Paravan

nazi-europe

  Ona koju čovek još nije poznao.

      Gimnosfista, na Aleksandrovo pitanje koja je životinja najlukavija.

Počećemo jedni retoričkim pitanjem:

Pitanje No 1.

Da li je moguće “u po bela dana” opljačkati juvelirnicu u najprometnijoj ulici velegrada?

Odovor: Jeste.

To su izvela dva provalnika u Oksfordskoj ulici u Londonu, pre dvadesetak godina. Evo kako.

U podnevnoj  pauzi došli su u radničkim odelima, stali ispred zatvorene juvelirnice, postavili iza sebe paravan, isekli otvor na izlogu, pokupili dragulje, i otišli. Paravan je ostao.

Poenta je u drskosti, jer se tako nešto ne očekuje. Poznato je da su za vreme rata ilegalci nalazili skloništa u neposrednoj blizini Gestapoa.

Pitanje No 2.

Da li je moguće usred Evrope, na oči Evropske Unije, da se u zemlji koja je već deceniju kadidat za člana, uvede fašistički poredak, tj da jedna orgnizacija koja se propagira kao politička stranka, eliminiše praktično višepartijski sistem i uspostavi diktaturu jednog čoveka.

Odgovor: Jeste.

Pitanje No 3.

Kakve sve ovo ima veze sa tekućom političkom scenom Srbije? Na prvi pogled – nikakve. (S)lažemo se, ali to treba obrazložiti. Da počnemo redom.

Srbijanski politički establimenti već izvestan broj godina rade na velikom političkom, da ne kažemo državničkom projektu, koji se vodi pod šifrom “I jare i pare”, a bez šifre “I  EU i Kosovo”. Za realizaciju ovog projekta potrebno  je ispuniti neke uslove, pre svega u fiskalnoj sferi. Za taj deo zadužen je Medjunarodni Monetrani Fond (MMF), čiji se zadatak sastoji prvenstveno u vodjenju stroge štednje u monetrnoj politici, odnosno svodjenje javnih rashoda države u okvire koji su pokriveni bruto državnim prihodima. Jedna od centralnih mera je  otpuštanje prekobrojnih državnih službenika, kao i smanjenje plata i penzija, da bi se uravnotežio budžet. Koliko je ovo teško sprovesti i koliko  na tome insistira MMF videli smo na primeru Grčke, koja je bačena na “fiskalna kolena”, i pored vehementnog otpora nove grčke vlade,  podržanog  masovnim gradjanskim protestima.

Kako je reagovala vlada Srbije, tačnije njen predsednik? (Namerno ne upotrebljavamo standradni termin premijer, jer to implicira položaj prvog minstra (tj prvog medju jednakima), da ne bismo  uvredili našeg predsednika vlade.

Vratimo se našem  Projektu. Radi se zapravo o dva projekta. Jedan je ispunjavanje fiskalnih zahteva za ulazak u EU (zvanični aspekt), drugi je eliminisanje svake opozicije postojećem režimu i uvodjenje autokratske diktature (esencijalni deo). Kako usaglasiti ova dva (pod)projekta?

Prvi projekat  zahteva snižavanje standarda gradjana, što neizbežno vodi nezadovoljstvu   biračkog tela i  izgubljenim izborima. Drugi  projekat  ne može proći nezapažen kod EU (a  ni kod domaće političke javnosti) i uskraćuje kredibilitet režima, koji igra na kartu demokratičnosti i transparentnosti, sa naglašenom propagandnom averzijom prema korupciji.

Pogledajmo kako to majstor radi. Kada se radi o redukciji zaposlenih “na državnim jaslama”,  javno se podržavaju zahtevi spolja (recimo ukidanje 50.000 radnih mesta) i otpusti, recimo, 100.000 nameštenika. Kojih? Onih koji se zatečeni od prethodnih vlasti i po pravilu su potencijalna smetnja željenoj apsolutnoj kontroli države kao institucije. Zatim se iz redova vladajuće stranke, odnosno njenih simpatizea, zaposli 50.000 nameštenika i tako zadovolje zahtevi spolja. MMF-u je jedino važno bruto redukcija, jer on niti želi niti može da ulazi u domaću stranu politike. Ovde smo naveli uprošćeni model “političke čistke”. U stvarnosti radi se mnogo suptilnije. Od onih (50.000) koji se primaju (bilo novi ili stari nameštenici), čak nijedan  ne mora biti član, pa ni simpatizer nove vlasti. Samim činom prihvatanja korumpirane politike nameštenik postaje “podanik” režima, ali sada sa moralnim hendikepom. Ovaj mehanizam “gubljenja duše” imali smo i za vreme Josipa Broza – činom ulaska u Partiju (jedinu i vladajuću) novi član postaje politički zavisnik i moralni gubitnik. Ovaj mehanizam “zombiranja” najbolje je ilustrovan sindromom Golog Otoka, gde su ljudi gubili identitet i integritet, mrcvareći jedni druge. Svako koga nova vlast zaposli postaje njen dužnik, pa time i pristalica (Faustovski sindrom).

Što  se tiče penzionera, odnosno PIO, stvar je slična. Da bi se razumela poenta, treba obratiti pažnju na sociološki aspekt političkih podela u državi. Ovo je važno, iz više razloga. Ako smo do ukidanja (maker i delimičnog) socijalističke diktature sve svodili na socijalni aspekt (“kontrola sredstava za proizvodnju”, “radnička klasa”, “široke narodne mase”, itd), po uvodjeju višepartijskog sistema (mrzim reč sistem kada se radi o socijalnoj strukturi ali se, nažalost, ne može izbeći ova terminologija, makar iz razloga informativnosti), socijalna struktura se izgubila negde iza “političkog horizonta”, i potopljena u retoriku “političkih opcija”, “partijskih programa” i sl.  Da li je ovo od marginalnog značaja za naša razmatranja? Naprotiv,  ova prećutna “zavera ćutanja” krije suštinu tekućih političkih konflikata, koji baš zbog ovog “sociološkog slepila” zadobijaju ratne karakteristike i  političku scenu čine arenom brutalnih antagonističkih obračuna.

Brexit 1

Sve relavantne (barem one parlamentarne) stranke, koje imaju nekakvu distinktnu političku opciju, izražavaju interese i ambicije manje-više prepoznatljivih socijalnih strata. Polazeći od dna socijalne piramide, možemo da pobrojimo neke prominentne stranke, od SRS, SPO, SPS, pa do DS i (bivše) GS. Ostale stranke  ili su derivati ovih pobrojanih, ili se ne mogu uzeti ozbiljno kao politički činioci. Kvalitet najnižeg sloja naše socijalne piramide je, naravno, na dnu etičke lestvice. To se može odmah konstatovti uvidom u nastupe u Skupštini. Slušajući psovačke nastupe njihovih poslanika čovek se pita kako neko može da ide za takvim političarima (sic) i glasa za njih. Odgovor je prost. Ali prvo treba nešto razjasniti. Po pravilu državu  (treba da) vode najsposobniji, u obrazovnom i kreativnom smislu što, opet po pravilu,  implicira moralno superiorne gradjane. Samo takav izbor obezbedjuje prosperitet i evoluciju društva. Postavlja se pitanje da li je faktički ovakav aranžman jedino moguć i šta ako nije realizovan iz nekog razloga? Da li postoje društva gde imamo kakokratiju, vladavinu najgorih? Postoje, ali samo na kratko. Upravo se taj fakt može uzeti iza kriterijum etički kvalitetnog dru štva – njegova održivost.

Kako se od demokraije, plutokratije, aristokratije, oligarhije, … prelazi na kakokratiju? Zavisi, naravno, od istorijskih okolnosti, ali nas ovde interesuje interna logika uspostvljanja kakokratije. Sada se više ne nalazimo u striktno političkoj sferi i ključ kolapsa održivog političkog sistema nalazi se u ljudskoj prirodi – antropološki aspekt. Ja ne mogu da se uzdignem do statusa kojim impresioniram okolinu, drugi oko mene su sposobniji i nemam šanse da se istaknem. Jedino rešenje je da one iz gornjeg dela društvene piramide uvučem u političko blato. Ja eventualno čak mogu i da se nadmećem, u političkoj borbi, prema važećim prvilima igre, ali mi se više isplati da pljujem na  političke rivale. Time uzdižem posredno i sebe, ali još  važnije, pridobijam simpatije socijalnih gubitnika, koji svoje frustracije kompenzuju uživanjem u mrcvaenju onih iznad mene. Tako se izvrće politčka logika, invertovanjem vrednosnih kriterijuma.

Politički moto populističkih jurišnika na vlast po svaku cenu, može se ilustrovati (imaginarnim) istupom pred biračkim  telom:

– Narode, ja sam vam jedno djubre.

– Ljudi, ovaj čovek je iskren, glasajmo za njega.

Ovo je upravo kvintesencija populističke strategije  naših aktualnih arivista, koji su zaslepljeni svojom vlastoljubivošću, spremni da prodaju sve, pa i svoju novu usvojenu državu. Društvo  koje je došlo do  ove antidržave doživljava tzv fazni prelaz, kako  bi to rekli fizičari. To je antisvet, sa demonskim vodjama na vlasti i njihovim satanizovanim podanicima. Da li su ovi poslednji svesni svoje uloge i svoga statusa? Jesu. Mi se sećamo da ni u jednoj anketi niko nije priznavao da je simpatizer Vojislava Šešelja i njegove SRS,  da bi na izborima ova stranka dobijala zavidan broj glasova. Ljudi su se stideli svojih političkih uzora. Tačnije, nisu ih za uzore ni priznavali. To je upravo bio trijumf banalnog oportunizma: “jesu svinje, ali mi to odgovara”. I tu priča o čoveku  kao aristotelovskoj  političkoj životinji prestaje. A sada da se vratimo na PIO.

Da bi demonstrirao svoju “kooperativnost po svaku cenu” Vodja pristaje da skreše penzije. Ali tako da ne umanji svoj politički rejting, naprotiv. On “transparentno” ne dira penzije svojim biračima, na uštrb gradjana koji glasaju za druge stranke, kojima uzima 10% mesečnih primanja. Pri tome se gromoglasno hvasta kako mu je (Njemu!!) MMF tražio manju redukciju, ali On će da skrati penzionerski  dinar još više. U čemu je poenta ove  naizgled suicidalne logike? (i) Prvo, o tome odlučuje ON (ne Vlada, ili nekodugi, već Firer). (ii) Pošto se radi o uzimanju od gradjana iz gornjeg dela društvene piramide, osećanje trijumfalizma kod prigradske populacije koja glasa za Vodju samo se još više pothranjuje. (iii) Kod MMF se Vodja promoviše još više, što, obzirom na konflikt izmedju istog MMF i Grčke vlade još više unapredjuje “kooperatini imidž” srbijanskog Dučea.

Naravno, pred izbore Firer je povećao penzije, tako što je svima dodao 1.25 %. Suma sumarum, njegove pristalice nagradjene su (simboličnim) bruto povećanjem  od 1.25%, a ostali kažnjeni sa bruto smanjenjem od nekih 9%. Rezultat se video, kako smo i očekivali, na prvim sledećim i izborima.

U krajnjem zbiru imamo sitaciju “I MMF sit i biračko telo na broju” (tj plaćanje  naklonosti pristalica novcem protivnika). Fašizacija Srbije izvodi se pod budnim okom EU i MMF, koji su se pokazali kao  univerzalni paravan za legalizaciju pljačke i betoniranje fašističke diktature. To je logika velikih sila, kada se radi o regionu kao što je Balkan, gde se “proizvodi više istorije nego što svet može da svari”. Na delu je mantra “Stabilnost pre svega, a pravo ako ostane mesta.” Ta je logika stajala iza glasovitog Minhenskog sporazuma one 1938. I iza američke podrške  UČK, koja je pre toga proglašena za terorisičku organizaciju. Prevedeno na politikološki jezik: Bolje stabilni fašizam, nego labilna demokratija. I tu se naša sudbina cementira.

Gledajući profesora Mićunovića  na “skupštinskom krstu” pre neki dan, setio sam se pesme jednog autora:

  “Ja vam se divim. Stisnutih usana,

    Dok gledam kako  sedite u stroju.

    Čitam sudbu mi sa vašega dlana.

    Vaša je snaga u vašemu broju.”

Pljačkaši iz Oksfordske ulice nikada nisu otkriveni.


p_grujic

Petar Grujić, PhD, naučni savetnik u penziji,

član Evropskog Naučnog Društva, član Britanskog društva fizičara (FInstP)

10.06.2016. Beograd

Raspravljajte na našoj Tviter stranici!

original 

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Najbolji način stvaranja partizanske vojske J. B. Tita
"Potrebno je zato stvoriti toliko mnogo beskućnika, da ovi beskućnici budu većina u državi. Stoga mi moramo da palimo. Pripucaćemo pa ćemo se povući. Nemci nas neće naći, ali će iz osvete da pale sela. Onda će nam seljaci, koji tamo ostanu bez krova, sami doći i mi ćemo imati narod uza se pa ćemo na taj način postati gospodari situacije. Oni koji nemaju ni kuće ni zemlje ni stoke, brzo će se i sami priključiti nama, jer ćemo im obećati veliku pljačku. Teže će biti sa onima koji imaju neki posed. Njih ćemo povezati uzase predavanjima, pozorišnim predstavama i drugom propagandom... Tako ćemo postepeno proći kroz sve pokrajine. Seljak koji poseduje kuću, zemlju i stoku, radnik koji prima platu i ima hleba, za nas ništa ne vredi. Mi od njih moramo načiniti beskućnike, proletere... Samo nesrećnici postaju komunisti, zato mi moramo nesreću stvoriti, mase u očajanje baciti, mi smo smrtni neprijatelji svakog blagostanja, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Топлички партизани Ђинђићи и Мићуновићи
Од самог почетка “демократских промена“ 1990. године, невоља је била у томе што је Србија очекивала спас од оних који су је гурали у пропаст… Велику и лепу кућу Сотировића у Прекопуцу узурпирали су партизани Ђинђићи, у њој данас живи мајка Зорана Ђинђића. Драгољуба Мићуновића су као комунисту пребацили у разред више у гимназији. ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Демократска странка је некада, по природи ствари, била антикомунистичка. Њен председник др Милан Грол био је у истој влади са генералом Дражом Михаиловићем, секретар др Брана Ивковић био је на Равној Гори, председник Демократске омладине Милија Јанићијевић био је истакнути Дражин сарадник, члан председништва и народни посланик др Драгић Јоксимовић бранио је Дражу на суду, итд. Међутим, када је последњих дана 1989. године обнављана Демократска странка, на скупу су доминирали комунисти попут Милована Ђиласа, Добрице Ћосића и Драгољуба Мићуновића, као и потомци истакнутих комунистичких фамилија, попут Зорана Ђинђића. Писац Борислав Пекић, који је као демократски омладинац робијао ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Први пут у јавности Србије: Злочини комуниста у Србији!
Двадесет година после пада Берлинског зида партизани су још једино у Србији табу тема. Све кривичне пријаве до сада су одбијене, забрањено је откопавање безбројних масовних гробница, док приступ добро чуваним документима зависи искључиво од сналажљивости појединих ентузијаста. Али, истина полако избија… О злочинима комуниста током и после Другог светског рата, у посткомунистичким земљама, почело је да се говори када је пао Берлински зид, 1989. године. Новоформиране демократске владе отварале су тајне досијее, откопавале масовне гробнице, правиле пописе жртава и достојно их сахрањивале. Од бивших југословенских република најпре се огласила Словенија, откопавајући масовне гробнице жртава комуниста. Онда је тајне архиве отворила и Хрватска, објављујући документа о поратним ликвидацијама у Загребу, да би 31. марта Загреб повукао први корак раписујући међународну потерницу за 86-годишњим Симом Дубајићем, некадашњим Титовим мајором, којег терете за убиство 13.000 ратних заробљеника на Кочевском рогу 1945. године. Тако је иронијом судбине Хрватска постала прва земља бивше Југославије која је ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Некажњено убијање српског народа
Душан Марић: НИКО КАО СРБИ ДАНАС НЕ РАЗУМЕ ФРАНЦУЗЕ By РЕПОРТЕР on 14. новембар 2015. ИСЛАМСКИ, АЛИ И ФРАНЦУСКИ, АМЕРИЧКИ, НЕМАЧКИ, ЕНГЛЕСКИ…. ТЕРОРИСТИ ВЕЋ 25 ГОДИНА НЕКАЖЊЕНО УБИЈАЈУ СРПСКИ НАРОД Пише: Душан Марић Нико Французе овог 14. новембра 2015. године не разуме боље од Срба. Јер оно што су Французи од терориста доживели 13. новембра Срби од терориста доживљавају већ 25 година. Французи су с времена на време жртве исламских терориста. Срби су дуже од две деценије жртва исламских и француских терориста. Удружених са терористима из САД, Немачке, Енглеске, Холандије, Италије, Канаде, Белгије, Канаде, Аустралије…. Исламски терористи који данас, 2015. године, по Блиском истоку одсецају главе невиним људима су још 1994. године на Црном врху између Теслића и Тешња ритуално одсецали главе заробљеним српским војницима. У јесен 1995. и пролеће 1996. године Републици Српској испоручено је неколико десетина обезглављених тела припадника ВРС из Србца, Прњавора и других делова БиХ који су у јесен 1995. године ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Коме треба нова Титоник Србија?
Тренутно се Република Остатака Србије налази на коначном путу и de jure признавања друге албанске националне државе – Косова. Влада у Београду је већ дала зелено светло за примање Косова у Међународни олимпијски комитет, јер без тог светла Косово и не би могло да буде примљено, а управо ових дана та иста Влада најављује и промену Устава, тј. избацивање члана о Косову као интегралном делу државе Србије. И то све зарад испуњавања свих услова Европске Уније како би се ушло у исту јер „Куд мали Мујо, ту и ми“. Двадесет и првог јануара 2014. г. званично је отпочео процес преговора Србије (тј. њених територијалних остатака) са Бриселом о учлањивању ове прве у Европску Унију. Тим поводом се и српски еурофанови нескидају са домаћих мас-медија како би потврдили „не скретање с правога пута“ ка идеалном друштву (комунизам) у новој Титославији која се у континенталним димензијама одазива на име „Европска Унија“. И није ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
ШТА СРБИЈА СЛАВИ?
За Владимира Владимировича Путина кажу да се још увек није дистанцирао од тамне стране комунистичке владавине за време трајања Совјетског Савеза. Аналитичари који се баве овим питањима тврде да се у блиској будућности, овај тренутно најауторитативнији политичар на свету неће о тим стварима ни изјашњавати, бар не у негативном смислу, и не само он, већ и они који ће доћи после њега. То је сасвим разумљиво јер Русија је увек била империјална сила: и као царевина и као комунистичка земља али и данас. Велики и јаки никада о себи не говоре лоше. Прослава 16. октобра 2014. године као дана ослобођења престоног града Србије, помало је зачудила обичан свет иако се тај дан прослављао дуги низ година 20.октобра. Шта се и како, ког дана, на који начин стварно дешавало (ко је кога ослободио, од кога и када) тешко је сада после толико година до краја и са сигурношћу просуђивати (што нам није ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
NATO može slobodno da gazi Srbijom
Vojnici NATO ubuduće bi trebalo da imaju slobodan tranzit kroz Srbiju, da koriste srpsku vojnu infrastrukturu i budu „zaštićeni“ posebnim statusom dok borave na teritoriji Srbije, pišu „Večernje novosti“. Ovo je samo jedna od stavki koje se Srbija obavezala Individualnim partnerskim akcionim planom /IPAP/, čije su stupanje na snagu prije dva dana u Briselu ozvaničili ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i ministar odbrane Bratislav Gašić. Plan IPAP podrazumijeva i potpisivanje takozvanog SOFA sporazuma, koji Srbija već ima sa SAD i sa članicama NATO, kojim se reguliše prelazak granice i nivo imuniteta za pripadnike NATO dok prolaze kroz Srbiju ili borave u njoj, kao i pristup vojnim objektima. Srbija se obavezala i da Regionalni centar za obuku „Jug“ kod Bujanovca bude otvoren za sve zemlje članice Partnerstva za mir i NATO, da postepeno usklađuje svoje propise u oblasti odbrane sa EU, uništava viškove naoružanja. Posebno je zanimljiva obavezna stavka o saradnji sa NATO na polju ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Lista američkih brljotina na Balkanu
Ako iscrpljena EU, što zbog nameta koje joj nameće NATO i američkih ratova po svetu, što zbog izdvajana iz budžeta za održavanje u životu „država iz epruvete“ poput Kosova, kao i sankcija i kontrasankcija sa Rusijom, ne može da reši svoje probleme, kako će onda da razreši balkanski čvor. Terorizam, najezda migranata, ekonomska kriza, separatizam… To su boljke sa kojima se EU suočava u svom dvorištu. Kosovo, Makedonija, Srbija, Bosna… zaostala su nerešena pitanja Amerike na Balkanu za koje SAD očekuje da ih EU reši, i to u skladu sa američkim planovima. Može li EU, uz sve svoje jade, da zadovolji i prekookeanskog partnera i prilike na Balkanu da zaokruži na način kako to SAD žele? I šta će se desiti ako u tome ne uspe? Zvanična spoljna politika Amerike navodno je usmerena daleko van Balkana, ali, ako je suditi po rečima umirovljenog bivšeg ambasadora SAD u Srbiji Vilijama Montgomerija, ostala su tri ključna pitanja za američku administraciju za koja se očekuje da će ih rešiti EU — prvo, da nezavisno Kosovo bude ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Јаук српске мајке Данила Милинчића са распетог КосМета
Сажетак: Тематика овог истраживачког чланка је случај мучког убиства Србина Данила Милинчића из села Самодреже код Вучитрна на Косову и Метохији 1982. г. од стране шиптарских сепаратиста и терориста. Овај случај је један од типичних такве врсте у то време када су косметски Шиптари након демонстрација с пролећа 1981. г. кренули у фронтални обрачун са својим комшијама Србима како би им отели земљу а њих истерали са КосМета или физички ликвидирали, а све у циљу обнове Велике Шипније из доба Другог светског рата (1941. г.−1945. г.) према великошиптарском пројекту из 1878. г. Прве Призренске лиге (1878. г.−1881. г.). Важност овог случаја је у чињеници да расветљује право политичко стање ствари на КосМету али и на просторима читаве бивше Југославије када су шиптарски терористи и сепаратисти имали прећутну али делотворну подршку покрајинских и федералних владајућих структура у Титославији. “Случај Милинчић” из 1982. г. јасно указује да је распад Брозовог крпежа од ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ово је прави Валтер – четнички потпуковник!
После писања Телеграфа, који је уз помоћ аутора бројних књига о четничком покрету Милослава Самарџића разбио многе митове из историје коју су генерације у СФРЈ училе о комунистичком Валтеру, који је бранио Сарајево, да је он био четник и под командом Драгољуба Драже Михаиловића, наш портал иде корак даље и доноси право име јунака из Сарајева, а то је потпуковник Жарко Тодоровић! Велико занимање за прошлу тему – о офанзиви четника на осовинске формације у области Сарајева и у самом Сарајеву – аутоматски нам је поставило нови задатак: Валтер. Наиме, сви знају за филм ”Валтер брани Сарајево”, али испоставило се да је ретко коме познато на основу којих догађаја је тај филм снимљен. У Другом светском рату заиста су постојала два Валтера: – Владимир Перић Валтер, комуниста, и – Потпуковник Жарко Тодоровић Валтер, четник. Први Валтер је после проглашен народним херојем, а други се и данас налази на списку народних непријатеља и ратних злочинаца, који је ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Фалсификат – Партизански (титоистички) филмови!
Фалсификата у партизанским филмовима има толико да би само о њима могла да се напише једна књига. Јер, практично у свим овим филмовима историја је драстично фалсификована. Највећи  стуб  који  је  имао  за циљ  да  помути  разум  СРБА  су  партизански (комунистички филмови), ови филмови представљали су један од главних елемената индоктринације маса у доба комунистичке диктатуре. У снимање једног партизанског филма улагано је више новца него данас у снимање свих филмова за годину дана. За баснословне хонораре, партизанске „хероје“ и њихове непријатеље играле су највеће светске звезде, попут Ричарда Бартона, Јула Бринера или Орсона Велса. За филм ”Валтер брани Сарајево” узета је прича о потпуковнику Жарку Тодоровићу ”Валтеру”, команданту четничких илегалаца у Београду. Постојао је и комуниста Жарко Перић ”Валтер”, али био је толико небитан, да га немачка документа уопште не помињу. Међутим, Операција ”Валтер”, у којој је Гестапо ухапсио Тодоровића, била је највећа те врсте на Балкану, док је гестаповски досије ”Валтер” био ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
У ком свету Србија живи?
И ПОСЛЕ 73 ГОДИНЕ ОД БОМБАРДОВАЊА БЕОГРАДА И СКОРО СВИХ ВЕЋИХ ГРАДОВА У СРБИЈИ НА ПРАВОСЛАВНИ ВАСКРС 16.АПРИЛА 1944.ГОДИНЕ, ТИ ДОГАЂАЈИ СЕ НЕ НАЗОВАЈУ ПРАВИМ ИМЕНОМ. МОРА ЛИ СРПСКИ НАРОД И ДАЉЕ ДА ЖИВИ У ИДЕОЛОШКОМ МРАКУ ИСПРАНИХ МОЗГОВА. Скоро на свим медијима 6.априла 2017.године је објављено подсећање на вандалско бомбардовање Београда које се десило 6.априла 1941.године. Овај нељудски чин изведен од стране немачке фашистичке авијације произвео је велике разорне последице како по бројности људских жртава, изазивања страха, патњи и несигурности, тако по питању материјалних разарања. Подсећање на ове догађаје било је, по процени аутора овог текста, донекле примерено времену и ситуацији у коме се налази држава и друштво у целини. Полагани су венци на спомен обележја страдалих, организоване су одрђене манифестацфије у смислу подсећања на тешке дане безумља коме је српски народ  платио велику цену. Кажу да време лечи све па и најтеже ране се временом зацеле. Али, свакако да су ова ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Прилог проучавању феномена политолингвистичког аспекта нестанка СФР Југославије
Сажетак: Тема овог рада спада у ред социолингвистичких истраживања у најширем смислу појма социолингвистике као лингвистичке гране која се бави проучавањем феномена односа друштва и језика. У ужем смислу овај истраживачки рад сигурно припада политолингвистичким истраживањима обзиром да се овде ради о пресудном утицају политике на лингвистику. Предмет овог чланка је политолингвистички аспект нестанка Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (SFRJ). Почетак процеса нестајања ове државе се може везати за фамозну Декларацију о називу и положају хрватског књижевног језика (1967. г.) потписане од стране групе хрватских интелектуалаца, а чији је потписник, ако не и главни аутор, био и књижевник Мирослав Крлежа – главни фаворит Јосипа Броза Тита за кандидовање за добијање Нобелове награде за књижевност. Почетак нестанка СФРЈ се сигурно може везати за овај пре свега политички маневар хрватске стране, а којим се хтело коначно озаконити хрватско присвајање српског културно-повесног наслеђа насталог на ијекавском идиому српског народног језика – штокавског говора. На ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Победа која је задивила свет
Пре сто година – 15. децембра 1914. завршена је Колубарска битка. Она је била и до данас остала јединствен пример у историји ратовања да војска којој се предвиђао потпуни пораз и слом за само десет дана, до ногу потуче свог надмоћнијег противника. „Док цела Европа стоји задивљена пред неслућеним победама Србије и док наши пријатељи, који су до пре две недеље писали некрологе витешки палој српској краљевини размишљају како да протумаче овај легендарни васкрс српске снаге, наша се јуначка војска одмара на успесима какве нико до сада није имао у овом крвавом светском рату.” Овако је почео уводник под насловом „Непобедива Србија” објављен 21 (8) децембра 1914. године, на првој страни „Политике”. Само шест дана раније српска војска ушла је у престолни Београд, чиме је и симболично била завршена једна од наших највећих епопеја у Првом светском рату – Колубарска битка. Ова битка, вођена пре тачно сто година – од 16. новембра ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Србија и ,Јужни ток’: логичан крај
15. децембар 2014. Петар Искендеров Од свих земаља погођених одлуком Русије да одустане од изградње „Јужног тока“ у Србији постоји вероватно најшира лепеза мишљења о таквом расплету догађаја. Жестина расправе о „руској превари“ и неосновано довођење „Јужног тока“ у везу са продајом НИС-а нису у складу са пасивношћу Београда око „Јужног тока“ коју он показује још од 2008. Било би боље ако би се Србија концентрисала на извлачење највеће могуће користи из новонастале ситуације - која може бити велика - јер друге земље неће пропустити ту прилику. Према речима премијера Србије Александра Вучића, Србија као „мала земља“ не може да реализује тако велике пројекте (као што је „Јужни ток“) „без дозволе Европске комисије“. Извор: AFP / East News. Одлука Русије да обустави реализацију пројекта „Јужни ток“ и да своје сировинске, стручне, техничке и финансијске капацитете усмери на другу страну изазвала је, сасвим логично, збрку у свести Европљана. Њихова реакција у потпуности ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Topola: Manje đačkih ekskurzija, više odraslih gostiju
Prošle godine najviše je bilo posetilaca iz Republike Srpske, Slovenije i Nemačke, a primetno je i da u Topolu sve češće dolaze gosti iz Češke i Slovačke Topola KRAGUJEVAC - Direktorka Turističke organizacije Topola Ljiljana Todorović izjavila je danas da je generalno zadovoljna turističkim posetama toj opštini u prošloj godini, iako je zbog majskih poplava bilo znatno manje đačkih ekskurzija u odnosu na ranije godine. "U prošloj godini beležimo manje đačkih ekskurzija, ali i povećanje broja odraslih turista, a razlog tome je što smo za turističke proizvode definisali vinski turizam, kao i manifestacioni turizam", rekla je Todorović za Tanjug. Prema njenim rečima, najviše je bilo posetilaca iz Republike Srpske, Slovenije i Nemačke, a primetno je i da u Topolu sve češće dolaze gosti iz Češke i Slovačke. "Zadužbinski kompleks na Oplencu posetilo je 72.640 turista, a podrum vina 'Aleksandarović' oko 11.000 turista", rekla je Todorović i dodala da još nema evidencije o poseti ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Najbolji način stvaranja partizanske vojske J. B. Tita
Предлог за нови споменик знаном јунаку на Калемегдану
Топлички партизани Ђинђићи и Мићуновићи
Први пут у јавности Србије: Злочини комуниста у Србији!
Некажњено убијање српског народа
Коме треба нова Титоник Србија?
ШТА СРБИЈА СЛАВИ?
“Српске новине”, бр. 692, јун 2016. г.
NATO može slobodno da gazi Srbijom
Lista američkih brljotina na Balkanu
Равногорци Горске краљеве гарде из Овсишта
Јаук српске мајке Данила Милинчића са распетог КосМета
Ово је прави Валтер – четнички потпуковник!
Фалсификат – Партизански (титоистички) филмови!
У ком свету Србија живи?
Прилог проучавању феномена политолингвистичког аспекта нестанка СФР Југославије
Победа која је задивила свет
Србија и ,Јужни ток’: логичан крај
Интервју Владислава Б. Сотировића: Косовски сценарио за Македонију
Topola: Manje đačkih ekskurzija, više odraslih gostiju

Share

Comments are closed.