Прича о Европској заједници

Brexit

Европску унију контролише неизабрана бирократија под називом Европска комисија, која се, у суштини, не разликује од Политбироа у бившем Совјетском Савезу и која предлаже све законе.

ПОСТОЈИ један документ који је открио праву природу и оно што стоји иза Европске уније. Тај документ су написали нацисти током 1944. године. Познат је под називом Извештај Црвене куће, или EWPa-128, и даје доказе о тајном састанку одржаном у хотелу “Мезон руж” у Стразбуру 10. августа 1944. године, када су водећи нацисти и немачки индустријалци – припадници породичних владарских лоза, планирали IV рајх док се III распадао око њих. План је био да се замени физичка окупација Европе коју су заговарали Хитлер и његови сарадници путем војног освајања, економском окупацијом контролисаном Европском заједницом. Описао га је шеф нацистичке пропаганде Јозеф Гебелс на следећи начин: “За 50 година нико неће размишљати о националним државама.” Мало је погрешио по питању времена, али тему свакако није промашио. План је од самог старта описао Жан Моне, “отац” ЕУ и представник Ротшилда. У писму свом пријатељу од 30. априла 1952. године написао је:

“Европске народе треба водити према стварању једне супердржаве а да њихов народ не буде тога свестан. То се може обавити сукцесивним корацима који ће бити замаскирани економским циљевима, али који ће на крају и коначно довести до стварања федерације.”

ЕВРОПСКУ унију контролише неизабрана бирократија под називом Европска комисија (која је налик Политбироу у бившем Совјетском Савезу) и која предлаже све законе. О њима се касније расправља на тајним састанцима других бирократа, односно Одбора сталних представника, а мења их и одобрава Савет министара. Национални парламенти ионако немају утицаја, а Европски парламент постоји само ради фарсе, да би све изгледало “демократски” и по вољи изабраних представника. Све је то привид, а чланови Европског парламента имају веома ограничено време за обраћање на скупу.

Прича о Европској унији је одличан пример тога како је лако да неколицина људи управља већином и како се правила мењају да би одговарала ситуацији. Бирократија Европске уније је прво предложила “европски устав” да би устоличила свој дуго планирани диктаторат, али су направили грешку у корацима омогућивши јавности да се о томе изјасни у Холандији и Француској 2005. године. Оба народа су одбила устав на референдумима јер су увидела импликације увођења председника Европе, европског министра спољних послова и огромне ерозије националне ингеренције, испред које би стајало право вета, и одлучили су да кажу “не” законима и правилима које би им наметнуле бирократе.

ОБИЧНО када референдуми о ЕУ пођу “по злу”, мало се сачека, у земљу се убаце ресурси, људи и пропаганда, а онда се расписује нови. То се десило више пута. Међутим, на примеру Француза и Холанђана могли су да виде да је осећање народа према уставу толико јако да он неће лако проћи. Зато су просто променили назив документа из “европски устав” у “лисабонски уговор”. Близу 98 одсто садржаја је исто, али су објаснили да сада, пошто је то уговор а не устав, не подлеже гласању у Француској и Холандији, као и да обећање тадашње владе Тонија Блера у Британији да ће се јавно гласати за устав – више не важи.

aa trnov venac euУдарац овоме, нажалост само привремено, нанела је једина нација која је на референдуму одлучивала о уговору – Ирска. Чак га и насилници Европске уније нису могли зауставити, јер у ирском уставу стоји да се о таквом преносу моћи мора одлучивати на референдуму. Мислило се да ће глас “за” донети олакшање, али Ирци су у јуну 2008. године изабрали “не” и Бриселу је задат страховит ударац.

СВАКА влада у ЕУ је већ морала да се сложи да уговор постаје закон, а један заиста бескористан ирски лидер Брајан Ковен није то могао да уради због одлуке јавности у тој земљи. Ковену су вође ЕУ наредиле да поново организује изборе и овај пут обезбеди потврдан одговор. То је била одлична прилика да Ирци поново кажу “не” и задају ударац у корист “владавине народа”. Шта су они на крају урадили? Гласали су “за” Лисабонски уговор на другом референдуму у октобру 2009. године. То је била апсолутно наметнута одлука и тестамент о томе како је лако неколицини да контролише већину уколико они нису довољно освешћени.

Шта рећи за људе који су јавно злостављани и увређени тако што је њихову прву одлуку одбила тиранија ЕУ, а тада поново гласали да се слажу да предају контролу над својим животима и својом земљом управо тој истој тиранији? И кажете да мањина не може да контролише свет?! Ирци који су гласали “за” су заправо гласали за разбијање сопствене земље, за преношење потпуне контроле над свим битним стварима бриселским бирократама и, што је највећа иронија, да обезбеде да никада више неће добити шансу да гласају о све већој моћи ЕУ, јер им се то право брише уредбама Лисабонског уговора.

ЕВРОПСКА унија жели да контролише све судове у свакој држави своје империје, која се све више шири и користи нове законе да изведе нечувене нападе на основне слободе као што су слобода изражавања и слобода мисли. Нацрт једне директиве ЕУ који је предложила Немачка укључује и планове да се оповргавање Холокауста учини нелегалним и створи ново криминално дело које не постоји у британском праву. План предвиђа и криминално дело порицања званичне верзије конфликата у Африци и на Балкану. Такав мисао-криминал (мислени криминал) и довођење званичне историје у питање може вам донети затворску казну до три године за “геноцидно порицање”. Неизабрани званичници Европске комисије инсистирају на томе да је овакав закон неопходан, јер “расизам и ксенофобија се могу манифестовати и у облику геноцидног порицања, те је веома битно да се предузме неопходна акција”. Каква орвеловска фраза!

ОГРОМНЕ ПЛАТЕ ЕВРОПСКИХ ПАРЛАМЕНТАРАЦА

ДЕСЕТ процената фантастичног буџета ЕУ (115 милијарди евра само за 2008. годину) даје се на преваре сваке врсте, а трошкови и плате за бирократе и чланови Европског парламента су невероватни. Узмимо случај Нила Кинока, бившег вође Лабуристичке партије у Великој Британији, и његову супругу Гленис. Откривено је 2009. године да су заједно зарадили 10 милиона фунти од ЕУ и сада се квалификују за доживотне пензије. Они су типични представници онога што се зове Европска унија.


10. април 2017. г.

Дејвид Ајк

Изворник: Вечерње Новости онлајн

original

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Нацистички корени Европске Уније
Европска унија се сматра стандардом демократије, либерализма и људских права. Иако је, можда, све у реду са либерализмом, а можда га има и превише, очигледно је да демократија недостаје. Структура доношења одлука у Европској унији је компликована и недостају јој механизми који би уредили одговорност лидера према народима. Европски парламент, једина демократска институција Уније има само саветодавни статус, те стога не представља европско законодавство. У ствари, тешко искушење европских интеграција је у рукама само уског круга људи. Штавише, ово је својствено систему још од почетка послератног процеса европских интеграција. Уочи референдума, британски медији су објавили важан податак из прошлости Европске уније, који појашњава много о њеној садашњости: процес европских интеграција је од почетка координисала ЦИА ради стварања антируског геополитичког блока у Европи. Али, ЦИА није градила ЕУ од почетка. Најзначајнији допринос њеном стварању дали су нацисти. Из геополитичке перспективе,  Трећи Рајх су чиниле окупиране државе у Европи и сателити Рајха, што ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Настанак европске супердржаве
Европска унија је креација групе илумината под називом Билдерберг група, која тајно координише заједничку политику међу владама, банкама, корпорацијама, медијима, обавештајним агенцијама... У ПОЧЕТКУ, људи су живели у малим заједницама и племенима која су доносила одлуке у њихово име. Касније, та племена су се ујединила у оно што сад називамо нацијама и државама, па се полако открива следећа фаза плана, спајање нација у супердржаве, као што је Европска унија. То је само један корак од њиховог крајњег циља о светској доминацији - света под диктатуром. У свакој фази плана процес доношења одлука се све више удаљавао од појединаца којих се те одлуке тичу. После племенских вођа, ту моћ су добили краљеви, краљице, председници и премијери, а данас имамо бирократе супердржава које чак и не пролазе кроз процес обмањивања народа који данас називамо "изборима". Данас су глобални политички и банкарски систем, мултинационалне корпорације и медији под контролом "једног центра", а они настављају да ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Србија, Хрватска и Европска Унија
Процес проширења Европске Уније (ЕУ) на истоку Старог континента се наставља и након 1. јула 2013. г. када је за сада последња (28.-ма) пуноправна чланица овог клуба постала Република Хрватска. “Велика мотка” Статус кандидата за пуноправно чланство у ЕУ тренутно имају Црна Гора, Србија (без Косова и Метохије - КосМет), Турска и Бивша Југословенска Република Македонија што ће рећи да је Балкан са Малом Азијом (мост између Европе и Азије) следећи регион тајмиран за Еуро-интеграције. Сходно томе, 24. априла текуће године се у Србији одржавају ванредни парламентарни избори како би се про-унионистичка и про-НАТО-овска владајућа пречанско-динариодска СНС (анти-Србијанска назадна странка) дефинитивно учврстила на власти са апсолутном већином у Народној скупштини и тако коначно у наредном четворогодишњем мандату угурала Србију прво у НАТО па онда (вероватно након још једних избора) и у ЕУ. Управо предизборно потписан споразум владајуће коалиције са НАТО пактом о фактичкој војно-политичкој окупацији Србије од стране западне алијансе је уједно ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
epa05825191 Federica Mogherini (L), the High Representative of the European Union for Foreign Affairs and Security Policy talks with Macedonian President George Ivanov (R) during her visit to Skopje, The Former Yugoslav Republic of Macedonia, 02 March 2017. Mogherini is visiting Macedonia during her Western Balkan tour.  EPA/GEORGI LICOVSKI
Актуелна македонска криза у вези са (не)формирањем владе СДСМ и ДУИ само је врхунац двогодишње политичке заврзламе коју прате међуетничке тензије и добоки економски и социјални проблеми у овој земљи. На унутрашњем плану видљива је пат позиција: након што је на претходним парламентарним изборима владајућа странка ВМРО ДПМНЕ добила 51 мандат, а опозициона СДСМ 49, док су албанске странке добиле укупно 20 мандата (ДУИ је добио 10 мандата, Покрет Беса пет, Алијанса за Албанце три и ДПА два мандата), СДСМ је постигла споразум са албанским партијама о формирању владе, прихватајући заједничку платформу за преговоре које су три албанске странке усвојиле почетком јануара у Тирани. Овом платформом Албанци траже промену Устава ради увођења албанског као другог службеног језика, једнаку заступљеност Албанаца у свим државним институцијама и њихово укључивање у преговоре са Грчком о решавању спора о називу Македонија. Одбијајући да лидеру опозиционе СДСМ Зорану Заеву повери мандат за формирање владе на основама ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Србоцидом у ЕуроТитославију
Недавном одлуком тзв. Међународног суда правде у Хагу о дизнилендском карактеру крвавог растурања Титославије 1990-тих требало би вероватно да се стави тачка на хрватски србоцид у 20-том столећу на просторима Павелић-Брозове Велике Хрватске зарад даљег мирног проширења Европске Уније (ЕУ) и на остатку брдовитог Балкана. Да се потсетимо да је дотични суд пресудио да Србија није починила агресију над Хрватском нити је Хрватска спровела етничко чишћење над (правно гледано) својим сопственим грађанима српске националности. Дакле, и једни и други су се деведесетих играли Дизниленда, а сада је дошло време да се закопају све ратне секире, изврши опште помирење и настави са Drang nach Оsten-ом ЕУ (и наравно НАТО) на остатак Балкана ради његове демократизације и либерализације. Остало је још само да се Београд и Загреб успут договоре о корекцији међудржавне границе на Дунаву (ако питате Банске дворе најбоље је по принципу ХДЗ: „Хрватска до Земуна“ ).  У сваком случају, проширење ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Европа и Вашингтон — страх од косовских Албанаца
И Америка и Европа желе да изађу из пројекта Косово јер не желе да уђу у сукоб са Албанцима и њиховом разорном етничком силом. Европа је бацила новац на Косово, али много тог новца јој се и вратило, јер ово је црна рупа кроз коју може да прође огроман новац, а да не остане трага. Од потписивања Бриселског споразума па све до данас све је мање јасно коме је тај споразум потребан. Приштини, која би да заокружи своју државност, или Београду, који на Косову и Метохији хоће да сачува своју државност? Аналитичари кажу — и Приштини и Београду, али највише Европској унији. Зашто? Политички аналитичар са Косова Живојин Ракочевић наводи три разлога због којих је Европи, али и Вашингтону, потребан Бриселски споразум. Ракочевић каже да су сви од почетка били уверени да може да постоји споразум од кога ће сви имати користи. Сви споразуми који су на Косову направљени у последњих 15 година ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Албанија — врата џихада
Италијанска ТВ станица РАИ објавила је репортажу под насловом „Албанија, врата џихада“ у којој се говори о кријумчарењу оружја из Албаније преко Црне Горе и открива да је управо оружје набављено тим путем коришћено у крвавим догађајима у Паризу 13. новембра. Репортажу је пренела албанска ТВ „Ора њуз“, а почиње од Скадарског језера, које дели Албанију и Црну Гору, којим ноћу плови барка са оружјем и шверцерима. Снимљена су двојица мушкараца како истоварују кутије са оружјем и крију га у близини, одакле га сутрадан преузимају. Према речима репортера, то је оружје које је коришћено у крвавим догађањима у Паризу 13. новембра. Балкан се, притом, описује као центар за регрутовање џихадиста. Према извештају италијанске телевизије, више од хиљаду Албанаца се бори у страним ратовима, тако да је Албанија земља која има највише џихадиста у односу на број становника. У репортажи је описан и начин на који функционише црно тржиште оружја. Албански шверцер каже да су најтраженији АК 47, стари совјетски пиштољи и оружје из бивше Југославије. Према речима шверцера, калашњикови коштају од ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Окупација у триста слика
Не може се човек , све и да хоће, отргнути утиску да је,бар што се мене тиче моја домовина Србија окупирана перманентно. Не мислим на окупацију и поробљавање од стране Отоманског царства, ни оног Аустроугарског чак ни оног језивог од стране Трећег Рајха. Било, прошло и не повратило се. Окупација је много опаснија, пефиднија и значајнија ако су мангупи у нашим редовима народским језиком речено, када је њено извориште српски етнички корпус стасао ван Србије. Нека ми Господ опрости на утиску да је мржња тих увек незадовољних, за одбрану сопствених прагова неспособних али уредно крволочних према Србији тзв. Срба пречана, прекодринаца у време Милоша Великог називаних коритарима већа и од оне код самих помуслимањених Срба па и Хрвата. Ако листате Политику из 1921 године пронаћићете полемичке текстове о овој српско- српској ствари. У тектсту се наводи да је тзв.србијански корпус био запањен чињеницом колика је мржња Срба Личана и Крајишника према Србији. Наивни ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Нацистички корени Европске Уније
Настанак европске супердржаве
Србија, Хрватска и Европска Унија
Македонија – Геополитичка темпирана бомба на Балкану
Србоцидом у ЕуроТитославију
Европа и Вашингтон — страх од косовских Албанаца
Албанија — врата џихада
Окупација у триста слика
Share