Комунистичка уравниловка

комунисти-660x330

Један професор економије на једном локалном колеџу у Америци је из свог испита дао слабе оцене већини ученика из разреда. Урадио је то приликом оцењивања њиховог рада који се односио на слободно изабрану тему. Био је изненађен зато што је велика већина  ученика инсистирали на тврдњи “да је социјализам до краја успостављен у целом свету нико неби био сиромашан и нико неби био богат и да је то систем где влада велика једнакост за све”.

Али професор се није само задржао на томе. Хтео је да им помогне како да те слабе оцене поправе и показао им је конкретне примере како је њихов закључак о једном систему и животу унутар тог система погрешан.

Професор је рекао: У реду! Сада ћемо урадити један експеримент у оквиру ваше класе. У експерименту ћемо заменити оцене  доларима… то ће бити ваша егзистенцијална примања која стичете радом приликом запослења а од чега издржавате себе и вашу породицу. Приликом оцењивања нећемо превише фаворизовати никога т.ј. избегаваћемо да дајемо највеће оцене али нећемо превише давати ни оне слабе. Сви треба да иамају пристојне плате. Тако је у рангирању знања (А, B, C, D, Е) највише ученика било са оценом “B”.

Ђаци који су учили пуно и трудили се да имају велики фонд знања, били су незадовољни, а ђаци који су учили мало били су срећни и задовољни.

После неког времена, ђаци који су учили мало почели су учити још мање а они који су учили пуно смањили су свој труд јер им за просек није требао толики напор. Квалитет учења се драстично смањио па уместо просечног знања које се кретало у оквиру оцене “B”, тај просек се смањио на оцену “C”. Ту још нису сви були забринути јер и тај просек није лош, али када је обим знања у просеку пао на ниво оцене “D”, нико више није био срећан. Атмосфера у класи се погоршала тако да су свађе, препирке, погрдни називи међу ђацима били све израженији и све гори. Нико није желео да учи за другога да би имали сви добар просек.

На изненађење ученика такав концепт рада је водио снижењу залагања, квалитета учења и личног успеха и био је унапред осуђен на неуспех. Професор је рекао: “И социјализам је на крају осуђен на неуспех јер када се просечна плата добија тако што се од вредних и поштених узима да би се дало мање вредним, мало ће ко желети да се радом и напором докаже и постигне успех. На крају се изводи закључак у следећих пет реченица:

  1. Не може се мање успешнима дати просперитет одузимањем од успешнијих и њиховог просперитета.

  2. Оно што једна особа прима без рада, то је зато што друго лице мора више да ради са мање примања.

  3. Држава тј. Влада не може дати никоме ништа а да та иста држава претходно не узме од некога другог.

  4. Не можете да умножавате богатство делећи га.

  5. Кад половина људи увиди да не мора да ради јер друга половина брине о њима, и кад друга половина стекне сазнање да то што ради није добро да ради, јер неко други ће добити плодове њиховог рада, то је почетак тоталне дисфункционалности и пропадања било ког друштвеног система.

Ова прича је стара око 50 година а настала је када је социјализам тј. комунизам као идеја и као систем био поприлично популаран на већини континената. Посебно је био популаран у сиромашним земљама где добар део становништва није могао (или је то с тешком муком успевао) да задовољи основне егзистенцијалне потребе а то су: исхрана, одевање и становање. Међутим, и поред почетних успеха, комунизам се показао као безперспективан систем и врло брзо се урушио текорећи у свим земљама без обзира на варијанте и облике кроз које је покушавао да се успостави и одржи. Тамо где су актери који су учествовали у реформисању и промени комунизма као система, били нешто далековидији и спремнији да се отворено суоче са реалношћу, промене су биле поприлично болне али краће су трајале. За релативно кратак период већина сада бивших комунистичких земаља су постала демократизована, отворена и модерно уређена друштва са врло приметним позитивним променама  како у економском тако и културолошком смислу.

Где се у свему томе налази Србија? Дали је Србија још увек комунистичка земља тј да ли води социјалну и економску политику на принципима већ одавно напуштеног и превазиђеног концепта друштвеног развоја и расподеле?

Одговори на ове дилеме се могу лако претпоставити ако се посматрају свакодневна животна дешавања бар у оној свери која је доступна јавности и која се на површини реалног живота “голим оком примећује”. Не треба превелика мудрост за извођење закључка да се у, већ и званично најсиромашнијој земљи у Европи (престигла нас је чак и Албанија која је по стандарду грађана представљала синоним беде и сиромаштва), расподела националног дохотка врши тако да још увек, релативно, боље пролазе они који се мање залажу а слабије они који нешто више раде, стварају и  исказују лојалност држави у сваком послу. Политиком комунистичке уравниловке држава је доведена на руб функционалног опстанка јер се више троши него што се ствара или боље речено, више има оних који су упућени да троше него оних који нешто стварају.

Официјелна државна политика оличена у актуелној Влади Србије је видела излаз из зачараног круга, између осталог, у смањењу плата у јавном сектору, смањењу пензија, повећању ПДВ-а, повећању акциза на такорећи све врсте акцизне робе итд.  За ове мере приметна је и подршка тзв. „спољњег фактора“ а лако се запажа да се та подршка на унутрашњем плану покушава искористити као нека враста пропагандне потпоре. На страну негативно дугогодишње историјско искуство (како из новије политичке историје тако из давнашњих времена) када је у питњу однос “Форин офиса” и др. према српским националним интересима али и према српском народу у целини тј. његовим важним животним питањима.

Може ли се из тесног “ћорсокака”, из једне уравниловке изаћи помоћу још веће …..?   Прегломазни и неефикасни јавни сектор није створен сам од себе. Њега је годинама стварао систем друштвених односа социјалистичког самоуправног друштва и до данашњег дана у том сектору није ни покушан било какав вид реформе односно некаквих озбиљнијих промена. И даље се као главни критеријуми при запошљавању користе непотизам и партијска тј.идеолошка подобност па тако јавни сектор и даље расте.  Уместо да служи као класични државни сервис преко кога држава ефикасно врши своју функцију он постаје и опстаје као њен највећи терет, баласт који прети да је обесмисли и уруши у свим секторима.. Једно од главних предизборних обећања актера данашње власти односило се управо на смањење тј редукцију  тзв. „јавног сектора“ и његову департизацију. На самом почетку устоличења садашњих властодржаца, а то је било равно пре 5 година, доста се трапаво, несистематски  причало и радило на овом проблему. Помињане су цифре од 500 до 700 хиљада запослемних у „Јавном сектору“, нуђене су разне варијанте наводних покушаја смањења овог баласта, чекало се на пресудне одлуке док не прођу ванредни избори који се организују скоро сваке године итд. Мало по мало и долази се до крајњег епилога а то је да је то била само мала игра речи, да нико фактички и не зна колико има запослених у „јавном сектору“ и да нема било какву намеру да било шта озбиљно уради по овом питању. Све остаје по старом осим што овај баласт и даље расте. Зарад некаквих малих уштеда које, посматрано краткорочно дају извесне позитивне финансијске ефекте, опстаје и развија се и даље један паразитски систем који исисава задње атоме снаге посустале земље. Смањењем плата или и новом, још израженијом уравниловком постаје још тромавији и још неефикаснији.

Кућа цвећа

Увек актуелна девиза: “нико не може толико мало да ме плати колико ја могу мало да радим” а која се примећује и данас тако рећи у свим друштвеним сегментима, на сваком кораку, на жалост и даље је позитиван узор у Србији и биће све док преовлађује постојећи вредносни систем… “Боље динар у `ладу него два на раду” и те како се показало исплативије и боље за свакога ко се нађе у позицији да кроз лагодан рад (нерад) остварује свој доходак. То је крајњи циљ, животни мото у систему поремећених вредности, жељени правац и животна одредница актера израубованог и трулежног система коме нема спаса уколико не буде видљив заокрет у вредновању рада.

За сада, елита на врху државе не показује спремност а ни храброст (а како ствари стоје, оскудица је и у стручности и знању) да се упусти у пројектовање нових облика и метода управљања државом. И поред свакодневног уверавања  у медијским наступима да су све мере које се предузимају у интересу грађана Србије  (историја не познаје ни један случај за било коју власт, чак ни за најокрутније диктаторске режиме да су  било коју своју одлуку оценили  ненародном тј. да није у интересу народа) очигледно је да је контекст општег живота и рада све неповољнији. У свету другачијих вредности, исплативост рада се скоро никад не може довести у питање само ако то човек жели и ако се залаже да кроз рад егзистенцијално оствари себе и своју породицу. У Србији сада то није случај. Само у Србији се не исплати ништа радити. Само у Србији су њиве запарложене а ливаде закоровљене, само Србија увози лук, шаргарепу и купус, само у Србији су поред магистралних путева начичкани којекакви отпади па земља изгледа као нека изумрла планета, само у Србији се у 21..веку насеља граде по моделу „касабе“, само у Србији су одумрла села, празне школе, богаљиви воћњаци, само у Србији фабрике грађене у време „Реал-социјализма“ аветињски зјапе празне, само…..

По званичним подацима, које су опет медији објавили, у Србији од укупног броја пензионера свега њих 18% су стекли пензију редовним путем тј. са пуним радним стажом (ту спада војска и полиција). По логици ствари, ти редовни пензионери који су изгурали пун радни стаж требало би да имају и највеће пензије јер су и највише радили (уз дужно поштовање свима онима који су радећи у неусловним фабрикама, рудницима и сл. а које су им обезбедили комунистички усрећитељи, остали трајни инвалиди). Логичним размишљањем изводи се закључак да  смањење пензија  највише погађа највеће пензије а то су управо они пензионери који су највише радили и били највише лојални држави. Тако се догађа да и овог пута стара изрека „луд и поштен су браћа“ засија у пуном светлу.

Слично је и са запосленима у јавном сектору. Они који су се, као социјализоване личности највише трудили самостално градећи себе кроз животни пут (стицање академског звања, стварање каријере кроз савестан и одговоран рад, стручна усавршавања и сл.) биће највише погођени. Дугорочно посматрано, прича на почетку текста може нам бити јако поучна. Али, дали је то уопште за државу битно. Или је много битније што се „СРЕЋНИ ЉУДИ“ репризирају по „стоти пут“?


Аутор: Петар Ристовић

TITO-I-kardelj

Save 

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Етномузиколози о „Шоти“
ШОТА није албанска реч, ни албанска песма, то је чисто српска песма, Шотка и Шотан су српски брачни пар који очекује принову Незнање је најгоре стање. Још је горе мешање незналица у знање. Неки свадбарски хармоникаш се сетио, новинар га подржао и - прича је кренула. Маркус Тулиус Цицерон (106-43.г. пре нове ере) је изрекао: Тешка су времена дошла. Деца више не поштуjу своје родитеље, и, сви би да пишу книге. Узгред, и један ЗНАЛАЦ, српски премијер Војислав Коштуница, један од највећих стручњака за право, изјавио је: ,,Ко не разуме Гучу, не разуме Србију". Можда ћемо имати прилику да јавно причамо о Гучи, рецимо: да ли се тамо пева и свира српска музика, и да ли се тамо пева и свира српски? Е, па, мало да прозборимо. На сугестију неких новинара, у Гучи је забрањено извођење песме и игре „шота". Кажу, то је, док је убјала српску децу, певала Шота Гаљица, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Истина о Вражјој дивизији
Војним сломом и распадом Аустро-Угарске монархије, нестала је са попришта као војна формација и 42. хрватска домобранска дивизија, али је настала загонетка, која већ скоро један век има последице за српски народ и српски етнички простор. Током Великог рата, изникли су из редова њених, окупаторски управници у БиХ, Црној Гори и Србији, а после завршетка рата и стварања заједничке државе, тројица политичких вођа. Имали су различиту политичку развојну каријеру, али заједнички антисрпски предзнак  и ратовање у редовима 42. домобранске дивизије КуК „казнене експедиције“. Јединство утицаја свештенства РКЦ и идеологије ХСП (Хрватска странка права) као изразито клерикалне и антисрпске настало је још пре Великог рата, јер је већина резервних официра из 42. хрватске домобранске дивизије била активна у ХСП. То ће се драстично испољити ратним злочинима над српским народом у Великом рату. У злочинима почињеним и у аустро-угарској монархији и у Србији, предњаче примерима својим, старешине у 42.хрватској домобранској дивизији. Генерал-пуковник Стјепан пл. Саркотић ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Pasja groblja žrtava komunizma
Beograd i veći gradovi u Srbiji posuti su neobeleženim masovnim grobnicama, punih kostiju nevinih žrtava komunističkog terora s kraja Drugog svetskog rata. Zapanjujuća je sličnost sa zločinom u Srebrenici, počinjenim 50 godina kasnije. Nedavna presuda prvom predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću ponovo je otvorila pitanje zločina u Srebrenici, koji su počinile snage pod komandom generala Ratka Mladića, oficira nekadašnje Jugoslovenske narodne armije, a poslednje tri godine karijere i Vojske Republike Srpske. Drljavi, američki, pristrasni i kakav god Haški tribunal ipak je osudio većinu nalogodavaca i neke neposredne izvršioce tog stravičnog zločina, grobovi ubijenih su obeleženi i podignut im je spomenik. Nema spomenika žrtvama, ali biće spomenika zločincima U Beogradu ne postoji nijedan državni spomenik hiljadama ljudi koji su streljani bez suđenja, ali se zato planira podizanje spomenika organizatorima i naredbodavcima masakra Aleksandru Rankoviću i Slobodanu Peneziću Krcunu, koji se u delu naroda još uvek doživljavaju kao velike srpske patriote. U Šapcu, pored mosta ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Фалсификат – Партизански (титоистички) филмови!
Фалсификата у партизанским филмовима има толико да би само о њима могла да се напише једна књига. Јер, практично у свим овим филмовима историја је драстично фалсификована. Највећи  стуб  који  је  имао  за циљ  да  помути  разум  СРБА  су  партизански (комунистички филмови), ови филмови представљали су један од главних елемената индоктринације маса у доба комунистичке диктатуре. У снимање једног партизанског филма улагано је више новца него данас у снимање свих филмова за годину дана. За баснословне хонораре, партизанске „хероје“ и њихове непријатеље играле су највеће светске звезде, попут Ричарда Бартона, Јула Бринера или Орсона Велса. За филм ”Валтер брани Сарајево” узета је прича о потпуковнику Жарку Тодоровићу ”Валтеру”, команданту четничких илегалаца у Београду. Постојао је и комуниста Жарко Перић ”Валтер”, али био је толико небитан, да га немачка документа уопште не помињу. Међутим, Операција ”Валтер”, у којој је Гестапо ухапсио Тодоровића, била је највећа те врсте на Балкану, док је гестаповски досије ”Валтер” био ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Антисрпство – Суштинска карактеристика Комунистичке партије Југославије
Сажетак: Циљ овог чланка је конструктиван допринос проучавању феномена антисрпског карактера Комунистичке партије Југославије, тј. каснијег Савеза комуниста Југославије, југословенској и пре свега српској историографској науци. Ова тематика до сада није адекватно обрађивана, а камоли обрађена, пре свега из идеолошко-политичких разлога обзиром да несрпске југословенске историографије за то нису ни заинтересоване из националних разлога док је у случају српске државне историографије (тј. историографије Републике Србије) разлог за потцењивање ове тематике чисто практичне природе уколико знамо да Србија још увек није раститоисана па се стога неможе очекивати да још увек владајуће титоистичке структуре једноставно раде против самих себе. С друге стране, српска емигрантска историографија је након 1945. г. традиционално заокупирана проучавањем и изношењем истине о антифашистичком и антититоистичком „четничком“ покрету ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића. Они малобројни пионири у документованом изношењу праве истине антисрпског карактера преброзовске и брозовске КПЈ/СКЈ и њене војноударне песнице тзв. „Народноослободилачке војске Југославије“ из времена Другог светског рата ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Naučno potvrđeno da su Hrvati potomci Srba!
Hrvati su potomci Srba koji su negde tokom desetog veka prešli na područja naseljena manjim slovenskim plemenima, koja su se priklonila toj grupi i tokom desetog veka preuzeli ime Hrvat (latinski Skorbatus), kaže dr Milorad Pavić iz Instituta FA. Ovo ekskluzivno otkriće nije plod nikakvih trač rubrika ili šaljivih novinara već je rezultat istraživanja uglednog hrvatskog instituta FA iz Zagreba koje je vršeno poslednjih devet godina. Ovaj institut, koji ima više međunarodnih priznanja iz genetičkog istraživanja, objavio je da je na osnovu istraživanja na uzorku od 7320 ispitanika hrvatskih državljana dobijena najveća genetska podudarnost hromozoma Y i haplotipa sa slovenskim haplotipom srpskog naroda iz desetog veka. Prema nekim novijim istraživanjima, u vreme pre velikih seoba naroda (pre pada zapadnog Rimskog carstva), dva plemena iranskog porekla pošla su u veliku avanturu. Srbi i Hrvati su nekada bili plemena iranskog porekla, iz predela severno od Crnog Mora i Kavkaza. Prvobitni Srbi i Hrvati su bili ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Tito je za Srbe bio balkanski Hitler
Prema izjavi Dušana Bilandžića, na sednici Politbiroa Komunističke partije deset dana po zauzimanju Beograda J. B. Tito je rekao: „Mi se u Srbiji moramo ponašati kao u zemlji koju smo okupirali”. (Bilandžić je zabeležio i Titovu izjavu iz 1974, povodom optužbi da novim ustavom Srbiju želi da svede na Beogradski pašaluk. „Pa to i hoću”, rekao je. Da bude što manja, Srbija je dobila dvije autonomije: Vojvodinu i Kosovo! Dvadeset godina posle pada Berlinskog zida partizani su još jedino u Srbiji tabu tema. Sve krivične prijave do sada su odbijene, zabranjeno je otkopavanje bezbrojnih masovnih grobnica, dok pristup dobro čuvanim dokumentima zavisi isključivo od snalažljivosti pojedinih entuzijasta. Ali, istina polako izbija.Samo od 1944, od ulaska Crvene armije i partizana u Beograd, do 1947, u Srbiji je bez suđenja ubijeno oko 100.000 Srba, a nekoliko stotina hiljada prošlo je zatvore,logore i policijsku torturu.Ogromnom broju ljudi oduzeta je imovina, građanska prava, državljanstvo, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Тито на топ листи највећих масовних убица 20. века
ЛОНДОН – Према процени Дејли мејла, Тито је одговоран за смрт 570.000 људи, махом политичких противника. Британски таблоид је направио листу најгорих масовних убица 20. века. На врху листе су комунистички диктатори Мао Це Тунг и Јосиф Стаљин, на трећем месту је Адолф Хитлер, а Јосипа Броза Тита Дејли мејл је ставио на 13. место. Према процени Дејли мејла, Тито је одговоран за смрт 570.000 људи, махом политичких противника. Режиму Мао Це Тунга приписују 60 милиона жртава, док је Стаљин, како пишу, крив за смрт 40 милиона људи. Лидер нацистичке Немачке Адолф Хитлер је, према Дејли мејлу, проузроковао смрт 30 милиона људи. На четвртом месту је белгијски краљ Леополд II, ком се приписује одговорност за смрт осам милиона људи у колонизованом Конгу. Следи јапански војни диктатор Хидеки Тојо, Хитлеров сарадник у Другом светском рату, ког овај таблоид сматра одговорним за пет милиона жртава. Шести је Турчин Исмаил Енвер Паша са „салдом“ од два милиона жртава. За смрт више ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
За злочин… казна!
У “Завршној речи” “Процес Михаиловићу био је правни скандал”, на рочишту поводом рехабилитације Генерала Михаиловића, господин Оливер Антић, “као пуномоћник предлагача рехабилитације команданта Југословенске војске у отаџбини, оценио је” на дан 5-ог маја 2015. да је “процес против Драгољуба Драже Михаиловића, у коме су га комунистичке власти осудиле на смрт стрељањем, био… правни скандал без преседана”!(1) Пошто многи српски родољуби, па чак и поштени српски историчари постављају круцијално питање да ли уопште треба захтевати рехабилитацију врховног команданта Југословенске Војске у Отаџбини од комунистичких злочинаца (2) јер сматрају да брозовистички злочинци уопште немају никакво легитимно право да “рехабилитују” нити Србе, нити Правду, нити Истину Другог светског рата – врло је значајно истаћи да већ и сам назив “Завршне речи” господина Оливера Антића не одговара чињеницама: Иако процес генералу Михаиловићу јесте био и “правни скандал” та секундарна чињеница није уопште суштинска: принципијелно Михаиловић није ни био суђен: комунистичка штампа и комуникеи су сами доказали ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
У Хрватској ни покојници немају право на ћирилицу!
Ако из Срема, преко окупиране Српске Крајине, кренете пут Винковаца, на самом уласку у град наићи ћете на таблу која вас обавештава о градовима пријатељима. Хрвати су педантни, рекли би неки Срби, о свему мисле, ништа не препуштају случају. Све им је уредно. Улице нису прљаве као наше, травњаци су покошени, а трговци услужни. Једном речју, могу нам бити „узор“ у свему. А да ли је баш тако?    Поред наведеног обавештења, преко читаве табле је исписано велико латинично слово „У“ са „крижом“ у врху, које вас такође обавештава о једној битној чињеници: „Нисте добродошли, ако сте Србин!“ То вас, наравно, неће ни најмање изненадити, јер је мржња према Србима одавно постала уобичајени, саставни део хрватског фолклора. И не само фолклора већ пожељна, суштинска, карактерна одредница сваког „свесног домољуба“.  Отићи ћете у град, обавити послове због којих сте дошли, уколико су ти послови у неким државним установама службеници ће вам, кад је то ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
НЕ TУГУЈ  СРБИЈО
Не треба човек да буде баш превише паметан па да лако уочи како нам је ових дана, у предизборнј грозници ова наша лепа Србијица располућена на два дијаметрално супротна пола. На једној страни све нам иде како треба, све цвета, имамо најбољу државу, најпоштенију и најспособнију власт, млади људи се запошљавају, производња расте, корупција је сузбијена, напокон имамо владавину закона... живимо као у рају. Наша мала Србијица је најхуманија држава на свету. Нећемо ми ваљда као неки тамо Трамп да спречавамо мигранте да улазе у нашу земљу или, не дај Боже, као Виктор Орбан да дижемо ограду. Хуман је српски народ. Шта је то за државу Србију да се обезбеди хуман смештај за десетак хиљада белосветских миграната. Треба дати пример свету како једна мала држава може да обезбеди добро опремљене прихватне центре у којима ће ти „несрећници“ имати све: храну, одећу, комфор, здравствену заштиту. То је тако кад човек гледа ТВ ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Јосип Броз Тито као робијаш
О пореклу Јосипа Броза Тита воде се многе теорије завере, а по многима није био Југословен, ни Хрват, већ неки страни агент. Тако се у све ове приче умешала и ЦИА која тврди да је био Пољак, али те детаље смо колико-толико чули. Ипак у биографији Броза може се пронаћи податак да је био осуђен на 5 година робије, али о томе како је Тито проводио време “иза браве” се мало зна. Телеграф.рс осим фотографија доживотног председника СФРЈ из затвора вам доноси и причу о овом периоду живота МАРШАЛА. Тито се, према историјским подацима до којих је дошао наш портал у јесен 1920. године вратио у Загреб где ступа у редове Комунистичке партије Југославије. Исте године партија је одлуком краља забрањена. Када 1921. остаје без посла запошљава се у млину у месту Великом Тројству где је са својом тадашњом супругом живео до касног пролећа 1925. године. Ту му се родило троје деце. Прво дете ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Једна фотографија из Неовисне Државе Косово
Срушено српско православно гробље и црква у јужном делу Косовске Митровице од стране Шиптара Рушитељи свега што је српско на Косову и Метохији у последње две деценије су управо Брозови шиптарски пионири и омладинци које је он брижљиво одгајао у СФРЈ. Они након две деценије од његове смрти изгледају овако:  
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Брозова Југословенска армија са немачко-нацистичким шлемовима – фото архивска документација
Брозова Југословенска армија (касније Југословенска народна армија) са својим врховним командантом након завршетка рата у лето 1945. г. са немачко-нацистичким шлемовима: наставак колаборације са нацизмом и након завршетка рата
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Да ли су комунисти помагали усташама?
Među prvim zemljama s kojima je Sovjetski Savez uspostavio diplomatske odnose bila je fašistička Italija. Rim i Moskva, iako su im ideologije bile suprotne, jedno vreme imale su istovetan cilj: uništenje evropskog poretka utvrđenog međunarodnim mirovnim ugovorima. U okviru tog cilja poklopio se zajednički interes da je neophodno rasturiti Jugoslaviju kao “veštačku versajsku tvorevinu”. Sprovodeći svoju politiku i preko Kominterne, Staljin je loše procenjivao da mu od fašizma ne preti nikakva opasnost, jer je okrenut protiv zemalja zapadne demokratije. Bio je ubeđen da će se ta dva buržoaska bloka međusobno uništavati i da bi takav njihov odnos pomogao u “izvođenju” svetske revolucije. Zato je sa Italijom najpre došlo do saradnje na organizovanom terorizmu. Boljševici su opravdavali terorističke akcije pojedinaca, tvrdeći da bi ubistva pojedinih predstavnika režima mogla da zaplaše i dezorganizuju državnu vlast. U svojoj politici razbijanja Jugoslavije, Kominterna je podržavala i podsticala nacionalne organizacije i grupe na Balkanu koje su se ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Некажњено убијање српског народа
Душан Марић: НИКО КАО СРБИ ДАНАС НЕ РАЗУМЕ ФРАНЦУЗЕ By РЕПОРТЕР on 14. новембар 2015. ИСЛАМСКИ, АЛИ И ФРАНЦУСКИ, АМЕРИЧКИ, НЕМАЧКИ, ЕНГЛЕСКИ…. ТЕРОРИСТИ ВЕЋ 25 ГОДИНА НЕКАЖЊЕНО УБИЈАЈУ СРПСКИ НАРОД Пише: Душан Марић Нико Французе овог 14. новембра 2015. године не разуме боље од Срба. Јер оно што су Французи од терориста доживели 13. новембра Срби од терориста доживљавају већ 25 година. Французи су с времена на време жртве исламских терориста. Срби су дуже од две деценије жртва исламских и француских терориста. Удружених са терористима из САД, Немачке, Енглеске, Холандије, Италије, Канаде, Белгије, Канаде, Аустралије…. Исламски терористи који данас, 2015. године, по Блиском истоку одсецају главе невиним људима су још 1994. године на Црном врху између Теслића и Тешња ритуално одсецали главе заробљеним српским војницима. У јесен 1995. и пролеће 1996. године Републици Српској испоручено је неколико десетина обезглављених тела припадника ВРС из Србца, Прњавора и других делова БиХ који су у јесен 1995. године ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Šiptarska politika krvi i tla
Na osnovu svih raspoloživih verodostojnih dokumenata, tj. stručno rečeno „arhivske građe“, jasno je da Šiptara (u Evropi znani kao Albanci) do početka 18. stoleća na prostoru KosMeta nije bilo više od nekoliko procenata (na osnovu otomanske popisne knjige „Deftera“ iz godine 1455. za Oblast Vuka Brankovića proizilazi da je Šiptara bilo samo 2%) i to uglavnom u oblasti oko Đakovice, dakle neposredno uz granicu sa današnjom Albanijom. Šiptare kao klasične gorštake je sa prostora severne Albanije (dakle Gegi) na KosMet dovela otomanska administracija nakon 1699. g. kako bi poreskim obveznicima popunila poluprazan prostor nastao usled masovnog iseljavanja srpskih meštana (oko 100.000) pod patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem/Crnojevićem (patrijarh od 1674. g. do 1706. g.). Šiptarske severnoalbanske brđane su naravno odvajkada privlačila veoma plodna kosovsko-metohijska polja koja su bila naseljavana od strane Šiptara zajedno sa stokom (uglavnom ovcama) u talasima a bila svakako daleko pitomija od čitave gorštačke Albanije. Pristizale su čitave porodice ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Етномузиколози о „Шоти“
Истина о Вражјој дивизији
Pasja groblja žrtava komunizma
Фалсификат – Партизански (титоистички) филмови!
Антисрпство – Суштинска карактеристика Комунистичке партије Југославије
Naučno potvrđeno da su Hrvati potomci Srba!
Интервју Владислава Б. Сотировића: Косовски сценарио за Македонију
Путна мрежа Општине Топола са селом Овсиштем
Tito je za Srbe bio balkanski Hitler
Тито на топ листи највећих масовних убица 20. века
За злочин… казна!
У Хрватској ни покојници немају право на ћирилицу!
НЕ TУГУЈ СРБИЈО
Јосип Броз Тито као робијаш
Једна фотографија из Неовисне Државе Косово
Брозова Југословенска армија са немачко-нацистичким шлемовима – фото архивска документација
Да ли су комунисти помагали усташама?
Некажњено убијање српског народа
КОГА ТО ПРЕМИЈЕР ИМИТИРА?
Šiptarska politika krvi i tla

Share