Права истина о Европској унији

eu-broken-43

Желите ли да живите у земљи у којој парламент не доноси законе, а председника не бира народ? Желите ли да Република Србија приступи федералној диктаторској супердржави и финансира Енглеску?

Погледајте кратак преглед невероватних чињеница о Европској унији од којих многе сигурно нећете никада чути на главним српским телевизијама ни прочитати у српским новинама.

Готово су сви тзв. Очеви Европе, од краја Првог светског рата на овамо, заступали идеју о Европи као о савезној држави (насупрот Де Головој идеји о Европи као заједници суверених држава), али се план федерализације спроводио полако, корак по корак: од јединственог тржишта за угаљ и челик, економске заједнице и уније па до потпуне федерализације Европе (успостављене Лисабонским уговором како се назива Устав Европе). Данас је ЕУ у пуном смислу савезна држава.

Закони ЕУ су изнад закона држава чланица. И врло су опсежни: устав ЕУ има 170. 000 страница. Сви досад издани Службени листови ЕУ, у којима Унија штампа своје бројне прописе, тешки су попут једног носорога.

Европска комисија (бирократска влада ЕУ у којој папире пише преко 30. 000 еурократа) може покренути тужбу пред Европским судом против земље чланице за коју сматра да је прекршила неку одредбу европског права. Казне за непослушне државе чланице су астрономске.

Европска је комисија сасвим наднационална и свим европским комесарима изричито је забрањено да слушају било какве савете из земаља из којих потичу. Они морају да раде искључиво у интересу Уније, а не у интересу земље чланице. Само Комисија има право предлагања закона и надзире, усмерава и има власт над читавим законодавним процесом. Подсећамо, увек када извршну власт престане контролисати воља народа – демократија се претвара у диктатуру!

Према томе, ЕУ није парламентарна демократија, него федерална диктатура.

Први председник Европске комисије био је потпоручник у немачкој војсци за време Другог светског рата, члан Националсоцијалистичког Јавног Добра (НСВ) , немачке “добротворне установе” организоване по узору на Нацистичку странку, а која је преузела и многе државне послове, као и члан Националсоцијалистичке коморе правника и судија. Звао се Валтер Холштајн.

Председника Европског већа не бирају народи Европе, то није изборна функција као у демократским државама. Председника Европског већа поставља – Европско веће!

Србија ће, уђе ли којом несрећом у ЕУ, финансирати Уједињено Краљевство с више милиона евра годишње, на начин да ће бити у обавези да у годишњи буџет ЕУ уплаћује део разлике због смањеног приноса Уједињеног Краљевства. На пример, мала Словенија плаћа 14 милиона евра, а сиромашна Румунија чак преко 50 милиона евра за Велику Британију! Тај издатак који ЕУ отима од свих држава чланица назива се УК – корекција. Јесте ли икад чули за то?

Увешће ПДВ и на оно на за шта га још не плаћамо, јер се Европска унија добрим делом финансира од ПДВ – а земаља чланица па ултимативно захтева најмање 5% ПДВ – а (при чему нема ништа против ако он буде још већи).

Дакле, Унија ће увести порез на хлеб и млеко, значи основне намирнице које користимо свакодневно, а смањити на храну за бебе. Значи, смањење пореза на храну коју користимо само првих пар месеци свог живота, а повећање пореза на намернице које користимо цео живот!

Занимљива је и чињеница да обрнуто не важи: Европска унија, наиме, само од нових земаља које јој приступају захтева најмање тих 5% ПДВ – а, али то није обвеза старих седам чланица – оне тај ПДВ не требаја да уведу, ако не желе. Згодно, зар не?

Уђемо ли у Унију, захваљујући европском опорезивању неминовно ће доћи и до других поскупљења. Тако ће плин обавезно поскупети 30 – 100% (највероватније ипак, као и струја и цигарете, само до 50%), кафа 5 – 23% па лож уље и дрво за огрев 15%. Српским грађанима, ако се одлуче да живе у Унији, поскупљења не гину. И то неће бити хир владајуће странке (ма која била на власти), него је напросто реч о усклађивању с европским прописима које се мора спровести, јер се Србија на то обвезала.

Стимулације у оквиру Заједничке пољопривредне политике ЕУ темеље се на два основна принципа: 1. Старије земље чланице добијају више; 2. Богатије земље чланице добијају више. У почетку нова држава чланица прима само мали део пара а до пуног износа може се докопати тек кроз 7 – 10 година. Отприлике, у време када постепеним повећањем стимулација нова земља чланица догура до пуног износа, истиче време почека на право страног куповања пољопривредног земљишта и тада стижу мултинационалне корпорације са својим капиталом који се мери у милијардама евра и купују све.

Странци ће моћи куповати некретнине под истим условима као и грађани Републике Србије (мада грађани Србије то исто право немају и неће имати у неким земљама ЕУ), а кад се доселе овамо, имаће право и гласа на нашим изборима, и ући у систем власти.

Српски радници, моћи ће да се запошљавају у земљама ЕУ под истим привременим ограничењима под којима су то право имали грађани Пољске, Чешке, Словеније и других земаља након протекла два проширења. Али, грађани ЕУ од првог дана српског чланства имаће потпуно иста права при запошљавању у Србији као и Срби. Другим речима, њима одмах све, а ми ћемо се код њих моћи запослити тек за неких седам година! Дакле, ни ту нема правде.

Сви челни и утицајни људи у ЕУ (Хосе Мануел Баросо, Херман ван Ромпеј, Ангела Меркел итд.) редовни су посетиоци састанака Групе Билдерберг, на чију су иницијативу на садашње положаје и постављени.

У телима Уније уобичајено је земљу из које долазите називати не њеним именом, већ ”земљом коју најбоље познајем”.

Укупни годишњи трошак ЕУ износи вртоглавих 1. 147. 885. 101. 616 еура, а само за флоту луксузних службених аутомобила чланова Европског парламента издваја се 5, 25 милиона евра. Како ико може очекивати да ће нешто добити од тако скупе савезне државе? Управо супротно: приступање Унији Србија ће скупо платити.

Ако вам се неки од наведених података чине невероватним сложите коцкице и упознајте право лице Европске уније… Видећете да ни пола нису рекли!

ОВО СУ ЧИЊЕНИЦЕ КОЈЕ ЋЕ ВАС ШОКИРАТИ

Brexit

Да ли сте знали да Европска унија није парламентарна демократија?

Европска комисија, извршни орган Уније, има потпуну власт над законодавним процесом … и нико је практично не контролише. Енормне овлашћења и безграничну власт Комисије понекад се покушава оправдати констатацијом да је стање слично кад је у питању било која савремена влада. Но је ли то баш тако?

Не заборавите: увек када извршну власт престане да контролише воља народа – демократија се претвара у диктатуру!

Упознајте право лице Европске уније. Европска унија није посланичка (парламентарна) демократија, него неолиберална федерална диктатура корпоративних интереса. Зашто је она без икакве сумње управо такав политички конструкт објаснићемо у даљем тексту, но како бисмо све то могли разумети најпре се морамо упознати саaa trnov venac eu неким основним појмовима и институцијама Уније.

Париским уговором из 1951. формирана је Европска заједница за угаљ и челик која се састојала од Француске, Немачке, Италије и земаља Бенелукса, Римским уговором из 1957. формирана је Европска економска заједница и Еуроатом, а потом је прикривајући свој темељни циљ, под изликом привредног уједињења, слободног тржишта и сличних флоскула, Европска заједница (касније: Унија) корак по корак провела политичко уједињење, привлачећи у своје окриље европске државе у тзв. петак таласа проширења:

Први талас 1973. – Приступају Данска, Ирска, Велика Британија;

Други талас 1981. – У ЕУ улази Грчка;

Трећи талас 1986. – Долазе Шпанија и Португалија, након чега следи Маастрицхтски уговор 1992. којим се ствара големи федерални политички конструкт назван Европска унија – економска и монетарна унија, јединствена валута, заједничка одбрамбена политика и уводи се грађанство Уније;

Четврти талас 1995. – Улазак Аустрије, Финске и Шведске, након чега Унија организује потписивање још два уговора – оног из Амстердама 1997. којим се наводно јача улога Европског парламента (но не претерано, и никако до степена кад бисмо о ЕУ могли говорити о парламентарној демократији, како ћемо видети касније), те уговора из Нице 2001. којим се због пријема нових чланица мења састав и начин рада институција Уније (нпр. Савјет ЕУ не мора више доносити одлуке једногласно, од Нице је довољна већина);

Пети талас, који се даље дели на два дела – први део 2004. када су под власт Уније потпале Чешка, Мађарска, Пољска, Словачка, Словенија, Литванија, Летонија, Естонија, Кипар (грчки део само) и Малта, те други део 2007. кад су у ЕУ утрпане и Румунија и Бугарска. Главни критеријуми за приступање овој недемократској супердржави су копенхашки критеријуми из 1993. према којима државе кандидаткиње морају испунити за чланство ове услове:

1. политичке – стабилне институције које “гарантују демократију и људска права”;

2. економске – јако “тржишну економију”;

3. правне – кандидаткиње морају бити способне преузети обавезе чланства. Овим критеријумима обично се додају и тзв. мадридски критеријуми из 1995. када је закључено да спровођење свих горњих реформи (политичких, привредних и правних) нужно мора пратити и одговарајуће административно устројство (тј ефикасна државна управа) како би држава кандидаткиња лакше усвојила и спровела огромну ацкуи ЕУ, о којој ће касније бити више речи.

Када се зна да наведеним критеријумима Унија кад што придодаје још додатних критеријума, попут, рецимо, потпуне сарадње с Хашким судом, онда се види да су темељни критеријуми само политичка демагогија. Има ли бољег доказа за то од Румуније и Бугарске? Је ли Румунија земља са стабилним институцијама? Можемо ли бугарска економија оценити као “јако тржишну економију”? Какве бесмислице.

Како би постала чланицом Уније, земља кандидаткиња пролази процес преговора у којем Унија тренира строгоћу у поступку тзв. скрининг, тј дубинске анализе усклађености законодавства поједине земље кандидаткиње с правним тековинама европских заједница, а који делимо на:

1. експланаторни скрининг – у којем Европска комисија представља ту правну стечевину и доцира земљи кандидаткињи што све мора постићи како би ју задовољила,

2. билатерални скрининг – у којем земља кандидаткиња покорно представља велеважној Комисији тренутни статус свог законодавства (и обећава да ће сваким даном у сваком погледу све више напредују).

Унија то не жели признати, али воља народа земаља чланица нема ама баш никакве шансе да буде преточена у европску норму и праксу. Видећемо у наставку зашто је то тако. Уз то, као и свака голема федерација, ЕУ има веома сложен систем управљања. Узгред, има и монструозну архитектуру – погледајте само ову грдосију од зграде Европске комисије на горњој слици.

ЕУ има 23 службена језика, а ради једноставности комуникације три су радна језика Европске комисије – енглески, француски и немачки. Европска је застава плава са 12 звездица, али то заправо уопште није службена застава Уније. ЕУ има и химну – Бетовенову Оду радости, а тзв. Дан Европе је 9. мај, који у Унији славе зато што је тога дана 1950. године нацистички колаборациониста Роберт Шуман одржао гласовити говор у којем је изнео своје идеје о еуројединству предложивши оснивање Европске заједнице за угаљ и челик.

Чврста бирократска кула

Институције ЕУ су: Европски парламент, Европски савет, Савет (Веће ЕУ или Савет министара), Европска комисија, Европски суд, Европска централна банка и Ревизорски суд.

Правни поредак ЕУ је аутономан и разликује се и од поредака замаља чланица и од међународног права. Његово главно својство је да делује ограничавајуће на правне поретке земаља чланица: ограничава регулаторну аутономију земаља чланица у подручју грађанског, кривичног, радног, па чак и уставног права те ствара обавезе за земље чланице и то за њихове институције законодавне, извршне и судске власти. Овлашћења ЕУ (из којих се види да Унија управља животом становника земаља чланица од колевке до гроба) деле се на искључиве, подељене и комплементарне:

А. Искључива овлашћења обухватају:

1. царинску унију;
2. успостављање правила о тржишној утакмици ради функционисања унутрашњег тржишта;
3. монетарну политику за земље чланице чија је валута Еуро;
4. очување морских биолошких ресурса у оквиру заједничке политике рибарства;
5. заједничку трговинску политику;
6. закључивање међународних уговора.

Б. Подељена овлашћења (то су оне које ЕУ и земље чланице деле, али ипак ЕУ може заузети неко од тих подручја регулације у којем случају чланице губе право да саме регулишу те области) су:

1. унутрашње тржиште;
2. социјална политика;
3. економска, социјална и територијална кохезија;
4. пољопривреда и рибарство;
5. животну средину;
6. заштита потрошача;
7. транспорт;
8. трансевропске мреже;
9. енергија;
10. слобода, безбедност и правда;
11. заједничка безбедносна питања у стварима јавног здравља.

В. Комплементарна овлашћења (у којима Унија има овлашћење подржавати, координисати и допуњавати активности земаља чланица) су:

1. заштита и побољшање људског здравља;
2. индустрија;
3. култура;
4. туризам;
5. образовање, професионално усавршавање, омладину и спорт;
6. грађанска заштита;
7. управна заштита.

Бројне унијске институције

Шефови држава, државни поглавари или председници влада земаља чланица чине Европски савет, које до Лисабонског уговора није било институција ЕУ стрицто сенсу. Председава му Председник с мандатом од 30 месеци и могућношћу једног реизбора. Он представља ЕУ у међународним односима. Савет ЕУ (које се који пут зове и Савет министара) чини 27 министара влада. Оно има основну улогу у економској, спољној и безбедносној политици. Већинско гласање уместо једногласног биће све чешћа појава.

ЕУ има и министра спољних послова под називом Високи представник за спољну и безбедносну политику (уједно потпредседник Комисије). ЕУ има још читав низ институција – централну банку, инвестициону банку, омбудсман, суд ревизора, одбор регија, економски и социјални комитет …

Европски савет, уз потврду Парламента, бира председника Европске комисије, а он сам (уз сагласност Савета ЕУ) бира чланове Европске комисије, а онда Савет именује Комисију по потврди Парламента. Пуно укључених тела, но уз мало лобирања председник Комисије заправо поставља Комисију какву хоће. Само Комисија предлаже законе, спроводи политику, буџет, управља програмима, представља Европску унију у међународним преговорима. Иако је спровођење европског законодавства у правилу препуштена земљама чланицама, Комисија може доносити и проведбене акте.

Сваком члану Комисије припада један или више ресора Комисије, који се називају Општим управама (Дирецторате генерал – ДГ). На челу сваке Опште управе налази се генерални директор, а свака се општа управа дели на управе којима су на челу директори. Посебне јединице чине правна и преводилачка служба Комисије.

Европски комесари су прави владари Уније. Комисија је посве наднационална, а чланове Комисије се обавезује да у свом деловању не представљају земље из којих долазе, тј којих су држављани, да не примају инструкције од својих влада ни од других институција Уније, већ да делују искључиво у интересу Уније.

Парламент или брбљаоница?

Парламент “представља грађане” али, зачудо, не доноси законе нити има моћ предлагања закона! Тек Лисабонским уговором своје овлашћења Савет министара почиње помало делити са Парламентом. То се зове “суодлучивање” (овај ћемо поступак објаснити касније). Парламентарни заступници могу само расправљати о већ предложеним законима и давати своје мишљење о њима, заступајући притом ставове наднационалних европских партија којима припадају. У том парламенту Србија би, уђе ли у Унију, имала вероватно 12 посланика, што у укупном броју од 736 чланова чини 1,6% заступника, а што је мање од просечне статистичке грешке.

Неизабрани европски председник

Унија има вођу, Председника Европског савета. Ко је он? Ко га је изабрао? Председника пола милијарде Европљана не бира народ, њега поставља Европски савет. Ова је функција, уз невероватну особитост Европског парламента да самостално не доноси законе и склоност Европске комисије да се понаша попут совјетског политбироа, сигурно је једна од најнедемократскијих институција на свету. Институција Предсједника Европског већа уведена је тек Лисабонским уговором. Тиме је укинут систем шестомесечног председавања Унијом уз ротацију држава чланица, премда је шестомесечна ротација и надаље задржана у сврху председавања свим конфигурацијама Савета министара, осим када се оно састаје у саставу министара спољних послова.

Председник Европског већа, између осталих овлашћења прописаних чланом 15. Уговора о Европској унији представља ЕУ у међународним односима. Другим речима, грађане Европе представља неко кога они нису изабрали. Први Председник Савета – дотад на европском нивоу углавном непознати фламански апаратчик Херман Ван Ромпеј, ступио је на дужност 1. децембра 2009. године. Његова је месечна плата је била око 30.000 еура.


2016-11-24

Источник: Интермагазин

nazi-europe

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
“Краља Перу на бандеру”
Аутентична фотографија из центра (Теразије) окупираног Београда из 1945. г. (Извор фотографије: http://newsite.uimenaroda.net/cr/ ) Пречанска партизанштина изашла из својих динарских вукојебина од преко Дрине дивља по Београду након окупације града 20. октобра 1944. г. Ијекавски динарци са простора усташке Неовисне Државе Хрватске играју Козарачко коло у сред Србије и обарају са власти легалног и легитимног владара земље коју су окупирали заводећи (не)ред у туђој кући. Пречанска багра ће уместо домаћег краља Петра Другог Карађорђевића на власт у Београду довести странца, родом из кајкавског Загорја, бившег аустроугарског каплара из крвничке 42. домобранске хрватске Вражје дивизије у којој је ратовао 1914.-1915. г. у Западној Србији убијајући србијанске цивиле. Брозова дрскост је за време револуционарно-пучистичког отимања власти за време Другог светског рата ишла чак дотле да је сам себе прогласио за "маршала" 29. новембра 1943. г. на поноћном заседању тзв. (пучистичко-револуционарног) АВНОЈ-а у Јајцу на територији Неовисне Државе Хрватске. Заседање је организовано и одржано под окриљем и заштитом ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Завршен филм о Јасеновцу на који је чекано 70 година!
Мирјана Деспот Након више најављених, али још нереализованих пројеката других аутора, напокон је завршено прво филмско остварење о ужасима усташког концентрационог логора Јасеновац, јер ће се прича о старцу Вукашину и његовом крвнику, кољачу Жилету Фригановићу, ускоро појавити у биоскопима, највјероватније у јануару 2016. године! Ради се о филму заснованом на стварном догађају, у којем је злочинац Жиле Фригановић, према властитом признању, опкладе ради, за неколико сати заклао 1.100 несрећних Срба, а затим и старца Вукашина, чији га је недокучиви мир, а посебно ријечи: „Само ти, дијете, ради свој посао“, ненадано спријечио да настави с клањем. До тада, кољач је уживао у злочинима. На овај играни филм српска јавност чека 70 година, а вјерује се да ће изазвати интензивне реакције и да ће, како за Пресс каже творац филма Милан Зарић, „папи барем кољена клецати“! Зарић истиче да би неприказивање овог играног филма у Републици Српској било равно злочину. Снимање је недавно завршено у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Фото албум: Равна Гора 1941.-1945. г.
Драгослав Ђорђевић из села Влакче, као четник Горске краљеве гарде. Комунисти су му убили мајку Јелицу и сестру Олгу. Њега су заробили лета 1945. На монтираном процесу у Тополи осуђен је на смрт. Мучен је и убијен у Капислани у Крагујевцу Ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић у Прањанима 6. септембра 1944. г., на прослави рођендана краља Петра Другог Карађорђевића. Десно, у зеленој кошуљи, је наредник Никола Марковић из села Бозољин код Блажева, један од 26 равногораца који су 11. маја 1941. г. заједно са пуковником Михаиловићем дошли на Равну Гору у Западној Србији. Снимак је начинила америчка војна мисија. Ово је једна од првих фотографија у боји снимљених у Србији Прањани, 6. септембар 1944. г. У левом углу, у првом плану, је капетан Никола Лалић. У средини је ђенерал Михаиловић. До њега је пуковник Мекдауел. Звоник у позадини фотографије постоји и данас Драгослав Димитријевић је био један од омиљених ратних команданата Јасенице и Поморавља ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Broz i Hitler išli u isti razred, pravi Tito klao srpsku decu!
Miroslav Todorović, autor „Hohštaplera“, najkontroverznije knjige o Titu otkriva: Ovo je priča podnaredniku austrougarske carevine Josipu Brozu koji je ratujuće u sastavu zloglasne 42 Vražje divizije dobio medalju za hrabrost nabijajući na bajonet prekodrinsku srpsku decu. Josip Broz Tito – veliki sin jugoslovenskih naroda i narodnosti koji se voleo više od majke i oca ili najveći “Hohštapler” u istoriji ovih prostora? Po svemu sudeći ovo je bilo i ostaće jedna od najvećih evropskih enigmi 20. veka, kada je u pitanju zvanična istorija. Onu nezvaničnu probali su da otkriju i “otkriju” mnogi, a među njima je i poznati srpski advokat Miroslav Todorović, autor “Hohštaplera”, kontroverzne knjige koja otkriva gotovo neverovatne stvari o tome da je lažni Tito vladao Jugoslavijom, da je pravi išao u razred sa Hitlerom, da je klao srpsku nejač i kasnije poginuo u Rusiji, a da su potom lažnog Josipa Amroza čuvali masoni, boljševici i Vatikan. Todorović otkriva i ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
“Случај Рачак” (15. јануар 1999. г.) – Вокеров Глајвиц
Сажетак: Циљ овог текста је да изврши критичку анализу „Случаја Рачак“ из јануара 1999. г. на основу досада познатог фактографског стања. Важност и актуелност ове тематике је велика обзиром да је овај случај послужио америчкој администрацији и НАТО званичницима да дају ултиматум властима у Београду да са Косова и Метохије (КосМет) повуку све војне и полицијске снаге државе Србије и Савезне Републике Југославије (СРЈ), а ову јужну провинцију Србије препусте на управу снагама НАТО пакта што је практично значило да се од Србије захтевало одрицање од дела своје државне територије па чак и своје независности. Обзиром да је овај ултимативни захтев Вашингтона и Брисела одбијен за време „преговора“ (у ултимативној форми) у замку Рамбује (Француска) западна војна алијанса је директном војном агресијом на Србију и Црну Гору од 24. марта до 9. јуна 1999. г. коначно успела да натера државне органе Србије и СРЈ на потписивање фактичке капитулације у виду ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Поглед на Русију изнутра – Најопаснији је рањени медвед
(Стратфор, 16. 12. 2014) Прошле недеље допутовао сам у Москву у 16:30, 8. децембра. Постаје мрачно у Москви у то време, а Сунце не свиће до 10 сати пре подне у ово доба године, тзв. црни дани насупрот белим ноћима. За свакога ко је научио да живи близу Екватора ово је узнемирујуће. То је први знак да сте не само у страној земљи, на шта сам ја навикао, већ и у страном окружењу. Ипак, док се возимо ка центру Москве, преко сат времена, саобраћај и радови на путу јесу нешто уобичајено. Москва има три аеродрома, а ми смо дошли са најудаљенијег од центра, Домодедово, који је главни међународни аеродром. У Москви је присутна бесконачна рестаурација и док зауставља саобраћај, указује на то да се просперитет наставља, барем у престоници. Наш домаћин нас је сачекао и брзо смо отишли на посао причајући о догађајима током дана. Он је провео велики део времена у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Буђење Запада у кошмару „велике Албаније“
Албански теоретичари тврде да би њихов пројект могао бити остварен за мање од седам година, јер, како су истакли у својим анализама, „ослабљена Европа неће имати снаге ни војне моћи да се одупре албанским захтевима, па нама тако остаје само да чекамо и будемо стрпљиви“. Ако се Запад и надао да је сан о „великој Албанији“ само сан, онда изгледа долази време да се суочи с кошмарном јавом. Амбасадор Велике Британије у Приштини Рори О′Конел, искрено се, како рече, забринуо да „уједињење Косова и Албаније — звучи као претња“. Па немогуће да Запад заиста годинама мисли да је прича о „великој Албанији“ само мит који се преноси са колена на колено. © Sputnik/ Бранкица Ристић Aлбанац у Приштини са заставом Дарданије (Илирске државе која се простирала на територији данашњег Косова, јужне Србије, Македоније и Албаније) Европа, или бар њен већи део, није схватила да је признавањем једностране независности Косова 2008. године, заправо, започела прва фаза реализације овог политичког циља албанске нације. Почетак друге фазе, ма ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Austrougarski popis: U Dubrovniku žive Srbi, nema nijednog Hrvata
Da je Dubrovnik do 20. veka bio srpski, a ne hrvatski grad govore i činjenice. Prema podacima koje je skupila Austrougarska država, kada je 31. decembra 1890. godine popisala stanovništvo grada Dubrovnika, srpskim jezikom govori apsolutna većina od 5.823 ljudi, italijanskim 677,  češkim 48,  poljskim 6, nemačkim 263 i mađarskim 384. Foto: Dubrovnik – kalendar za prostu 1898 godinu Tu su i podaci za druga mesta u opštini Dubrovnik, a podaci su tu još frapantniji, jer Srbi u većini mesta čine 100 odsto stanovništa. Dakle, iz priloženog možemo videti da hrvatski jezik nije ni postojao kao jezik kojim se pričalo u Dubrovniku i okolini. Ako to nije dovoljno, treba reći da je tadašnji papa, Lav XIII (1810-1903), javno i pismeno priznao Dubrovčanima da su Srbi. Utemeljivač hrvatske istorije: U Dubrovniku se oduvek govorilo srpski Foto: Wikimedia Commons "U Dubrovniku, od pamtiveka, govorilo se srpski, govorilo - kako od pučana, tako od vlastele, kako kod kuće tako i u općini". To je tvrdio Natko Nodilo, koji ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Победа која је задивила свет
Пре сто година – 15. децембра 1914. завршена је Колубарска битка. Она је била и до данас остала јединствен пример у историји ратовања да војска којој се предвиђао потпуни пораз и слом за само десет дана, до ногу потуче свог надмоћнијег противника. „Док цела Европа стоји задивљена пред неслућеним победама Србије и док наши пријатељи, који су до пре две недеље писали некрологе витешки палој српској краљевини размишљају како да протумаче овај легендарни васкрс српске снаге, наша се јуначка војска одмара на успесима какве нико до сада није имао у овом крвавом светском рату.” Овако је почео уводник под насловом „Непобедива Србија” објављен 21 (8) децембра 1914. године, на првој страни „Политике”. Само шест дана раније српска војска ушла је у престолни Београд, чиме је и симболично била завршена једна од наших највећих епопеја у Првом светском рату – Колубарска битка. Ова битка, вођена пре тачно сто година – од 16. новембра ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Рехабилитација истине
Прочитавши текст насловљен чудним и подсмешљивим насловом „Дража као  - још једна – шарена лажа“, објављен на порталу НСПМ 26. маја 2015 године, схватио сам да он нужно завређује одговор. Пишући одговор, увидео сам да сам се дотакао проблема много бројнијих и шире садржине од оних којима се поменути текст бави, односно које изазизива. Тако ме је бављење једним, за мене до тада неслућеним, аспектом одогвора српске јавности на рехабилитацију генерала Михаиловића на крају натерало да напишем кртику свих њих, односно критику својеврсне неспособности наше јавне сцене, а нарочито њеног патриотског дела, да стави тачку на једну етапу нужног и неизбежног истoријског процеса чији смо сви ми део. Рехабилитација генерала Михаиловића, уместо да стави тачку на једно, истина формалноправно, али ипак важно историјско и цивилизацијско питање, као да отвара нова, распламсава нове-старе расправе и продубљује нове-старе поделе. Ово и не чуди, будући да су идеолошки а неретко и биолошки наследници генералових ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Први пут у јавности Србије: Злочини комуниста у Србији!
Двадесет година после пада Берлинског зида партизани су још једино у Србији табу тема. Све кривичне пријаве до сада су одбијене, забрањено је откопавање безбројних масовних гробница, док приступ добро чуваним документима зависи искључиво од сналажљивости појединих ентузијаста. Али, истина полако избија… О злочинима комуниста током и после Другог светског рата, у посткомунистичким земљама, почело је да се говори када је пао Берлински зид, 1989. године. Новоформиране демократске владе отварале су тајне досијее, откопавале масовне гробнице, правиле пописе жртава и достојно их сахрањивале. Од бивших југословенских република најпре се огласила Словенија, откопавајући масовне гробнице жртава комуниста. Онда је тајне архиве отворила и Хрватска, објављујући документа о поратним ликвидацијама у Загребу, да би 31. марта Загреб повукао први корак раписујући међународну потерницу за 86-годишњим Симом Дубајићем, некадашњим Титовим мајором, којег терете за убиство 13.000 ратних заробљеника на Кочевском рогу 1945. године. Тако је иронијом судбине Хрватска постала прва земља бивше Југославије која је ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Етномузиколози о „Шоти“
ШОТА није албанска реч, ни албанска песма, то је чисто српска песма, Шотка и Шотан су српски брачни пар који очекује принову Незнање је најгоре стање. Још је горе мешање незналица у знање. Неки свадбарски хармоникаш се сетио, новинар га подржао и - прича је кренула. Маркус Тулиус Цицерон (106-43.г. пре нове ере) је изрекао: Тешка су времена дошла. Деца више не поштуjу своје родитеље, и, сви би да пишу книге. Узгред, и један ЗНАЛАЦ, српски премијер Војислав Коштуница, један од највећих стручњака за право, изјавио је: ,,Ко не разуме Гучу, не разуме Србију". Можда ћемо имати прилику да јавно причамо о Гучи, рецимо: да ли се тамо пева и свира српска музика, и да ли се тамо пева и свира српски? Е, па, мало да прозборимо. На сугестију неких новинара, у Гучи је забрањено извођење песме и игре „шота". Кажу, то је, док је убјала српску децу, певала Шота Гаљица, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ко је ко међу Србима?
Народна пословица гласи: „Какав народ таква и власт“. Супротно од ове повесне народне изреке избацили бисмо модерну пост-совјетску аксиому управо дијаметрално супротне корелације: „Каква власт такав и народ“. Аксиому као карту на коју игрју „Велики Брат“ и његова сабраћа након пада Берлинског зида новембра 1989. г. – поставиш демо(но)крате на власт у својим каубојским колонијама и решио си проблем до следећег подизања Берлинског зида. У вртлогу ове игре нашла се и Србија како пре тако и након државног удара са улице од 5. октобра 2000. г. Бити уз Мајку Русију или маћеху Европу питање је сада. Приволети се ил „Царству небеском“ ил „Царству земаљском“!? С једне стране фатаморганско европско „златно теле“, с друге стране трајно валидни морални принцип звани „Косовски завет“ и савест пред Русијом која се жртвовала ради Србије тачно пре сто година када је због ње ушла у Велики рат. На жалост, херцегбосанско-монтенегријанерско-прекодринска колонија Република Остатака Србије је ипак ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Србија и ,Јужни ток’: логичан крај
15. децембар 2014. Петар Искендеров Од свих земаља погођених одлуком Русије да одустане од изградње „Јужног тока“ у Србији постоји вероватно најшира лепеза мишљења о таквом расплету догађаја. Жестина расправе о „руској превари“ и неосновано довођење „Јужног тока“ у везу са продајом НИС-а нису у складу са пасивношћу Београда око „Јужног тока“ коју он показује још од 2008. Било би боље ако би се Србија концентрисала на извлачење највеће могуће користи из новонастале ситуације - која може бити велика - јер друге земље неће пропустити ту прилику. Према речима премијера Србије Александра Вучића, Србија као „мала земља“ не може да реализује тако велике пројекте (као што је „Јужни ток“) „без дозволе Европске комисије“. Извор: AFP / East News. Одлука Русије да обустави реализацију пројекта „Јужни ток“ и да своје сировинске, стручне, техничке и финансијске капацитете усмери на другу страну изазвала је, сасвим логично, збрку у свести Европљана. Њихова реакција у потпуности ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ово је прави Валтер – четнички потпуковник!
После писања Телеграфа, који је уз помоћ аутора бројних књига о четничком покрету Милослава Самарџића разбио многе митове из историје коју су генерације у СФРЈ училе о комунистичком Валтеру, који је бранио Сарајево, да је он био четник и под командом Драгољуба Драже Михаиловића, наш портал иде корак даље и доноси право име јунака из Сарајева, а то је потпуковник Жарко Тодоровић! Велико занимање за прошлу тему – о офанзиви четника на осовинске формације у области Сарајева и у самом Сарајеву – аутоматски нам је поставило нови задатак: Валтер. Наиме, сви знају за филм ”Валтер брани Сарајево”, али испоставило се да је ретко коме познато на основу којих догађаја је тај филм снимљен. У Другом светском рату заиста су постојала два Валтера: – Владимир Перић Валтер, комуниста, и – Потпуковник Жарко Тодоровић Валтер, четник. Први Валтер је после проглашен народним херојем, а други се и данас налази на списку народних непријатеља и ратних злочинаца, који је ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Погледајте насловне стране листа ‘Шарли Ебдо’ пред бомбардовање Србије 1999. (ФОТО)
Погледајте насловне стране листа „Шарли Ебдо“ пред бомбардовање Србије 1999. (ФОТО) АРАНЂЕЛОВАЦ – Српски народни покрет „Наши“ издао је саопштење у којем је позвао све који пале свеће због масакра у редакцији француског сатиричног листа „Шарли Ебдо“ да запале и свећу за убијене у НАТО агресији на СРЈ 1999. године. Ова организација је објавила две насловне стране тог чаописа из 1999. године у коме се вређају Срби. – Сваки злочин је страшан и за осуду, посебно губитак људских живота,  па зато постављамо питање „Зашто се нико од српских политичара не оглашава о жртвама бомбародвања 1999. године„, или је о тим страдањима забрањено говорити, јер су Србе  карикатуристи листа „Шарли Ебдо““  представљали као злочинце уз натписе „шта је нема више ништа да се силује„ и „романтични растанак Србије и Косова„Такве карикатуре су допринеле да дође до војне интервенције на Србију, а српски народ је представљан као геноцидан у злочиначки. У то име позивамо све ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Јаук српске мајке Данила Милинчића са распетог КосМета
Сажетак: Тематика овог истраживачког чланка је случај мучког убиства Србина Данила Милинчића из села Самодреже код Вучитрна на Косову и Метохији 1982. г. од стране шиптарских сепаратиста и терориста. Овај случај је један од типичних такве врсте у то време када су косметски Шиптари након демонстрација с пролећа 1981. г. кренули у фронтални обрачун са својим комшијама Србима како би им отели земљу а њих истерали са КосМета или физички ликвидирали, а све у циљу обнове Велике Шипније из доба Другог светског рата (1941. г.−1945. г.) према великошиптарском пројекту из 1878. г. Прве Призренске лиге (1878. г.−1881. г.). Важност овог случаја је у чињеници да расветљује право политичко стање ствари на КосМету али и на просторима читаве бивше Југославије када су шиптарски терористи и сепаратисти имали прећутну али делотворну подршку покрајинских и федералних владајућих структура у Титославији. “Случај Милинчић” из 1982. г. јасно указује да је распад Брозовог крпежа од ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Беч не признаје злочине у Србији
Бечки дневник „Пресе“, поводом стоте годишњице почетка Првог светског рата, констатовао је да је аустроугарска војска била посебно свирепа на Балкану и руском фронту. Дневник се, при том, позвао на списе Швајцарца Арчибалда Рајса, али и нову књигу тима историчара окупљених око Ханеса Лајдингера која је недавно изашла под насловом „Хабсбургшки прљави рат – истрага Аустроугарског вођења рата 1914.-1918.“ Тим историчара окупљених око Лајдингера се супроставио тези Кристофера Кларка који тврди да је читава Европа крива за рат. Историчари окупљени око Лајдингера смарају да је Аустроугарска доследно ишла путем војне конфронтације посебно према југоисточним суседима. До осуде ратних злочина није дошло, констатује „Пресе“, указујући да су изговори били да Република Аустрија, која је заменила дунавску монархију, није могла да се криви за недела аустроугарске војске. Ни после Другог светског рата Аустрија није признала злочине Аустроугарске, како не би нанела штету царском угледу који привлачи туристе. Избрисати цео народ „Београдске болнице су четири пута данас ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Велеиздајник Вучић у интервјуу за “Wall Street Journal” најавио брисање Косова из Устава Србије!
Домаћи медији у потпуности су игнорисали Вучићев интервју за амерички “Wall Street Journal” у којем је најавио брисање Косова из Устава Србије. Вучићева скандалозна изјава да ће покренути иницијативу за брисање Косова из Устава Србије зарад европских интеграције изгледа да није посебно интересантна домаћим медијима – намерно или случајно, просудите сами. У тексту се наводи да премијер Србије, Александар Вучић, “показује знаке” да ће предложити измене Устава којима ће се избацити одредба о Косову као српској покрајини зарад стицања чланства у Европској унији. “Wall Street Journal” (WСЈ) напомиње да се Вучићева влада противи признавању независности Косова, али додаје да би овај потез олакшао процес признавања Косова некој будућој српској администрацији. Вучић је у интервјуу за WСЈ још додао да не искључује могућност измене преамбуле Устава у којој пише да је “Косово саставни део територије Србије”. WСЈ подсећа да су српски медији прошлог месеца известили да је Вучић говорио о променама Устава у наредне две, три ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
“Краља Перу на бандеру”
Завршен филм о Јасеновцу на који је чекано 70 година!
КОГА ТО ПРЕМИЈЕР ИМИТИРА?
Фото албум: Равна Гора 1941.-1945. г.
Broz i Hitler išli u isti razred, pravi Tito klao srpsku decu!
“Случај Рачак” (15. јануар 1999. г.) – Вокеров Глајвиц
Поглед на Русију изнутра – Најопаснији је рањени медвед
Буђење Запада у кошмару „велике Албаније“
Austrougarski popis: U Dubrovniku žive Srbi, nema nijednog Hrvata
Победа која је задивила свет
Рехабилитација истине
Први пут у јавности Србије: Злочини комуниста у Србији!
Етномузиколози о „Шоти“
Ко је ко међу Србима?
Србија и ,Јужни ток’: логичан крај
Ово је прави Валтер – четнички потпуковник!
Погледајте насловне стране листа ‘Шарли Ебдо’ пред бомбардовање Србије 1999. (ФОТО)
Јаук српске мајке Данила Милинчића са распетог КосМета
Беч не признаје злочине у Србији
Велеиздајник Вучић у интервјуу за “Wall Street Journal” најавио брисање Косова из Устава Србије!
Share

Comments are closed.