Дугин: Трамп попустио под притиском неоконзервативаца – почетак Трећег светског рата?

tramp-treci-svetski-rat-660x330
Ујутру 7. априла 2017. ваздушне снаге САД су први пут од почетка дугогодишњег сукоба у Сирији извршиле масовни ракетни удар ракетама Томахавк  на ваздушну базу ваздушних снага Сирије. То јест на нас. Зашто ми нисмо користили комплекс противракетне одбране? По једној верзији, због тога што их за одбијање тоталног напада снага САД код нас нема довољно, будући да су били предвиђени пре свега против ракетних удара других могућих противника. Друга верзија: Москва није хтела да то нареди, јер би то значило неумитан почетак рата са САД. Вашингтон је донео одлуку, и знао је шта је спреман. Ми не. Шта даље? Пре него што приступимо прогнозама вредело би још једном погледати на контекст – почетне услове који могу довести до почетка Трећег светског рата (до којег и даље може да не дође).

Изговор за америчку инвазију

Изговор који је Вашингтон користио за наношење удара био је хемијски напад. Да тако нешто није урадио Асад је очигледно због тога што управо њему тако нешто у највећој мери не би одговарало. Осим тога, употреба хемијског оружја у садашњој ситуацији за Асада би било самоубиство. Постоји веома мала вероватноћа да је то трагична случајност – погађање сиријске ракете складишта са хемијским оружјем које „Исламска држава“ поседује, и које чувају терористи које су обучавали европски инспектори. Али таква случајност, која за трен руши сложену равнотежу снага на глобалном нивоу, би била превише необична. Али за терористе и њихове инструкторе који представљају Светску владу (она„Мочвара“ коју је Трамп обећао „осушити“) то није тешко организовати. И њима је то свакако корисно. Нисмо успели да увучемо САД у рат против Русије заједно са Хилари, сада ћемо деловати другим средствима – преко Трампа.Глобалисти су очигледно донели такву одлуку, и нашли су за то повод.

Мочвара је потопила Трампа

Одлуку о нападу донео је Доналд Трамп. Самим тим он је завршио са својом улогом Трамп, и почео да игра Хилари преодевену у мушкарца. То је Хилари-трансвестит. Све оно против чега се Трамп борио у току предизборне кампање и што је обећавао да ће променити, испод свега тога данас је ставио свој потпис. Самим тим он иније донео ту одлуку. Он је само показао да одсада није више у стању да доноси одлуке. Под притиском медија и политичара Мочваре, он је издао све своје малобројне и одане пратиоце који нису представљали ни Савет за спољне односе (CFR), ни неоконзервативце, ни Deep State, већ „стару добру Америку“. Та „стара добра Америка“ која је и изабрала Доналда Трампа за својег председника, поново је направљена будалом. И остала без Трампа. То што је урадио Трамп дозволивши да га „убеде“ да је Асад (другим речима, Русија) одговоран за хемијски нападпредстављакапитулацију. Испоставило се да је лако предао Стивена Бенона, можда јединог правог конзервативца без префикса нео– у свом окружењу. Он је хтео „да исуши Мочвару“. Похвално. Али тај посао је ризичан. Мочвара је исушила Трампа. То што се сада дешава у Сирији је исто оно ка чему су тежили глобалисти, то јест, Мочвара.

Фактор Трампа је нестао пред очима. Он се мало уздигао, али сада је пион у игри озбиљних снага. Он је показао да више није Трамп. Можда Трампјош једном покуша да „постане Трамп“, али то је мало вероватно.

Сенка Америке

Russia-vs-US-600x337Прича о Трампу, његовој блиставој изборној кампањи, његовој борби са глобалистима коју је, неочекивано, у свему подржала већина америчког народа, оголела је сложену структуру америчког друштва које, како се испоставило, није тако монолитно.

Као прво, још постоји „стара добра Америка“, изолационистичка и конзервативна, која је мислила да је изабрала свог председника. У крајњој мери, Трамп је предивно одиграо ту улогу. Ми смо фактички заборавили о тој „старој доброј Америци“ коју је засенила фанатична бесна глобалистичка елита. Испоставило се да она још постоји. То је веома важно, и иако нема власт, и иако се њен кандидат показао као слаб, немогуће је отписати је. То је најважније и највише охрабрујуће откриће у причи о Трампу.

Осим тога, „стара добра Америка“ има и спољнополитичку платформу – то је реализам, тј. America first. Оно што се непосредно не тиче Сједињених држава, у то нису дужне да се укључују. Такав изолационизам генерално је преовладавао до владавине Вудро Вилсона и, делимично, после периода три републиканска председника – Гардинга, Кулиџа и Хувера. Заправо, реализам у међународној политици – немешање, усредсређивање на унутрашње проблеме, одустајање од империјализма – стоји у основи Трамповог програма.

Као друго, иза Хилари и Обаме стајала је најутицајнија структура у одређивању курса спољне политике Сједињених држава – Савет за спољне односе (CFR). Та структура отворено изражава неопходност оснивања Светске владе. Тачније, штаб глобализма – Билдерберг клуб или Трилатерална комисија, а такође глобалне финансијске институције и транснационалне корпорације – од Федералних резерви до Светске банке – које координира CFR.

Метод деловања CFR је мека сила, гушење. CFR не жури, постепено припрема своју агентуру практично у свим државама света, обећава и ствара привид да иде на уступке. Практично, у свим државама на први поглед владају лојалне власти, али у суштини владају (политичке и економске) елите оријентисане на глобализам, а које ми називамо „шестом колоном“ повезаном са CFR. CFR спроводи толико интересе Америке, колико светске транснационалне финансијске олигархије.

САД су за њих само један од инструмената, али најмоћнији. Обојене револуције, мека сила, инфилтрације у организације којејош директно не признају Светску владу – то је специфичност њихове делатности. CFR су либерали и њихов циљ је ширење либерализма на глобалном нивоу, глобализам. Либерализам је њихова идеологија. Трамп се посвађао са CFR. То је чињеница. И у CFR су то схватили и одреаговали на одговарајући начин: довели су у борбену готовост читаве армије америчких либерала побуњених против Трампа унутар државе – одатле марш феминисткиња, псовка „Мадоне“ и нереди анархиста.

Али CFR није једини центар моћи у САД. Постоје још и неоконзервативци. Они су последњих година у време Обаме изгубили своје позиције, али су свеједно сачували одређени утицај. Неоконзервативци су отворене присталице америчког империјализма. За њих је међународна заједница – терет, они граде глобалну америчку Империју и баш тако је и зову. Ако се CFR непрестано поиграва са онима које стреми да поробе, неоконзервативци ломе непокорне. Типични неокон је Мекејн. Неокони су присталице директних војних интервенција, свргавања непокорних влада, државних преврата, истребљења противника. Трамп им се супротстављао, што се и види у његовој свађи са Мекејном.

Коначно, постоји Deep State, „дубинска држава“; „држава у дубини“. То су амерички официри и државници који представљају војно-индустријски комплекс, обавештајна заједница и низ чувара америчког идентитета – Manifest Destiny. Они немају идеологију и старају се да сачувају одређени примат америчким институцијама. Али, наравно, они нису слободни од идеологије. CFR има велики утицај на Deep State, а током `90-их значајно је порастао утицај неоконзервативаца.

Пре сто година, у америчкој Deep State су преовладавали реалисти и традиционални конзервативци, али су постепено истиснути на периферију. Баш због тога, Deep State – у лику руководилаца америчких специјалних служби – одбила је лојалност Трампу, наставивши деонстративно истраживање фиктивног мешања Русије у изборни процес, и подржавајући кампању либерала, која се заснивала на масовном ширењу fake-news. С тим у вези, Deep State је подржала Трампове непријатеља по питању његовог наводног уцењивања од стране руског фактора.

Све то показује да Трамп нема никакву институционалну подршку, нити ослонац. Чак и у Републиканској партији (GOP), њега подржава мањина. У тој ситуацији било је једино могуће уздати се у чудо или у Трампову генијалност, или спремати се за то да ће Мочваракроз неки од своја три облика – CFR, неоконе или Deep State – потчинити Трампа. А ако се то не догоди, заједничким снагама га ликвидирати.

Фактички, 7. априла је постало јасно, да се то већ десило. Тај Трамп кога је изабрала „стара добра Америка“ је мртав. Нови „Трамп“ директно ради све оно што противуречи ономе што је обећао. Реалисту Трампа уопште није требало да занима оно што се догађа у Сирији, осим да уједини снаге са Русима зарад чистке ИД. Он је обећао да ће прекинути интервенције. Али, поступио је другачије. Он је одједном поверовао у глобалистичку лаж о „Асадовом хемијском нападу“ и без разјашњавања ситуације прихватио „решење“, односно одобрио папир који му је подметнут за ракетни напад на сиријску базу. То је оно што зовемо reality check. Речи у једно, а дела друго. А крај са крајем се не саставља.

Ко надаље управља Трампом?

Ако то више није Трамп, ако је Трамп „ликвидиран“, ко је онда донео одлуку о ракетном нападу? Судећи по брзини – неокони – највероватније уз сагласност Deep State. CFR би радио другачије. Кренули би да гуше Русију преко неког наметнутог пројекта, послали би им „црнутачку“ (иако су експлозија у петроградском метроу и демонстрације зомбираних ученика Наваљног и били, у принципу, такве „црнетачке“) и што је важно, преко своје агентуре које у руској елити има довољно, предложили би компромис. То како је одједном извршена провокација и нанет удар по нама, показује да аватаром Трампа“ управља група неоконзервативаца. То је могуће видети и у усаглашавању дејстава са Израелом који се припрема за укључење у операцију – на граници са Сиријом и Либаном, концентрисане су израелске снаге у пуној борбеној готовости. А најтеснији савезници Израелаца у САД су управо неоконзервативци.

Долазимо до тога да су Трампову борбу са CFR, коју је он – док још био Трамп – водио у име „старе добре Америке“ и реализма, искористили неоконзервативци преузевши контролу. Индикативна је еуфорија неокона Кристала поводом смене Бенона: његов Твитер је експлодирао од ликовања. Дакле, Трампа су склонили неоконзервативци.

То значи да је рат више него вероватан.

С ким, против кога, када, где?

Рат кога са ким?

C9Fk7SOXcAE66MEЗа разлику од Трампа који, по мом мишљењу, није свестан постојања геополитике, неокозервативци су атлантисти. За њих и за њихове директне претходнике, троцкисте, главни непријатељ је цивилизација Копна, односно ми. За Deep State – чак и за неке јастребове из CFR као што је Збигњев Бжежински –од епохе „Хладног рата“ и макартизма је већ стварнавике да у потпуности деле такво дуалистичко виђење (Море против Копна). CFR као обично покушава да увери Москву да геополитике нема и да је „рат континената“ бесмислица, али при томе они се руководе геополитиком и воде против нас управо тај рат континената. Наравно, боље је када противник не зна да се води рат против њега – пустите га нека мисли да се мирно сунча на плажи. Биће изненађење када заједно са лежаљком исплива нуклеарна подморница. Bingo! Због тога напад на сиријску базу неокони схватају баш онако како и јесте заправо: као војни удар на Русе. Трамп се изразио мекше: „Асадови пријатељи ће бити огорчени“. Ово је реторика пролупалог папагаја, а не победоносног реалисте који је решио да поново учини Америку великом. Мочвара аплаудира. Као што се могло и очекивати.

Једно је јасно: ово је рат против нас.

Али он је уобличен као рат против наших пријатеља и савезника – против Асада (подразумева се), против Ирана, против Шиита и делимично Хезболаха. При томе ће као излаз – овде ће поново устребати мрежаCFR – Москви бити предложено да се прикључи операцији против Асада и Техерана на страни САД и њихових савезника. Видите, Трамп је преко ноћи променио позицију. Хајте и ви. Па ви сте „реалисти“. Неко ће помислити да, ако капитулирамо, можемо избећи Трећи светски рат. Не можемо. Он се води против нас. А наши пријатељи су секундарни локални циљ и, пре свега, тест за нашу издржљивост. Ако их ми предамо, од тог тренутка више неће бити потребно да се према нама поступа церемонијално.

Али ако аватаром Трампа управљају некони, њих неће занимати позив Русији да се прикључи. Они ће тврдо вући у свом правцу. Они имају план. И ако су они успели да захвате управљање америчким hardware у чему су очајавали под Обамом, онда ће деловати знатно брже не губећи време. Због тога ће Трећи светски рат против нас започети Мочвара, атлантисти, присталице америчког империјализма. Формално назначени непријатељи биће Асад и Шиити. Коаалицији ће се придружити Европска унија коју потпуно контролише Мочвара. Можда ће успети да притисну и Ердогана – враћајући га у америчко поље.

Рат где?

Главни фронт тог рата биће очигледно Блиски Исток, односно Сирија и околне области. У томе се пророчанства Православаца, Протестаната, Јудеја и Муслимана поклапају: Армагедон ће се десити у непосредној близини Свете земље.

Али, јасно је да ће непријатељ отворити против нас и друге фронтове – туђим рукама. Пре свега потребно је очекивати напад на Донбас, са паралелном инвазијом на Крим. Представник неоконзервативаца Викторија Нуланд је жена великог неоконзервативца Роберта Кејгана, и тренутно се налази у Украјини. То довољно говори.

Следи синхронизована серија терористичких напада у главном граду и великим градовима Русије и активирање бораца на Северном Кавказу.

Највероватније ће бити одмрзнут сукоб у Нагорно-Карабаху.

У том контексту подићи ће се расположење за протесте, пета колона ће изаћи на улицу. Видећемо понављање свега од раније.

И коначно, непријатељ ће покушати да оствари државни преврат да би скинуо Путина на којем се цела Русија као независна суверена држава данас и држи. То ће већ бити дело шесте колоне. Притом, лајтмотив завере може постати либерални приговор: „погледајте до чега је довео тај ваш суверенитет, ‘Крим је наш’, конзервативизам, итд.“ или чак ура-патриотска реторика: „погледајте како он оклева или, погледајте какве губитке имамо – и све због његове неодлучности“.

Не треба искључити да ће као ратна арена послужити и друге територије.

Рат када?

Када почиње Трећи светски рат? У неком смислу он је већ почео. Али он се може брзо завршити. Како? На пример, ако ми признамо свој пораз. Тада није потребно ни ратовати: циљ рата је успостављање контроле над противником, над његовим територијама, над његовим институцијама, над његовом свешћу. Део ове контроле Запада над Русијом је већ успостављен. Једино што они не контролишу до краја – то је Путин лично. Због тога ће Трећи светски рат бити у неком смислу усмерен против њега.

Али шта значи „рат је већ почео“? То значи да ако Русија одреагује жестоко, тада ће бити дат старт серији неповратних дејстава жестоког типа који се и зове ратом, а имајући у виду директно учешће две светске нуклеарне силе, то ће по дефиницији бити светски рат.

Ако ми одступимо, рат има све шансе да се заврши брзо и са минималним губицима. Али то ће означити нашу капитулацију – са свим оним што следи. Да не говорим о Криму који је наш, док смо и ми своји. Ако се повучемо само један корак, наша солипсистичка слика ће се срушити.

Ако ми увратимо, почетак рата може бити одложен: ако се брзо и муњевито не реши ситуација, Вашингтон ће послати на преговоре CFR и питање ће се развући. Погледајте Кисинџерову посету Москви, то је преговарач CFR прве категорије. Он не долази да разговара, него да притиска.

Геополитичари никада не могу предсказати тачан тајминг процеса. Геополитичари одлично разумеју „шта“ и „где“. Али ово „када“ зависи од веома великог броја фактора. Овде је процес отворен.

Шта да се ради?

Приметио сам да сваки аналитичар, или чак, рекао бих оштрије, свака глуперда данас зна шта да се радиу тој ситуацији. Свакакави излећу са својим саветима и препорукама који одјекују гласно и празно. У том хору не желим да учествујем. Тим пре што власт уопште ништа и никог не слуша. И, можда је у праву што то ради.

Због тога се треба ограничити са превременим анализама, погледати мало боље, прегледати, преиспитати, разјаснити. Заиста, у сваком рату све зависи од почетних услова. Њих треба проанализирати што је пажљивије могуће. Грешка на том нивоу – макар и најбезначајнија – касније може дати катастрофалне резултате.


11. април 2017. г.

Александар Дугин

Превод: Стефан Вуковић

Изворник: Геополитика

Корекција превода: НСПМ

22 maxresdefault

Save

Save

Save

Save

Save 

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Povodom Dana mladosti: Zašto je Titu bila važna samostalnost Kosova
Najveći problem sa Titom je što su njegov lik i delo i dalje ovejani misterijom i tajnom. Istoričari i istraživači poslednje dve i više decenija pokušavaju da osvetle ko je zaista bio Josip Broz, i šta je zapravo ostavio iza sebe. Piše Veljko Miladinović Datum: 25/05/2016 Dan mladosti, iliti Titov rođendan koji to nije, ali smo voleli tako da ga doživljavamo, praznik je za neizlečive jugonostalgičare koje nikada nije napuštala ljubav prema Titu. Posle dve i po decenije teške političko-ekonomske krize na „zapadnom Balkanu" - ah, kako bi de Tito prevrnuo u grobu da čuje ovaj izraz - popularnost „druga Starog" konstantno oživljava širom nekadašnje države sa šest buktinja. To nije samo odraz ideološke reinkarnacije komunizma ili socijalizma sam samoupravljanjem i ostalim derivatima. Zapravo, nema nikakve veze s tim. Istorijski otklon, i proteklo vreme "koje leči sve", nose sa sobom i tu nus pojavu relativizacije (i hipsterizacije) diktatorskih, totalitarnih ili autoritarnih sistema - ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
“Краља Перу на бандеру”
Аутентична фотографија из центра (Теразије) окупираног Београда из 1945. г. (Извор фотографије: http://newsite.uimenaroda.net/cr/ ) Пречанска партизанштина изашла из својих динарских вукојебина од преко Дрине дивља по Београду након окупације града 20. октобра 1944. г. Ијекавски динарци са простора усташке Неовисне Државе Хрватске играју Козарачко коло у сред Србије и обарају са власти легалног и легитимног владара земље коју су окупирали заводећи (не)ред у туђој кући. Пречанска багра ће уместо домаћег краља Петра Другог Карађорђевића на власт у Београду довести странца, родом из кајкавског Загорја, бившег аустроугарског каплара из крвничке 42. домобранске хрватске Вражје дивизије у којој је ратовао 1914.-1915. г. у Западној Србији убијајући србијанске цивиле. Брозова дрскост је за време револуционарно-пучистичког отимања власти за време Другог светског рата ишла чак дотле да је сам себе прогласио за "маршала" 29. новембра 1943. г. на поноћном заседању тзв. (пучистичко-револуционарног) АВНОЈ-а у Јајцу на територији Неовисне Државе Хрватске. Заседање је организовано и одржано под окриљем и заштитом ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Прекодринска „шешељијада“ и коначно докусуривање Србије
Процес коначног уништавања Србије као суверене државе и њеног територијалног интегритета од Хоргоша до Драгаша започео је коначним преласком Др. Војислава Шешеља из Босне у суседну Србију 1990. г. и оснивањем његовог квази „Српског четничког покрета“ у јуну месецу исте године. Остало је неоспорно фактографско стање ствари да Срба више нема тамо где их је „бранио“ „црвени војвода“ који је врло вероватно у Србију био послат од стране службе државне безбедности Хрватске да ради оно што и ради већ четврт столећа. Познато је да је основни циљ свих непријатеља Србије у протеклих сто година управо тај да се њена државна територија врати у границе „Бизмаркове Србије“ из 1878. г. – дакле без матичне територије Србије – Косова и Метохије, као и без Рашке и Војводине. И тако скраћена Србија би морала да буде класични вазал Запада како у политичком тако и у економско-финансијском смислу речи. Ове незахвалне улоге коначног докусуривања ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Погледајте насловне стране листа ‘Шарли Ебдо’ пред бомбардовање Србије 1999. (ФОТО)
Погледајте насловне стране листа „Шарли Ебдо“ пред бомбардовање Србије 1999. (ФОТО) АРАНЂЕЛОВАЦ – Српски народни покрет „Наши“ издао је саопштење у којем је позвао све који пале свеће због масакра у редакцији француског сатиричног листа „Шарли Ебдо“ да запале и свећу за убијене у НАТО агресији на СРЈ 1999. године. Ова организација је објавила две насловне стране тог чаописа из 1999. године у коме се вређају Срби. – Сваки злочин је страшан и за осуду, посебно губитак људских живота,  па зато постављамо питање „Зашто се нико од српских политичара не оглашава о жртвама бомбародвања 1999. године„, или је о тим страдањима забрањено говорити, јер су Србе  карикатуристи листа „Шарли Ебдо““  представљали као злочинце уз натписе „шта је нема више ништа да се силује„ и „романтични растанак Србије и Косова„Такве карикатуре су допринеле да дође до војне интервенције на Србију, а српски народ је представљан као геноцидан у злочиначки. У то име позивамо све ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Рођени ујак Бориса Тадића је оснивач усташке Црне Легије, Јуре Францетић!
Борис Тадић је рођен 15. јануара 1958. године у Сарајеву (БиХ) од оца Љубе Тадића и мајке Невенке Францетић. Касније је овај детаљ, да му је мајка из усташке породице Францетић, промењен од стране безбедносних служби, за које је Борис ради(о), у Кићановић. Има и рођену сестру Вјеру. Отац Бориса Тадића је из рата изашао са чином капетана ОЗН-е (Одељење за заштиту народа, претеча свих каснијих безбедносних служби СФРЈ, прим. ред.) и сејао је смрт међу Србима Пивљанског краја, те као носилац Партизанске споменице ускоро добија и чин пуковника ОЗН-е! Друг Љуба се повлачи из Сарајева у Београд, где га шаљу да учествује у писању новог програма партије (КПЈ). По успешном завршетку писања новог програма, а на препоруку другова Едварда Кардеља и Вељка Влаховића, Љуба постаје редован професор филозофије, политике и права (касније преиначено у социологија) на Филозофском факултету у Београду. Супруга Невенка се запошљава као неуропсихијатар у Палмотићевој улици у Београду. Младог ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Како су Сава Ковачевић и Драгица Правица заиграли коло над побијеним жртвама Радачког Бријега
„Када је након првог плотуна један од стрељаних, док му је крв шикљала из груди, узвикнуо ‘Живјела Русија!’ – пришао му је Сава Ковачевић с пиштољом у руци и, уз ружну псовку, испалио му неколико хитаца у главу. Драгица Правица је, на запрепашћење присутних, проверила да ли је смртна казна ваљано извршена, пуцајући из пиштоља у мртве људе. Најтужније и најружније било је коло које се ухватило око побијених људи, ни кривих ни дужних…“ О трагичном 27. фебруару 1942. године, који памти Радачки Бријег на Љубомиру, дуго се и упорно ћутало. Недужне жртве задесио је удес многих које су остављене у дубокој анонимности „погрешне стране историје“ – усљед сложених а промјенљивих политичких и ратних околности, а захваљујући пракси: да их по правилу тумаче само побједници. Тим прије ако је виновнике тих злочина посљератна партијска митологија овјенчала ореолима народних хероја, као што је и био случај са љубомирским. У одмазди за раније ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Кућа Радоја Домановића у јадном стању
Нема те енциклопедије у којој не пише да је један од највећих српских сатиричара, аутора сатира "Размишљање једног обичног српског вола", "Страдија", "Краљевић Марко по други пут међу Србима", "Вођа", "Мртво море"... рођен Овсишту, селу удаљеном пушкомет од Опленца и Тополе, на путу ка Крагујевцу. Уз основни податак о селу у којем је 1873. године рођен сатиричар који је на посебан начин жигосао све мане времена у којем је живео, додаје се да је Радоје Домановић угледао свет у кући у којој је у то време била и школа где је његово отац Милош био учитељ. Школска зграда је изграђена још 1852. године и у њој се настава одржавала све до 1930. године када је направљена нова. Стара зграда је реновирана тек 1973. године и више нико ништа није урадио, већ је остављена на милост и немилост времену које толико нагризло кров, греде, унутрашњост зграде да је некаква комисија једном приликом ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Englezi: Draža nije zločinac
Iako je od 2. svetskog rata prošlo poprilično godina i dalje postoje velike svađe i sukobi mišljenja na teritoriji Balkana. Tako su Srbi i dalje četnici, Hrvati ustaše a sukobi su i dalje u opticaju. Velika Britanija i njeni istaknuti akademici, istoričari i analitičari već 20 godina pokušavaju da utvrde neutralne činjenice o dešavanjima tokom nacističke okupacije Jugoslavije, a ponekad se rezultati i objave javnosti. Te informacije često i dođu do srpske javnosti. O ovoj temi pričali smo sa nekoliko poštovanijih ljudi u Britaniji kada je reč o istoriji  u periodu od 1939. do 1945. Dejvid Borni istoričar: General Draža Mihajlović je definitivno bio jedna od vodećih firgura u istoriji vezanoj za Jugoslaviju. Nema sumnje da se jako malo zna o njegovom životu u periodu 2. svetskog rata jer su na vlast došli njegovi suparnici komunisti. Oni su na sve načine pokušali da četnike ali i njihovog vođu predstave kao saradnike nemaca i ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Тито поклањао Космет Албанцима још 1946. године
Београд – Усвајањем амандамана на Устав СФРЈ почело је распарчавање Југославије и одвајање окупираних територија од Србије, а све под диригентском палицом Јосипа Броза Тита! 26. децембра 1968. године у Савезној народној скупштини усвојени су амандмани на Устав СФР Југославије, којима се шири аутономија покрајина и оне добијају статус сличан републикама. Покрајине су добиле покрајински Уставни закон, чиме је отворен пут готово потпуно самосталној законској, извршној и судској власти. Син наших народа и народности и доживотни председник СФРЈ Јосип Броз Тито је још крајем 1946. године “поклонио” окупиране територије, као и све друге територије са већинским албанским становништвом Албанији и Енвер Хоџи! Тито је, када је о окупираним територијама реч, Асошијетед пресу рекао следеће: “Уколико комунисти дођу на власт у Албанији оно може бити под ингеренцијом Тиране“. Албански шеф државе Енвер Хоџа је увек истицао да му је маршал Тито крајем јуна 1946. године “лично обећао” да ће окупиране територије бити у саставу Албаније, као ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Фрањин дух у Колиндином телу
Фрањин дух у Колиндином телу Милка Љубичић четвртак, 15. јануар 2015. Хрватска има нову председницу и стару политику према Србима. Колинда Грабар Китаровић наставиће путем свих својих претходника, од Фрање Туђмана и Стјепана Месића до Иве Јосиповића. Узлетела на крилима љутих Херцеговаца, односно Хрвата из БиХ којима је Загреб доделио куће протераних Крајишника, уз подршку националистичке ХДЗ и аплаузе такозваних бранитеља који већ месецима под шаторима бране своје, у рату против Срба стечене привилегије, Колинда седа у председничку столицу најмлађе чланице ЕУ.Да је жив, Туђман би плакао од среће јер је деценију и по након смрти његов дух, усељен у Колиндину главу и тело, јачи него икад. Са гробља Мирогој "отац домовине" слуша јеку Колиндиних обећања "Хрватицама и Хрватима" о бољем животу у етнички очишћеној држави сећајући се својих инструкција ("нанесите такве ударце да Срби практично нестану") које је на Брионима, као врховни командант, дао војном и полицијском врху уочи ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ултиматум који је шокирао свет (23. јул 1914. г.)
То је “најужаснији документ који је једна држава икада уручила некој другој држави” оценио је, аустроугарски ултиматум Србији, британски министар спољних послова Едвард Греј. Влада у Београду је коментар сажела у једној реченици: “Не остаје ништа друго него да се гине.” Преносимо из књиге др Андреја Митровића “Србија у Првом светском рату” део из поглавља о јулској кризи 1914. Посланик Владимир барон фон Гизл је 23. јула 1914. у 18 часова уручио ултимативну ноту заступнику српског председника владе Лазару Пачуу, министру финансија. Одговор је тражен, како је изрично стајало у документу, у року од 48 часова. Тренутак предаје био је одређен жељом Беча да се сачека одлазак француског председника Републике из Русије пошто се желело спречити руско-француско саветовање на највишем нивоу поводом ултиматума Србији и тиме онемогућити овим силама да брзо заузму заједнички став. То је било и постигнуто. Такође је било одлучено да текст ултиматума буде стављен на знање другим великим силама ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Јосип Броз Тито у првој посети Србији: Оригиналне фотографије из 1914. г.
Фотографије из 1914. г. на којима је усликан Јосип Броз Тито (крајње лево у лежећем положају) - "највећи син свих наших народа и народности" у својој првој посети Србији. Овом приликом је имао одело плаве боје шивено по последњој бечкој моди. Разгледање природних лепота Србије уз стручно објашњавање бечких туристичких водича Први сусрет са Брозовим домаћинима уз најсрдачније изразе захвалности на топлом гостопримству
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Са 14 година сам доведена у Јасеновац
Милица Секулић (87) прича о масовном страдању Срба у Доњој Градини код Козарске Дубице, од усташа. ДЕВЕТ гробних поља на подручју Доње Градине код Козарске Дубице седам деценија опомињу и крију страшну истину о злочиначком усташком походу под окриљем Независне Државе Хрватске. Током Другог светског рата, у злогласном логору Јасеновац на најмонструознији начин убијено је 700.000 људи, међу њима 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста и 20.000 деце. Преживели логораши били су сведоци стравичних убистава целих породица. Милица Секулић (87) из села Демировац изгубила је бројне чланове породице. – То су биле страхоте, нељудске, страшне. И сада када се сетим, плачем. Имала сам свега 14 година када сам доведена у Јасеновац и свега се сећам. Доведена сам са мајком и сестром. Покушала сам чак да побегнем, али сам одустала, јер нисам хтела мајку да оставим. Људе су трпали у вагоне, било је све заглавило од муке и јада. И мог оца су ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Поглед на Русију изнутра – Најопаснији је рањени медвед
(Стратфор, 16. 12. 2014) Прошле недеље допутовао сам у Москву у 16:30, 8. децембра. Постаје мрачно у Москви у то време, а Сунце не свиће до 10 сати пре подне у ово доба године, тзв. црни дани насупрот белим ноћима. За свакога ко је научио да живи близу Екватора ово је узнемирујуће. То је први знак да сте не само у страној земљи, на шта сам ја навикао, већ и у страном окружењу. Ипак, док се возимо ка центру Москве, преко сат времена, саобраћај и радови на путу јесу нешто уобичајено. Москва има три аеродрома, а ми смо дошли са најудаљенијег од центра, Домодедово, који је главни међународни аеродром. У Москви је присутна бесконачна рестаурација и док зауставља саобраћај, указује на то да се просперитет наставља, барем у престоници. Наш домаћин нас је сачекао и брзо смо отишли на посао причајући о догађајима током дана. Он је провео велики део времена у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Беч не признаје злочине у Србији
Бечки дневник „Пресе“, поводом стоте годишњице почетка Првог светског рата, констатовао је да је аустроугарска војска била посебно свирепа на Балкану и руском фронту. Дневник се, при том, позвао на списе Швајцарца Арчибалда Рајса, али и нову књигу тима историчара окупљених око Ханеса Лајдингера која је недавно изашла под насловом „Хабсбургшки прљави рат – истрага Аустроугарског вођења рата 1914.-1918.“ Тим историчара окупљених око Лајдингера се супроставио тези Кристофера Кларка који тврди да је читава Европа крива за рат. Историчари окупљени око Лајдингера смарају да је Аустроугарска доследно ишла путем војне конфронтације посебно према југоисточним суседима. До осуде ратних злочина није дошло, констатује „Пресе“, указујући да су изговори били да Република Аустрија, која је заменила дунавску монархију, није могла да се криви за недела аустроугарске војске. Ни после Другог светског рата Аустрија није признала злочине Аустроугарске, како не би нанела штету царском угледу који привлачи туристе. Избрисати цео народ „Београдске болнице су четири пута данас ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Амерички сан или мапа Русије после Трећег светског рата
Крајњи циљ САД и НАТО је да поделе (балканизују) и пацификују (финландизују) Руску Федерацију, највећу земљу на свету, чак и да успоставе темељ за вечиту нестабилност (сомализацију) широм Русије или барем једног дела остатка постсовјетског простора, како је учињено на Блиском Истоку и у Северној Африци. Будућност Русије – или више Русија, које би уствари биле много слабих и подељених друштава – био би деинстријализовани, сиромашни простор, без икаквих одбрамбених капацитета и структуре за експлоатацију ресурса. Била би то земља коју Вашингтон и његови НАТО савезници виде у демографском паду. ПЛАНОВИ ИМПЕРИЈЕ ЗА ХАОС У РУСИЈИ Распад Совјетског савеза није био довољан за Америку и НАТО. Крајњи циљ САД је да спрече било какву алтернативу са европског и азијског простора, тј. да спрече евроазијске интеграције. Зато је уништење Русије један од њихових стратешких циљева. Такви циљеви Вашингтона били у јеку током сукоба у Чеченији. Исти циљеви су били очигледно на сцени током Евромајдана у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Вишедеценијско „ћерање“ четника и партизана
Идеолошка спорења између партизана и четника, односно њихових присталица, деле и историчаре: једни тврде да помирења нема због комунизма, а други да је разлог однос према фашизму. Рочишта одржана почетком ове године у поступку за рехабилитацију команданта четничког покрета Драгољуба Михаиловића, била су још једна прилика за наставак деценијског спора између оних који подржавају партизански и оних којима је дражи четнички покрет. Овај иделошки сукоб није престао ни током ратова ’90-их, ни током НАТО агресије, али ни после 2004. године, кад је усвојен Закон о изменама и допунама Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица. Према овом закону, право на борачке пензије добили су и припадници равногорског покрета, међутим, нема његове практичне примене, јер сведок онима који су поднели захтев мора бити неко ко већ има борачку пензију, а носиоци партизанске споменице неће да сведоче у корист припадника четничког покрета. Као логично намеће се питање зашто у Србији и 2015. непрекидно трају оваква иделошка спорења и зашто нема националног помирења? Утицај комунистичке елите Историчар Чедомир Антић каже за Спутњик како Србија није ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
11/9 Мистерије рушења Кула близнакиња у Њујорку: Амерички документарни филм са преводом
Povodom Dana mladosti: Zašto je Titu bila važna samostalnost Kosova
“Краља Перу на бандеру”
Прекодринска „шешељијада“ и коначно докусуривање Србије
Погледајте насловне стране листа ‘Шарли Ебдо’ пред бомбардовање Србије 1999. (ФОТО)
Рођени ујак Бориса Тадића је оснивач усташке Црне Легије, Јуре Францетић!
Како су Сава Ковачевић и Драгица Правица заиграли коло над побијеним жртвама Радачког Бријега
Кућа Радоја Домановића у јадном стању
Englezi: Draža nije zločinac
Тито поклањао Космет Албанцима још 1946. године
Фрањин дух у Колиндином телу
Кога су САД бомбардовале у 2016. г.?
Ултиматум који је шокирао свет (23. јул 1914. г.)
Јосип Броз Тито у првој посети Србији: Оригиналне фотографије из 1914. г.
Са 14 година сам доведена у Јасеновац
Поглед на Русију изнутра – Најопаснији је рањени медвед
У име народа: Политичка репресија у Србији 1944-1953
Беч не признаје злочине у Србији
Амерички сан или мапа Русије после Трећег светског рата
Вишедеценијско „ћерање“ четника и партизана

Share
  • Дугин: Трамп попустио под притиском неоконзервативаца – почетак Трећег светског рата?