Paravan

nazi-europe

  Ona koju čovek još nije poznao.

      Gimnosfista, na Aleksandrovo pitanje koja je životinja najlukavija.

Počećemo jedni retoričkim pitanjem:

Pitanje No 1.

Da li je moguće “u po bela dana” opljačkati juvelirnicu u najprometnijoj ulici velegrada?

Odovor: Jeste.

To su izvela dva provalnika u Oksfordskoj ulici u Londonu, pre dvadesetak godina. Evo kako.

U podnevnoj  pauzi došli su u radničkim odelima, stali ispred zatvorene juvelirnice, postavili iza sebe paravan, isekli otvor na izlogu, pokupili dragulje, i otišli. Paravan je ostao.

Poenta je u drskosti, jer se tako nešto ne očekuje. Poznato je da su za vreme rata ilegalci nalazili skloništa u neposrednoj blizini Gestapoa.

Pitanje No 2.

Da li je moguće usred Evrope, na oči Evropske Unije, da se u zemlji koja je već deceniju kadidat za člana, uvede fašistički poredak, tj da jedna orgnizacija koja se propagira kao politička stranka, eliminiše praktično višepartijski sistem i uspostavi diktaturu jednog čoveka.

Odgovor: Jeste.

Pitanje No 3.

Kakve sve ovo ima veze sa tekućom političkom scenom Srbije? Na prvi pogled – nikakve. (S)lažemo se, ali to treba obrazložiti. Da počnemo redom.

Srbijanski politički establimenti već izvestan broj godina rade na velikom političkom, da ne kažemo državničkom projektu, koji se vodi pod šifrom “I jare i pare”, a bez šifre “I  EU i Kosovo”. Za realizaciju ovog projekta potrebno  je ispuniti neke uslove, pre svega u fiskalnoj sferi. Za taj deo zadužen je Medjunarodni Monetrani Fond (MMF), čiji se zadatak sastoji prvenstveno u vodjenju stroge štednje u monetrnoj politici, odnosno svodjenje javnih rashoda države u okvire koji su pokriveni bruto državnim prihodima. Jedna od centralnih mera je  otpuštanje prekobrojnih državnih službenika, kao i smanjenje plata i penzija, da bi se uravnotežio budžet. Koliko je ovo teško sprovesti i koliko  na tome insistira MMF videli smo na primeru Grčke, koja je bačena na “fiskalna kolena”, i pored vehementnog otpora nove grčke vlade,  podržanog  masovnim gradjanskim protestima.

Kako je reagovala vlada Srbije, tačnije njen predsednik? (Namerno ne upotrebljavamo standradni termin premijer, jer to implicira položaj prvog minstra (tj prvog medju jednakima), da ne bismo  uvredili našeg predsednika vlade.

Vratimo se našem  Projektu. Radi se zapravo o dva projekta. Jedan je ispunjavanje fiskalnih zahteva za ulazak u EU (zvanični aspekt), drugi je eliminisanje svake opozicije postojećem režimu i uvodjenje autokratske diktature (esencijalni deo). Kako usaglasiti ova dva (pod)projekta?

Prvi projekat  zahteva snižavanje standarda gradjana, što neizbežno vodi nezadovoljstvu   biračkog tela i  izgubljenim izborima. Drugi  projekat  ne može proći nezapažen kod EU (a  ni kod domaće političke javnosti) i uskraćuje kredibilitet režima, koji igra na kartu demokratičnosti i transparentnosti, sa naglašenom propagandnom averzijom prema korupciji.

Pogledajmo kako to majstor radi. Kada se radi o redukciji zaposlenih “na državnim jaslama”,  javno se podržavaju zahtevi spolja (recimo ukidanje 50.000 radnih mesta) i otpusti, recimo, 100.000 nameštenika. Kojih? Onih koji se zatečeni od prethodnih vlasti i po pravilu su potencijalna smetnja željenoj apsolutnoj kontroli države kao institucije. Zatim se iz redova vladajuće stranke, odnosno njenih simpatizea, zaposli 50.000 nameštenika i tako zadovolje zahtevi spolja. MMF-u je jedino važno bruto redukcija, jer on niti želi niti može da ulazi u domaću stranu politike. Ovde smo naveli uprošćeni model “političke čistke”. U stvarnosti radi se mnogo suptilnije. Od onih (50.000) koji se primaju (bilo novi ili stari nameštenici), čak nijedan  ne mora biti član, pa ni simpatizer nove vlasti. Samim činom prihvatanja korumpirane politike nameštenik postaje “podanik” režima, ali sada sa moralnim hendikepom. Ovaj mehanizam “gubljenja duše” imali smo i za vreme Josipa Broza – činom ulaska u Partiju (jedinu i vladajuću) novi član postaje politički zavisnik i moralni gubitnik. Ovaj mehanizam “zombiranja” najbolje je ilustrovan sindromom Golog Otoka, gde su ljudi gubili identitet i integritet, mrcvareći jedni druge. Svako koga nova vlast zaposli postaje njen dužnik, pa time i pristalica (Faustovski sindrom).

Što  se tiče penzionera, odnosno PIO, stvar je slična. Da bi se razumela poenta, treba obratiti pažnju na sociološki aspekt političkih podela u državi. Ovo je važno, iz više razloga. Ako smo do ukidanja (maker i delimičnog) socijalističke diktature sve svodili na socijalni aspekt (“kontrola sredstava za proizvodnju”, “radnička klasa”, “široke narodne mase”, itd), po uvodjeju višepartijskog sistema (mrzim reč sistem kada se radi o socijalnoj strukturi ali se, nažalost, ne može izbeći ova terminologija, makar iz razloga informativnosti), socijalna struktura se izgubila negde iza “političkog horizonta”, i potopljena u retoriku “političkih opcija”, “partijskih programa” i sl.  Da li je ovo od marginalnog značaja za naša razmatranja? Naprotiv,  ova prećutna “zavera ćutanja” krije suštinu tekućih političkih konflikata, koji baš zbog ovog “sociološkog slepila” zadobijaju ratne karakteristike i  političku scenu čine arenom brutalnih antagonističkih obračuna.

Brexit 1

Sve relavantne (barem one parlamentarne) stranke, koje imaju nekakvu distinktnu političku opciju, izražavaju interese i ambicije manje-više prepoznatljivih socijalnih strata. Polazeći od dna socijalne piramide, možemo da pobrojimo neke prominentne stranke, od SRS, SPO, SPS, pa do DS i (bivše) GS. Ostale stranke  ili su derivati ovih pobrojanih, ili se ne mogu uzeti ozbiljno kao politički činioci. Kvalitet najnižeg sloja naše socijalne piramide je, naravno, na dnu etičke lestvice. To se može odmah konstatovti uvidom u nastupe u Skupštini. Slušajući psovačke nastupe njihovih poslanika čovek se pita kako neko može da ide za takvim političarima (sic) i glasa za njih. Odgovor je prost. Ali prvo treba nešto razjasniti. Po pravilu državu  (treba da) vode najsposobniji, u obrazovnom i kreativnom smislu što, opet po pravilu,  implicira moralno superiorne gradjane. Samo takav izbor obezbedjuje prosperitet i evoluciju društva. Postavlja se pitanje da li je faktički ovakav aranžman jedino moguć i šta ako nije realizovan iz nekog razloga? Da li postoje društva gde imamo kakokratiju, vladavinu najgorih? Postoje, ali samo na kratko. Upravo se taj fakt može uzeti iza kriterijum etički kvalitetnog dru štva – njegova održivost.

Kako se od demokraije, plutokratije, aristokratije, oligarhije, … prelazi na kakokratiju? Zavisi, naravno, od istorijskih okolnosti, ali nas ovde interesuje interna logika uspostvljanja kakokratije. Sada se više ne nalazimo u striktno političkoj sferi i ključ kolapsa održivog političkog sistema nalazi se u ljudskoj prirodi – antropološki aspekt. Ja ne mogu da se uzdignem do statusa kojim impresioniram okolinu, drugi oko mene su sposobniji i nemam šanse da se istaknem. Jedino rešenje je da one iz gornjeg dela društvene piramide uvučem u političko blato. Ja eventualno čak mogu i da se nadmećem, u političkoj borbi, prema važećim prvilima igre, ali mi se više isplati da pljujem na  političke rivale. Time uzdižem posredno i sebe, ali još  važnije, pridobijam simpatije socijalnih gubitnika, koji svoje frustracije kompenzuju uživanjem u mrcvaenju onih iznad mene. Tako se izvrće politčka logika, invertovanjem vrednosnih kriterijuma.

Politički moto populističkih jurišnika na vlast po svaku cenu, može se ilustrovati (imaginarnim) istupom pred biračkim  telom:

– Narode, ja sam vam jedno djubre.

– Ljudi, ovaj čovek je iskren, glasajmo za njega.

Ovo je upravo kvintesencija populističke strategije  naših aktualnih arivista, koji su zaslepljeni svojom vlastoljubivošću, spremni da prodaju sve, pa i svoju novu usvojenu državu. Društvo  koje je došlo do  ove antidržave doživljava tzv fazni prelaz, kako  bi to rekli fizičari. To je antisvet, sa demonskim vodjama na vlasti i njihovim satanizovanim podanicima. Da li su ovi poslednji svesni svoje uloge i svoga statusa? Jesu. Mi se sećamo da ni u jednoj anketi niko nije priznavao da je simpatizer Vojislava Šešelja i njegove SRS,  da bi na izborima ova stranka dobijala zavidan broj glasova. Ljudi su se stideli svojih političkih uzora. Tačnije, nisu ih za uzore ni priznavali. To je upravo bio trijumf banalnog oportunizma: “jesu svinje, ali mi to odgovara”. I tu priča o čoveku  kao aristotelovskoj  političkoj životinji prestaje. A sada da se vratimo na PIO.

Da bi demonstrirao svoju “kooperativnost po svaku cenu” Vodja pristaje da skreše penzije. Ali tako da ne umanji svoj politički rejting, naprotiv. On “transparentno” ne dira penzije svojim biračima, na uštrb gradjana koji glasaju za druge stranke, kojima uzima 10% mesečnih primanja. Pri tome se gromoglasno hvasta kako mu je (Njemu!!) MMF tražio manju redukciju, ali On će da skrati penzionerski  dinar još više. U čemu je poenta ove  naizgled suicidalne logike? (i) Prvo, o tome odlučuje ON (ne Vlada, ili nekodugi, već Firer). (ii) Pošto se radi o uzimanju od gradjana iz gornjeg dela društvene piramide, osećanje trijumfalizma kod prigradske populacije koja glasa za Vodju samo se još više pothranjuje. (iii) Kod MMF se Vodja promoviše još više, što, obzirom na konflikt izmedju istog MMF i Grčke vlade još više unapredjuje “kooperatini imidž” srbijanskog Dučea.

Naravno, pred izbore Firer je povećao penzije, tako što je svima dodao 1.25 %. Suma sumarum, njegove pristalice nagradjene su (simboličnim) bruto povećanjem  od 1.25%, a ostali kažnjeni sa bruto smanjenjem od nekih 9%. Rezultat se video, kako smo i očekivali, na prvim sledećim i izborima.

U krajnjem zbiru imamo sitaciju “I MMF sit i biračko telo na broju” (tj plaćanje  naklonosti pristalica novcem protivnika). Fašizacija Srbije izvodi se pod budnim okom EU i MMF, koji su se pokazali kao  univerzalni paravan za legalizaciju pljačke i betoniranje fašističke diktature. To je logika velikih sila, kada se radi o regionu kao što je Balkan, gde se “proizvodi više istorije nego što svet može da svari”. Na delu je mantra “Stabilnost pre svega, a pravo ako ostane mesta.” Ta je logika stajala iza glasovitog Minhenskog sporazuma one 1938. I iza američke podrške  UČK, koja je pre toga proglašena za terorisičku organizaciju. Prevedeno na politikološki jezik: Bolje stabilni fašizam, nego labilna demokratija. I tu se naša sudbina cementira.

Gledajući profesora Mićunovića  na “skupštinskom krstu” pre neki dan, setio sam se pesme jednog autora:

  “Ja vam se divim. Stisnutih usana,

    Dok gledam kako  sedite u stroju.

    Čitam sudbu mi sa vašega dlana.

    Vaša je snaga u vašemu broju.”

Pljačkaši iz Oksfordske ulice nikada nisu otkriveni.


p_grujic

Petar Grujić, PhD, naučni savetnik u penziji,

član Evropskog Naučnog Društva, član Britanskog društva fizičara (FInstP)

10.06.2016. Beograd

Raspravljajte na našoj Tviter stranici!

original 

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Srpske leševe smo nalazili na sve strane! Šiptari su ubijali Srbe i palili crkve!
Mauro del Vekio, bivši general italijanske vojske, koji je predvodio jedinicu od 7.000 vojnika koji su ušli na Kosovo u junu 1999. godine nakon završetka NATO bombardovanja Srbije, rekao je da su tokom prve tri sedmice njegovog mandata izveštaji o telima ubijenih Srba i Roma stizala na njegov sto svakog jutra. On je za italijanski list „Panorama“ izjavio da je to bila „tabu tema“ i da mu nije bilo dozvoljeno da o tome govori sa novinarima. – Ubistva su nastavljena i kasnije, ali ne tako često. Oni koji nisu pobegli sa Kosova bili su pod stalnim rizikom da budu ubijeni ili silovani. Napuštene srpske kuće su sravnjene sa zemljom ili zapaljene. Albanci su napadali i crkve i manastire. Njihov cilj je bio da izbrišu svaki trag srpskog prisustva na Kosovu – rekao je Del Vekio. On je dodao da niko nije sklanjao srpske leševe koji su nalaženi na svim mogućim mestima. – Majke i ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Руско ордење Брозовим колаборационистима са фашизмом
Руковање усташа и партизана у Босни 1942. г. У амбасади Руске Федерације у Београду је 19. фебруара 2015. г. одржан свечани пријем поводом празника „Дана Браниоца Отаџбине“ а којом приликом је амбасада Русије доделила одликовања „српским ветеранима Другог светског рата“ за њихов допринос заједничкој совјетско-југословенској (српској) борби против фашизма (како то стоји на званичном сајту амбасаде Русије у Србији). Међутим, овде се под плаштом „српских ветерана“ из Другог светског рата крију Брозови партизани који су у току самог рата пре свега тесно сарађивали са хрватским нацистичким усташама па чак и са Немцима, а најмање се борили управо против фашизма. Овом приликом нећемо улазити у разлоге горње одлуке руских дипломатских представника у Србији али бисмо скренули пажњу на чињеницу да се и након 70 година од завршетка Другог светског рата његова истинска суштина на југословенским просторима и даље фалсификује и прекраја по квази-историографским аршинима Брозове пре свега антисрпске титологије. Југословенска послератна историографија у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Фото албум: Равна Гора 1941.-1945. г.
Драгослав Ђорђевић из села Влакче, као четник Горске краљеве гарде. Комунисти су му убили мајку Јелицу и сестру Олгу. Њега су заробили лета 1945. На монтираном процесу у Тополи осуђен је на смрт. Мучен је и убијен у Капислани у Крагујевцу Ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић у Прањанима 6. септембра 1944. г., на прослави рођендана краља Петра Другог Карађорђевића. Десно, у зеленој кошуљи, је наредник Никола Марковић из села Бозољин код Блажева, један од 26 равногораца који су 11. маја 1941. г. заједно са пуковником Михаиловићем дошли на Равну Гору у Западној Србији. Снимак је начинила америчка војна мисија. Ово је једна од првих фотографија у боји снимљених у Србији Прањани, 6. септембар 1944. г. У левом углу, у првом плану, је капетан Никола Лалић. У средини је ђенерал Михаиловић. До њега је пуковник Мекдауел. Звоник у позадини фотографије постоји и данас Драгослав Димитријевић је био један од омиљених ратних команданата Јасенице и Поморавља ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Немачки амбасадор Вилхелм: Косово у тренутку отварања поглавља 35 мора бити држава као и Србија
Од Београда се једино не тражи формално признање на почетку, односно биће овако: отварање 35-ог=прво Косово држава, отварање завршних преговора=прво признајте Косово. Зато је Хајнц Вилхелм одбио да одговори на питање „а да ли ће се признање тражити на крају“. Рекавши: „Mогу да говорим само о садашњости, а не шта ће бити у будућности“ ФАКТИ: Све ово предобро знају и Александар Вучић и Ивица Дачић и сви њихови помагачи. Знају и не заустављају се, а то значи да су већ одлучили да признају „Републик Косова“, али то крију од Србије. Томислав Николић већ и признаје да зна. Прави се да му је „очи отворио“ Јоханес Хан, а зна све бар од 2012-те. У току је, дакле, велика игра, а на крају ће бити све сведено на ово: нисмо могли и да добијемо „Београд на води“ и да задржимо Косово, уосталом – ионако смо заједно у ЕУ… НЕМАЧКА не тражи од Србиjе да ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Зашто Путин дискриминише косовске Србе?
На билатералном састанку председника Русије и званичних представника Европског јеврејског конгреса 19. јануара 2016. године, Јевреји замолише Владимира Путина да предузме потребне кораке зарад побољшања генерално лошег положаја јеврејске заједнице на Старом континенту. И гле, председник Путин, не баш у шали, позва све европске и Јевреје из целог света а што су отишли из СССР-а  да напросто емигрирају у Русију. На први поглед, веома племенит па чак и демократичан потез руског председника. Али... Хајде да мало проанализирамо целу ствар. По представницима Јевреја, постоје бар две "несношљивости" положаја Јевреја у Европи, због: 1) антисемитизма, и; 2) прилива муслиманских имиграната са Блиског истока у Европу. Стога су ова и оваква два разлога, по Јеврејима, сасвим довољна за исељавање из Европе, а по председнику Путину, да их позове да емигрирају у Русију. Овде нећемо разматрати зашто европски Јевреји не желе да се иселе у своју националну државу - Израел (нити у САД), већ нас интересује ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Кућа Радоја Домановића у јадном стању
Нема те енциклопедије у којој не пише да је један од највећих српских сатиричара, аутора сатира "Размишљање једног обичног српског вола", "Страдија", "Краљевић Марко по други пут међу Србима", "Вођа", "Мртво море"... рођен Овсишту, селу удаљеном пушкомет од Опленца и Тополе, на путу ка Крагујевцу. Уз основни податак о селу у којем је 1873. године рођен сатиричар који је на посебан начин жигосао све мане времена у којем је живео, додаје се да је Радоје Домановић угледао свет у кући у којој је у то време била и школа где је његово отац Милош био учитељ. Школска зграда је изграђена још 1852. године и у њој се настава одржавала све до 1930. године када је направљена нова. Стара зграда је реновирана тек 1973. године и више нико ништа није урадио, већ је остављена на милост и немилост времену које толико нагризло кров, греде, унутрашњост зграде да је некаква комисија једном приликом ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Како је чувени сатиричар Радоје Домановић доживео Мајски преврат 1903. г.
Како је чувени сатиричар Радоје Домановић доживео Мајски преврат. Ако смо Срби, сад се сва историја мора срушити, јер наступа ново доба… као што је увек кад се промени власт. Одакле долазимо, ко смо, куда идемо, питања су која, као измаглица, лебде над реком људске историје. Сваки човек и сваки народ, у свом цивилизацијском ходу, изнова и изнова морају да одговарају на питања на која одговора нема, изузев у тражењу одговора. Ко смо, одакле смо, куда идемо? И шта је историја, осим сазнања да више видимо зато што стојимо на раменима оних који су живели пре нас? И где почиње историја, ако не у свести да овај свет није наш јер смо га позајмили од предака, и да га дугујемо потомцима. Вековима већ градимо кућу „на стази слонова“ и не спадамо у оне срећне народе чија историја је духовита и лака, оперетска једночинка. Наша је тешка драма у којој један крвави чин, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ултиматум који је шокирао свет (23. јул 1914. г.)
То је “најужаснији документ који је једна држава икада уручила некој другој држави” оценио је, аустроугарски ултиматум Србији, британски министар спољних послова Едвард Греј. Влада у Београду је коментар сажела у једној реченици: “Не остаје ништа друго него да се гине.” Преносимо из књиге др Андреја Митровића “Србија у Првом светском рату” део из поглавља о јулској кризи 1914. Посланик Владимир барон фон Гизл је 23. јула 1914. у 18 часова уручио ултимативну ноту заступнику српског председника владе Лазару Пачуу, министру финансија. Одговор је тражен, како је изрично стајало у документу, у року од 48 часова. Тренутак предаје био је одређен жељом Беча да се сачека одлазак француског председника Републике из Русије пошто се желело спречити руско-француско саветовање на највишем нивоу поводом ултиматума Србији и тиме онемогућити овим силама да брзо заузму заједнички став. То је било и постигнуто. Такође је било одлучено да текст ултиматума буде стављен на знање другим великим силама ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Предаја Суверенитета Србије звана “Сарадња” са “Милосрдним Анђелом”
Када је 1914. Године Аустроугарска Влада послала Краљевини Србији ултиматум у коме се, између осталог, захтевало да Краљевина Србија одобри аустроугарским властима да пошаље на територију Србије своје инвестигаторе, укључујући и полицију, Влада Краљевине Србије је прихватила све услове изузев тај један, дозволу Аустроугаским органима власти да делују на територији Краљевине Србије а да - не подлежу јурисдикцији Србије. Последица је врло добро позната: Први Светски Рат! Разлог за ово одбијење Аустроугаског захтева био је заснован на правним и конститутивним принципима. Наиме, да би једна држава могла до постоји као правни идентитет и функционише као независна - та држава мора да располаже својим суверенитетом! Људи који су одбили ултиматум Аустроугарске 1914. године итекако су били свесни чему да тај захтев води губљењу суверенитета и независности, и зато су морали да га одбију и сачувају Независну, Суверену Србију. Разлике између ултиматума Аустроугарске од 1914. године и скорашњег споразума између Владе Србије о ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Други део Истина “Стрељања Историје”
Други део Истина Стрељања Историје: Inconveniet History: Забрањена Историја! “Храбар је слободан!” “He Who is brave is Free!” (Lucius Annaeus Seneca 4BC – 65 AD)   У Првом наставку “Истина стрељања историје” разјашњени су Мекдауелови докази да “нити Броз нити његов такозвани ‘Титоизам’ – нису уопште учествовали у рату против Нацизма, и нису допринели Победи Другог светског рата”! Међутим, пошто се исти доказ односи и на Брозовог савезника Усташтво, зато – да би се утврдило да лаж јесте лаж; и да би се схватио огроман опсег лажи Броза, Усташтва, Черчила и Ватикана; и зато да би се у име Истине схватила и прихватила нулификација лажи – мора се разлучити шта Мекдауел сматра стварним ратним дејством на тлу Југославије у Другом светском рату, и на основу чега ратна дејства јесу de facto легитимна као таква: Рат се водио против непријатеља! Непријатељ је био окупатор! Рат се водио за ослобођење отаџбине од окупатора! Пошто је исти непријатељ окупиране ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
У ком свету Србија живи?
И ПОСЛЕ 73 ГОДИНЕ ОД БОМБАРДОВАЊА БЕОГРАДА И СКОРО СВИХ ВЕЋИХ ГРАДОВА У СРБИЈИ НА ПРАВОСЛАВНИ ВАСКРС 16.АПРИЛА 1944.ГОДИНЕ, ТИ ДОГАЂАЈИ СЕ НЕ НАЗОВАЈУ ПРАВИМ ИМЕНОМ. МОРА ЛИ СРПСКИ НАРОД И ДАЉЕ ДА ЖИВИ У ИДЕОЛОШКОМ МРАКУ ИСПРАНИХ МОЗГОВА. Скоро на свим медијима 6.априла 2017.године је објављено подсећање на вандалско бомбардовање Београда које се десило 6.априла 1941.године. Овај нељудски чин изведен од стране немачке фашистичке авијације произвео је велике разорне последице како по бројности људских жртава, изазивања страха, патњи и несигурности, тако по питању материјалних разарања. Подсећање на ове догађаје било је, по процени аутора овог текста, донекле примерено времену и ситуацији у коме се налази држава и друштво у целини. Полагани су венци на спомен обележја страдалих, организоване су одрђене манифестацфије у смислу подсећања на тешке дане безумља коме је српски народ  платио велику цену. Кажу да време лечи све па и најтеже ране се временом зацеле. Али, свакако да су ова ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Православна црква на Вису, коју су комунисти срушили 1963. г.
Православна црква св. Ћирила и Методија на тргу града Вис на истоименом острву Јадранског мора Након завршетка Првог светског рата, на острву Вису се појавио покрет Хрвата који је без агитовања и мисионарског залагања СПЦ прелазио у Православље.  Остале су забележене речи угледног вишког домаћина и последњег председника православне црквене општине: “Нећемо да једном ногом стојимо на Вису, а другом у Риму- природније је: једном ногом на Вису а другом у Београду.” Један од ставова ове православне заједнице био је и следећи: “Хоћемо да у свему будемо своји. Када је народна држава- нека је и народна Црква. Е, зато смо пригрлили свето Православље!” Наравно да је било и оних који су спекулисали о природи преласка у Православље, али се на овакве гласине одговарало са: “Прешли смо из властитог уверења, без ичије агитације и наговора и без било какве материјалне користи или награде.” Православна црква св. Кирила и Методија на Вису Да бисмо схватили жељу мештана ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Не нападају нас што смо на раскрсници путева, већ због нечег другог!
Више од једног века у српском народу постоји мишљење да су нас кроз историју нападали зато што смо на раскрсници путева. Данас нас осуђују без кривице, чак и када прави кривци исту признају, као што је био случај у недавној изјави Туђмановог министра полиције Бољковца да су Срби у Хрватској нападнути да би се изазвао рат. Ако смо некада били на раскрсници путева, пошто су путеви били ретки, да ли смо то и данас када путева има свуда? Или разлог за непрестане нападе на Србе треба тражити негде другде? Воде ли баш сви путеви у Рим? Увек када је српски народ страдао у новијој историји, Рим, односно Ватикан, се назирао негде у позадини тога страдања. Неки путеви свакако воде у Берлин или Беч, Немцима и њиховој вековној тежњи да буду господари Европе. Србија је на тим путевима увек била камен који треба шутнути. Јер су се о тај камен разбијале њихове илузије и ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Једна фотографија из Неовисне Државе Косово
Срушено српско православно гробље и црква у јужном делу Косовске Митровице од стране Шиптара Рушитељи свега што је српско на Косову и Метохији у последње две деценије су управо Брозови шиптарски пионири и омладинци које је он брижљиво одгајао у СФРЈ. Они након две деценије од његове смрти изгледају овако:  
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Стварање нове прошлости Косова и Метохије
Не ишчуђавајмо се и не потцењујмо безумље. Истина је „само једна од опција које се боре на тржишту”. Задатак арбанашке окупационе структуре и њених западних ментора само личи на немогућу мисију: избрисати једино што постоји (српска културна и сакрална баштина) и исконструисати уназад оно што никад није постојало (албанско културно наслеђе на Косову и Метохији). Кад се све претвори у карикатуру, нормалност више није нормална. Ево како је то покушано у публикацији ArchaeologicalGuide of Kosovo. Затирање свега српског на Косову и Метохији постало је редовна пракса, обична вест. Из штампе су познати примери уништавања савремених гробаља, паљења цркава, покушаја бруталног прекрајања историјских чињеница. Међутим, Албанци на Косову целој тој ствари приступају много темељније. Судећи по публикацији Archaeological Guide of Kosovo из 2012. године, на делу је и потпуно брисање постојања српске средњовековне државе и српске баштине на Косову и Метохији. У тој публикацији приметно недостају ствари уобичајене у било којем стручном ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
На бомбама је писало „Срећан Ускрс“ (1. део)
Бесомучно англо-америчко разарање десетина српских и црногорских градова, вароши и села, започето 20. октобра 1943. а окончано 18. септембра 1944. године, уочи Стаљинове инвазије на Србију, једна је од највећих мистерија наше новије историје. О овој великој ваздушној операцији која је прогутала животе хиљаде невиних људи, чак и неколико тек рођених беба, за Титовог живота нико се није усуђивао да каже ни једну једини реч. Нико то није озбиљније покушао да уради ни после његове смрти па чак ни после распада Титове Југославије. Званични режими Србије и Црне Горе, ни данас ништа не покушавају да учине како би се утврдила права истина о највећој и најтрагичнијој ваздушној инвазији која је на наше просторе икад организована. Мистерија којом је ова акција Енглеза и Американаца обавијена истрајава тако и до данашњег дана. Кључне карике те велике енигме потпуно су замагљене. Још се поуздано не зна ни ко је ту операцију захтевао, а ко ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
НЕ TУГУЈ  СРБИЈО
Не треба човек да буде баш превише паметан па да лако уочи како нам је ових дана, у предизборнј грозници ова наша лепа Србијица располућена на два дијаметрално супротна пола. На једној страни све нам иде како треба, све цвета, имамо најбољу државу, најпоштенију и најспособнију власт, млади људи се запошљавају, производња расте, корупција је сузбијена, напокон имамо владавину закона... живимо као у рају. Наша мала Србијица је најхуманија држава на свету. Нећемо ми ваљда као неки тамо Трамп да спречавамо мигранте да улазе у нашу земљу или, не дај Боже, као Виктор Орбан да дижемо ограду. Хуман је српски народ. Шта је то за државу Србију да се обезбеди хуман смештај за десетак хиљада белосветских миграната. Треба дати пример свету како једна мала држава може да обезбеди добро опремљене прихватне центре у којима ће ти „несрећници“ имати све: храну, одећу, комфор, здравствену заштиту. То је тако кад човек гледа ТВ ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ко су “Ватикански зомбији”? Нација коју је створила Римокатоличка црква
“Istorija je niz laži sa kojima smo se složili” – Napoleon Bonaparta Hrvatska nacija stvorena je od Srba katolika pod uticajem Vatikana. Današnji “hrvatski narod” je veštačka kreacija Rimokatoličke crkve, unapred zamišljena kao instrument jednog zločinačkog projekta, utemeljenog na težnji da se srpski narod uništi unijaćenjem, pokatoličavanjem ili potpunom fizičkom likvidacijom,kako više ne bi predstavljao prepreku daljem vatikanskom prodiranju na istočnoevropske prostore, pa i dalje do Crnog mora.Ovaj projekat nije bio unapred dat kao gotov i zaokružen, već se postepeno razvijao i sazrevao imajući u prvoj fazi ilirsku, a u drugoj fazi jugoslovensku opciju. Međutim, suština rimokatoličkih zločina je stalno ista. Neverovatno je, da najbrojniji narod na Balkanu (srpski narod ), doživi takve gubitke i depresije u zemljama gdje je bio najbrojniji i najdržavotvorniji. Srbi su u 20. veku izgubili: Južnu Srbiju, Dalmaciju, Hercegovinu, Skadar, najsrpskiji grad 19. veka – Dubrovnik, delove Gorskog Kotara, Zapadnu Bosnu, Liku, Kordun, Baniju, Zapadnu i Istočnu ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Srpske leševe smo nalazili na sve strane! Šiptari su ubijali Srbe i palili crkve!
Руско ордење Брозовим колаборационистима са фашизмом
Фото албум: Равна Гора 1941.-1945. г.
Немачки амбасадор Вилхелм: Косово у тренутку отварања поглавља 35 мора бити држава као и Србија
Зашто Путин дискриминише косовске Србе?
Кућа Радоја Домановића у јадном стању
Како је чувени сатиричар Радоје Домановић доживео Мајски преврат 1903. г.
Ултиматум који је шокирао свет (23. јул 1914. г.)
Предаја Суверенитета Србије звана “Сарадња” са “Милосрдним Анђелом”
Други део Истина “Стрељања Историје”
У ком свету Србија живи?
Водич за будуће средњошколце у европској Србији: Занимање и опис радног места
Православна црква на Вису, коју су комунисти срушили 1963. г.
Не нападају нас што смо на раскрсници путева, већ због нечег другог!
Једна фотографија из Неовисне Државе Косово
Стварање нове прошлости Косова и Метохије
На бомбама је писало „Срећан Ускрс“ (1. део)
НЕ TУГУЈ СРБИЈО
“Српске новине”, бр. 692, јун 2016. г.
Ко су “Ватикански зомбији”? Нација коју је створила Римокатоличка црква

Share

Comments are closed.