Злочином против геноцида

4.Ustase3Након избора новог председника САД мултимилијардера Доналда Трампа хрватска страна поново захуктава хрватско-српске односе плашећи се просрпске политике новоизабраног председника. Наравно, у оваквим и сличним околностима постоји неписано златно правило борбе против непријатељске стране, а које гласи – напад је најбоља одбрана. Стога одређене националистичке структуре у Липој њиној заговарају покретање нове (ревизионистичке) тужбе проив Србије за наводно изазивање рата против Хрватске 1991. г. као и њену окупацију и почињен геноцид на њеној територији иако је то питање пре неколико година, бар засада, званично решено од стране надлежних међународних органа на штету Хрватске. У доњем тексту би да се потсетимо на тај повесни догађај и дамо неке наше примедбе и оцене истог обзиром да се овде у суштини ради, или би бар тако требало да буде, о пребијању повесних рачуна Хрвата и Срба.

novo-9Повампирена усташија у Туђмановој обновљеној ендехазији 1990.-их г.

Међународни суд правде у Хагу (основан 1899. г.) је само неколико дана уочи Савиндана 2009. г. саопштио да даје рок држави Србији (тј. њеним остацима) да се до краја марта месеца наредне године (2010.) званично изјасни (тј. да одговор) на тужбу Републике Хрватске поводом њених оптужби (и административних тужби) за „геноцид“ над не-Србима у Хрватској (у границама које су одредили 1945. г.−1946. г. полу-Словенац/полу-Хрват Јосип Броз-Тито, Словенац Едвард Кардељ и „Црногорац“ Милован Ђилас) у периоду 1991. г−1995. г. Као што је већ познато, власти Србије (без КосМета, а још увек са Војводином и Рашком/Санџаком) су биле најавиле истом Суду подношење контраоптужби против Туђманове Хрватске за злочине над Србима на простору (непризнате) Републике Српске Крајине почињене током хрватске војно-редарствене операције „Олуја“ почетком августа 1995. г. Све у свему, долазило се тада до закључка да је коначно дошло време да се сравне „повијесни рачуни“ на просторима бивше Југославије узимајући у обзир и тадашњи захтев Приштине да се држава Србија „извини“ држави Косова и њеним (албанским) житељима. Дакле, држави Србији је била „бачена рукавица“, како из Загреба, тако и из Приштине, а на званичном (европском) Београду је било да трасира одговарајућу политику, тј. одговор на загребачке и приштинске тужбе и захтеве. Од врсте „адекватног“ одговора Београда у многоме су зависили будући односи Загреба и Приштине са државом Србијом (за сада само без Косова и Метохије) утолико пре што су тада и Хрватска и (осакаћена) Србија желеле да постану чланице Европске Уније, тј. да бивствују у истој наднационално-(кон)федеративној државној заједници, а Београду се у јасној, али политички закамуфлираној форми, постављао, исто као и данас, као услов за улазак у ЕУ признање независности Републике Косова (вероватно уз још једно формално морално-политичко-национално „извињење“ косметским Шиптарима).

Тужбе

Из текстова „повесних“ међутужби Хрватске и Србије из 2009. г. и 2010. г. и међународног судског спора који се водио на основу истих тужби, може се закључи следеће да:

  1. Држава Хрватска тужи државу Србију за ГЕНОЦИД, а држава Србија тужи државу Хрватску за ЗЛОЧИНЕ.

  2. Држава Хрватска оптужује државу Србију да је на њеној територији починила геноцид у временском трајању од ЧЕТИРИ године (1991.−1995.), а држава Србија оптужује државу Хрватску за почињене злочине над етносом који иначе не припада њеном грађанству за период од ЧЕТИРИ дана (4−7 август 1995. г.).

  3. На територији Тито-Туђманове Хрватске држава Србија у било ком претходном периоду повести није починила никакав нити геноцид, нити злочин, иначе би хрватска оптужба другачије гласила.

  4. Над српским етносом на простору Липе њине никаква држава Хрватска није никада раније (тј. пре коловоза 1995. г.) починила икакве злочине и стога нема ни временско-повесно проширене званичне оптужнице од стране Београда против Загреба.

  5. Државе Хрватска и Србија су биле међусобно признате у временском периоду геноцида/злочина за који једна другу оптужују.

Према међудржавној оптужби из прве ставке сваком просечном житељу Југоисточне Европе, али и судијама Хашког суда, је уочљиво да се две дотичне, данас суверене и међународно признате, државе међусобно оптужују на РАЗЛИЧИТИМ НИВОИМА јер је ниво „геноцида“ вишљи (и јачи) од нивоа ЗЛОЧИНА што је могло имати великог утицаја на коначну „повесну“ међународну пресуду поводом сравњиваља историјских рачуна Хрватске и Србије. Друга ставка ad hoc непризнаје државу Србију да баш она уопште и покреће питање „Олује“ јер прогнани тзв. Крајишници нису били и Србијини држављани, а по тадашњем Уставу Републике Србије држава Србија је била држава „свих њених грађана“, тј. експлицитно није била и држава Крајишника, а имплицитно није била ни национална држава Срба уопште. Само да напоменемо, да правно гледано, Срби у времену трајања крвавог растурања бивше Југославије нису ни имали своју националну државу јер се таква одредница није налазила нити у једном уставу иједне тада међународно признате државе. Са повесне тачке гледишта, трећа ставка је „најчистија“ (уколико се заобиђу политички натегнута и пропагандно пласирана „достигнућа“ новохрватско-туђмановског повијесног знанства о наводно, тј. недокументовано заснованим, почињеним масовним злочинима србијанске војске, односно војске Краљевине Србије, у Хрватској и Славонији у јесен 1918. г.),[1] али је зато четврта ставка од круцијалне важности за Србе као етнолингвистичку нацију. Уколико (европски) Београд „омане“ у будућности на овој четвртој ставци (тј. неподнесе и неодбрани званичну оптужбу против садашње државе Хрватске, као правног наследника Титове СР Хрватске и Павелићеве НДХ уз приложену,  тј. још увек неуништену, архивску грађу) Србија није ни заслужила да се у Европској Унији нађе под другим називом осим „Београдског Пашалука“, тј. нешто проширеног садашњег региона Шумадије и Поморавља. Коначно, пета, и последња ставка, у правно-бирократском смислу речи, могла је тада али може и у будућности да буде и најпроблематичнија јер се de facto ове две државе, као државе, у спорном временском периоду међусобно нису признавале нити су формално једна другој објавиле рат.

4682axeЈасеновачка кланица у којој је бестијално побијено пола милиона Срба

Геноцид

С обзиром да се тадашња, али вероватно и нека будућа, хрватска оптужба против Србије вртела око термина „геноцид“, а и будућа повесна оптужба (европске) Србије против Хрватске би бар у моралном контексту требала да буде заснована на истом термину, неопходно је само укратко да се потсетимо како „International Community“ схвата овај термин на основу важећег међународног права. Другим речима, међународно усвојена дефиниција „геноцида“ (у балканском случају „етноцида“) под овим термином подразумева да је сваки од следећих аката спроведених у намери да се у потпуности или делимично уништи нека национална, етничка, расна или верска група „геноцидна радња“:

  1. Убијање припадника групе.

  2. Наношење озбиљних телесних или/и менталних повреда члановима групе.

  3. Смишљено стављање групе у такве животне услове у којима група у целини или пак делимично трпи психична оштећења.

  4. Планско спровођење мера како би се спречило рађање (биолошка обнова) у оквиру групе.

  5. Присилно превођење деце из једне групе у другу (нпр. отомански „данак у крви“ или римокатоличко прекрштавање православних сирочића у НДХ).

  6. Систематско и/или намерно уништавање културних добара једне групе од стране друге.[2]

Јасно је одмах на први поглед да се под оваквим међународним схватањем термина „геноцида/етноцида“ и „командне одговорности“ на разне међународне судове правде могу послати многе комплетне владе, читава руководства многих политичких странака и удружења као и председници многих држава. Дакле, ствар је само до добре људске воље, политичке храбрости и исплатљивости, али и до стварне правно-политичке независности рада оваквих судова. Међутим, управо због начина рада и доношења конкретних правоснажних пресуда „међународног“ (УН) суда за ратне злочине на простору бивше Југославије (нпр. случајеви опраштања кривице Насеру Орићу, Рамушу Харадинају или Анти Готовини као и убиство Слободана Милошевића у затворској ћелији самог суда) кредибилитет саме организације УН као и међународног судства су реално доведени у велико морално питање па стога нисмо нимало сигурни да ли би његов „градски колега“ – Међународни суд правде у Хагу, који би се вероватно званично могао прогласити надлежним за наредни хрватско-српски „геноцидни“ спор, био реално објективан и независтан.

У наредном параграфу желели бисмо да дамо певесно-временске смернице за формулисање контраоптужбе (европске) Србије против како (европске) Хрватске тако и оних који су стајали иза ње, а на основу горе наведене међународне дефиниције „геноцида“ издвајајући само један историјски фактор у оквиру кога се у суштини спроводио плански етноцид.

Наиме, православни Срби су од самог почетка суживота са новим римокатоличким суседима како у аустријској Војној крајини тако и у Цивилној Хрватској-Славонији и млетачкој (од 1815. г. аустријској) Далмацији доживљавали свакодневне организоване нападе римокатоличког прозелитизма (који је до дана данашњег легализован од стране римске Курије) на њихову „шизматичку“ веру, а све зарад „спасења душа“ залуталих „шизматика“. Парадоксално је али повесно истинито, да су Срби православци напуштали своја огњишта у Босни, Херцеговини, Црној Гори, Србији, Македонији (тј. са простора Отоманског Царства) управо да би сачували „вјеру прађедовску“ али су се одмах након пресељења у хришћанску Аустрију и Млетачку Републику (тј. на просторе данашње уједињене и проширене државе Хрватске) суочавали са насилним покушајима локалних цивилних и црквених власти да их покатоличе и касније de facto похрвате. Римокатолички прозелитизам,[3] као вид денационализације или расрбљавања,  је постао и главни разлог за српске миграције у Царску Русију (Малу Русију – тј. данашњу Украјину) у 18. столећу.  Познато је да је читава данашња Јужна Украјина била називана Новом Србијом услед великог броја српских емиграната управо са простора Далмације-Хрватске-Славоније.[4] Убрзо након пресељавања на просторе данашње Хрватске пракса је показала да је управо вера (православна) највећи гарант (заједно са „ћириличним писменима“) очувања етно-националног битка Срба па није ни чудо што је крилатица „За Крст Часни и Слободу Златну“ постала уједно и национални мото. Напади и притисци на „шизматичке Влахе“ су вршени како од стране хрватске феудалне господе тако и од стране обичног хрватског народа (у неким случајевима и зарад преотимања додељених имања). У једној од хрестоматија списа хрватско-славонског Сабора у Загребу хрватског повијесничара Ферда Шишића може се наћи на десетине списа у којима саборници захтевају најстроже казне за неверне Србе, тј. за оне који се још увек нису поунијатили или покатоличили.[5] Међутим, док су забележени случајеви у којима је феудална аристократија (великим делом нехрватског порекла) спречавала насртаје хрватског пучанства на Србе „шизматике“, до сада није пронађен ни један документ из кога се види да је хрватски народ узео у заштиту своје српске суграђане у одбрану од насилничких аката или пак неправди власти или господе.

Надамо се да ће Влада (европске) Србије успети да поред неоспорног знања, стручњака и сакупљене архивске грађе смогне и морално-политичке снаге да адекватном тужбом надлежном међународном суду покрене судски спор против Хрватске, Хрвата и римокатоличке цркве за њихове почињене злочине етноцида над Србима. За сада се само надамо. Од (европске) Србије се да свашта очекивати.


IMG_20150917_115923

Проф. Др. Владислав Б. Сотировић

www.global-politics.eu/sotirovic

globalpol@global-politics.eu

© Vladislav B. Sotirovic 2016

Напомене:

[1] Нпр., Ivo Perić, Povijest Hrvatske, Drugo, izmijenjeno i prošireno izdanje sa 16 povijesnih karata u boji, Naklada P.I.P. Pavičić, Zagreb, 2000; Ivo Perić, Povijest Hrvata, Centar za transfer tehnologije, Zagreb, 1997.

[2] О међународној дефиницији геноцида видети опширније на порталу Genocide Watch: www.genocidewatch.net.

[3] Прозелитизам, или право на превођење у другу веру зарад „спашавања душа“ је забрањен у православним црквеним организацијама.

[4] О сеобама Срба из Млетачке Далмације у Русију у 18. в. због римокатоличког прозелитизма видети у: Марко Јачов, Венеција и Срби у Далмацији у XVIII веку, Просвета, Београд, 1984.

[5] „Hrvatski saborski spisi“, uredio Ferdo Šišić, pravi član Jugoslavenske akademije, knj. III (1558-1577), Zagreb, 1916.

ustasa20sjekirom20skidafa9

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Тито поклањао Космет Албанцима још 1946. године
Београд – Усвајањем амандамана на Устав СФРЈ почело је распарчавање Југославије и одвајање окупираних територија од Србије, а све под диригентском палицом Јосипа Броза Тита! 26. децембра 1968. године у Савезној народној скупштини усвојени су амандмани на Устав СФР Југославије, којима се шири аутономија покрајина и оне добијају статус сличан републикама. Покрајине су добиле покрајински Уставни закон, чиме је отворен пут готово потпуно самосталној законској, извршној и судској власти. Син наших народа и народности и доживотни председник СФРЈ Јосип Броз Тито је још крајем 1946. године “поклонио” окупиране територије, као и све друге територије са већинским албанским становништвом Албанији и Енвер Хоџи! Тито је, када је о окупираним територијама реч, Асошијетед пресу рекао следеће: “Уколико комунисти дођу на власт у Албанији оно може бити под ингеренцијом Тиране“. Албански шеф државе Енвер Хоџа је увек истицао да му је маршал Тито крајем јуна 1946. године “лично обећао” да ће окупиране територије бити у саставу Албаније, као ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Dati su nam milioni da rasparčamo SFRJ, podmitili smo stranke i političare koji su raspaljivali mržnju među narodima
Moj šef, koji je inače i bio nekada u Američkom senatu je nekoliko puta napomenuo da će biti nekakva prevara u Bosni. Mesec dana pred navodni genocid u Srebrenici mi je rekao da će taj grad biti uporište medija širom sveta i dao nam je instrukcije da zovemo medije. Robert Baer, bivši visoki izaslanik i oficir CIA, ujedno je i autor mnogih dela u kojima je odavao informacije o CIA i o administraciji Bila Klinton i Džordža Buša, zbog čega je nekoliko puta hapšen i privođen. Lični prijatelj, Mitt Waspurh koji je radio u senatu i koji mu je davao pojedine informacije je ubijen u hotelu iz sačmare. Kao visoki operativac CIA radio je na prostoru Jugoslavije u periodu od (1991-1994) i na Bliskom istoku. Robert Baer je učestvovao u nekoliko dokumentaraca na Nacionalnoj Geografiji optužujući vladu Buša za rat zbog nafte! Intervju je obavljen uživo u Kanadi, tokom mog puta pre ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Србија између српа и чекића
Уочи 20. октобра: Колико је случај Србије и Југославије упоредив са примерима поратне одмазде у Европи?  Уочи годишњицa ослобођења Београда и Србије у Другом светском рату од фашизма  ретко се говори о многим жртвама које су страдале од другог великог зла 20. века – бољшевизма. А када се и пише о овим смутним поратним месецима често се праве компарације и говори  како ни у Западној Европи послератна правда није била уједначена. Наводи се обично пример Француске као земље која је иако демократска ето била подложна ,,етосу одмазде“. На жалост такве компарације су крајње неутемељене и нетачне. Србија и Југославија далеко предњаче у броју побијених у време револуциоанрног терора и освете не само у доносу на  Француску  него и у односу на све земље Источног блока. Како? Улични перформанс у Београду, Теразије 1945. Про­цес де­на­цифи­ка­ци­је на­и­ла­зио је на ма­њи от­пор и мно­го је жу­стри­је во­ђен у зе­мља­ма где на­ци­фа­ши­стич­ка иде­о­ло­ги­ја ни­је би­ла опште при­хва­ће­на. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Шта значе оцила на грбу Србије?
Шта је уопште оцило? Оцило или огњило је врста турпије савијена у облик који се може видети на српском грбу. Кресањем кремена о оцило правила се варница која је служила за потпаљивање ватре. На српски грб оцила је ставио деспот Стефан Лазаревић, након што је постао византијски вазал 1402. године. На грбу обновљене Византије налазила су се четири слова „β“ која имају идентичан облик са ћириличном слову „В“. Реч је о акрониму мотоа династије Палеолог, односно крилатице Византије, који је опет прерађен из времена римске иперије: „Цар Царева, Царује над Царевима“ („Βασιλεὺς Βασιλέων, Βασιλεύων Βασιλευόντων“). У старом Риму се мислило на титулу Цезара коју је као титулу устоличио император Октавијан Август, који је после смрти изједначаван са божанством, а касније се, под владавином Константина гесло променило и односи се на Исуса Христоса – цара небеског, који царује над свим царевима света. Деспот Стефан је увео варијацију овог грба и уместо четири „β“ ставио четири „С“. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Завршен филм о Јасеновцу на који је чекано 70 година!
Мирјана Деспот Након више најављених, али још нереализованих пројеката других аутора, напокон је завршено прво филмско остварење о ужасима усташког концентрационог логора Јасеновац, јер ће се прича о старцу Вукашину и његовом крвнику, кољачу Жилету Фригановићу, ускоро појавити у биоскопима, највјероватније у јануару 2016. године! Ради се о филму заснованом на стварном догађају, у којем је злочинац Жиле Фригановић, према властитом признању, опкладе ради, за неколико сати заклао 1.100 несрећних Срба, а затим и старца Вукашина, чији га је недокучиви мир, а посебно ријечи: „Само ти, дијете, ради свој посао“, ненадано спријечио да настави с клањем. До тада, кољач је уживао у злочинима. На овај играни филм српска јавност чека 70 година, а вјерује се да ће изазвати интензивне реакције и да ће, како за Пресс каже творац филма Милан Зарић, „папи барем кољена клецати“! Зарић истиче да би неприказивање овог играног филма у Републици Српској било равно злочину. Снимање је недавно завршено у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Prava presuda o Draži Mihailoviću
Redakcija „Blica” došla je u posed jedine originalne, kompletne presude sa suđenja generalu Dragoljubu - Draži Mihailoviću iz jula 1946. godine. Ovaj dokument koji je pre nekoliko decenija nestao iz svih arhiva jugoslovenskih obaveštajnih i civilnih službi ima nemerljivu istorijsku važnost, saglasni su istoričari i pravnici. Presuda ima 45 strana, otkucanih pisaćom mašinom na sada već požutelom papiru. Odlično je očuvana. Na prvoj strani ima pečat sa delovodnim brojem, a na poslednjoj voštani žig koji dokazuje autentičnost dokumenta. Dokument za arhiv SANU Akademik Dragoljub Živojinović kaže da je otkriće originalne presude Mihailoviću izuzetno važna stvar za istorijsku nauku. - Neprimereno je da su se tako važni dokumenti uzimali nezakonito iz državnih arhiva. To nije jedini dokument koji je nelegalno nestao. Neki ljudi su to svesno činili da bi se sakrila njihova uloga u nečasnim istorijskim dešavanjima. Najbolje bi bilo da ovaj dokument završi u arhivu SANU, koja će ga sigurno bolje sačuvati nego neka ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Povodom Dana mladosti: Zašto je Titu bila važna samostalnost Kosova
Najveći problem sa Titom je što su njegov lik i delo i dalje ovejani misterijom i tajnom. Istoričari i istraživači poslednje dve i više decenija pokušavaju da osvetle ko je zaista bio Josip Broz, i šta je zapravo ostavio iza sebe. Piše Veljko Miladinović Datum: 25/05/2016 Dan mladosti, iliti Titov rođendan koji to nije, ali smo voleli tako da ga doživljavamo, praznik je za neizlečive jugonostalgičare koje nikada nije napuštala ljubav prema Titu. Posle dve i po decenije teške političko-ekonomske krize na „zapadnom Balkanu" - ah, kako bi de Tito prevrnuo u grobu da čuje ovaj izraz - popularnost „druga Starog" konstantno oživljava širom nekadašnje države sa šest buktinja. To nije samo odraz ideološke reinkarnacije komunizma ili socijalizma sam samoupravljanjem i ostalim derivatima. Zapravo, nema nikakve veze s tim. Istorijski otklon, i proteklo vreme "koje leči sve", nose sa sobom i tu nus pojavu relativizacije (i hipsterizacije) diktatorskih, totalitarnih ili autoritarnih sistema - ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Битка четника и партизана још од црвеног октобра!
Борис Субашић | 28. децембар 2014. 11:30 |   Срби су се у руском грађанском рату који је почео 1917. године фанатично тукли на обе стране. Одбијали заклетву српском краљу, али не и аустроугарском цару. Тито: Највише сам волео мисије на српском и руском фронту СМОТРА Руски цар Николај испред српске добровољачке дивизије за Солунски фронт ОКТОБАРСКА револуција 1917. променила је свет и лишила Србију јединог заштитника у Великом рату. Срби који су се затекли на руској територији упали су у врзино коло грађанског рата. О њиховој улози у тим смутним временима много се и често манипулисало. - Учешће Срба у Грађанском рату и у интервенцији у Русији још увек није до краја истражено. Срби су се борили како на страни интервентних јединица Антанте, тако и на страни Црвене армије - каже руски историчар др Михаил Вашченко. Мало је позната прича о “црвеним” Србима који су имали пресудну улогу у разбијању добровољачког корпуса спремног ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Титоизам и патриотизам: За кога су се борили Брозови партизани?
Брозова ЈА након рата са немачким шлемовима Једна од највећих и најноторнијих лажи анти-српског и анти-србијанског титоистилког режима након Другог светског рата па све до данас јесте да су југословенски партизани под руководством Јосипа Броза Тита (1892.−1980. г.) водили патриотску борбу за ослобађање земље од страних окупатора и да су југословенски партизани једини водили ту борбу. Међутим, уколико се курталишемо пропагандистичке титоистичке „хисторије“ и повест Другог светског рата на простору Југославије (1941.−1945. г.) сагледамо кроз призму научне и праве историографије долазимо до следећег чињеничног стања које бисмо укратко изнели у доњим редовима. Партизански покрет Комунистичке партије Југославије (КПЈ) под руководством њеног генералног секретара Јосипа Броза Тита се начелно борио за избацивање страних окупаторских формација из Југославије, али ова словом прокламована борба није била главни ратни циљ овог покрета већ само успутно средство за реализацију основног политичког циља КПЈ, а то је било преузимање политичке власти над читавом Југославијом путем оружано-револуционарне борбе како би ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Прекодринска „шешељијада“ и коначно докусуривање Србије
Процес коначног уништавања Србије као суверене државе и њеног територијалног интегритета од Хоргоша до Драгаша започео је коначним преласком Др. Војислава Шешеља из Босне у суседну Србију 1990. г. и оснивањем његовог квази „Српског четничког покрета“ у јуну месецу исте године. Остало је неоспорно фактографско стање ствари да Срба више нема тамо где их је „бранио“ „црвени војвода“ који је врло вероватно у Србију био послат од стране службе државне безбедности Хрватске да ради оно што и ради већ четврт столећа. Познато је да је основни циљ свих непријатеља Србије у протеклих сто година управо тај да се њена државна територија врати у границе „Бизмаркове Србије“ из 1878. г. – дакле без матичне територије Србије – Косова и Метохије, као и без Рашке и Војводине. И тако скраћена Србија би морала да буде класични вазал Запада како у политичком тако и у економско-финансијском смислу речи. Ове незахвалне улоге коначног докусуривања ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Како руска наука гледа на четнике и Дражу Михаиловића
Пре тачно месец дана, 14. маја (2015. г.), суд је рехабилитовао Дражу Михаиловића. „Руска реч“ објављује текст који смо опубликовали у последњем броју Недељника, где сада редовно (сваког првог четвртка у месецу) издајемо наш додатак под називом „Р Магазин“. У тексту руски експерти-балканолози говоре о ставу Русије према четничком покрету Драже Михаиловића и његовој рехабилитацији. Фотографија: pogledi.rs Четнички покрет Драже Михајловића у светлу руске науке пише Вјачеслав Чарски, извршни уредник европских редакција RBTH Деценијама је совјетску и руску историјску науку мало интересовао конфликт на територији окупиране Југославије за време Другог светског рата. У совјетском периоду, а затим по инерцији и 90-их година 20. века однос многих руских научника према овом питању био је крајње недвосмислен: Совјетски Савез је спасао свет од нацизма, а његови савезници у Југославији били су Титови партизани који су се херојски борили не само против нацистичког окупатора, него и против колаборациониста и локалних националиста свих боја, међу које ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Фукара: Колекција фотографија
Винстон Черчил. Британска фукара која је у току Другог светског рата на власт у Србији и Југославији довела словеначко-хрватску багру од Јосипа Броза Тита и његове пречанске партизане. Черчил је по жељи Броза мучки и бесомучно бомбардовао Србију у пролеће и јесен 1944. г. како би аустроугарски каплар лекше освојио Србију. Черчил је из дна душе мрзео и Србе и Србију још од времена Првог светског рата   Аустроугарски каплар из Хрватског Загорја за говорницом Првог конгреса УСАОЈ-а у босанском Бихаћу, 27. децембра 1942. г. на територији Независне државе Хрватске коју су му као "слободну" уступиле усташе Анте Павелића. Иза говорнице се налази карта Југославије на којој су означене тзв. "ослобођене" територије од стране његових партизана. Јасно је да Броз није имао скоро никакву подршку у Србији него само преко Дрине на усташкој територији где је од режима у Загребу и добијао "слободне" територије на којима је проглашавао "Совјетске републике" Самопроглашени маршал ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Руси одлучни да открију сва зверства усташа и нациста у Јасеновцу
Руски академик и историчар Јелена Гускова оцењује да усташки логор Јасеновац, по мучењима и убиствима, није имао премца међу концентрационим логорима у Другом светском рату. Логорашима су резали кожу, а онда су те ране посипали сољу, мучили их глађу и жеђу, излагали ниској температури и тешким физичким радовима – наводи руски академик и историчар Јелена Гускова. „Људи су убијани ножевима, камама, секирама, чекићима, дрвеним маљевима, металним шипкама, мотикама, кочевима, каишевима, вешањем, спаљивањем мртвих у специјалним пећима, а живих у гасним коморама“ – напомиње Гускова у интервјуу агенцији Срна. Оне који су изгубили свест и који су били израњавани – газили су ногама, гушили и давили у Уни и Сави. Гускова верује да ће Међународна комисија за утврђивање истине о Јасеновцу, чији је и сама члан, открити нове архивске материјале, документа и фотографије, које говоре о страшним злочинима нациста и усташа. Она сматра да је број жртава Јасеновца постао политичко питање те да власти Хрватске, у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Партизани и усташе убијали четнике и цивиле!
Масовна гробница на узвишењу Шибови код Бањалуке у којој су кости око хиљаду зверски убијених војника, припадника црногорских четника којима је командовао Павле Ђуришић, али и жена, стараца и деце, само је једна од многих неоткривених – уверава историчар др Александар Стаматовић. Он, у разговору за „Новости“, наводи и да су црногорске и босанско-херцеговачке четнике током мучног егзодуса, на путу ка Словенији сустизали и убијали и усташе и партизани. – Крајем новембра 1944. године Павле Ђуришић је на основу консултација са Дражом Михаиловићем донео одлуку о покрету четничких трупа из Црне Горе ка Босни. Тако је 2. децембра извршено њихово окупљање из јужне и централне Црне Горе у околини Подгорице које су бројале око 7.000 бораца. Њима се прикључило и око 3.000 жена, деце и стараца из четничких породица, каже Стаматовић. – Придружио се и митрополит црногорско-приморски Јоаникије Липовац са 56 свештеника и монаха. То није био коначан број, јер су поред ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Португалски генерал: У Сребреници није било геноцида, права истина је скроз другачија!
Португалски генерал Карлос Мартинс Бранко, који се деведесетих година, у време ратних дејстава на територији бивше Југославије, налазио на стратешки важном положају заменика шефа мисије војних посматрача УН за Хрватску и БиХ (1994-1996), у својим мемоарима „Рат на Балкану“ саопштава своја сазнања и о дешавањима на подручју Сребренице у јулу 1995. За разлику од измишљотина плаћених „стручњака“, лажних сведока и пропагандиста „невладиних организација“, генерал Мартинс Бранко износи чињенице које су на терену прикупљали компетентни обавештајни органи. Те чињенице су се службено сливале на његов писаћи сто у Загребу, где се налазио штаб Посматрачке мисије УН. Фактима које износи и закључцима које изводи тешко је приговорити по било којем убедљивом основу. У продужетку, наводићемо ставове који се налазе на страницама 201 – 206 његових мемоара. Дакле, да не би било недоумице, на основу свега виђеног и прегледаног, португалски генерал из официрског састава НАТО пакта, Карлос Мартинс Бранко, изјашњава се недвосмислено да се у Сребреници ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
“Песма о Хрватима” Јована Дучића
"Хрвати су најхрабрији народ на свету, не зато што се никога не боје, већ зато што се ничега не стиде" Јован Дучић Чувени српски песник, прозни писац и дипломата, херцеговачки Требињанин, Јован Дучић, поседовао је веома добро знање из области повести југословенских народа, а поготово његових комшија Хрвата чији је менталитет одлично познавао чак много боље од већине српских професионалних политичара који у већини случајева када се радило о Хрватима нису знали са ким имају посла што је све скупа на крају Србе као колектив прескупо стајало и још увек и стоји и на жалост стајаће их. Дучић је у својим оценама о Хрватима ишао чак и испред повесне науке која тек сада након неколико деценија и полустолећа признаје да је овај Херцеговац једноставно био у праву пишући о менталном устројству и психопатологији овог народа. Вредност Јована Дучића у методолошком смислу речи је у томе што он није прихватао тзв. „повесне чињенице“ тадашње југословенске ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Фалсификати ТВ серије Равна Гора
Серија од које се много очекивало, а која је већину гледалаца разочарала. Још од прве епизоде видело се да нешто не шти­ма: Југословенска војска приказана је кроз лик једног пијаног официра који не хаје за немачки напад, 6. априла 1941, док су комунисти приказани нападно афирмативно, и то чак по стереотипима из доба соцреализма 1950-тих година, које су и они сами превазишли. Меки повез, формат А-5, 160 страна, илустровано. Због прескупе поштарине за једну књигу, препоручујемо пакете са попустима. ПОРУЏБИНЕ ПРЕКО ТЕЛЕФОНА 064/1-880-990, НА АДРЕСУ НИП „Погледи“, Немањина 16, 34.000 Крагујевац, или електронском поштом: pogledikg@gmail.com Потребно је да наведете Вашу пуну адресу, мејл и број телефона. За поруџбине из иностранства молимо кликните ОВДЕ. САДРЖАЈ ПРЕДГОВОР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 ПРВИ ДЕО: КАКО ЈЕ НАСТАЛА СЕРИЈА? Далибор на Равној Гори . . . . . . . ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Некажњено убијање српског народа
Душан Марић: НИКО КАО СРБИ ДАНАС НЕ РАЗУМЕ ФРАНЦУЗЕ By РЕПОРТЕР on 14. новембар 2015. ИСЛАМСКИ, АЛИ И ФРАНЦУСКИ, АМЕРИЧКИ, НЕМАЧКИ, ЕНГЛЕСКИ…. ТЕРОРИСТИ ВЕЋ 25 ГОДИНА НЕКАЖЊЕНО УБИЈАЈУ СРПСКИ НАРОД Пише: Душан Марић Нико Французе овог 14. новембра 2015. године не разуме боље од Срба. Јер оно што су Французи од терориста доживели 13. новембра Срби од терориста доживљавају већ 25 година. Французи су с времена на време жртве исламских терориста. Срби су дуже од две деценије жртва исламских и француских терориста. Удружених са терористима из САД, Немачке, Енглеске, Холандије, Италије, Канаде, Белгије, Канаде, Аустралије…. Исламски терористи који данас, 2015. године, по Блиском истоку одсецају главе невиним људима су још 1994. године на Црном врху између Теслића и Тешња ритуално одсецали главе заробљеним српским војницима. У јесен 1995. и пролеће 1996. године Републици Српској испоручено је неколико десетина обезглављених тела припадника ВРС из Србца, Прњавора и других делова БиХ који су у јесен 1995. године ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Тито поклањао Космет Албанцима још 1946. године
Dati su nam milioni da rasparčamo SFRJ, podmitili smo stranke i političare koji su raspaljivali mržnju među narodima
Србија између српа и чекића
Шта значе оцила на грбу Србије?
Завршен филм о Јасеновцу на који је чекано 70 година!
Prava presuda o Draži Mihailoviću
Povodom Dana mladosti: Zašto je Titu bila važna samostalnost Kosova
Битка четника и партизана још од црвеног октобра!
Титоизам и патриотизам: За кога су се борили Брозови партизани?
Прекодринска „шешељијада“ и коначно докусуривање Србије
Како руска наука гледа на четнике и Дражу Михаиловића
Фукара: Колекција фотографија
Руси одлучни да открију сва зверства усташа и нациста у Јасеновцу
Партизани и усташе убијали четнике и цивиле!
Португалски генерал: У Сребреници није било геноцида, права истина је скроз другачија!
“Песма о Хрватима” Јована Дучића
“Српске новине”, бр. 688, октобар 2015. г.
Beograd – Pasja groblja žrtava komunizma (mapa)
Фалсификати ТВ серије Равна Гора
Некажњено убијање српског народа
Share

Comments are closed.