Paravan

nazi-europe

  Ona koju čovek još nije poznao.

      Gimnosfista, na Aleksandrovo pitanje koja je životinja najlukavija.

Počećemo jedni retoričkim pitanjem:

Pitanje No 1.

Da li je moguće “u po bela dana” opljačkati juvelirnicu u najprometnijoj ulici velegrada?

Odovor: Jeste.

To su izvela dva provalnika u Oksfordskoj ulici u Londonu, pre dvadesetak godina. Evo kako.

U podnevnoj  pauzi došli su u radničkim odelima, stali ispred zatvorene juvelirnice, postavili iza sebe paravan, isekli otvor na izlogu, pokupili dragulje, i otišli. Paravan je ostao.

Poenta je u drskosti, jer se tako nešto ne očekuje. Poznato je da su za vreme rata ilegalci nalazili skloništa u neposrednoj blizini Gestapoa.

Pitanje No 2.

Da li je moguće usred Evrope, na oči Evropske Unije, da se u zemlji koja je već deceniju kadidat za člana, uvede fašistički poredak, tj da jedna orgnizacija koja se propagira kao politička stranka, eliminiše praktično višepartijski sistem i uspostavi diktaturu jednog čoveka.

Odgovor: Jeste.

Pitanje No 3.

Kakve sve ovo ima veze sa tekućom političkom scenom Srbije? Na prvi pogled – nikakve. (S)lažemo se, ali to treba obrazložiti. Da počnemo redom.

Srbijanski politički establimenti već izvestan broj godina rade na velikom političkom, da ne kažemo državničkom projektu, koji se vodi pod šifrom “I jare i pare”, a bez šifre “I  EU i Kosovo”. Za realizaciju ovog projekta potrebno  je ispuniti neke uslove, pre svega u fiskalnoj sferi. Za taj deo zadužen je Medjunarodni Monetrani Fond (MMF), čiji se zadatak sastoji prvenstveno u vodjenju stroge štednje u monetrnoj politici, odnosno svodjenje javnih rashoda države u okvire koji su pokriveni bruto državnim prihodima. Jedna od centralnih mera je  otpuštanje prekobrojnih državnih službenika, kao i smanjenje plata i penzija, da bi se uravnotežio budžet. Koliko je ovo teško sprovesti i koliko  na tome insistira MMF videli smo na primeru Grčke, koja je bačena na “fiskalna kolena”, i pored vehementnog otpora nove grčke vlade,  podržanog  masovnim gradjanskim protestima.

Kako je reagovala vlada Srbije, tačnije njen predsednik? (Namerno ne upotrebljavamo standradni termin premijer, jer to implicira položaj prvog minstra (tj prvog medju jednakima), da ne bismo  uvredili našeg predsednika vlade.

Vratimo se našem  Projektu. Radi se zapravo o dva projekta. Jedan je ispunjavanje fiskalnih zahteva za ulazak u EU (zvanični aspekt), drugi je eliminisanje svake opozicije postojećem režimu i uvodjenje autokratske diktature (esencijalni deo). Kako usaglasiti ova dva (pod)projekta?

Prvi projekat  zahteva snižavanje standarda gradjana, što neizbežno vodi nezadovoljstvu   biračkog tela i  izgubljenim izborima. Drugi  projekat  ne može proći nezapažen kod EU (a  ni kod domaće političke javnosti) i uskraćuje kredibilitet režima, koji igra na kartu demokratičnosti i transparentnosti, sa naglašenom propagandnom averzijom prema korupciji.

Pogledajmo kako to majstor radi. Kada se radi o redukciji zaposlenih “na državnim jaslama”,  javno se podržavaju zahtevi spolja (recimo ukidanje 50.000 radnih mesta) i otpusti, recimo, 100.000 nameštenika. Kojih? Onih koji se zatečeni od prethodnih vlasti i po pravilu su potencijalna smetnja željenoj apsolutnoj kontroli države kao institucije. Zatim se iz redova vladajuće stranke, odnosno njenih simpatizea, zaposli 50.000 nameštenika i tako zadovolje zahtevi spolja. MMF-u je jedino važno bruto redukcija, jer on niti želi niti može da ulazi u domaću stranu politike. Ovde smo naveli uprošćeni model “političke čistke”. U stvarnosti radi se mnogo suptilnije. Od onih (50.000) koji se primaju (bilo novi ili stari nameštenici), čak nijedan  ne mora biti član, pa ni simpatizer nove vlasti. Samim činom prihvatanja korumpirane politike nameštenik postaje “podanik” režima, ali sada sa moralnim hendikepom. Ovaj mehanizam “gubljenja duše” imali smo i za vreme Josipa Broza – činom ulaska u Partiju (jedinu i vladajuću) novi član postaje politički zavisnik i moralni gubitnik. Ovaj mehanizam “zombiranja” najbolje je ilustrovan sindromom Golog Otoka, gde su ljudi gubili identitet i integritet, mrcvareći jedni druge. Svako koga nova vlast zaposli postaje njen dužnik, pa time i pristalica (Faustovski sindrom).

Što  se tiče penzionera, odnosno PIO, stvar je slična. Da bi se razumela poenta, treba obratiti pažnju na sociološki aspekt političkih podela u državi. Ovo je važno, iz više razloga. Ako smo do ukidanja (maker i delimičnog) socijalističke diktature sve svodili na socijalni aspekt (“kontrola sredstava za proizvodnju”, “radnička klasa”, “široke narodne mase”, itd), po uvodjeju višepartijskog sistema (mrzim reč sistem kada se radi o socijalnoj strukturi ali se, nažalost, ne može izbeći ova terminologija, makar iz razloga informativnosti), socijalna struktura se izgubila negde iza “političkog horizonta”, i potopljena u retoriku “političkih opcija”, “partijskih programa” i sl.  Da li je ovo od marginalnog značaja za naša razmatranja? Naprotiv,  ova prećutna “zavera ćutanja” krije suštinu tekućih političkih konflikata, koji baš zbog ovog “sociološkog slepila” zadobijaju ratne karakteristike i  političku scenu čine arenom brutalnih antagonističkih obračuna.

Brexit 1

Sve relavantne (barem one parlamentarne) stranke, koje imaju nekakvu distinktnu političku opciju, izražavaju interese i ambicije manje-više prepoznatljivih socijalnih strata. Polazeći od dna socijalne piramide, možemo da pobrojimo neke prominentne stranke, od SRS, SPO, SPS, pa do DS i (bivše) GS. Ostale stranke  ili su derivati ovih pobrojanih, ili se ne mogu uzeti ozbiljno kao politički činioci. Kvalitet najnižeg sloja naše socijalne piramide je, naravno, na dnu etičke lestvice. To se može odmah konstatovti uvidom u nastupe u Skupštini. Slušajući psovačke nastupe njihovih poslanika čovek se pita kako neko može da ide za takvim političarima (sic) i glasa za njih. Odgovor je prost. Ali prvo treba nešto razjasniti. Po pravilu državu  (treba da) vode najsposobniji, u obrazovnom i kreativnom smislu što, opet po pravilu,  implicira moralno superiorne gradjane. Samo takav izbor obezbedjuje prosperitet i evoluciju društva. Postavlja se pitanje da li je faktički ovakav aranžman jedino moguć i šta ako nije realizovan iz nekog razloga? Da li postoje društva gde imamo kakokratiju, vladavinu najgorih? Postoje, ali samo na kratko. Upravo se taj fakt može uzeti iza kriterijum etički kvalitetnog dru štva – njegova održivost.

Kako se od demokraije, plutokratije, aristokratije, oligarhije, … prelazi na kakokratiju? Zavisi, naravno, od istorijskih okolnosti, ali nas ovde interesuje interna logika uspostvljanja kakokratije. Sada se više ne nalazimo u striktno političkoj sferi i ključ kolapsa održivog političkog sistema nalazi se u ljudskoj prirodi – antropološki aspekt. Ja ne mogu da se uzdignem do statusa kojim impresioniram okolinu, drugi oko mene su sposobniji i nemam šanse da se istaknem. Jedino rešenje je da one iz gornjeg dela društvene piramide uvučem u političko blato. Ja eventualno čak mogu i da se nadmećem, u političkoj borbi, prema važećim prvilima igre, ali mi se više isplati da pljujem na  političke rivale. Time uzdižem posredno i sebe, ali još  važnije, pridobijam simpatije socijalnih gubitnika, koji svoje frustracije kompenzuju uživanjem u mrcvaenju onih iznad mene. Tako se izvrće politčka logika, invertovanjem vrednosnih kriterijuma.

Politički moto populističkih jurišnika na vlast po svaku cenu, može se ilustrovati (imaginarnim) istupom pred biračkim  telom:

– Narode, ja sam vam jedno djubre.

– Ljudi, ovaj čovek je iskren, glasajmo za njega.

Ovo je upravo kvintesencija populističke strategije  naših aktualnih arivista, koji su zaslepljeni svojom vlastoljubivošću, spremni da prodaju sve, pa i svoju novu usvojenu državu. Društvo  koje je došlo do  ove antidržave doživljava tzv fazni prelaz, kako  bi to rekli fizičari. To je antisvet, sa demonskim vodjama na vlasti i njihovim satanizovanim podanicima. Da li su ovi poslednji svesni svoje uloge i svoga statusa? Jesu. Mi se sećamo da ni u jednoj anketi niko nije priznavao da je simpatizer Vojislava Šešelja i njegove SRS,  da bi na izborima ova stranka dobijala zavidan broj glasova. Ljudi su se stideli svojih političkih uzora. Tačnije, nisu ih za uzore ni priznavali. To je upravo bio trijumf banalnog oportunizma: “jesu svinje, ali mi to odgovara”. I tu priča o čoveku  kao aristotelovskoj  političkoj životinji prestaje. A sada da se vratimo na PIO.

Da bi demonstrirao svoju “kooperativnost po svaku cenu” Vodja pristaje da skreše penzije. Ali tako da ne umanji svoj politički rejting, naprotiv. On “transparentno” ne dira penzije svojim biračima, na uštrb gradjana koji glasaju za druge stranke, kojima uzima 10% mesečnih primanja. Pri tome se gromoglasno hvasta kako mu je (Njemu!!) MMF tražio manju redukciju, ali On će da skrati penzionerski  dinar još više. U čemu je poenta ove  naizgled suicidalne logike? (i) Prvo, o tome odlučuje ON (ne Vlada, ili nekodugi, već Firer). (ii) Pošto se radi o uzimanju od gradjana iz gornjeg dela društvene piramide, osećanje trijumfalizma kod prigradske populacije koja glasa za Vodju samo se još više pothranjuje. (iii) Kod MMF se Vodja promoviše još više, što, obzirom na konflikt izmedju istog MMF i Grčke vlade još više unapredjuje “kooperatini imidž” srbijanskog Dučea.

Naravno, pred izbore Firer je povećao penzije, tako što je svima dodao 1.25 %. Suma sumarum, njegove pristalice nagradjene su (simboličnim) bruto povećanjem  od 1.25%, a ostali kažnjeni sa bruto smanjenjem od nekih 9%. Rezultat se video, kako smo i očekivali, na prvim sledećim i izborima.

U krajnjem zbiru imamo sitaciju “I MMF sit i biračko telo na broju” (tj plaćanje  naklonosti pristalica novcem protivnika). Fašizacija Srbije izvodi se pod budnim okom EU i MMF, koji su se pokazali kao  univerzalni paravan za legalizaciju pljačke i betoniranje fašističke diktature. To je logika velikih sila, kada se radi o regionu kao što je Balkan, gde se “proizvodi više istorije nego što svet može da svari”. Na delu je mantra “Stabilnost pre svega, a pravo ako ostane mesta.” Ta je logika stajala iza glasovitog Minhenskog sporazuma one 1938. I iza američke podrške  UČK, koja je pre toga proglašena za terorisičku organizaciju. Prevedeno na politikološki jezik: Bolje stabilni fašizam, nego labilna demokratija. I tu se naša sudbina cementira.

Gledajući profesora Mićunovića  na “skupštinskom krstu” pre neki dan, setio sam se pesme jednog autora:

  “Ja vam se divim. Stisnutih usana,

    Dok gledam kako  sedite u stroju.

    Čitam sudbu mi sa vašega dlana.

    Vaša je snaga u vašemu broju.”

Pljačkaši iz Oksfordske ulice nikada nisu otkriveni.


p_grujic

Petar Grujić, PhD, naučni savetnik u penziji,

član Evropskog Naučnog Društva, član Britanskog društva fizičara (FInstP)

10.06.2016. Beograd

Raspravljajte na našoj Tviter stranici!

original 

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Беч не признаје злочине у Србији
Бечки дневник „Пресе“, поводом стоте годишњице почетка Првог светског рата, констатовао је да је аустроугарска војска била посебно свирепа на Балкану и руском фронту. Дневник се, при том, позвао на списе Швајцарца Арчибалда Рајса, али и нову књигу тима историчара окупљених око Ханеса Лајдингера која је недавно изашла под насловом „Хабсбургшки прљави рат – истрага Аустроугарског вођења рата 1914.-1918.“ Тим историчара окупљених око Лајдингера се супроставио тези Кристофера Кларка који тврди да је читава Европа крива за рат. Историчари окупљени око Лајдингера смарају да је Аустроугарска доследно ишла путем војне конфронтације посебно према југоисточним суседима. До осуде ратних злочина није дошло, констатује „Пресе“, указујући да су изговори били да Република Аустрија, која је заменила дунавску монархију, није могла да се криви за недела аустроугарске војске. Ни после Другог светског рата Аустрија није признала злочине Аустроугарске, како не би нанела штету царском угледу који привлачи туристе. Избрисати цео народ „Београдске болнице су четири пута данас ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Broz i Hitler išli u isti razred, pravi Tito klao srpsku decu!
Miroslav Todorović, autor „Hohštaplera“, najkontroverznije knjige o Titu otkriva: Ovo je priča podnaredniku austrougarske carevine Josipu Brozu koji je ratujuće u sastavu zloglasne 42 Vražje divizije dobio medalju za hrabrost nabijajući na bajonet prekodrinsku srpsku decu. Josip Broz Tito – veliki sin jugoslovenskih naroda i narodnosti koji se voleo više od majke i oca ili najveći “Hohštapler” u istoriji ovih prostora? Po svemu sudeći ovo je bilo i ostaće jedna od najvećih evropskih enigmi 20. veka, kada je u pitanju zvanična istorija. Onu nezvaničnu probali su da otkriju i “otkriju” mnogi, a među njima je i poznati srpski advokat Miroslav Todorović, autor “Hohštaplera”, kontroverzne knjige koja otkriva gotovo neverovatne stvari o tome da je lažni Tito vladao Jugoslavijom, da je pravi išao u razred sa Hitlerom, da je klao srpsku nejač i kasnije poginuo u Rusiji, a da su potom lažnog Josipa Amroza čuvali masoni, boljševici i Vatikan. Todorović otkriva i ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Немци о Зорану Ђинђићу
Чланак који је пред Вама објављен је 29. Juli 1999 у немачком сајту  https://www.wsws.org/de/articles/1999/07/djin-j29.html. Зоран Ђинђић је постао миљеник немачких медија и политичара. Једва да пролази и један дан у коме неки новински лист или радио станица не објави неки интервју са њим. Канцелар Шредер га је већ два пута примио у Бону. Он се третира као државник, и у суштини радије би био виђен да већ данас замени Милошевића на врху власти него сутра. Југословенски народ о томе до сада није ништа питан. Због чега уопште? Коначно, ко је демократа а ко не и ко припада светској заједници а ко је изван ње одређују Вашингтон Лондон, Париз и Берлин. Зоран Ђинђић је то схватио. Већ у децембру 1996. рекао је у интервјуу Шпиглу: „Коњ на кога запад треба да игра(да се клади) сам ја..“ Прочитајте још: Ево изјаве Зорана Ђинђића којом тражи наставак бомбардовања Србије! ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ: Зоран Ђинђић је због „Олује“ тражио да ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Лаж заштићена “Забраном”!
Истина “Стрељања историје” је безкомпромисна: Пре свега зато што Истина “Стрељања историје” безкомпромисно анулира лажу и паралажу! Зато је “Стрељања историје” забрањено да се зна! Tек данашњим униформисаним катихизисом покушавања покорних слугу да одбијaњем Раденковићевог “Стрељања историје” одбаце Истину “Стрељања историје”, настављајући тако лажну “неприкосновеност прописаности” “Забране Истине”, и покушавајући да “Забраном” и даље држе Истину ћушнуту у бездану лажних “кажњивих деликата” – слуге уствари својим бенавим одбијањем подстичу управо супротан ефекат од оног који покушавају да досегну: уместо да Истину “Стрељања историје” балванизују у непримећене екстремитете заборава – њиховим немуштим покушајима одбијања они напротив, несвјесно подстичу громадне историјске закључке на које до сада није обраћана осебујна пажња, а који димензијама Истине “Стрељања историје” додају још превасходнији и судбоносно још погубнији значај по опстанак и пренемажуће служинчади, и по опстанак цмиздраве “Забране”: Прво: Јесте огроман али и злочиначки распон америчке “Забране” објављивања не само извештаја генерал Доновановог обавештајног пуковника Роберта Мекдауела (Robert Mcdowell) ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
“Отписани” су били равногорски илегалци, а не Брозови комунисти!
Да ли сте знали да су чувени јунаци Прле, Тихи, Чиби и остали “Отписани” постојали, али су били четници, а не са петокраком на глави како смо их до сада замишљали. Телеграф и аутор многобројних књига о четничком покрету Милослав Самарџић настављају да руше митове и пред јавност износе чињенице које побијају историјско учење генерација у СФРЈнакон Другог светског рата, а након побијања легенде о Валтеру који брани Сарајево и изношења необоривих доказа да је он био четник под командом генерала Драже Михаиловића,доказима рушимо још један стуб комунистичке историје и тврдимо да су “Отписани” били у стваричетници илегалци – никако комунисти! Јунаци многих генерација Прле, Тихи, Чиби, Мрки, Зрики, Бели и други илегалци који су се борили против злогласног мајора Кригера, овековечени у телевизијској серији “Отписани” чије је емитовање празнило улице Београда заиста су постојали, али наравно под другим именима и бојама под којим су се борили. По подацима до којих је дошао наш портал, а уз велику помоћ Милослава ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Руско ордење Брозовим колаборационистима са фашизмом
Руковање усташа и партизана у Босни 1942. г. У амбасади Руске Федерације у Београду је 19. фебруара 2015. г. одржан свечани пријем поводом празника „Дана Браниоца Отаџбине“ а којом приликом је амбасада Русије доделила одликовања „српским ветеранима Другог светског рата“ за њихов допринос заједничкој совјетско-југословенској (српској) борби против фашизма (како то стоји на званичном сајту амбасаде Русије у Србији). Међутим, овде се под плаштом „српских ветерана“ из Другог светског рата крију Брозови партизани који су у току самог рата пре свега тесно сарађивали са хрватским нацистичким усташама па чак и са Немцима, а најмање се борили управо против фашизма. Овом приликом нећемо улазити у разлоге горње одлуке руских дипломатских представника у Србији али бисмо скренули пажњу на чињеницу да се и након 70 година од завршетка Другог светског рата његова истинска суштина на југословенским просторима и даље фалсификује и прекраја по квази-историографским аршинима Брозове пре свега антисрпске титологије. Југословенска послератна историографија у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Зашто Путин дискриминише косовске Србе?
На билатералном састанку председника Русије и званичних представника Европског јеврејског конгреса 19. јануара 2016. године, Јевреји замолише Владимира Путина да предузме потребне кораке зарад побољшања генерално лошег положаја јеврејске заједнице на Старом континенту. И гле, председник Путин, не баш у шали, позва све европске и Јевреје из целог света а што су отишли из СССР-а  да напросто емигрирају у Русију. На први поглед, веома племенит па чак и демократичан потез руског председника. Али... Хајде да мало проанализирамо целу ствар. По представницима Јевреја, постоје бар две "несношљивости" положаја Јевреја у Европи, због: 1) антисемитизма, и; 2) прилива муслиманских имиграната са Блиског истока у Европу. Стога су ова и оваква два разлога, по Јеврејима, сасвим довољна за исељавање из Европе, а по председнику Путину, да их позове да емигрирају у Русију. Овде нећемо разматрати зашто европски Јевреји не желе да се иселе у своју националну државу - Израел (нити у САД), већ нас интересује ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Истина о Вражјој дивизији
Војним сломом и распадом Аустро-Угарске монархије, нестала је са попришта као војна формација и 42. хрватска домобранска дивизија, али је настала загонетка, која већ скоро један век има последице за српски народ и српски етнички простор. Током Великог рата, изникли су из редова њених, окупаторски управници у БиХ, Црној Гори и Србији, а после завршетка рата и стварања заједничке државе, тројица политичких вођа. Имали су различиту политичку развојну каријеру, али заједнички антисрпски предзнак  и ратовање у редовима 42. домобранске дивизије КуК „казнене експедиције“. Јединство утицаја свештенства РКЦ и идеологије ХСП (Хрватска странка права) као изразито клерикалне и антисрпске настало је још пре Великог рата, јер је већина резервних официра из 42. хрватске домобранске дивизије била активна у ХСП. То ће се драстично испољити ратним злочинима над српским народом у Великом рату. У злочинима почињеним и у аустро-угарској монархији и у Србији, предњаче примерима својим, старешине у 42.хрватској домобранској дивизији. Генерал-пуковник Стјепан пл. Саркотић ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Јаук српске мајке Данила Милинчића са распетог КосМета
Сажетак: Тематика овог истраживачког чланка је случај мучког убиства Србина Данила Милинчића из села Самодреже код Вучитрна на Косову и Метохији 1982. г. од стране шиптарских сепаратиста и терориста. Овај случај је један од типичних такве врсте у то време када су косметски Шиптари након демонстрација с пролећа 1981. г. кренули у фронтални обрачун са својим комшијама Србима како би им отели земљу а њих истерали са КосМета или физички ликвидирали, а све у циљу обнове Велике Шипније из доба Другог светског рата (1941. г.−1945. г.) према великошиптарском пројекту из 1878. г. Прве Призренске лиге (1878. г.−1881. г.). Важност овог случаја је у чињеници да расветљује право политичко стање ствари на КосМету али и на просторима читаве бивше Југославије када су шиптарски терористи и сепаратисти имали прећутну али делотворну подршку покрајинских и федералних владајућих структура у Титославији. “Случај Милинчић” из 1982. г. јасно указује да је распад Брозовог крпежа од ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
У Првој крагујевачкој гимназији уче турски
Ћирилизовано: Неће богами Николиће више да прати зао глас оног ратног злочинца Милоша. И Драгица сад на миру и без гриже савести може да обавља своје државничке задатке. Драгица са првом дамом Турске У Првој крагујевачкој гимназији од фебруара ће бити уведено факултативно учење турског језика. Места има за највише 25 полазнка, а већ се пријавило више од 15 заинтересованих. Курс је бесплатан, а намењен је првенствено ученицима средњих школа. Иван Недељковић, психолог у Првој крагујевачкој гимназији, каже да је идеја за увођење факултативне наставе турског потекла из жеље да ученци више науче и о култури Турске. - Центар за стручно усавршавање запослених у образовању Крагујевац повезао нас је са турским "Бејза" едукативним центром из Београда који ће слати свог наставника. Ђаци ће осим језика учити и о турској култури, а моћи ће да се упознају са древном уметношћу сликања на води која се зове ебру. То је оријентална уметност украшавања папира – објашњава Недељковић. Он ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Балканска географија „Турског тока“
Власти у Анкари покушавају да претворе земљу у кључно чвориште енергетских токова који иду ка Европи и да од Турске направе главног играча у плановима свих будућих пројеката транспорта гаса у Европу. Енергетска безбедност Балкана диктира добре односе са Русијом. Танкери са америчким течним гасом из Катара или Алжира не могу доћи у Београд, Софију и Скопље. А све постојеће и планиране маршруте гасовода стижу у регион са истока, а не са запада. Руска компанија „Стројтрансгас“ започела је изградњу гасовода Клечовце-Неготино у Македонији. Са пуштањем у погон овог гасовода Скопље ће добити дуго чекану основу за стварање сопственог савременог енергетског система. У овом тренутку, зависност македонске привреде од спољних енергетских извора оцењује се на 48%. Једино Хрватска у региону има виши проценат зависности – 52%. Међутим, значај пројекта је знатно шири и може се посматрати као кључни елемент стварања општебалканског енергетског система повезаног са пројектом „Турски ток“, који су усагласили Русија и ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Једна фотографија из Неовисне Државе Косово
Срушено српско православно гробље и црква у јужном делу Косовске Митровице од стране Шиптара Рушитељи свега што је српско на Косову и Метохији у последње две деценије су управо Брозови шиптарски пионири и омладинци које је он брижљиво одгајао у СФРЈ. Они након две деценије од његове смрти изгледају овако:  
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Genocid bez kazne
Đenovljanin Marko Aurelio Rivelli je, iz neobjašnjivih razloga, slabo poznat ovdašnjoj javnosti. Doktorirao je na političkim naukama sa tezom „Rasna i vjerska politika Nezavisne države Hrvatske 1941-1945". U Milanu 1999. godine objavljuje knjigu „L'arcivescovo del genocidio" (Nadbiskup genocida), posvećenu Alojzu Stepincu koga je papa Jovan Pavle II 1998. godine u Hrvatskoj beatifikovao (stepenica na putu ka proglašenju za svetitelja). Knjigu je kod nas iste godine kad je izdata u Italiji, objavila izdavačka kuća „Jasen" iz Nikšića, u prevodu Lazara Macure. Marko Aurelio Riveli 2002. godine u Milanu objavljuje i drugu knjigu, „Dio e con noi! La Chiesa di Pio XII complice del nazifascismo", u kojoj se bavi vezama Vatikana za vreme Drugog svetskog rata sa nacistima i fašistima. Za knjigu „Nadbiskup genocida" (koja je izazvala i veliku pažnju javnosti u Grčkoj), Riveli konsultuje službene hrvatske, vatikanske, nemačke, britanske, američke i jugoslovenske izvore, među kojima su posebno zanimljivi „Dnevnik" zagrebačkog nadbiskupa Alojzija Stepinca, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Тајна династије која је владала Србијом више од два века
Немањићи су најпознатија средњовековна српска династија која је владала овим простором више од два века. Име је добила по свом оснивачу Стефану Немањи који је био велики жупан Рашке владар који је ударио темеље стварања моћне српске државе у средњем веку. Велики жупан Стефан (Симеон) Немања (у средини, изнад врата) - оснивач Српске државе и родоначелник династије Немањића, Црква Богородице Љевишке (Фото: slavjan.org.rs)   Династија је дала једанаест владара од којих је последњи био цар Стефан Урош V познат и као Нејаки. Међутим, иако су се сви владари ове династије звали Стефан, ниједноме од њих то заправо није било право име. "Онај који је крунисан" Први који је, свесно или несвесно, започео ову традицију заправо је био Стефан Немања. Владика Николај Велимировић наводи да име Немања, иако библијско, никада пре није било употребљено међу хришћанским Србима, свакако не међу оним угледнијим, принчевима, жупанима и војводама све до доба Стефана Немање. Његово лично име било је Немања ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Стара шумадијска кућа и стари вајат из села Овсишта (Јошаница)
Прилажемо фотографиje старе шумадијске куће и вајата из села Овсишта Горње Овсиште, Јошаница Аутор фотографије: Владислав Б. Сотировић Снимци из 2009. г. (прва фотографија) и 2015. г. (све остале фотографије), август месец Сва ауторска права задржана од стране Владислава Б. Сотировића © Vladislav B. Sotirovic 2009 & 2015
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Коме треба нова Титоник Србија?
Тренутно се Република Остатака Србије налази на коначном путу и de jure признавања друге албанске националне државе – Косова. Влада у Београду је већ дала зелено светло за примање Косова у Међународни олимпијски комитет, јер без тог светла Косово и не би могло да буде примљено, а управо ових дана та иста Влада најављује и промену Устава, тј. избацивање члана о Косову као интегралном делу државе Србије. И то све зарад испуњавања свих услова Европске Уније како би се ушло у исту јер „Куд мали Мујо, ту и ми“. Двадесет и првог јануара 2014. г. званично је отпочео процес преговора Србије (тј. њених територијалних остатака) са Бриселом о учлањивању ове прве у Европску Унију. Тим поводом се и српски еурофанови нескидају са домаћих мас-медија како би потврдили „не скретање с правога пута“ ка идеалном друштву (комунизам) у новој Титославији која се у континенталним димензијама одазива на име „Европска Унија“. И није ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Други део Истина “Стрељања Историје”
Други део Истина Стрељања Историје: Inconveniet History: Забрањена Историја! “Храбар је слободан!” “He Who is brave is Free!” (Lucius Annaeus Seneca 4BC – 65 AD)   У Првом наставку “Истина стрељања историје” разјашњени су Мекдауелови докази да “нити Броз нити његов такозвани ‘Титоизам’ – нису уопште учествовали у рату против Нацизма, и нису допринели Победи Другог светског рата”! Међутим, пошто се исти доказ односи и на Брозовог савезника Усташтво, зато – да би се утврдило да лаж јесте лаж; и да би се схватио огроман опсег лажи Броза, Усташтва, Черчила и Ватикана; и зато да би се у име Истине схватила и прихватила нулификација лажи – мора се разлучити шта Мекдауел сматра стварним ратним дејством на тлу Југославије у Другом светском рату, и на основу чега ратна дејства јесу de facto легитимна као таква: Рат се водио против непријатеља! Непријатељ је био окупатор! Рат се водио за ослобођење отаџбине од окупатора! Пошто је исти непријатељ окупиране ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Virtuelna istorija: Nužnost i slučajnost u političkoj istoriji
Strogo govoreći istorija čovečanstva sastoji se od niza slučajnih događaja, događaja koji nisu morali da se dogode. Ova karakteristika političke istorije očitava se već u prvom istoriografskom delu evropske kulture, Herodotovoj Istoriji, čiji je bukvalni prevod Priče. Ova dezignacija ima za nas dvosruko značenje. Kao prvo, sadržaj knjige ne pretenduje na istinitost, već samo prenosi priče, koje je autor čuo. Herodot je, tako, razlikovao istoriju (u modernom smislu) i istoriografiju, tj. naš uvid u istoriju. Drugo, priče se odnose na nešto što je izuzetno, nestandardno, nešto što je zanimljivo i vredno pažnje. Ono što se odvija po strogim zakonima ne može biti priča, jer se nauka ne bavi akcidencijama. Ove poslednje mogu biti nevažni kurioziteti, sa socijalne tačke gledišta, ali mogu da imaju i odlučujući uticaj na «tok istorije», kakvu je danas shvatamo. S tim uvezi često se postavlja pitanje šta bi bilo da se neka od ovih akcidencija nije desila, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Беч не признаје злочине у Србији
Broz i Hitler išli u isti razred, pravi Tito klao srpsku decu!
Немци о Зорану Ђинђићу
Лаж заштићена “Забраном”!
“Отписани” су били равногорски илегалци, а не Брозови комунисти!
Руско ордење Брозовим колаборационистима са фашизмом
Зашто Путин дискриминише косовске Србе?
Истина о Вражјој дивизији
Јаук српске мајке Данила Милинчића са распетог КосМета
Равногорци Горске краљеве гарде из села Овсишта код Тополе (1941-1945)
У Првој крагујевачкој гимназији уче турски
Балканска географија „Турског тока“
Једна фотографија из Неовисне Државе Косово
“Српске новине”, бр. 689, децембар 2015. г.
Genocid bez kazne
Тајна династије која је владала Србијом више од два века
Стара шумадијска кућа и стари вајат из села Овсишта (Јошаница)
Коме треба нова Титоник Србија?
Други део Истина “Стрељања Историје”
Virtuelna istorija: Nužnost i slučajnost u političkoj istoriji

Share

Comments are closed.