Šiptarska politika krvi i tla

Albania in Asia and Balkans

Na osnovu svih raspoloživih verodostojnih dokumenata, tj. stručno rečeno „arhivske građe“, jasno je da Šiptara (u Evropi znani kao Albanci) do početka 18. stoleća na prostoru KosMeta nije bilo više od nekoliko procenata (na osnovu otomanske popisne knjige „Deftera“ iz godine 1455. za Oblast Vuka Brankovića proizilazi da je Šiptara bilo samo 2%) i to uglavnom u oblasti oko Đakovice, dakle neposredno uz granicu sa današnjom Albanijom. Šiptare kao klasične gorštake je sa prostora severne Albanije (dakle Gegi) na KosMet dovela otomanska administracija nakon 1699. g. kako bi poreskim obveznicima popunila poluprazan prostor nastao usled masovnog iseljavanja srpskih meštana (oko 100.000) pod patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem/Crnojevićem (patrijarh od 1674. g. do 1706. g.).

Šiptarske severnoalbanske brđane su naravno odvajkada privlačila veoma plodna kosovsko-metohijska polja koja su bila naseljavana od strane Šiptara zajedno sa stokom (uglavnom ovcama) u talasima a bila svakako daleko pitomija od čitave gorštačke Albanije. Pristizale su čitave porodice ali i čitava plemena (fisovi) pa čak i savezi plemena po krvnom srodstvu. Da napomenemo samo ona najvažnija, tj. najbrojnija: Gaši, Krasnići, Bitići, Šalja … Nakon dolaska šiptarskih fisova na KosMet etnička slika ove regije se postepeno menjala usled asimilacije mesnih Srba (Jovan Cvijić je tvrdio da su većina tzv. Albanaca sa KosMeta u stvari albanizirani Srbi) ali i usled srpskog iseljavanja sa ovih prostora pod pritiscima i otvorenim terorom (samo se u toku poslednje dve decenije 19. stoleća sa KosMeta iselilo oko 250.000 Srba).

Šiptari su poslednji balkanski narod koji je postao nacija i to tek od godine 1878. kada su po prvi put formulisali jasan državno-nacionalni program (Prva Prizrenska liga) za vreme perioda tzv. „Rilindije“ tj. nacionalnog „Preporoda“. Dakle, za razliku od Srba, koji su svoj prvi državno-nacionalni program nakon gubitka svoje srednjovekovne državnosti jasno formulisali 1688. g. od strane grofa Đurađa Brankovića, Šiptari su to uspeli da urade tek 190 godina kasnije. Međutim, u borbi za KosMet i okolne zemlje oko Albanije Šiptari su za razliku od Srba imali dva ogromna nedostatka:

· Nisu mogli da se pozivaju na državno-povjesno pravo jer do tada faktički nije postojala nikada nacionalna država Šiptara na Balkanu; i nisu mogli da dokažu da su stariji etnos od Srba na ovim prostorima a kamoli da u to ubede evropsku naučnu javnost. Ipak, prvi problem su pokušali da „reše“ (bolje rečeno da „zakrpe“) dvojako.

· Prvo su prisvojili u nacionalnom smislu (tj. „nacionalizovali“) „Albansko kraljevstvo“ (“Regnum Albanai”) osnovano od strane Karla I Napuljskog (1227. g. – 1285. g.) a koje je trajalo do godine 1286. prostiravši se od reke Drima na severu do nešto ispod reke Vojuše na jugu sa glavnim gradom Dračom. Dakle, ova država nije bila nacionalna albanska (tj. šiptarska) država obzirom da su njeni osnivači i vladari bili stranci bez obzira što su Šiptari činili većinu stanovnika u njoj. Po ovakvoj šiptarskoj logici, bi verovatno i Napoleonovo „Ilirsko kraljevstvo“ (1809. g. – 1814. g.) trebalo da se tretira u nauci kao prva jugoslovenska (možda čak i kao južnoslovenska) nacionalna država obzirom da su u njoj živeli Jugosloveni kao većina sa nešto malo Italijana i Nemaca (ova Napoleonova kvazi-država je obuhvatala centralnu i severnu Dalmaciju, Vojnu Krajinu, Istru, civilnu Hrvatsku do Zagreba, Kranjsku do ispred Celja i Korušku sa Filahom).

· Kao drugo, osnivača prve prave samostalne države (1448. g. – 1468. g.) na području današnje Albanije – Đurđa Kastriotića Skenderbega (1405. g. – 1468. g.) su jednostavno albanizovali i prisvojili kao svoga nacionalnog vođu i čak šta više i kao „Oca albanske nacije“. Poznato je da je Đurađeva majka Vojislava bila srpska princeza poreklom iz Makedonije. Skenderbegova braća su se zvala Staniša i Repoš, dakle obojica su bila Sloveni-Srbi a ne etnički Šiptari. Konačno, Kastriotići vode poreklo od srpskog upravnika Janjine Branila koji je bio ubijen 1368. g. a familija Kastriotići su dobili ime po obližnjoj Kastoriji. Dakle, sa obe roditeljske strane Skenderbeg je bio Srbin i kao takav strani vladar nad svojim podanicima. Njegovu dinastičku zastavu i grb su Šiptari 1912. g. takođe prisvojili kao svoju nacionalnu i državnu zastavu jer drugu nisu ni imali (slično su uradili i Austrijanci nakon raspada Austro-Ugarske pa su za grb i zastavu Republike Austrije nakon Prvog svetskog rata uzeli dinastička znamenja Habzburgovaca ali za razliku od šiptarskog slučaja dinastija Habzburgovaca je Nemcima iz Austrije bila nacionalna). Dakle, ni ova Skenderbegova država nije bila albanska obzirom da je vladar bio stranac. Možemo zaključiti da Šiptari do početka 20.-og stoleća nisu imali svoje nacionalne države a i sama Skenderbegova „država“ je više ličila na klasično srednjevekovno feudalno leno nego na pravu državu.

Što se tiče rešavanja drugog problema ono je bilo znatno teže i komplikovanije jer je trebalo nekako „dokazati“ da Šiptari na KosMetu (tj., faktički, na čitavom Balkanu) postoje kao narod, a samim tim kasnije i kao nacija, još pre slovenske trajne migracije na Balkan oko 580. g. do 626. g. Na ovom mestu je za nas od sekundarnog značaja da li je u naučnim krugovima verifikovana teorija o Srbima kao balkanskim starosedeocima koji su se prvo iselili pa zatim vratili nazad na Balkan (tzv. „prva“ i „druga“ migracija) već nam je bitno da se čitava svetska naučna javnost slaže u jednom da Srbi kao trajni balkanski etnički element datiraju sigurno od oko 600.-te godine. U ovom kontekstu, albanologiji je bilo bitno samo jedno: da „dokaže“ da Šiptari kao posebna etnička grupa pod tim etnonimom datiraju na Balkanu i KosMetu pre Srba. Na taj način bi se pokazalo da Šiptari imaju jače povjesno pravo na KosMet od Srba.

Međutim, kao i u prvom slučaju u vezi sa pitanjem šiptarske srednjevekovne državnosti, i u ovom drugom slučaju su se šiptarski i ne-šiptarski albanolozi suočili sa jednom bitnom i faktički nepremostivom preprekom. Naime, iz nama do sada preživele srednjovekovne istoriografije, odnosno istorijske građe i literature zasnovane na istoj, ne postoji ni jedan jedini (i još jedanput ni jedan jedini) dokument koji eksplicitno kazuje da etnonim „Albanac“, kao kolektivni naziv za jedan narod, datira pre pojave etnonima „Srbin“ na prostorima Jugoistočne Evrope! Evo i nekoliko ilustrativnih činjenica:

· Najstariji izvori koji govore o „Albancima“ su oni vizantijski, i to iz X (desetog) stoleća, ali za slovenske naseljenike u okolini grada Drača. Šiptari vode poreklo sa Kavkaza, tačnije sa prostora kavkaske Albanije – države i naroda koji su tu postojali u Starom veku. Vizantijski istoričar Mihailo Atalijat sedamdesetih godina tog stoleća piše kako su, „Arvaniti“ (Albanci) na Balkan došli sa Sicilije (a na Siciliju preko Bliskog Istoka sa Kavkaza) 1043 godine vodeći sa sobom čitave porodice. Na Balkan su se iskrcali u Draču i koji su naseljeni u planinskim oblastima današnje centralne Albanije, kao stočarska plemena.

· „Albanski jezik“ („lingua albanesesca“) se prvi put spominje u jednom dubrovačkom rukopisu tek iz godine 1285.-te. Dakle, neosporno je da je bar na osnovu relevantnih preživelih povjesnih izvora apsolutno nedokazivo da je albansko ime starije od srpskog na Balkanu pa samim tim i na KosMetu.

· U prilog ovoj tvrdnji idu i svi KosMetski toponimi koji su slovensko-srpskog porekla a ne albanskog, uključujući i naziv same oblasti. Drugim rečima, Šiptari nemaju čak ni svoj nacionalni naziv za oblast na koju istorijski pretenduju da je odvajkada njihova!

· Ono što su Šiptari radili u poslednja dva stoleća a rade još uvek je samo prevođenje toponima sa srpskog jezika na šiptarski ili pak preimenovanje toponima prema sopstvenom nahođenju u duhu šiptarskog jezika.

Ipak, krucijalni momenat u formiranju savremene teorije o šiptarskoj etnogenezi dolazi u drugoj polovini XIX stoleća i to sa prostora austrijske i nemačke nauke kojima je iz političkih razloga bilo neophodno da pokušaju da „dokažu“ nešto što je suprotno od preživelih povjesnih izvora i tako pomognu šiptarsku borbu protiv srpskih etno-povjesnih prava na KosMet. Tako je nemački lingvista Franc Bop bio prvi koji je 1854. g. tvrdio da je albanski jezik poseban indoevropski jezik, što će reći da su Šiptari odvojena etnolingvistička indoevropska grupa. Međutim, Bop je takođe bio prvi europejski znanstvenik koji je na osnovu lingvističkih kriterijuma lansirao hipotezu da Šiptari vode poreklo direktno od starosedelaca Balkana – Ilira (dakle od naroda koji je živeo na Balkanu pre doseljavanja Slovena i samim tim i Srba prema učenju zvanične slavistike u proteklih dvesta godina).

Mora se istaći da je „Ilirska“ teorija o etnogenezi Šiptara starija od Bopa s obzirom da ju je proklamovao još 1774. g. nemački istoričar J. Tunman ali na veoma klimavim znanstvenim nogama. U svakom slučaju, Bopa je krajem istog stoleća sledio njegov jezički i znanstveni kolega austrijski filolog Gustav Mejer koji je, da budemo precizniji, tvrdio (ali samo tvrdio i nikada dokazao u formi naučne teorije) da je savremeni jezik Šiptara u stvari dijalekt staroilirskog jezika. Ipak, to je kasnije bilo sasvim dovoljno šiptarskim „znanstvenicima“ kako iz Italije, Tirane tako i iz Prištine da napišu tomove knjiga i članaka o Šiptarima kao balkanskim starosedeocima.

Sa prostora KosMeta, dr. Skender Rizaj, povesničar iz Prištine, je bio jedan od pionira koji je ovu Mejerovu hipotezu prihvatio oberučke i faktički pokušao da je pretvori u dokazanu naučnu teoriju tvrdeći da su odvajkada Šiptari bili većinsko stanovništvo na ovim prostorima. Na taj način počinje znanstvena razrada šiptarske ideologije „krvi i tla“ koja postaje naročito aktuelna nakon pokušaja šiptarskih separatista 1981. g. da izdejstvuju status državnosti za KosMet slično sadašnjim nastojanjima vojvođanskih separatista da to isto učine za Vojvodinu. Svoju klimavu hipotezu je ovaj prištinski povesničar zasnivao na nedokazanom tvrđenju da su i na KosMetu živeli drevni Iliri kao praoci današnjih Šiptara. Da su drevni Iliri živeli na prostoru čitavog centralnog i zapadnog Balkanskog poluostrva u doba starih Grka i Rimljana je iznad svega neosporna znanstvena činjenica, ali da današnji Šiptari vode poreklo baš od tih drevnih Ilira je apsolutno nedokaziva hipoteza uzimajući u obzir faktor povjesnih izvora. A bez povjesnih izvora nema ni povesti kao znanstvene discipline, ali se od nje može iskonstruisati dnevnopolitička propaganda.

Neosporno je i to da su i arheolozi sa svoje strane otkrili ilirska grobna mesta – tzv. tumule, svuda gde su i živela ilirska plemena pa tako i na samom KosMetu ali su kosmetski šiptarski istoričari od ovog fakta od početka 1970.-ih godina napravili čitavu znanstvenu feštu uzimajući to kao corpus delicti za postojanje šiptarske nacije još od vremena rane Antike. Njima su se pridružili i političari Envera Hodže iz same Albanije pa su tako i jedni i drugi u ilirskim tumulusima sa KosMeta videli (ali samo videli i nikada dokazali) definitivnu potvrdu svoje klimave hipoteze da je sve ilirsko na Balkanu na prostorima na kojima žive današnji Šiptari u stvari šiptarsko od iskona. Nezavisno šiptarsko Kosovo od 1974. g. pa sve do 1989. g. je smišljeno, planski i ideološki preko kompletnog nezavisnog edukativnog sistema od osnovne škole do univerziteta usađivalo u glave mladim Šiptarima da su oni potomci drevnog ilirskog plemena Dardanaca i da je stoga KosMet upravo njihov a ne srpski. Po ilirskom dardanskom plemenu koje je živelo u ovim oblastima u Antici imenovani su po KosMetu i nazivi ulica, kafana, hotela, itd. U isto to vreme Šiptari su smišljeno prikrivali, zataškavali i uništavali arheološka otkrića slovenskih nekropola kako na KosMetu tako i u severnoj Albaniji kako bi njihova ideologija „krvi i tla“ dobila potpunu znanstvenu i političku verifikaciju.

Međutim, ono što ispolitizovana albanologija nije ipak uspela da uradi je da potuče neoborive dokaze o stvarnom poreklu balkanskih Albanaca iliti kako sebe nazivaju – Šiptara. A istorijski izvori jasno govore da balkanski Šiptari vode poreklo sa Kavkaza, tačnije sa prostora kavkaske Albanije – države i naroda koji su tu postojali u Starom veku. Nije ni čudo da prve vesti o postojanju nekakvih Albanaca na Balkanu potiču tek iz XI stoleća jer ih ranije nije ni bilo. Krucijalni povesni izvor koji kao kost u grlu stoji svim šiptarskim ideolozima ideologije „krvi i tla“ je vizantijski istoričar Mihailo Atalijat koji je pisao sedamdesetih godina tog stoleća. Prema ovom izvoru, „Arvaniti“ (Albanci) su na Balkan došli sa Sicilije (a na Siciliju preko Bliskog Istoka sa Kavkaza) godine 1043. učestvujući u vojnom pohodu (vodeći sa sobom čitave porodice) sicilijanskog namesnika i uzurpatora na carski presto Georgija Manijakisa. Na Balkan su se iskrcali u Draču sa namerom da krenu na Solun i dalje na Carigrad ali su bili potučeni do nogu od strane vizantijskog solunskog upravnika koji ih je na osnovu njihovog traženja naselio nakon bitke u planinskim oblastima današnje centralne Albanije, gde su se bavili stočarstvom.

Ipak, i na ovom mestu „Ilirska teorija“ o etnogenezi Albanaca ima „adekvatan odgovor“ tvrdeći da današnji Albanci vode poreklo od ilirskog plemena Albanoi koje je stvarno i živelo na području današnje centralne Albanije i koje se neosporno spominje u starovekovnim povesnim istočnicima i da je epizoda sa Manijakisovim Arvanitima puka koincidencija. Međutim, da se i ovde radi o čistoj ispolitizovanoj konstrukciji i da „Ilirsku teoriju“ treba konačno odbaciti kao neznanstvenu jasno nam govori činjenica da albanski jezik pripada lingvističkoj grupi SATEM dok je jezik starih Ilira pripadao lingvističkoj grupi CENTUM. U ovom jezičkom kontekstu, bila bi verodostojnija hipoteza da Albanci vode poreklo od starih balkanskih Tračana obzirom da je jezik drevnih Tračana bio upravo centumski. Ipak, na žalost šiptarskih teoretičara ideologije „krvi i tla“ opšte je poznato da u doba Antike Tračani nisu živeli na prostorima na kojima žive današnji Šiptari već samo na istočnom delu Balkanskog poluostrva gde Šiptara ni danas nema.

Jpeg

Prof. Dr. Vladislav B. Sotirović

www.global-politics.eu/sotirovic

globalpol@global-politics.eu

© Vladislav B. Sotirovic 2016

Albanian Question 1919 1920 

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Беч не признаје злочине у Србији
Бечки дневник „Пресе“, поводом стоте годишњице почетка Првог светског рата, констатовао је да је аустроугарска војска била посебно свирепа на Балкану и руском фронту. Дневник се, при том, позвао на списе Швајцарца Арчибалда Рајса, али и нову књигу тима историчара окупљених око Ханеса Лајдингера која је недавно изашла под насловом „Хабсбургшки прљави рат – истрага Аустроугарског вођења рата 1914.-1918.“ Тим историчара окупљених око Лајдингера се супроставио тези Кристофера Кларка који тврди да је читава Европа крива за рат. Историчари окупљени око Лајдингера смарају да је Аустроугарска доследно ишла путем војне конфронтације посебно према југоисточним суседима. До осуде ратних злочина није дошло, констатује „Пресе“, указујући да су изговори били да Република Аустрија, која је заменила дунавску монархију, није могла да се криви за недела аустроугарске војске. Ни после Другог светског рата Аустрија није признала злочине Аустроугарске, како не би нанела штету царском угледу који привлачи туристе. Избрисати цео народ „Београдске болнице су четири пута данас ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ко су “Ватикански зомбији”? Нација коју је створила Римокатоличка црква
“Istorija je niz laži sa kojima smo se složili” – Napoleon Bonaparta Hrvatska nacija stvorena je od Srba katolika pod uticajem Vatikana. Današnji “hrvatski narod” je veštačka kreacija Rimokatoličke crkve, unapred zamišljena kao instrument jednog zločinačkog projekta, utemeljenog na težnji da se srpski narod uništi unijaćenjem, pokatoličavanjem ili potpunom fizičkom likvidacijom,kako više ne bi predstavljao prepreku daljem vatikanskom prodiranju na istočnoevropske prostore, pa i dalje do Crnog mora.Ovaj projekat nije bio unapred dat kao gotov i zaokružen, već se postepeno razvijao i sazrevao imajući u prvoj fazi ilirsku, a u drugoj fazi jugoslovensku opciju. Međutim, suština rimokatoličkih zločina je stalno ista. Neverovatno je, da najbrojniji narod na Balkanu (srpski narod ), doživi takve gubitke i depresije u zemljama gdje je bio najbrojniji i najdržavotvorniji. Srbi su u 20. veku izgubili: Južnu Srbiju, Dalmaciju, Hercegovinu, Skadar, najsrpskiji grad 19. veka – Dubrovnik, delove Gorskog Kotara, Zapadnu Bosnu, Liku, Kordun, Baniju, Zapadnu i Istočnu ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
За злочин… казна!
У “Завршној речи” “Процес Михаиловићу био је правни скандал”, на рочишту поводом рехабилитације Генерала Михаиловића, господин Оливер Антић, “као пуномоћник предлагача рехабилитације команданта Југословенске војске у отаџбини, оценио је” на дан 5-ог маја 2015. да је “процес против Драгољуба Драже Михаиловића, у коме су га комунистичке власти осудиле на смрт стрељањем, био… правни скандал без преседана”!(1) Пошто многи српски родољуби, па чак и поштени српски историчари постављају круцијално питање да ли уопште треба захтевати рехабилитацију врховног команданта Југословенске Војске у Отаџбини од комунистичких злочинаца (2) јер сматрају да брозовистички злочинци уопште немају никакво легитимно право да “рехабилитују” нити Србе, нити Правду, нити Истину Другог светског рата – врло је значајно истаћи да већ и сам назив “Завршне речи” господина Оливера Антића не одговара чињеницама: Иако процес генералу Михаиловићу јесте био и “правни скандал” та секундарна чињеница није уопште суштинска: принципијелно Михаиловић није ни био суђен: комунистичка штампа и комуникеи су сами доказали ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Највећа лаж о Титу, партизанима и Равногорском покрету
У овом тексту бисмо желели да се критички осврнемо на основну заблуду која још од комунистичког преузимања (тј. преотимања оружаним путем) власти прво у Србији, а затим и у осталим деловима Југославије 1944. г./1945. г. влада међу Југословенима, а пре свега Србима, о улогама Јосипа Броза Тита, његовог партизанског покрета и Југословенске Војске у Отаџбини (Равногорски покрет) ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића у Другом светском рату на просторима Југославије. Овакве заблуде, тј. боље речено, свесно креиране, подржаване и силом заштићене лажи, односно кривотворине, о карактеру, актерима и њиховим улогама у Другом светском рату 1941. г.-1945. г. у Југославији су наравно с крајњим политичким предумишљајем пласиране од стране комунистичких победника 1945. г. како би се њихов основни војно-политички циљ борбе – преотимање политичке власти над читавом земљом оружаним путем у виду револуције, оправдао добијањем подршке од стране што ширих народних маса свих југословенских народа и народности. Међутим, поред овог основног, комунистичко-партизанска револуционарна борба у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Истина о 42. хрватској домобранској “Вражјој дивизији”
(Витали Жучни) Војним сломом и распадом Аустро-Угарске монархије, нестала је са попришта као војна формација и 42. хрватска домобранска дивизија, али је настала загонетка, која већ скоро један век има последице за српски народ и српски етнички простор. Током Великог рата, изникли су из редова њених, окупаторски управници у БиХ, Црној Гори и Србији, а после завршетка рата и стварања заједничке државе, тројица политичких вођа. Имали су различиту политичку развојну каријеру, али заједнички антисрпски предзнак  и ратовање у редовима 42. домобранске дивизије КуК „казнене експедиције“. Јединство утицаја свештенства РКЦ и идеологије ХСП (Хрватска странка права) као изразито клерикалне и антисрпске настало је још пре Великог рата, јер је већина резервних официра из 42. хрватске домобранске дивизије била активна у ХСП. То ће се драстично испољити ратним злочинима над српским народом у Великом рату. У злочинима почињеним и у аустро-угарској монархији и у Србији, предњаче примерима својим, старешине у 42.хрватској домобранској дивизији. Генерал-пуковник Стјепан пл. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Фалсификати ТВ серије Равна Гора
Серија од које се много очекивало, а која је већину гледалаца разочарала. Још од прве епизоде видело се да нешто не шти­ма: Југословенска војска приказана је кроз лик једног пијаног официра који не хаје за немачки напад, 6. априла 1941, док су комунисти приказани нападно афирмативно, и то чак по стереотипима из доба соцреализма 1950-тих година, које су и они сами превазишли. Меки повез, формат А-5, 160 страна, илустровано. Због прескупе поштарине за једну књигу, препоручујемо пакете са попустима. ПОРУЏБИНЕ ПРЕКО ТЕЛЕФОНА 064/1-880-990, НА АДРЕСУ НИП „Погледи“, Немањина 16, 34.000 Крагујевац, или електронском поштом: pogledikg@gmail.com Потребно је да наведете Вашу пуну адресу, мејл и број телефона. За поруџбине из иностранства молимо кликните ОВДЕ. САДРЖАЈ ПРЕДГОВОР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 ПРВИ ДЕО: КАКО ЈЕ НАСТАЛА СЕРИЈА? Далибор на Равној Гори . . . . . . . ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Балканска географија „Турског тока“
Власти у Анкари покушавају да претворе земљу у кључно чвориште енергетских токова који иду ка Европи и да од Турске направе главног играча у плановима свих будућих пројеката транспорта гаса у Европу. Енергетска безбедност Балкана диктира добре односе са Русијом. Танкери са америчким течним гасом из Катара или Алжира не могу доћи у Београд, Софију и Скопље. А све постојеће и планиране маршруте гасовода стижу у регион са истока, а не са запада. Руска компанија „Стројтрансгас“ започела је изградњу гасовода Клечовце-Неготино у Македонији. Са пуштањем у погон овог гасовода Скопље ће добити дуго чекану основу за стварање сопственог савременог енергетског система. У овом тренутку, зависност македонске привреде од спољних енергетских извора оцењује се на 48%. Једино Хрватска у региону има виши проценат зависности – 52%. Међутим, значај пројекта је знатно шири и може се посматрати као кључни елемент стварања општебалканског енергетског система повезаног са пројектом „Турски ток“, који су усагласили Русија и ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
CIA: Kako je Tito prebacio 70 fabrika iz Srbije u Sloveniju i Hrvatsku
Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) postavila je na internet 12 miliona stranica sa kojih je skinuta oznaka tajnosti. Među njima je i izveštaj o transferu fabrika iz Srbije posle Drugog svetskog rata. Newsweek Srbija ekskluzivno otvara CIA dokument RDP80 - 00810A008600430009 - 4. Da li je Josip Broz Tito naredio da se, ubrzanim tempom, srpska industrija prebaci u zapadne delove SFRJ posle Rezolucije Informbiroa (doneta 1948. u Bukureštu) u strahu od invazije SSSR, ili je nešto drugo imao u glavi – pitanje je na koje Beograd, Zagreb I Ljubljana već 60 godina nude različite odgovore. CIA agentura u nekadašnjoj Jugoslaviji nije imala dilemu. Revnosno prateći sve što se ticalo ekonomije, prosledila je šefovima 13. decembra 1955.  izveštaj o transferu industrije u Sloveniju, primećujući da je oko ovog pitanja ”planula" dva meseca pre toga žestoka polemika između srpskog i crnogorskog rukovodstva Centralnog komiteta komunističke partije s jedne strane i slovenačkog, odnosno hrvatskog rukovodstva s ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Комунистичка уравниловка
Један професор економије на једном локалном колеџу у Америци је из свог испита дао слабе оцене већини ученика из разреда. Урадио је то приликом оцењивања њиховог рада који се односио на слободно изабрану тему. Био је изненађен зато што је велика већина  ученика инсистирали на тврдњи "да је социјализам до краја успостављен у целом свету нико неби био сиромашан и нико неби био богат и да је то систем где влада велика једнакост за све". Али професор се није само задржао на томе. Хтео је да им помогне како да те слабе оцене поправе и показао им је конкретне примере како је њихов закључак о једном систему и животу унутар тог система погрешан. Професор је рекао: У реду! Сада ћемо урадити један експеримент у оквиру ваше класе. У експерименту ћемо заменити оцене  доларима... то ће бити ваша егзистенцијална примања која стичете радом приликом запослења а од чега издржавате себе и вашу породицу. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Други део Истина “Стрељања Историје”
Други део Истина Стрељања Историје: Inconveniet History: Забрањена Историја! “Храбар је слободан!” “He Who is brave is Free!” (Lucius Annaeus Seneca 4BC – 65 AD)   У Првом наставку “Истина стрељања историје” разјашњени су Мекдауелови докази да “нити Броз нити његов такозвани ‘Титоизам’ – нису уопште учествовали у рату против Нацизма, и нису допринели Победи Другог светског рата”! Међутим, пошто се исти доказ односи и на Брозовог савезника Усташтво, зато – да би се утврдило да лаж јесте лаж; и да би се схватио огроман опсег лажи Броза, Усташтва, Черчила и Ватикана; и зато да би се у име Истине схватила и прихватила нулификација лажи – мора се разлучити шта Мекдауел сматра стварним ратним дејством на тлу Југославије у Другом светском рату, и на основу чега ратна дејства јесу de facto легитимна као таква: Рат се водио против непријатеља! Непријатељ је био окупатор! Рат се водио за ослобођење отаџбине од окупатора! Пошто је исти непријатељ окупиране ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Погледајте насловне стране листа ‘Шарли Ебдо’ пред бомбардовање Србије 1999. (ФОТО)
Погледајте насловне стране листа „Шарли Ебдо“ пред бомбардовање Србије 1999. (ФОТО) АРАНЂЕЛОВАЦ – Српски народни покрет „Наши“ издао је саопштење у којем је позвао све који пале свеће због масакра у редакцији француског сатиричног листа „Шарли Ебдо“ да запале и свећу за убијене у НАТО агресији на СРЈ 1999. године. Ова организација је објавила две насловне стране тог чаописа из 1999. године у коме се вређају Срби. – Сваки злочин је страшан и за осуду, посебно губитак људских живота,  па зато постављамо питање „Зашто се нико од српских политичара не оглашава о жртвама бомбародвања 1999. године„, или је о тим страдањима забрањено говорити, јер су Србе  карикатуристи листа „Шарли Ебдо““  представљали као злочинце уз натписе „шта је нема више ништа да се силује„ и „романтични растанак Србије и Косова„Такве карикатуре су допринеле да дође до војне интервенције на Србију, а српски народ је представљан као геноцидан у злочиначки. У то име позивамо све ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Истина о Вражјој дивизији
Војним сломом и распадом Аустро-Угарске монархије, нестала је са попришта као војна формација и 42. хрватска домобранска дивизија, али је настала загонетка, која већ скоро један век има последице за српски народ и српски етнички простор. Током Великог рата, изникли су из редова њених, окупаторски управници у БиХ, Црној Гори и Србији, а после завршетка рата и стварања заједничке државе, тројица политичких вођа. Имали су различиту политичку развојну каријеру, али заједнички антисрпски предзнак  и ратовање у редовима 42. домобранске дивизије КуК „казнене експедиције“. Јединство утицаја свештенства РКЦ и идеологије ХСП (Хрватска странка права) као изразито клерикалне и антисрпске настало је још пре Великог рата, јер је већина резервних официра из 42. хрватске домобранске дивизије била активна у ХСП. То ће се драстично испољити ратним злочинима над српским народом у Великом рату. У злочинима почињеним и у аустро-угарској монархији и у Србији, предњаче примерима својим, старешине у 42.хрватској домобранској дивизији. Генерал-пуковник Стјепан пл. Саркотић ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Naučno potvrđeno da su Hrvati potomci Srba!
Hrvati su potomci Srba koji su negde tokom desetog veka prešli na područja naseljena manjim slovenskim plemenima, koja su se priklonila toj grupi i tokom desetog veka preuzeli ime Hrvat (latinski Skorbatus), kaže dr Milorad Pavić iz Instituta FA. Ovo ekskluzivno otkriće nije plod nikakvih trač rubrika ili šaljivih novinara već je rezultat istraživanja uglednog hrvatskog instituta FA iz Zagreba koje je vršeno poslednjih devet godina. Ovaj institut, koji ima više međunarodnih priznanja iz genetičkog istraživanja, objavio je da je na osnovu istraživanja na uzorku od 7320 ispitanika hrvatskih državljana dobijena najveća genetska podudarnost hromozoma Y i haplotipa sa slovenskim haplotipom srpskog naroda iz desetog veka. Prema nekim novijim istraživanjima, u vreme pre velikih seoba naroda (pre pada zapadnog Rimskog carstva), dva plemena iranskog porekla pošla su u veliku avanturu. Srbi i Hrvati su nekada bili plemena iranskog porekla, iz predela severno od Crnog Mora i Kavkaza. Prvobitni Srbi i Hrvati su bili ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Немачки амбасадор Вилхелм: Косово у тренутку отварања поглавља 35 мора бити држава као и Србија
Од Београда се једино не тражи формално признање на почетку, односно биће овако: отварање 35-ог=прво Косово држава, отварање завршних преговора=прво признајте Косово. Зато је Хајнц Вилхелм одбио да одговори на питање „а да ли ће се признање тражити на крају“. Рекавши: „Mогу да говорим само о садашњости, а не шта ће бити у будућности“ ФАКТИ: Све ово предобро знају и Александар Вучић и Ивица Дачић и сви њихови помагачи. Знају и не заустављају се, а то значи да су већ одлучили да признају „Републик Косова“, али то крију од Србије. Томислав Николић већ и признаје да зна. Прави се да му је „очи отворио“ Јоханес Хан, а зна све бар од 2012-те. У току је, дакле, велика игра, а на крају ће бити све сведено на ово: нисмо могли и да добијемо „Београд на води“ и да задржимо Косово, уосталом – ионако смо заједно у ЕУ… НЕМАЧКА не тражи од Србиjе да ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
На бомбама је писало „Срећан Ускрс“ (1. део)
Бесомучно англо-америчко разарање десетина српских и црногорских градова, вароши и села, започето 20. октобра 1943. а окончано 18. септембра 1944. године, уочи Стаљинове инвазије на Србију, једна је од највећих мистерија наше новије историје. О овој великој ваздушној операцији која је прогутала животе хиљаде невиних људи, чак и неколико тек рођених беба, за Титовог живота нико се није усуђивао да каже ни једну једини реч. Нико то није озбиљније покушао да уради ни после његове смрти па чак ни после распада Титове Југославије. Званични режими Србије и Црне Горе, ни данас ништа не покушавају да учине како би се утврдила права истина о највећој и најтрагичнијој ваздушној инвазији која је на наше просторе икад организована. Мистерија којом је ова акција Енглеза и Американаца обавијена истрајава тако и до данашњег дана. Кључне карике те велике енигме потпуно су замагљене. Још се поуздано не зна ни ко је ту операцију захтевао, а ко ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Приказ књиге: “Стрељање историје“
Крунски доказ за рехабилитацију команданта југословенске војске у отаџбини, генерала Драже Драгољуба Михаиловића, била је засигурно књига ,,Стрељање историје“ ,америчког историчара, бившег војног обавештајца Роберта Мекдауела који је у време Другог светског рата напустио Јосипа Броза и отишао у штаб генерала Драже. Књигу је приредио за штампу господин Мајкл Мића Раденковић, родом из Почековине код Трстеника, који већ деценијама живи у Америци и био је изузетан пријатељ са Мекдауелом, универзитетским професором антропологије, историчарем, обавештајцем Канцеларије за стратешке задатке из које је настала ЦИА, задужен за анализу Балкана, а уједно и последњи официр за везу код генерала Драгољуба Михаиловића. Књига ,,Стрељање историје“ сведочи да су Дража и официри окупљени око њега деловали у складу са Заклетвом коју су положили и били у обавези да воде борбу против окупатора, па Роберт Мекдауел потврђује „Опсег ратних операција Покрета Равна гора у рату против неизмерно надмоћнијих нациста је вођен на фронту, али и у позадини, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Лаж заштићена “Забраном”!
Истина “Стрељања историје” је безкомпромисна: Пре свега зато што Истина “Стрељања историје” безкомпромисно анулира лажу и паралажу! Зато је “Стрељања историје” забрањено да се зна! Tек данашњим униформисаним катихизисом покушавања покорних слугу да одбијaњем Раденковићевог “Стрељања историје” одбаце Истину “Стрељања историје”, настављајући тако лажну “неприкосновеност прописаности” “Забране Истине”, и покушавајући да “Забраном” и даље држе Истину ћушнуту у бездану лажних “кажњивих деликата” – слуге уствари својим бенавим одбијањем подстичу управо супротан ефекат од оног који покушавају да досегну: уместо да Истину “Стрељања историје” балванизују у непримећене екстремитете заборава – њиховим немуштим покушајима одбијања они напротив, несвјесно подстичу громадне историјске закључке на које до сада није обраћана осебујна пажња, а који димензијама Истине “Стрељања историје” додају још превасходнији и судбоносно још погубнији значај по опстанак и пренемажуће служинчади, и по опстанак цмиздраве “Забране”: Прво: Јесте огроман али и злочиначки распон америчке “Забране” објављивања не само извештаја генерал Доновановог обавештајног пуковника Роберта Мекдауела (Robert Mcdowell) ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Етномузиколози о „Шоти“
ШОТА није албанска реч, ни албанска песма, то је чисто српска песма, Шотка и Шотан су српски брачни пар који очекује принову Незнање је најгоре стање. Још је горе мешање незналица у знање. Неки свадбарски хармоникаш се сетио, новинар га подржао и - прича је кренула. Маркус Тулиус Цицерон (106-43.г. пре нове ере) је изрекао: Тешка су времена дошла. Деца више не поштуjу своје родитеље, и, сви би да пишу книге. Узгред, и један ЗНАЛАЦ, српски премијер Војислав Коштуница, један од највећих стручњака за право, изјавио је: ,,Ко не разуме Гучу, не разуме Србију". Можда ћемо имати прилику да јавно причамо о Гучи, рецимо: да ли се тамо пева и свира српска музика, и да ли се тамо пева и свира српски? Е, па, мало да прозборимо. На сугестију неких новинара, у Гучи је забрањено извођење песме и игре „шота". Кажу, то је, док је убјала српску децу, певала Шота Гаљица, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
У ком свету Србија живи?
И ПОСЛЕ 73 ГОДИНЕ ОД БОМБАРДОВАЊА БЕОГРАДА И СКОРО СВИХ ВЕЋИХ ГРАДОВА У СРБИЈИ НА ПРАВОСЛАВНИ ВАСКРС 16.АПРИЛА 1944.ГОДИНЕ, ТИ ДОГАЂАЈИ СЕ НЕ НАЗОВАЈУ ПРАВИМ ИМЕНОМ. МОРА ЛИ СРПСКИ НАРОД И ДАЉЕ ДА ЖИВИ У ИДЕОЛОШКОМ МРАКУ ИСПРАНИХ МОЗГОВА. Скоро на свим медијима 6.априла 2017.године је објављено подсећање на вандалско бомбардовање Београда које се десило 6.априла 1941.године. Овај нељудски чин изведен од стране немачке фашистичке авијације произвео је велике разорне последице како по бројности људских жртава, изазивања страха, патњи и несигурности, тако по питању материјалних разарања. Подсећање на ове догађаје било је, по процени аутора овог текста, донекле примерено времену и ситуацији у коме се налази држава и друштво у целини. Полагани су венци на спомен обележја страдалих, организоване су одрђене манифестацфије у смислу подсећања на тешке дане безумља коме је српски народ  платио велику цену. Кажу да време лечи све па и најтеже ране се временом зацеле. Али, свакако да су ова ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Беч не признаје злочине у Србији
Ко су “Ватикански зомбији”? Нација коју је створила Римокатоличка црква
За злочин… казна!
Водич за будуће средњошколце у европској Србији: Занимање и опис радног места
Највећа лаж о Титу, партизанима и Равногорском покрету
Истина о 42. хрватској домобранској “Вражјој дивизији”
Фалсификати ТВ серије Равна Гора
Балканска географија „Турског тока“
CIA: Kako je Tito prebacio 70 fabrika iz Srbije u Sloveniju i Hrvatsku
Комунистичка уравниловка
Други део Истина “Стрељања Историје”
Погледајте насловне стране листа ‘Шарли Ебдо’ пред бомбардовање Србије 1999. (ФОТО)
Истина о Вражјој дивизији
Naučno potvrđeno da su Hrvati potomci Srba!
Немачки амбасадор Вилхелм: Косово у тренутку отварања поглавља 35 мора бити држава као и Србија
На бомбама је писало „Срећан Ускрс“ (1. део)
Приказ књиге: “Стрељање историје“
Лаж заштићена “Забраном”!
Етномузиколози о „Шоти“
У ком свету Србија живи?

Share

Comments are closed.