Македонија – Геополитичка темпирана бомба на Балкану

makedonija201706

Актуелна македонска криза у вези са (не)формирањем владе СДСМ и ДУИ само је врхунац двогодишње политичке заврзламе коју прате међуетничке тензије и добоки економски и социјални проблеми у овој земљи. На унутрашњем плану видљива је пат позиција: након што је на претходним парламентарним изборима владајућа странка ВМРО ДПМНЕ добила 51 мандат, а опозициона СДСМ 49, док су албанске странке добиле укупно 20 мандата (ДУИ је добио 10 мандата, Покрет Беса пет, Алијанса за Албанце три и ДПА два мандата), СДСМ је постигла споразум са албанским партијама о формирању владе, прихватајући заједничку платформу за преговоре које су три албанске странке усвојиле почетком јануара у Тирани.

Овом платформом Албанци траже промену Устава ради увођења албанског као другог службеног језика, једнаку заступљеност Албанаца у свим државним институцијама и њихово укључивање у преговоре са Грчком о решавању спора о називу Македонија. Одбијајући да лидеру опозиционе СДСМ Зорану Заеву повери мандат за формирање владе на основама супротним македонском Уставу, председник Македоније Ђорђе Иванов је ударио „рампу“ намерама да се на мала врата изведе федерализација државе и да се, потом, у погодном тренутку организује референдум – у деловима државе са албанском већином – који би водио ка распарчавању земље. Након тога, политичка поларизација приближила се тачки усијања.

ГЕОПОЛИТИЧКА ДИМЕНЗИЈА

Оно што је мање видљиво је да је ова криза директно постакнута споља и инспирисана стратешким интересима неких од суседа Македоније и великих сила, то јест да македонска криза има своју јасну геополитичку димензију.

Република Македонија је држава смештена у самом средишту Балканског полуострва, на њеном најважнијем коридору који моравско-вардарском долином спаја Подунавље са Солунским заливом и Егејом, односно Средњу Европу са Медитераном. Македонија представља централни простор, идеалан за регионалну експанзију свим силама које су кроз историју смерале да овладају Балканским полуострвом, тим геополитичким „мостом“ између два дела евроазијског Римленда – оног европског и блискоисточног.

Због тога је простор Македоније за време решавања „источног питања“ (тј. демонтаже Османске империјалне моћи на југоистоку Европе) током целог 19. Века па до 1912. године био од кључног значаја; због тога су се око њега спориле суседне државе, а велике силе шириле своје интриге. Након распада Југославије, овај простор је „враћен“ у раније геополитичке оквире у којима се преплићу утицаји суседних држава и њихових покровитеља, великих сила – представника четири „велика геополитичка простора“ (Средње Европе, Блиског Истока, Евроазије и Атлантизма).

У геостратешком смислу, од времена распада СФРЈ осамостаљена Македонија је постала део сфере утицаја атлантиста. На тај начин је за самостално постојање ове земље привремено купљено време и обезбеђен крхки мир, накнадно нарушен албанском оружаном побуном и поново (уз знатне уступке Албанцима) успостављен уз атлантистичко посредовање закључењем „Охридског споразума“ 2001. године.

Но, овакво стање је само привремено: албански великодржавни пројекат, главни регионални савезник атлантиста, смера да ову државу поступно распарча, док њен источни сусед Бугарска – признајући државу али не и националну посебност Македонцима – потајно сања да анектира њен преостали део.

Han_Gruevski_zaev

Грчка се већ две и по деценије противи службеном називу државе и блокира њене даље евроатланске интеграције, док Турска (играјући на савезнички албански фактор и своју економску експанзију) тежи да се привредно и политички укотви на македонском „полигону“ и започне реализацију стратегије неоосманског враћања Балкана у своју орбиту, за сада успорене и практично одложене неуспесима на два друга – по Турску стратешки приоритетна – простора на Леванту и Кавказу.

Једини сусед који нема никаквих претензија према Македонији је онај на северу – Србија. Словенски Македонци у великој већини сматрају Србе себи најближим, братским народом, иако су од стране своје политичке елите њима деценијама највише били плашени. Као традицонално присутна велика сила на просторима Балкана, у актуелне односе око Македоније укључила се и Русија. Она тежи да поврати део свог утицаја на све балканске православне народе и заштити своје интересе, пре свега оне везане за изградњу енергетских коридора кроз Балкан ка средишту ЕУ.

 Актуелни геополитички процеси у свету донели су своје последице на Балкан и додатно утицали да се македонски политички „гордијев чвор“ још више замрси. Руски успеси и турски неуспеси на сиријском ратном театру и погоршавање односа Турске са глобалистима у Вашинтону довели су до делимичног приближаваља Русије и Турске. То отвара могућности реализације крупних улагања у енергетске коридоре чији би краци пролазили кроз Балкан и дугорочно утицали на промену геополитичке перспективе ових простора.

Део руског утицаја повраћен је и у евроатлантизованој Бугарској где је за председника државе недавно изабран генерал Румен Радев, који тежи да игра избалансиранију улогу између Истока и Запада, док је влада Бојка Борисова и даље – што милом, што под принудом – привржена Западу.

ЗАБИЈАЊЕ КЛИНА ИЗМЕЂУ ПУТИНА И ТРАМПА 

Поред јачања руског утицаја у региону и руског приближавања са Турском, за балканске савезнике глобалистичких атлантиста највећу претњу представљају крупне промене које су се догодиле у средишту њиховог империјалног покровитеља са успоном Доналда Трампа на место председника САД. Закулисна борба на живот и смрт између глобалиста и Трампових суверениста на Балкану доноси и додатне геополитичке реперкусије у виду могућег ревидирања америчког става према локалним играчима, а у склопу отопљавања односа са Русијом и изглађивања неспоразума са Ердогановом Турском.

Назирући могући неповољни развој по себе и сопствене позиције, глобалистичкој „дубокој држави“ и њиховим локалним балканским вазалима заштита сопствених позиција намеће отварање рисканте стратегије – дестабилизације кризних жаришта и потпаљивања конфликата који ће не само спречити Трампова настојања да релаксира односе са Русијом, већ га и натерати на трајну, још дубљу конфронтацију са Путином.

Операционализација овог плана значи поступно претворити македонске политичке и међуетничке тензије у озбиљан конфликт, а простор Македоније у темпирану геополитичку бомбу на Балкану. Глобалистички атлантисти овај план покушавају реализовати путем Сорошеве мреже у Македонији и околним државама, пре свега преко западних и источних суседа Албаније и Бугарске које имају територијалне претензије ка Македонији. Наиме, актуелни министри спољних послова и Албаније и Бугарске су намештеници сорошевских структура (обојица су били директори локалних филијала Фонда за отворено друштво) у тамошњим владама.

Управо из ових разлога је група протрамповских сенатора из Републиканске странке званично затражила од Стејт департмента да преиспита видове трошења државног новца којим се преко Сорошевих фондација финансирају превратничке активности у Албанији и Македонији.

И руска страна је добро упућена у проблематичне перспективе развоја догађаја у Македонији. Руски шеф дипломатије Лавров још у мају 2015. године упозорио је на планове поделе Македоније између Албаније и Бугарске, који су подстицани од стране сада већ бивше администрације у Вашингтону.

Очигледно, глобалисти у „дубокој држави” не одсустају од реализације овог подухвата. Они смерају да на овај начин остваре нове, шире циљеве, будући да би дестабилизација Македоније готово тренутно могла да проузрокује ескалацију регионалне кризе ширих размера која би се великом брзином раширила на Албанију, Србију и њену окупирану покрајину КиМ, као и на Бугарску и Грчку, и тако створила непремостиву пукотину између великих играча на Балкану.


16. март 2017. г.

Аутор: Александар Гајић

Источник: Нови Стандард

Macedonia Political Crisis

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Окупација у триста слика
Не може се човек , све и да хоће, отргнути утиску да је,бар што се мене тиче моја домовина Србија окупирана перманентно. Не мислим на окупацију и поробљавање од стране Отоманског царства, ни оног Аустроугарског чак ни оног језивог од стране Трећег Рајха. Било, прошло и не повратило се. Окупација је много опаснија, пефиднија и значајнија ако су мангупи у нашим редовима народским језиком речено, када је њено извориште српски етнички корпус стасао ван Србије. Нека ми Господ опрости на утиску да је мржња тих увек незадовољних, за одбрану сопствених прагова неспособних али уредно крволочних према Србији тзв. Срба пречана, прекодринаца у време Милоша Великог називаних коритарима већа и од оне код самих помуслимањених Срба па и Хрвата. Ако листате Политику из 1921 године пронаћићете полемичке текстове о овој српско- српској ствари. У тектсту се наводи да је тзв.србијански корпус био запањен чињеницом колика је мржња Срба Личана и Крајишника према Србији. Наивни ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Дугин: Трамп попустио под притиском неоконзервативаца – почетак Трећег светског рата?
Ујутру 7. априла 2017. ваздушне снаге САД су први пут од почетка дугогодишњег сукоба у Сирији извршиле масовни ракетни удар ракетама Томахавк  на ваздушну базу ваздушних снага Сирије. То јест на нас. Зашто ми нисмо користили комплекс противракетне одбране? По једној верзији, због тога што их за одбијање тоталног напада снага САД код нас нема довољно, будући да су били предвиђени пре свега против ракетних удара других могућих противника. Друга верзија: Москва није хтела да то нареди, јер би то значило неумитан почетак рата са САД. Вашингтон је донео одлуку, и знао је шта је спреман. Ми не. Шта даље? Пре него што приступимо прогнозама вредело би још једном погледати на контекст – почетне услове који могу довести до почетка Трећег светског рата (до којег и даље може да не дође). Изговор за америчку инвазију Изговор који је Вашингтон користио за наношење удара био је хемијски напад. Да тако нешто није урадио ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Каква је била улога Русије у Америчком грађанском рату?
Руско-амерички односи нису увек били горки и затегнути као што су данас. За време Америчког грађанског рата Петербург је подржао Унију, пре свега зато што је главни геополитички противник Русије у то време била Велика Британија, а она је била на страни Конфедерације. Поред тога, САД и Русија су у првој половини 19. века биле у добрим односима без обзира на врло различите политичке системе. Грађански рат у Америци је завршен пре више од 150 година, али је та тема још увек извор несугласица. Најновији пример су недавни догађаји у Шарлотсвилу (Вирџинија) где су неслагања по питању уклањања споменика подигнутог у част Конфедерације имала велики одјек у јавности и довела 13. августа до насиља и смрти. Нема сумње да је грађански рат био прекретница у америчкој историји. Руски владари су живели далеко од попришта овог рата, али су помно пратили догађаје и на крају одиграли малу, али важну улогу која је у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Амерички сан или мапа Русије после Трећег светског рата
Крајњи циљ САД и НАТО је да поделе (балканизују) и пацификују (финландизују) Руску Федерацију, највећу земљу на свету, чак и да успоставе темељ за вечиту нестабилност (сомализацију) широм Русије или барем једног дела остатка постсовјетског простора, како је учињено на Блиском Истоку и у Северној Африци. Будућност Русије – или више Русија, које би уствари биле много слабих и подељених друштава – био би деинстријализовани, сиромашни простор, без икаквих одбрамбених капацитета и структуре за експлоатацију ресурса. Била би то земља коју Вашингтон и његови НАТО савезници виде у демографском паду. ПЛАНОВИ ИМПЕРИЈЕ ЗА ХАОС У РУСИЈИ Распад Совјетског савеза није био довољан за Америку и НАТО. Крајњи циљ САД је да спрече било какву алтернативу са европског и азијског простора, тј. да спрече евроазијске интеграције. Зато је уништење Русије један од њихових стратешких циљева. Такви циљеви Вашингтона били у јеку током сукоба у Чеченији. Исти циљеви су били очигледно на сцени током Евромајдана у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Dati su nam milioni da rasparčamo SFRJ, podmitili smo stranke i političare koji su raspaljivali mržnju među narodima
Moj šef, koji je inače i bio nekada u Američkom senatu je nekoliko puta napomenuo da će biti nekakva prevara u Bosni. Mesec dana pred navodni genocid u Srebrenici mi je rekao da će taj grad biti uporište medija širom sveta i dao nam je instrukcije da zovemo medije. Robert Baer, bivši visoki izaslanik i oficir CIA, ujedno je i autor mnogih dela u kojima je odavao informacije o CIA i o administraciji Bila Klinton i Džordža Buša, zbog čega je nekoliko puta hapšen i privođen. Lični prijatelj, Mitt Waspurh koji je radio u senatu i koji mu je davao pojedine informacije je ubijen u hotelu iz sačmare. Kao visoki operativac CIA radio je na prostoru Jugoslavije u periodu od (1991-1994) i na Bliskom istoku. Robert Baer je učestvovao u nekoliko dokumentaraca na Nacionalnoj Geografiji optužujući vladu Buša za rat zbog nafte! Intervju je obavljen uživo u Kanadi, tokom mog puta pre ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Србоцидом у ЕуроТитославију
Недавном одлуком тзв. Међународног суда правде у Хагу о дизнилендском карактеру крвавог растурања Титославије 1990-тих требало би вероватно да се стави тачка на хрватски србоцид у 20-том столећу на просторима Павелић-Брозове Велике Хрватске зарад даљег мирног проширења Европске Уније (ЕУ) и на остатку брдовитог Балкана. Да се потсетимо да је дотични суд пресудио да Србија није починила агресију над Хрватском нити је Хрватска спровела етничко чишћење над (правно гледано) својим сопственим грађанима српске националности. Дакле, и једни и други су се деведесетих играли Дизниленда, а сада је дошло време да се закопају све ратне секире, изврши опште помирење и настави са Drang nach Оsten-ом ЕУ (и наравно НАТО) на остатак Балкана ради његове демократизације и либерализације. Остало је још само да се Београд и Загреб успут договоре о корекцији међудржавне границе на Дунаву (ако питате Банске дворе најбоље је по принципу ХДЗ: „Хрватска до Земуна“ ).  У сваком случају, проширење ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Европа и Вашингтон — страх од косовских Албанаца
И Америка и Европа желе да изађу из пројекта Косово јер не желе да уђу у сукоб са Албанцима и њиховом разорном етничком силом. Европа је бацила новац на Косово, али много тог новца јој се и вратило, јер ово је црна рупа кроз коју може да прође огроман новац, а да не остане трага. Од потписивања Бриселског споразума па све до данас све је мање јасно коме је тај споразум потребан. Приштини, која би да заокружи своју државност, или Београду, који на Косову и Метохији хоће да сачува своју државност? Аналитичари кажу — и Приштини и Београду, али највише Европској унији. Зашто? Политички аналитичар са Косова Живојин Ракочевић наводи три разлога због којих је Европи, али и Вашингтону, потребан Бриселски споразум. Ракочевић каже да су сви од почетка били уверени да може да постоји споразум од кога ће сви имати користи. Сви споразуми који су на Косову направљени у последњих 15 година ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Прича о Европској заједници
Европску унију контролише неизабрана бирократија под називом Европска комисија, која се, у суштини, не разликује од Политбироа у бившем Совјетском Савезу и која предлаже све законе. ПОСТОЈИ један документ који је открио праву природу и оно што стоји иза Европске уније. Тај документ су написали нацисти током 1944. године. Познат је под називом Извештај Црвене куће, или EWPa-128, и даје доказе о тајном састанку одржаном у хотелу "Мезон руж" у Стразбуру 10. августа 1944. године, када су водећи нацисти и немачки индустријалци - припадници породичних владарских лоза, планирали IV рајх док се III распадао око њих. План је био да се замени физичка окупација Европе коју су заговарали Хитлер и његови сарадници путем војног освајања, економском окупацијом контролисаном Европском заједницом. Описао га је шеф нацистичке пропаганде Јозеф Гебелс на следећи начин: "За 50 година нико неће размишљати о националним државама." Мало је погрешио по питању времена, али тему свакако није промашио. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Нацистички корени Европске Уније
Европска унија се сматра стандардом демократије, либерализма и људских права. Иако је, можда, све у реду са либерализмом, а можда га има и превише, очигледно је да демократија недостаје. Структура доношења одлука у Европској унији је компликована и недостају јој механизми који би уредили одговорност лидера према народима. Европски парламент, једина демократска институција Уније има само саветодавни статус, те стога не представља европско законодавство. У ствари, тешко искушење европских интеграција је у рукама само уског круга људи. Штавише, ово је својствено систему још од почетка послератног процеса европских интеграција. Уочи референдума, британски медији су објавили важан податак из прошлости Европске уније, који појашњава много о њеној садашњости: процес европских интеграција је од почетка координисала ЦИА ради стварања антируског геополитичког блока у Европи. Али, ЦИА није градила ЕУ од почетка. Најзначајнији допринос њеном стварању дали су нацисти. Из геополитичке перспективе,  Трећи Рајх су чиниле окупиране државе у Европи и сателити Рајха, што ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Џон Пилџер: Убијање историје
„Вијетнамски рат“, један од вишњих „догађаја“ aмеричке телевизије, почео је на мрежи PBS. Режисери филма су Кен Бeрнс и Лин Новик. Одушевљен својим документарцима о Грађанском рату, Великој кризи и историји џеза, Бeрнс о рату у Вијетнаму каже: „Инспирисаће нашу земљу да о Вијетнамском рату почне да говори и мисли на сасвим нови начин.“ У друштву чије је историјско памћење углавном збрисано пропагандним поробљавањем о својој изузетности, Бeрнсов „потпуно нови“ Вијетнамски рат представља као „епско, историјско дејство“. Његову раскошну кампању разглашавањa[1] ће промовисати највећи могући спонзор, Банка Америке, коју су 1971. године студенти у калифорнијској Санта Барбари спалили јер је била симбол омраженог рата у Вијетнаму. Бeрнс каже да је захвалан „свеукупној фамилији Банке Америке“ која „дуго подржава ветеране наше земље“. Банка Америке је корпоративни власник пролома[2] који је убио можда четири милиона Вијетнамаца, опустошио и затровао некад прелепу земљу. Преко 58000 америчких војника је убијено, а процењује се да је још толико њих себи ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Србија, Хрватска и Европска Унија
Процес проширења Европске Уније (ЕУ) на истоку Старог континента се наставља и након 1. јула 2013. г. када је за сада последња (28.-ма) пуноправна чланица овог клуба постала Република Хрватска. “Велика мотка” Статус кандидата за пуноправно чланство у ЕУ тренутно имају Црна Гора, Србија (без Косова и Метохије - КосМет), Турска и Бивша Југословенска Република Македонија што ће рећи да је Балкан са Малом Азијом (мост између Европе и Азије) следећи регион тајмиран за Еуро-интеграције. Сходно томе, 24. априла текуће године се у Србији одржавају ванредни парламентарни избори како би се про-унионистичка и про-НАТО-овска владајућа пречанско-динариодска СНС (анти-Србијанска назадна странка) дефинитивно учврстила на власти са апсолутном већином у Народној скупштини и тако коначно у наредном четворогодишњем мандату угурала Србију прво у НАТО па онда (вероватно након још једних избора) и у ЕУ. Управо предизборно потписан споразум владајуће коалиције са НАТО пактом о фактичкој војно-политичкој окупацији Србије од стране западне алијансе је уједно ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
11/9 Мистерије рушења Кула близнакиња у Њујорку: Амерички документарни филм са преводом
Окупација у триста слика
Дугин: Трамп попустио под притиском неоконзервативаца – почетак Трећег светског рата?
Каква је била улога Русије у Америчком грађанском рату?
Кога су САД бомбардовале у 2016. г.?
Амерички сан или мапа Русије после Трећег светског рата
Dati su nam milioni da rasparčamo SFRJ, podmitili smo stranke i političare koji su raspaljivali mržnju među narodima
Србоцидом у ЕуроТитославију
Европа и Вашингтон — страх од косовских Албанаца
Прича о Европској заједници
Нацистички корени Европске Уније
Џон Пилџер: Убијање историје
Србија, Хрватска и Европска Унија
Share
  • Македонија – Геополитичка темпирана бомба на Балкану