског рата: Курт Валдхајм као председник Републике Аустрије и Јосип Броз Тито као председник Југославије - руковање два ратна саборца против Срба у оба светска рата. Наставак послератне квислиншке колаборације аустроугарског каплара из загорског Кумровца  са немачко-нацистичким окупаторима на просторима усташке Независне Државе Хрватске у Другом светском рату. Наравно, УЗНА/УДБА/СДБ није била упозната са чињеницом да је Курт Валдхајм ратовао у униформи Вермахта на просторима Југославије и да је учествовао у усташко-немачкој офанзиви на Козару али јесте била упозната са "чињеницом" да је Дража Михаиловић сарађивао са окупатором Бивши нацистички официр из Другог светског рата - Курт Вајдхајм, као генерални секретар ОУН Фотоаранжман и пратећа објашњења Владислава Б. Сотировића
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Virtuelna istorija: Nužnost i slučajnost u političkoj istoriji
Strogo govoreći istorija čovečanstva sastoji se od niza slučajnih događaja, događaja koji nisu morali da se dogode. Ova karakteristika političke istorije očitava se već u prvom istoriografskom delu evropske kulture, Herodotovoj Istoriji, čiji je bukvalni prevod Priče. Ova dezignacija ima za nas dvosruko značenje. Kao prvo, sadržaj knjige ne pretenduje na istinitost, već samo prenosi priče, koje je autor čuo. Herodot je, tako, razlikovao istoriju (u modernom smislu) i istoriografiju, tj. naš uvid u istoriju. Drugo, priče se odnose na nešto što je izuzetno, nestandardno, nešto što je zanimljivo i vredno pažnje. Ono što se odvija po strogim zakonima ne može biti priča, jer se nauka ne bavi akcidencijama. Ove poslednje mogu biti nevažni kurioziteti, sa socijalne tačke gledišta, ali mogu da imaju i odlučujući uticaj na «tok istorije», kakvu je danas shvatamo. S tim uvezi često se postavlja pitanje šta bi bilo da se neka od ovih akcidencija nije desila, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Тито поклањао Космет Албанцима још 1946. године
Београд – Усвајањем амандамана на Устав СФРЈ почело је распарчавање Југославије и одвајање окупираних територија од Србије, а све под диригентском палицом Јосипа Броза Тита! 26. децембра 1968. године у Савезној народној скупштини усвојени су амандмани на Устав СФР Југославије, којима се шири аутономија покрајина и оне добијају статус сличан републикама. Покрајине су добиле покрајински Уставни закон, чиме је отворен пут готово потпуно самосталној законској, извршној и судској власти. Син наших народа и народности и доживотни председник СФРЈ Јосип Броз Тито је још крајем 1946. године “поклонио” окупиране територије, као и све друге територије са већинским албанским становништвом Албанији и Енвер Хоџи! Тито је, када је о окупираним територијама реч, Асошијетед пресу рекао следеће: “Уколико комунисти дођу на власт у Албанији оно може бити под ингеренцијом Тиране“. Албански шеф државе Енвер Хоџа је увек истицао да му је маршал Тито крајем јуна 1946. године “лично обећао” да ће окупиране територије бити у саставу Албаније, као ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Комунизам у Србији
Tito je za Srbe bio balkanski Hitler
Ко је био др. Ибрахим Ругова (1944 г.−2006. г.)?
Коме треба нова Титоник Србија?
У Хрватској ни покојници немају право на ћирилицу!
“Српске новине”, бр. 692, јун 2016. г.
Како руска наука гледа на четнике и Дражу Михаиловића
Окупација у триста слика
Предаја Суверенитета Србије звана “Сарадња” са “Милосрдним Анђелом”
На бомбама је писало „Срећан Ускрс“ (1. део)
Одмазда и терор у Београду
Велеиздајник Вучић у интервјуу за “Wall Street Journal” најавио брисање Косова из Устава Србије!
“Краља Перу на бандеру”
Етномузиколози о „Шоти“
Ko je Vojislav Šešelj?
Други део Истина “Стрељања Историје”
Колаборација Брозових партизана са усташама: Једна аутентична фотографија
Квислинг Јосип Броз Тито – Фото документација
Virtuelna istorija: Nužnost i slučajnost u političkoj istoriji
Тито поклањао Космет Албанцима још 1946. године

Share