Злочином против геноцида

4.Ustase3Након избора новог председника САД мултимилијардера Доналда Трампа хрватска страна поново захуктава хрватско-српске односе плашећи се просрпске политике новоизабраног председника. Наравно, у оваквим и сличним околностима постоји неписано златно правило борбе против непријатељске стране, а које гласи – напад је најбоља одбрана. Стога одређене националистичке структуре у Липој њиној заговарају покретање нове (ревизионистичке) тужбе проив Србије за наводно изазивање рата против Хрватске 1991. г. као и њену окупацију и почињен геноцид на њеној територији иако је то питање пре неколико година, бар засада, званично решено од стране надлежних међународних органа на штету Хрватске. У доњем тексту би да се потсетимо на тај повесни догађај и дамо неке наше примедбе и оцене истог обзиром да се овде у суштини ради, или би бар тако требало да буде, о пребијању повесних рачуна Хрвата и Срба.

novo-9Повампирена усташија у Туђмановој обновљеној ендехазији 1990.-их г.

Међународни суд правде у Хагу (основан 1899. г.) је само неколико дана уочи Савиндана 2009. г. саопштио да даје рок држави Србији (тј. њеним остацима) да се до краја марта месеца наредне године (2010.) званично изјасни (тј. да одговор) на тужбу Републике Хрватске поводом њених оптужби (и административних тужби) за „геноцид“ над не-Србима у Хрватској (у границама које су одредили 1945. г.−1946. г. полу-Словенац/полу-Хрват Јосип Броз-Тито, Словенац Едвард Кардељ и „Црногорац“ Милован Ђилас) у периоду 1991. г−1995. г. Као што је већ познато, власти Србије (без КосМета, а још увек са Војводином и Рашком/Санџаком) су биле најавиле истом Суду подношење контраоптужби против Туђманове Хрватске за злочине над Србима на простору (непризнате) Републике Српске Крајине почињене током хрватске војно-редарствене операције „Олуја“ почетком августа 1995. г. Све у свему, долазило се тада до закључка да је коначно дошло време да се сравне „повијесни рачуни“ на просторима бивше Југославије узимајући у обзир и тадашњи захтев Приштине да се држава Србија „извини“ држави Косова и њеним (албанским) житељима. Дакле, држави Србији је била „бачена рукавица“, како из Загреба, тако и из Приштине, а на званичном (европском) Београду је било да трасира одговарајућу политику, тј. одговор на загребачке и приштинске тужбе и захтеве. Од врсте „адекватног“ одговора Београда у многоме су зависили будући односи Загреба и Приштине са државом Србијом (за сада само без Косова и Метохије) утолико пре што су тада и Хрватска и (осакаћена) Србија желеле да постану чланице Европске Уније, тј. да бивствују у истој наднационално-(кон)федеративној државној заједници, а Београду се у јасној, али политички закамуфлираној форми, постављао, исто као и данас, као услов за улазак у ЕУ признање независности Републике Косова (вероватно уз још једно формално морално-политичко-национално „извињење“ косметским Шиптарима).

Тужбе

Из текстова „повесних“ међутужби Хрватске и Србије из 2009. г. и 2010. г. и међународног судског спора који се водио на основу истих тужби, може се закључи следеће да:

  1. Држава Хрватска тужи државу Србију за ГЕНОЦИД, а држава Србија тужи државу Хрватску за ЗЛОЧИНЕ.

  2. Држава Хрватска оптужује државу Србију да је на њеној територији починила геноцид у временском трајању од ЧЕТИРИ године (1991.−1995.), а држава Србија оптужује државу Хрватску за почињене злочине над етносом који иначе не припада њеном грађанству за период од ЧЕТИРИ дана (4−7 август 1995. г.).

  3. На територији Тито-Туђманове Хрватске држава Србија у било ком претходном периоду повести није починила никакав нити геноцид, нити злочин, иначе би хрватска оптужба другачије гласила.

  4. Над српским етносом на простору Липе њине никаква држава Хрватска није никада раније (тј. пре коловоза 1995. г.) починила икакве злочине и стога нема ни временско-повесно проширене званичне оптужнице од стране Београда против Загреба.

  5. Државе Хрватска и Србија су биле међусобно признате у временском периоду геноцида/злочина за који једна другу оптужују.

Према међудржавној оптужби из прве ставке сваком просечном житељу Југоисточне Европе, али и судијама Хашког суда, је уочљиво да се две дотичне, данас суверене и међународно признате, државе међусобно оптужују на РАЗЛИЧИТИМ НИВОИМА јер је ниво „геноцида“ вишљи (и јачи) од нивоа ЗЛОЧИНА што је могло имати великог утицаја на коначну „повесну“ међународну пресуду поводом сравњиваља историјских рачуна Хрватске и Србије. Друга ставка ad hoc непризнаје државу Србију да баш она уопште и покреће питање „Олује“ јер прогнани тзв. Крајишници нису били и Србијини држављани, а по тадашњем Уставу Републике Србије држава Србија је била држава „свих њених грађана“, тј. експлицитно није била и држава Крајишника, а имплицитно није била ни национална држава Срба уопште. Само да напоменемо, да правно гледано, Срби у времену трајања крвавог растурања бивше Југославије нису ни имали своју националну државу јер се таква одредница није налазила нити у једном уставу иједне тада међународно признате државе. Са повесне тачке гледишта, трећа ставка је „најчистија“ (уколико се заобиђу политички натегнута и пропагандно пласирана „достигнућа“ новохрватско-туђмановског повијесног знанства о наводно, тј. недокументовано заснованим, почињеним масовним злочинима србијанске војске, односно војске Краљевине Србије, у Хрватској и Славонији у јесен 1918. г.),[1] али је зато четврта ставка од круцијалне важности за Србе као етнолингвистичку нацију. Уколико (европски) Београд „омане“ у будућности на овој четвртој ставци (тј. неподнесе и неодбрани званичну оптужбу против садашње државе Хрватске, као правног наследника Титове СР Хрватске и Павелићеве НДХ уз приложену,  тј. још увек неуништену, архивску грађу) Србија није ни заслужила да се у Европској Унији нађе под другим називом осим „Београдског Пашалука“, тј. нешто проширеног садашњег региона Шумадије и Поморавља. Коначно, пета, и последња ставка, у правно-бирократском смислу речи, могла је тада али може и у будућности да буде и најпроблематичнија јер се de facto ове две државе, као државе, у спорном временском периоду међусобно нису признавале нити су формално једна другој објавиле рат.

4682axeЈасеновачка кланица у којој је бестијално побијено пола милиона Срба

Геноцид

С обзиром да се тадашња, али вероватно и нека будућа, хрватска оптужба против Србије вртела око термина „геноцид“, а и будућа повесна оптужба (европске) Србије против Хрватске би бар у моралном контексту требала да буде заснована на истом термину, неопходно је само укратко да се потсетимо како „International Community“ схвата овај термин на основу важећег међународног права. Другим речима, међународно усвојена дефиниција „геноцида“ (у балканском случају „етноцида“) под овим термином подразумева да је сваки од следећих аката спроведених у намери да се у потпуности или делимично уништи нека национална, етничка, расна или верска група „геноцидна радња“:

  1. Убијање припадника групе.

  2. Наношење озбиљних телесних или/и менталних повреда члановима групе.

  3. Смишљено стављање групе у такве животне услове у којима група у целини или пак делимично трпи психична оштећења.

  4. Планско спровођење мера како би се спречило рађање (биолошка обнова) у оквиру групе.

  5. Присилно превођење деце из једне групе у другу (нпр. отомански „данак у крви“ или римокатоличко прекрштавање православних сирочића у НДХ).

  6. Систематско и/или намерно уништавање културних добара једне групе од стране друге.[2]

Јасно је одмах на први поглед да се под оваквим међународним схватањем термина „геноцида/етноцида“ и „командне одговорности“ на разне међународне судове правде могу послати многе комплетне владе, читава руководства многих политичких странака и удружења као и председници многих држава. Дакле, ствар је само до добре људске воље, политичке храбрости и исплатљивости, али и до стварне правно-политичке независности рада оваквих судова. Међутим, управо због начина рада и доношења конкретних правоснажних пресуда „међународног“ (УН) суда за ратне злочине на простору бивше Југославије (нпр. случајеви опраштања кривице Насеру Орићу, Рамушу Харадинају или Анти Готовини као и убиство Слободана Милошевића у затворској ћелији самог суда) кредибилитет саме организације УН као и међународног судства су реално доведени у велико морално питање па стога нисмо нимало сигурни да ли би његов „градски колега“ – Међународни суд правде у Хагу, који би се вероватно званично могао прогласити надлежним за наредни хрватско-српски „геноцидни“ спор, био реално објективан и независтан.

У наредном параграфу желели бисмо да дамо певесно-временске смернице за формулисање контраоптужбе (европске) Србије против како (европске) Хрватске тако и оних који су стајали иза ње, а на основу горе наведене међународне дефиниције „геноцида“ издвајајући само један историјски фактор у оквиру кога се у суштини спроводио плански етноцид.

Наиме, православни Срби су од самог почетка суживота са новим римокатоличким суседима како у аустријској Војној крајини тако и у Цивилној Хрватској-Славонији и млетачкој (од 1815. г. аустријској) Далмацији доживљавали свакодневне организоване нападе римокатоличког прозелитизма (који је до дана данашњег легализован од стране римске Курије) на њихову „шизматичку“ веру, а све зарад „спасења душа“ залуталих „шизматика“. Парадоксално је али повесно истинито, да су Срби православци напуштали своја огњишта у Босни, Херцеговини, Црној Гори, Србији, Македонији (тј. са простора Отоманског Царства) управо да би сачували „вјеру прађедовску“ али су се одмах након пресељења у хришћанску Аустрију и Млетачку Републику (тј. на просторе данашње уједињене и проширене државе Хрватске) суочавали са насилним покушајима локалних цивилних и црквених власти да их покатоличе и касније de facto похрвате. Римокатолички прозелитизам,[3] као вид денационализације или расрбљавања,  је постао и главни разлог за српске миграције у Царску Русију (Малу Русију – тј. данашњу Украјину) у 18. столећу.  Познато је да је читава данашња Јужна Украјина била називана Новом Србијом услед великог броја српских емиграната управо са простора Далмације-Хрватске-Славоније.[4] Убрзо након пресељавања на просторе данашње Хрватске пракса је показала да је управо вера (православна) највећи гарант (заједно са „ћириличним писменима“) очувања етно-националног битка Срба па није ни чудо што је крилатица „За Крст Часни и Слободу Златну“ постала уједно и национални мото. Напади и притисци на „шизматичке Влахе“ су вршени како од стране хрватске феудалне господе тако и од стране обичног хрватског народа (у неким случајевима и зарад преотимања додељених имања). У једној од хрестоматија списа хрватско-славонског Сабора у Загребу хрватског повијесничара Ферда Шишића може се наћи на десетине списа у којима саборници захтевају најстроже казне за неверне Србе, тј. за оне који се још увек нису поунијатили или покатоличили.[5] Међутим, док су забележени случајеви у којима је феудална аристократија (великим делом нехрватског порекла) спречавала насртаје хрватског пучанства на Србе „шизматике“, до сада није пронађен ни један документ из кога се види да је хрватски народ узео у заштиту своје српске суграђане у одбрану од насилничких аката или пак неправди власти или господе.

Надамо се да ће Влада (европске) Србије успети да поред неоспорног знања, стручњака и сакупљене архивске грађе смогне и морално-политичке снаге да адекватном тужбом надлежном међународном суду покрене судски спор против Хрватске, Хрвата и римокатоличке цркве за њихове почињене злочине етноцида над Србима. За сада се само надамо. Од (европске) Србије се да свашта очекивати.


IMG_20150917_115923

Проф. Др. Владислав Б. Сотировић

www.global-politics.eu/sotirovic

globalpol@global-politics.eu

© Vladislav B. Sotirovic 2016

Напомене:

[1] Нпр., Ivo Perić, Povijest Hrvatske, Drugo, izmijenjeno i prošireno izdanje sa 16 povijesnih karata u boji, Naklada P.I.P. Pavičić, Zagreb, 2000; Ivo Perić, Povijest Hrvata, Centar za transfer tehnologije, Zagreb, 1997.

[2] О међународној дефиницији геноцида видети опширније на порталу Genocide Watch: www.genocidewatch.net.

[3] Прозелитизам, или право на превођење у другу веру зарад „спашавања душа“ је забрањен у православним црквеним организацијама.

[4] О сеобама Срба из Млетачке Далмације у Русију у 18. в. због римокатоличког прозелитизма видети у: Марко Јачов, Венеција и Срби у Далмацији у XVIII веку, Просвета, Београд, 1984.

[5] „Hrvatski saborski spisi“, uredio Ferdo Šišić, pravi član Jugoslavenske akademije, knj. III (1558-1577), Zagreb, 1916.

ustasa20sjekirom20skidafa9

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Немци о Зорану Ђинђићу
Чланак који је пред Вама објављен је 29. Juli 1999 у немачком сајту  https://www.wsws.org/de/articles/1999/07/djin-j29.html. Зоран Ђинђић је постао миљеник немачких медија и политичара. Једва да пролази и један дан у коме неки новински лист или радио станица не објави неки интервју са њим. Канцелар Шредер га је већ два пута примио у Бону. Он се третира као државник, и у суштини радије би био виђен да већ данас замени Милошевића на врху власти него сутра. Југословенски народ о томе до сада није ништа питан. Због чега уопште? Коначно, ко је демократа а ко не и ко припада светској заједници а ко је изван ње одређују Вашингтон Лондон, Париз и Берлин. Зоран Ђинђић је то схватио. Већ у децембру 1996. рекао је у интервјуу Шпиглу: „Коњ на кога запад треба да игра(да се клади) сам ја..“ Прочитајте још: Ево изјаве Зорана Ђинђића којом тражи наставак бомбардовања Србије! ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ: Зоран Ђинђић је због „Олује“ тражио да ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Португалски генерал: У Сребреници није било геноцида, права истина је скроз другачија!
Португалски генерал Карлос Мартинс Бранко, који се деведесетих година, у време ратних дејстава на територији бивше Југославије, налазио на стратешки важном положају заменика шефа мисије војних посматрача УН за Хрватску и БиХ (1994-1996), у својим мемоарима „Рат на Балкану“ саопштава своја сазнања и о дешавањима на подручју Сребренице у јулу 1995. За разлику од измишљотина плаћених „стручњака“, лажних сведока и пропагандиста „невладиних организација“, генерал Мартинс Бранко износи чињенице које су на терену прикупљали компетентни обавештајни органи. Те чињенице су се службено сливале на његов писаћи сто у Загребу, где се налазио штаб Посматрачке мисије УН. Фактима које износи и закључцима које изводи тешко је приговорити по било којем убедљивом основу. У продужетку, наводићемо ставове који се налазе на страницама 201 – 206 његових мемоара. Дакле, да не би било недоумице, на основу свега виђеног и прегледаног, португалски генерал из официрског састава НАТО пакта, Карлос Мартинс Бранко, изјашњава се недвосмислено да се у Сребреници ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Рођени ујак Бориса Тадића је оснивач усташке Црне Легије, Јуре Францетић!
Борис Тадић је рођен 15. јануара 1958. године у Сарајеву (БиХ) од оца Љубе Тадића и мајке Невенке Францетић. Касније је овај детаљ, да му је мајка из усташке породице Францетић, промењен од стране безбедносних служби, за које је Борис ради(о), у Кићановић. Има и рођену сестру Вјеру. Отац Бориса Тадића је из рата изашао са чином капетана ОЗН-е (Одељење за заштиту народа, претеча свих каснијих безбедносних служби СФРЈ, прим. ред.) и сејао је смрт међу Србима Пивљанског краја, те као носилац Партизанске споменице ускоро добија и чин пуковника ОЗН-е! Друг Љуба се повлачи из Сарајева у Београд, где га шаљу да учествује у писању новог програма партије (КПЈ). По успешном завршетку писања новог програма, а на препоруку другова Едварда Кардеља и Вељка Влаховића, Љуба постаје редован професор филозофије, политике и права (касније преиначено у социологија) на Филозофском факултету у Београду. Супруга Невенка се запошљава као неуропсихијатар у Палмотићевој улици у Београду. Младог ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Геноцид над Србима слабо заступљен у читанкама
У своjоj новоj књизи посвећеноj страдању Срба у XX веку и његовом прикривању, професор др Смиља Аврамов користила jе искључиво страна документа и открила драматичне али и децениjама заташкаване размере злочина над српским народом. Недавно обjављена двотомна књига „Геноцид у Југославиjи од 1941-1945. и 1991. године“, професора др Смиље Аврамов, додатно ће „узнемирити“ присталице теориjе о штетности помињања злочина, нарочито геноцида над Србима. Књига се ослања искључиво на писана документа из архива и института страних држава, и бави се не само геноцидом над Србима, већ и проблемом његовог прикривања. Открива имена земаља чиjе су обавештаjне службе играле двоструке игре, оних коjе су заменом теза оптуживале друге државе за све што су оне чиниле. У том контексту, Аврамова види и нову подметачину коjа Србе означава геноцидним народом, расистима, антисемистима, али и разобличава порекло српског прикривања геноцида над собом. – Пошто сам Српкиња коjа брани своj народ, а да би избегла субjективизме, за писање ове двотомне књиге користила сам искључиво страна документа. Боравила сам у Воjном архиву у Риму, Воjном ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Топлички партизани Ђинђићи и Мићуновићи
Од самог почетка “демократских промена“ 1990. године, невоља је била у томе што је Србија очекивала спас од оних који су је гурали у пропаст… Велику и лепу кућу Сотировића у Прекопуцу узурпирали су партизани Ђинђићи, у њој данас живи мајка Зорана Ђинђића. Драгољуба Мићуновића су као комунисту пребацили у разред више у гимназији. ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Демократска странка је некада, по природи ствари, била антикомунистичка. Њен председник др Милан Грол био је у истој влади са генералом Дражом Михаиловићем, секретар др Брана Ивковић био је на Равној Гори, председник Демократске омладине Милија Јанићијевић био је истакнути Дражин сарадник, члан председништва и народни посланик др Драгић Јоксимовић бранио је Дражу на суду, итд. Међутим, када је последњих дана 1989. године обнављана Демократска странка, на скупу су доминирали комунисти попут Милована Ђиласа, Добрице Ћосића и Драгољуба Мићуновића, као и потомци истакнутих комунистичких фамилија, попут Зорана Ђинђића. Писац Борислав Пекић, који је као демократски омладинац робијао ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Тито на топ листи највећих масовних убица 20. века
ЛОНДОН – Према процени Дејли мејла, Тито је одговоран за смрт 570.000 људи, махом политичких противника. Британски таблоид је направио листу најгорих масовних убица 20. века. На врху листе су комунистички диктатори Мао Це Тунг и Јосиф Стаљин, на трећем месту је Адолф Хитлер, а Јосипа Броза Тита Дејли мејл је ставио на 13. место. Према процени Дејли мејла, Тито је одговоран за смрт 570.000 људи, махом политичких противника. Режиму Мао Це Тунга приписују 60 милиона жртава, док је Стаљин, како пишу, крив за смрт 40 милиона људи. Лидер нацистичке Немачке Адолф Хитлер је, према Дејли мејлу, проузроковао смрт 30 милиона људи. На четвртом месту је белгијски краљ Леополд II, ком се приписује одговорност за смрт осам милиона људи у колонизованом Конгу. Следи јапански војни диктатор Хидеки Тојо, Хитлеров сарадник у Другом светском рату, ког овај таблоид сматра одговорним за пет милиона жртава. Шести је Турчин Исмаил Енвер Паша са „салдом“ од два милиона жртава. За смрт више ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Србија између српа и чекића
Уочи 20. октобра: Колико је случај Србије и Југославије упоредив са примерима поратне одмазде у Европи?  Уочи годишњицa ослобођења Београда и Србије у Другом светском рату од фашизма  ретко се говори о многим жртвама које су страдале од другог великог зла 20. века – бољшевизма. А када се и пише о овим смутним поратним месецима често се праве компарације и говори  како ни у Западној Европи послератна правда није била уједначена. Наводи се обично пример Француске као земље која је иако демократска ето била подложна ,,етосу одмазде“. На жалост такве компарације су крајње неутемељене и нетачне. Србија и Југославија далеко предњаче у броју побијених у време револуциоанрног терора и освете не само у доносу на  Француску  него и у односу на све земље Источног блока. Како? Улични перформанс у Београду, Теразије 1945. Про­цес де­на­цифи­ка­ци­је на­и­ла­зио је на ма­њи от­пор и мно­го је жу­стри­је во­ђен у зе­мља­ма где на­ци­фа­ши­стич­ка иде­о­ло­ги­ја ни­је би­ла опште при­хва­ће­на. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Tuđmanov ministar priznao: Prvi smo napali Srbe da bi počeo rat
Ministar policije u Tuđmanovoj vladi: Prvi su napadnuti Srbi! Napadnuto je Borovo selo kako bi se isprovocirao rat! Prvi su napadnuti Srbi. Napadnuta je Jugoslavija, a ne Hrvatska!. Šušak, Glavaš i Vice Vukojević napali su Borovo Selo kako bi isprovocirali rat“, tvrdi Boljkovac. U ekskluzivnom intervjuu za dnevni list „Vesti“, koji je namenjen srpskoj dijaspori u Nemačkoj, Josip Boljkovac, prvi ministar policije u Tuđmanovoj vladi rekao je kako je Hrvatska 1991. planski napala Srbe u Hrvatskoj i namerno izazvala rat. Boljkovac tvrdi i da su se Tuđman i Milošević tokom celog rata dogovarali i donosili odluke zajedno. „Glavaš me za vreme svedočenja optužio da sam ga proganjao zbog rušenja mosta na reci Dravi u Osijeku. On je rekao da je most srušio da bi se grad zaštitio od tenkova JNA, a ja sam rekao da je JNA u tom trenutku bila regularna vojska jedne međunarodno priznate države, a Hrvatska, koja tada još nije ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Балканска географија „Турског тока“
Власти у Анкари покушавају да претворе земљу у кључно чвориште енергетских токова који иду ка Европи и да од Турске направе главног играча у плановима свих будућих пројеката транспорта гаса у Европу. Енергетска безбедност Балкана диктира добре односе са Русијом. Танкери са америчким течним гасом из Катара или Алжира не могу доћи у Београд, Софију и Скопље. А све постојеће и планиране маршруте гасовода стижу у регион са истока, а не са запада. Руска компанија „Стројтрансгас“ започела је изградњу гасовода Клечовце-Неготино у Македонији. Са пуштањем у погон овог гасовода Скопље ће добити дуго чекану основу за стварање сопственог савременог енергетског система. У овом тренутку, зависност македонске привреде од спољних енергетских извора оцењује се на 48%. Једино Хрватска у региону има виши проценат зависности – 52%. Међутим, значај пројекта је знатно шири и може се посматрати као кључни елемент стварања општебалканског енергетског система повезаног са пројектом „Турски ток“, који су усагласили Русија и ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Када је стварно рођен Тито?
Личност Јосипа Броза Тита је пре свега са свих страна замагљена и тешко докучива што се тиче фактографске стране његовог животописа. Сам Броз се није нимало потрудио да за свога живота својим животописцима, државним повесничарима или нацији олакша посао докучивања истинитог чињеничног стања његовог живота што се да објаснити са наше стране хипотетички тројако: Његова истинита биографија је толико политички неморално обојена да би свако аутобиографско изношење правог чињеничног стања о животу и (не)делу овог доживотног председника СФРЈ, самопроглашеног маршала, доушника и директног потказивача Стаљиновог НКВД-а,... била засигурно апсолутно контрапродуктивна у процесу изградње и одржавања култа личности овог типичног балканског диктатора. Сам Броз намерно није желео да распетљава премноге ствари из свог живота, а поготово оне из доба своје тзв. „револуционарне делатности“ преко које се и докопао власти над читавом Југославијом из чисто психолошких разлога како би његова личност била и остала што дуже и што више загонетно-мистична обзиром да овакве личности ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Paravan
  Ona koju čovek još nije poznao.       Gimnosfista, na Aleksandrovo pitanje koja je životinja najlukavija. Počećemo jedni retoričkim pitanjem: Pitanje No 1. Da li je moguće “u po bela dana” opljačkati juvelirnicu u najprometnijoj ulici velegrada? Odovor: Jeste. To su izvela dva provalnika u Oksfordskoj ulici u Londonu, pre dvadesetak godina. Evo kako. U podnevnoj  pauzi došli su u radničkim odelima, stali ispred zatvorene juvelirnice, postavili iza sebe paravan, isekli otvor na izlogu, pokupili dragulje, i otišli. Paravan je ostao. Poenta je u drskosti, jer se tako nešto ne očekuje. Poznato je da su za vreme rata ilegalci nalazili skloništa u neposrednoj blizini Gestapoa. Pitanje No 2. Da li je moguće usred Evrope, na oči Evropske Unije, da se u zemlji koja je već deceniju kadidat za člana, uvede fašistički poredak, tj da jedna orgnizacija koja se propagira kao politička stranka, eliminiše praktično višepartijski sistem i uspostavi diktaturu jednog čoveka. Odgovor: Jeste. Pitanje No 3. Kakve sve ovo ima veze sa tekućom ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Кочини Кочићи
Пре једно добрих десет година, један мој познаник, у необавезном разговору саопшти крајње уверљиво, да је једини чист и поштен комуниста човек или човек комуниста друг Коча Поповић, наш Србин човек, из богате буржујске београдске фамилије. “Замисли он је народу поклонио сву своју имовину“. Нисам посебно улазила у расправу. А све из жеље да не заподевам кавгу, тако својствену нама. А и да избегнем да другима у друштву буде непријатно. Овај разговор сам послала у мождану фиоку и оног, последњег пута када се славило ослобађање (читај окупирање српске нам престонице. Бомбардоване око педесет пута у историји) 1944 године. Тог дана, јунак нашег доба са почетка текста, добио је и своју улицу у родном му Београду. Улица Загребачка преименована је. Сада се сетих, како је том приликом, млади јуловски стрелац који је некада фурао имиџ Ернеста Геваре, познатијег као Че, изјавио да Коча јесте грешио али нико није безгрешан (чак и ако је ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Фрањин дух у Колиндином телу
Фрањин дух у Колиндином телу Милка Љубичић четвртак, 15. јануар 2015. Хрватска има нову председницу и стару политику према Србима. Колинда Грабар Китаровић наставиће путем свих својих претходника, од Фрање Туђмана и Стјепана Месића до Иве Јосиповића. Узлетела на крилима љутих Херцеговаца, односно Хрвата из БиХ којима је Загреб доделио куће протераних Крајишника, уз подршку националистичке ХДЗ и аплаузе такозваних бранитеља који већ месецима под шаторима бране своје, у рату против Срба стечене привилегије, Колинда седа у председничку столицу најмлађе чланице ЕУ.Да је жив, Туђман би плакао од среће јер је деценију и по након смрти његов дух, усељен у Колиндину главу и тело, јачи него икад. Са гробља Мирогој "отац домовине" слуша јеку Колиндиних обећања "Хрватицама и Хрватима" о бољем животу у етнички очишћеној држави сећајући се својих инструкција ("нанесите такве ударце да Срби практично нестану") које је на Брионима, као врховни командант, дао војном и полицијском врху уочи ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Брегзит и српска демократија
Шта год мислили о британској политици – а поготово како се Албион у последња два века односио према Србији, неколико ставки из британског референдума о ЕУ свакако су за поштовање. Прво, када су у британској јавности нарасла критичка становишта о ЕУ, расписан је референдум. Реалан однос снага у политичкој елити Британије био је 3:1 за ЕУ, само је фракција конзервативаца била за Брегзит. Ипак, у Британији се није чекало да се у парламенту накупи 50% евроскептичких посланика. Чим се видело да је нешто од важности спорно, позван је народ да искаже своју вољу. Друго, током кампање у медијима је „за обе стране био обезебеђен релативно равноправан третман на водећим државним телевизијама и довољно простора да изнесу аргументе за свој став“. Када се десило убиство једне евроунионистичке парламентарке, пробриселски медији у Британији то нису искористили да одмах сатанизују све евроскептике као „лудаке“, „екстремисте“ и “фашисте“. Опоненти су остали демократски ривали, не „нацоши“ које ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Титова сахрана 8. маја 1980. године: Највећи скуп убица и диктатора
Многе од 124 државне делегације, у којима се налазило и 38 шефова држава или влада, чиниле су такве личности чије ступање на тло Србије, у најмању руку, не би требало да служи на понос На подсећање да је 4. маја пре 36 година “умро друг Тито“, један члан форума на сајту “Погледи“ одговорио је: “Тај још није умро“. И заиста, догађаји током сваког 4. маја подсећају нас на комунистичку паролу из 1980-тих година, која је гласила: “И после Тита – Тито“. Много воде је протекло Савом и Дунавом од тада, а судећи према водећим медијима, и даље се негује култ диктатора, који је у ствари био један од највећих непријатеља Србије у историји. Ове године, један од ретких изузетака је фељтон Пере Симића у “Новостима“ о мрачној Титовој улози у вези концентрационог логора Јасеновац. Иначе доминира афирмативно приказивање овог масовног убице и диктатора, уз несмањени темпо репризирања партизанских филмова, у којима је ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
ШТА СРБИЈА СЛАВИ?
За Владимира Владимировича Путина кажу да се још увек није дистанцирао од тамне стране комунистичке владавине за време трајања Совјетског Савеза. Аналитичари који се баве овим питањима тврде да се у блиској будућности, овај тренутно најауторитативнији политичар на свету неће о тим стварима ни изјашњавати, бар не у негативном смислу, и не само он, већ и они који ће доћи после њега. То је сасвим разумљиво јер Русија је увек била империјална сила: и као царевина и као комунистичка земља али и данас. Велики и јаки никада о себи не говоре лоше. Прослава 16. октобра 2014. године као дана ослобођења престоног града Србије, помало је зачудила обичан свет иако се тај дан прослављао дуги низ година 20.октобра. Шта се и како, ког дана, на који начин стварно дешавало (ко је кога ослободио, од кога и када) тешко је сада после толико година до краја и са сигурношћу просуђивати (што нам није ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ултиматум који је шокирао свет (23. јул 1914. г.)
То је “најужаснији документ који је једна држава икада уручила некој другој држави” оценио је, аустроугарски ултиматум Србији, британски министар спољних послова Едвард Греј. Влада у Београду је коментар сажела у једној реченици: “Не остаје ништа друго него да се гине.” Преносимо из књиге др Андреја Митровића “Србија у Првом светском рату” део из поглавља о јулској кризи 1914. Посланик Владимир барон фон Гизл је 23. јула 1914. у 18 часова уручио ултимативну ноту заступнику српског председника владе Лазару Пачуу, министру финансија. Одговор је тражен, како је изрично стајало у документу, у року од 48 часова. Тренутак предаје био је одређен жељом Беча да се сачека одлазак француског председника Републике из Русије пошто се желело спречити руско-француско саветовање на највишем нивоу поводом ултиматума Србији и тиме онемогућити овим силама да брзо заузму заједнички став. То је било и постигнуто. Такође је било одлучено да текст ултиматума буде стављен на знање другим великим силама ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Naučno potvrđeno da su Hrvati potomci Srba!
Hrvati su potomci Srba koji su negde tokom desetog veka prešli na područja naseljena manjim slovenskim plemenima, koja su se priklonila toj grupi i tokom desetog veka preuzeli ime Hrvat (latinski Skorbatus), kaže dr Milorad Pavić iz Instituta FA. Ovo ekskluzivno otkriće nije plod nikakvih trač rubrika ili šaljivih novinara već je rezultat istraživanja uglednog hrvatskog instituta FA iz Zagreba koje je vršeno poslednjih devet godina. Ovaj institut, koji ima više međunarodnih priznanja iz genetičkog istraživanja, objavio je da je na osnovu istraživanja na uzorku od 7320 ispitanika hrvatskih državljana dobijena najveća genetska podudarnost hromozoma Y i haplotipa sa slovenskim haplotipom srpskog naroda iz desetog veka. Prema nekim novijim istraživanjima, u vreme pre velikih seoba naroda (pre pada zapadnog Rimskog carstva), dva plemena iranskog porekla pošla su u veliku avanturu. Srbi i Hrvati su nekada bili plemena iranskog porekla, iz predela severno od Crnog Mora i Kavkaza. Prvobitni Srbi i Hrvati su bili ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Немци о Зорану Ђинђићу
Португалски генерал: У Сребреници није било геноцида, права истина је скроз другачија!
Рођени ујак Бориса Тадића је оснивач усташке Црне Легије, Јуре Францетић!
Геноцид над Србима слабо заступљен у читанкама
Топлички партизани Ђинђићи и Мићуновићи
Тито на топ листи највећих масовних убица 20. века
Србија између српа и чекића
КОГА ТО ПРЕМИЈЕР ИМИТИРА?
Tuđmanov ministar priznao: Prvi smo napali Srbe da bi počeo rat
Балканска географија „Турског тока“
Када је стварно рођен Тито?
Paravan
У име народа: Политичка репресија у Србији 1944-1953
Кочини Кочићи
Фрањин дух у Колиндином телу
Брегзит и српска демократија
Титова сахрана 8. маја 1980. године: Највећи скуп убица и диктатора
ШТА СРБИЈА СЛАВИ?
Ултиматум који је шокирао свет (23. јул 1914. г.)
Naučno potvrđeno da su Hrvati potomci Srba!
Share

Comments are closed.