Нацистички корени Европске Уније

nazi-europe

Европска унија се сматра стандардом демократије, либерализма и људских права. Иако је, можда, све у реду са либерализмом, а можда га има и превише, очигледно је да демократија недостаје. Структура доношења одлука у Европској унији је компликована и недостају јој механизми који би уредили одговорност лидера према народима. Европски парламент, једина демократска институција Уније има само саветодавни статус, те стога не представља европско законодавство. У ствари, тешко искушење европских интеграција је у рукама само уског круга људи. Штавише, ово је својствено систему још од почетка послератног процеса европских интеграција. Уочи референдума, британски медији су објавили важан податак из прошлости Европске уније, који појашњава много о њеној садашњости: процес европских интеграција је од почетка координисала ЦИА ради стварања антируског геополитичког блока у Европи.

Али, ЦИА није градила ЕУ од почетка. Најзначајнији допринос њеном стварању дали су нацисти. Из геополитичке перспективе,  Трећи Рајх су чиниле окупиране државе у Европи и сателити Рајха, што је била нека верзија “уједињене Европе”. Многа нацистичка достигнућа су касније користили у Сједињеним државама – усмереност ка агресивном анти-националном и анти-руском карактеру модерне Европске уније.

Немачки историчари су непрестано објављивали нацистичке документе у којима је садржан план европских интеграција. У Источном Берлину је 1972. године објављена колекција докумената Герхарда Хаса и Волфганга Шумана, насловљена Анатомија агресије – Нови документи у вези са војним циљевима немачког империјализма током Другог светког рата. У овој књизи су углавном представљени велики планови за економску интеграцију Европе под нацистичким вођством, у интересу европске финансијске престонице. Овакве планове је посебно развијало Министаратво економије Рајха, Индустријска група Рајха и Министарство спољних послова Рајха. Друга колекција немачких докумената о повезаности Трећег Рајха и европских интеграција је објављена 1987. године у Западној Немачкој, у Минхену. Наслов је био Европа и Трећи рајх, а саставио је Ханс Вернер Неулен. Посебну пажњу посветио је политичким плановима нацистичког руководства о уједињењу Европе. Михаел Залевски је 1985. године објавио први том Докумената из историје европских интеграција, насловљен План за континенталну Европаку унију, 1939-45. Није тешко погодити о каквој се врсти интеграције радило.

Историчари су приметили да су лингвистички конструкти као “Европска унија”, “”Европска економска заједница” и “Европска конфедерација” који су први објављивани у европским медијима, били званични елементи државне политике, према докумената Трећег рајха.

Европске интеграције и SS

Један од главних за развој “уједињене Европе” је био SS официр Александер Долезалек који је водио SS одељење, посебно настало за ове намене. Долезалек је после Другог светског рата радио за специјалне службе Западне Немачке и Сједињених држава под именом Александер Бомхоф и водио је „Све-европски образовни пројект” (Gesamteuropäischen Studienwerk) у немачком граду Влото. Његове радове о европским интеграцијама су пажљиво проучавали водећи теоретичари из ове области, а имали су утицај и 1946. године на Винстона Черчила, када је бивши британски премијер у Цириху апеловао да се створе Сједињене европске државе. Неки аспекти Шуманове декларације, са којима је започела историја савремене Европе, посебно у смислу пројекта интеграција као средства  да се осигура трајни мир у Европи, могу се наћи у ранијим Долезалековим плановима.

nemacki-cetvrti-rajh1

Овом нацистичком официру барем иде у прилог да су његови планови за трансформацију Европе, барем декларативно, подразумевали чување идентитета народа западног дела континента, нешто што сада не постоји ни у облику хумора. Истовремено су други делови SS правили и развијали планове за доследну германизацију окупиране Европе. То се пре свега односило на увођење немачког језика као обавезног и стварање хомогеног информационог простора. Овом питању је посебан значај дао немачки лингвиста Георг Шмид-Рор из  SS-Ahnenerbe.

И други Долезалекови планови сада звуче прилично савремено и, заправо се у потпуности поклапају са политиком садашњих европских елита. Долезалек је посебно предложио укањање граница између европских држава и увођење заједничког европског пасоша. Источни Европљани су, као и данас, третирани као грађани другог реда. Планови SS су били да се границе у Источној Европи промене, како би се избегао разлог за будуће сукобе. Међутим, није Долезалек био једини у SS који се бавио стварањем “Уједињене Европе”.

Ханс Шнајдер, SS официр,  је 1. марта, 1945. године добио задатак да преузме развој теме “Европске организационе идеје”. Шнајдер, који је радио за Институт “Наслеђе предака”  (Ahnenerbe), је убрзо нестао, да би се појавио након рата са документима и новим именом – Ханс Швертке – и радио у издавачкој кући “Stalling” која се бавила пропагандом “Европске идеје” и европских интеграција. Занимљиво је да је издавачка кућа “Stalling” убрзо ангажовала Ханса Реснера и Вилхелма Шпенглера, бивше официре СД (SD, Sicherheitsdienst – обавештајна служба SS). Организација је декларативно нагињала лево-либералној идеологији, а значајно је да су послератну пропагадну о европским интеграцијама водили исти људи који су водили пропаганду у време нацистичке Немачке. Са геополитичке тачке гледишта, они су покушали да поново створе јединство до кога се дошло уз помоћ немачког оружја, али сада на новим основама, ради поновног успостављања Европе као геополитичког ентитета. Са друге стране,  Сједињене државе су се надале да ће моћи да манипулишу анти-комунистичким уверењима и достигнућима бивших нациста, како би уједињену Европу супротставили Русији, као што је било учињено и уочи Другог светског рата. У оба случаја, Атлантисти су се ослањали на исте снаге.

Рибентропови планови за Европску конфедерцију

Министарство спољних послова Трећег рајха је, такође, радило на нацрту “Уједињене Европе”. Рибентропова канцеларија и SS су заједно обратили посебну пажњу на ово питање после пораза у Стаљинграду. Била је неопходна нека идеја, која би могла да мобилише становништво европских држава против растуће моћи Совјетског савеза. Гебелсова канцеларија за пропаганду је тада издала комунике и позвала на активно спровођење “нове европске слике немачке спољне политике”. Нови “Европски комитет”, створен у оквиру Министарства спољних послова Рајха 1942. године је почео активно да ради. Рибентроп 21. марта 1943. године Хитлеру шаље белешку у којој наводи потребу за “Европском конфедерацијом”. Тај нови политички ентитет је требало да обухвата Немачку, Италију, Француску, Данску, Норвешку, Финску, Словачку, Мађарску, Румунију, Бугарску, Хрватску, Србију, Грчку и Шпанију.

Белешка Министарства спољних послова Немачке од 9. септембра, 1943. године открива структуру будуће Европске конфедерације. Та предложена структура, готово да се уопште не разликује  од постојеће структуре ЕУ. Економским питањима је требало да управља Европски економски савет, а предложено је и стварање Европске монетарне уније и Европске централне банке. Све ове идеје су касније примењене у Европској унији, у либералном облику.

Европска економска заједница и почетак европских интеграција

Још један израз, “Европска економска заједница” је такође, по први и до детаља разрађен у нацистичким документима за интеграцију економског простора европских држава, а тиме су се бавила економска одељења Рајха. Водећи теоретичар обиг питања био је Вернер Дајц, шеф Друштва за економско планирање у Европи и економију великог простора. Нацистички економски теоретичари су планирали да створе једнообразни систем планирања и управљања европском економијом, који би непрестано нарушавао економски суверенитет држава. Истовремено би политички суверенитет држава у овом систему требало да буде замењен “суверенитетом народа”, што би практично довело до уништавања независности традиционалних европских националних држава – као што и јесте случај у садашњој ЕУ.

Економска одељења Рајха су европске интеграције разумела као процес у коме би сви други европски народи требало да промовишу развој немачке економије. Истовремено је било и неких других немачких економиста, који, иако су заступали ову идеју, имали су другачији приступ. Као државни секретар Империјалног министарства економије и SS официр, Густав Шлотерер је заступао процес европског уједињавања на економским основама и у интересу Немачке, повезивањем националних економија. Овај концепт је касније постао основа за савремене процесе европских интеграција. Шлотерерова комисија је, такође, скицирала план рада будуће европске банке са седиштем у Бечу.

Важно је напоменути да је садашња Европска унија израсла из Европске заједнице за угаљ и челик. Исти немачки индустријалци за угаљ и челик из Рурске области у Немачкој су подржали Шлотереров план, а 1951. године иницирали нову заједницу. Шлотерер је, после денацификације, добио посао у Дизелдорфу, центру Рајнско-рурске области и радио као економиста у челичанама.

Имајући у виду активности нациста у стварању Европске уније, не изненађује ни то да је, на пример, Валтер Халштајн, први председник Комисије Европске економске заједнице, један од оснивача ЕУ и један од креатора закона ЕУ, тридесетих и четрдесетих година 20. века био члан Националсоцијалистичке уније правника. Штавише, он је и након Другог светског рата отворено, у вези са европским законима, користио исте фразе и исте логичке конструкције које је користио у време Хитлеровог режима у расправама о новим правним системима окупираних територија.

Наравно да су планови за уједињење Европе постојали и пре Другог светског рата. Нацисти нису измислили ништа ново, али су њихови организациони напори и активности помогли да се покаже да Уједињена Европа није мит, већ политички и економски пројект који се може применити у Европи. Њихова достигнућа су створила основу за европске интеграције у либералној верзији, јер су бивши нацисти постали послератни адвокати “европске идеје”. Исти немачки индустријалци, који су довели нацисте на власт (породице Tyssen и Krupp), касније су иницирали стварање Европске заједнице за угаљ и челик.

ukrajina-nacisti12

Европа је, несумњиво, требало да постане један од полова мултиполарног света. Међутим, урођени белег европским интеграцијама је оставило наслеђе нацистичког пројекта и створило страх у вези са будућношћу европских држава у таквој структури. Либерална ЕУ је нацистичко наслеђе прихватила углавном због заједничке рационалистичке основе у Просветитељству. Ово наслеђе укључује:

  • Хиперцентрализам у сферама економије и политике, који води ка повређивању националног суверенитета држава чланица
  • Укидање суверенитета националних држава Европе
  • Уједињење Европе према једном једином идеолошком стандарду (Наци или либерални) и подређивање националних интереса апстрактној идеји (било Наци или либералној)
  • У основи недемократска природа европских институција које су одговорне финасијским и индустријским елитама, а не народима европских држава
  • Експлоатација слабих периферних држава (Грчка, Источна Европа) од стране западних сила, посебно Немачке
  • Антируска геополитичка оријентација.

Аутор: Гуран Бјорнсон

Изворник: Цеопом Истина

Расправљајте на нашој Твитер страници!

Kyev selfi 2014

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Англоамеричко бомбардовање Лесковца: Седамдесет година од разарања ‘Српског Манчестера’
На данашњи дан, пре седамдесет година, англоамеричка авијација је, на захтев Титовог измећара и партизанског команданта, битанге маскиране у „надреалисту“ и „интелектуалца“, Коче Поповића, са земљом сравнила Лесковац, до тада познат као „србски Манчестер“, јер је био средиште наше самосвојне текстилне индустрије. Изабран је 6. септембар, јер је то био рођендан краља Петра; англоамеричка сатанистичка врхушка решила је да покаже Србима да су осуђени даизгубе свог владара и живе под влашћу србоубице Броза. О историјском контексту овог злочина можемо читати у књизи Милослава Самарџића,„Крвави Васкрс 1944“ (Савезничка бомбардовања српских градова, УНА Прес, Београд 2011.) ЦЕНА СРБСКИХ ИЛУЗИЈА То да је србски народ „јаук и гробље“ знао је, у „Лирици Итаке“, Милош Црњански, а у „Другој књизи Сеоба“ записао је да су и други народи страдали, а не само Срби, али да је другим народима било дато да предахну, а да Србима није било дато чак ни то. Најстрашније од свега је то што све, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Broz i Hitler išli u isti razred, pravi Tito klao srpsku decu!
Miroslav Todorović, autor „Hohštaplera“, najkontroverznije knjige o Titu otkriva: Ovo je priča podnaredniku austrougarske carevine Josipu Brozu koji je ratujuće u sastavu zloglasne 42 Vražje divizije dobio medalju za hrabrost nabijajući na bajonet prekodrinsku srpsku decu. Josip Broz Tito – veliki sin jugoslovenskih naroda i narodnosti koji se voleo više od majke i oca ili najveći “Hohštapler” u istoriji ovih prostora? Po svemu sudeći ovo je bilo i ostaće jedna od najvećih evropskih enigmi 20. veka, kada je u pitanju zvanična istorija. Onu nezvaničnu probali su da otkriju i “otkriju” mnogi, a među njima je i poznati srpski advokat Miroslav Todorović, autor “Hohštaplera”, kontroverzne knjige koja otkriva gotovo neverovatne stvari o tome da je lažni Tito vladao Jugoslavijom, da je pravi išao u razred sa Hitlerom, da je klao srpsku nejač i kasnije poginuo u Rusiji, a da su potom lažnog Josipa Amroza čuvali masoni, boljševici i Vatikan. Todorović otkriva i ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Virtuelna istorija: Nužnost i slučajnost u političkoj istoriji
Strogo govoreći istorija čovečanstva sastoji se od niza slučajnih događaja, događaja koji nisu morali da se dogode. Ova karakteristika političke istorije očitava se već u prvom istoriografskom delu evropske kulture, Herodotovoj Istoriji, čiji je bukvalni prevod Priče. Ova dezignacija ima za nas dvosruko značenje. Kao prvo, sadržaj knjige ne pretenduje na istinitost, već samo prenosi priče, koje je autor čuo. Herodot je, tako, razlikovao istoriju (u modernom smislu) i istoriografiju, tj. naš uvid u istoriju. Drugo, priče se odnose na nešto što je izuzetno, nestandardno, nešto što je zanimljivo i vredno pažnje. Ono što se odvija po strogim zakonima ne može biti priča, jer se nauka ne bavi akcidencijama. Ove poslednje mogu biti nevažni kurioziteti, sa socijalne tačke gledišta, ali mogu da imaju i odlučujući uticaj na «tok istorije», kakvu je danas shvatamo. S tim uvezi često se postavlja pitanje šta bi bilo da se neka od ovih akcidencija nije desila, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Tito je za Srbe bio balkanski Hitler
Prema izjavi Dušana Bilandžića, na sednici Politbiroa Komunističke partije deset dana po zauzimanju Beograda J. B. Tito je rekao: „Mi se u Srbiji moramo ponašati kao u zemlji koju smo okupirali”. (Bilandžić je zabeležio i Titovu izjavu iz 1974, povodom optužbi da novim ustavom Srbiju želi da svede na Beogradski pašaluk. „Pa to i hoću”, rekao je. Da bude što manja, Srbija je dobila dvije autonomije: Vojvodinu i Kosovo! Dvadeset godina posle pada Berlinskog zida partizani su još jedino u Srbiji tabu tema. Sve krivične prijave do sada su odbijene, zabranjeno je otkopavanje bezbrojnih masovnih grobnica, dok pristup dobro čuvanim dokumentima zavisi isključivo od snalažljivosti pojedinih entuzijasta. Ali, istina polako izbija.Samo od 1944, od ulaska Crvene armije i partizana u Beograd, do 1947, u Srbiji je bez suđenja ubijeno oko 100.000 Srba, a nekoliko stotina hiljada prošlo je zatvore,logore i policijsku torturu.Ogromnom broju ljudi oduzeta je imovina, građanska prava, državljanstvo, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Поглед на Русију изнутра – Најопаснији је рањени медвед
(Стратфор, 16. 12. 2014) Прошле недеље допутовао сам у Москву у 16:30, 8. децембра. Постаје мрачно у Москви у то време, а Сунце не свиће до 10 сати пре подне у ово доба године, тзв. црни дани насупрот белим ноћима. За свакога ко је научио да живи близу Екватора ово је узнемирујуће. То је први знак да сте не само у страној земљи, на шта сам ја навикао, већ и у страном окружењу. Ипак, док се возимо ка центру Москве, преко сат времена, саобраћај и радови на путу јесу нешто уобичајено. Москва има три аеродрома, а ми смо дошли са најудаљенијег од центра, Домодедово, који је главни међународни аеродром. У Москви је присутна бесконачна рестаурација и док зауставља саобраћај, указује на то да се просперитет наставља, барем у престоници. Наш домаћин нас је сачекао и брзо смо отишли на посао причајући о догађајима током дана. Он је провео велики део времена у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Победа која је задивила свет
Пре сто година – 15. децембра 1914. завршена је Колубарска битка. Она је била и до данас остала јединствен пример у историји ратовања да војска којој се предвиђао потпуни пораз и слом за само десет дана, до ногу потуче свог надмоћнијег противника. „Док цела Европа стоји задивљена пред неслућеним победама Србије и док наши пријатељи, који су до пре две недеље писали некрологе витешки палој српској краљевини размишљају како да протумаче овај легендарни васкрс српске снаге, наша се јуначка војска одмара на успесима какве нико до сада није имао у овом крвавом светском рату.” Овако је почео уводник под насловом „Непобедива Србија” објављен 21 (8) децембра 1914. године, на првој страни „Политике”. Само шест дана раније српска војска ушла је у престолни Београд, чиме је и симболично била завршена једна од наших највећих епопеја у Првом светском рату – Колубарска битка. Ова битка, вођена пре тачно сто година – од 16. новембра ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Службеници неће ћирилицу
Закон слабо брине о српском језику и писму, а у пракси се чак ни тако благи параграфи не поштују. Лингвисти упорно траже да се пропишу језичка правила за рекламе, медије, приватни сектор... СРПСКО писмо, ћирилица - мртва слова на папиру, и буквално! То што постоји какав-такав закон који каже када би морала да се користи, што ју је Устав ставио на високо место и заштитио, не значи ништа када се, без казне, ова правила свакодневно крше. Пред судије за прекршаје, као велики изузетак, стигне понекад пријава због непоштовања службеног писма, и то углавном против приватника који нису на прописан начин истакли натпис своје фирме (реклама може да буде латиничка, али основне информације обавезно морају бити исписане ћирилицом). То што поједина јавна предузећа, научни институти, факултети и други који су на државном буџету, или их је држава бар основала, имају латиничке сајтове на интернету, нико не може ни да казни. Важећи закон који ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Величање зла и последице
Пошто су “Коча и Пеко“ добили улице, следи споменик Александру Ранковићу. Шта је наређивао Ранковић и како је Коча Поповић поубијао чак и своје спасиоце? ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Србија ускоро може постати вероватно прва земља на свету која подиже споменик једном шефу тајне полиције. И то тајне полиције која је организовала и спровела једно од највећих масовних убистава грађана Србије у историји! Иницијативу за подизање споменика Александру Ранковићу подржао је и актуелни министар полиције, Небојша Стефановић. Подржава је и председник Социјалистичке партије Ивица Дачић, који иначе тражи да се врати и споменик Ранковићевом шефу, Јосипу Брозу Титу. Брозове изјаве повремено цитира и премијер Александар Вучић, као на пример недавно поводом наводне набавке противавионских ракета из Русије. Када се погледају медији, нарочито званични, Броз и његово доба углавном се приказују позитивно. На том таласу су прошле године у Београду добили улице његови најважнији ратни команданти, “Коча и Пеко“. То би можда било безазлено, да све ове ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
ШТА СРБИЈА СЛАВИ?
За Владимира Владимировича Путина кажу да се још увек није дистанцирао од тамне стране комунистичке владавине за време трајања Совјетског Савеза. Аналитичари који се баве овим питањима тврде да се у блиској будућности, овај тренутно најауторитативнији политичар на свету неће о тим стварима ни изјашњавати, бар не у негативном смислу, и не само он, већ и они који ће доћи после њега. То је сасвим разумљиво јер Русија је увек била империјална сила: и као царевина и као комунистичка земља али и данас. Велики и јаки никада о себи не говоре лоше. Прослава 16. октобра 2014. године као дана ослобођења престоног града Србије, помало је зачудила обичан свет иако се тај дан прослављао дуги низ година 20.октобра. Шта се и како, ког дана, на који начин стварно дешавало (ко је кога ослободио, од кога и када) тешко је сада после толико година до краја и са сигурношћу просуђивати (што нам није ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Србоцидом у ЕуроТитославију
Недавном одлуком тзв. Међународног суда правде у Хагу о дизнилендском карактеру крвавог растурања Титославије 1990-тих требало би вероватно да се стави тачка на хрватски србоцид у 20-том столећу на просторима Павелић-Брозове Велике Хрватске зарад даљег мирног проширења Европске Уније (ЕУ) и на остатку брдовитог Балкана. Да се потсетимо да је дотични суд пресудио да Србија није починила агресију над Хрватском нити је Хрватска спровела етничко чишћење над (правно гледано) својим сопственим грађанима српске националности. Дакле, и једни и други су се деведесетих играли Дизниленда, а сада је дошло време да се закопају све ратне секире, изврши опште помирење и настави са Drang nach Оsten-ом ЕУ (и наравно НАТО) на остатак Балкана ради његове демократизације и либерализације. Остало је још само да се Београд и Загреб успут договоре о корекцији међудржавне границе на Дунаву (ако питате Банске дворе најбоље је по принципу ХДЗ: „Хрватска до Земуна“ ).  У сваком случају, проширење ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Погледајте насловне стране листа ‘Шарли Ебдо’ пред бомбардовање Србије 1999. (ФОТО)
Погледајте насловне стране листа „Шарли Ебдо“ пред бомбардовање Србије 1999. (ФОТО) АРАНЂЕЛОВАЦ – Српски народни покрет „Наши“ издао је саопштење у којем је позвао све који пале свеће због масакра у редакцији француског сатиричног листа „Шарли Ебдо“ да запале и свећу за убијене у НАТО агресији на СРЈ 1999. године. Ова организација је објавила две насловне стране тог чаописа из 1999. године у коме се вређају Срби. – Сваки злочин је страшан и за осуду, посебно губитак људских живота,  па зато постављамо питање „Зашто се нико од српских политичара не оглашава о жртвама бомбародвања 1999. године„, или је о тим страдањима забрањено говорити, јер су Србе  карикатуристи листа „Шарли Ебдо““  представљали као злочинце уз натписе „шта је нема више ништа да се силује„ и „романтични растанак Србије и Косова„Такве карикатуре су допринеле да дође до војне интервенције на Србију, а српски народ је представљан као геноцидан у злочиначки. У то име позивамо све ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Фрањин дух у Колиндином телу
Фрањин дух у Колиндином телу Милка Љубичић четвртак, 15. јануар 2015. Хрватска има нову председницу и стару политику према Србима. Колинда Грабар Китаровић наставиће путем свих својих претходника, од Фрање Туђмана и Стјепана Месића до Иве Јосиповића. Узлетела на крилима љутих Херцеговаца, односно Хрвата из БиХ којима је Загреб доделио куће протераних Крајишника, уз подршку националистичке ХДЗ и аплаузе такозваних бранитеља који већ месецима под шаторима бране своје, у рату против Срба стечене привилегије, Колинда седа у председничку столицу најмлађе чланице ЕУ.Да је жив, Туђман би плакао од среће јер је деценију и по након смрти његов дух, усељен у Колиндину главу и тело, јачи него икад. Са гробља Мирогој "отац домовине" слуша јеку Колиндиних обећања "Хрватицама и Хрватима" о бољем животу у етнички очишћеној држави сећајући се својих инструкција ("нанесите такве ударце да Срби практично нестану") које је на Брионима, као врховни командант, дао војном и полицијском врху уочи ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Битка четника и партизана још од црвеног октобра!
Борис Субашић | 28. децембар 2014. 11:30 |   Срби су се у руском грађанском рату који је почео 1917. године фанатично тукли на обе стране. Одбијали заклетву српском краљу, али не и аустроугарском цару. Тито: Највише сам волео мисије на српском и руском фронту СМОТРА Руски цар Николај испред српске добровољачке дивизије за Солунски фронт ОКТОБАРСКА револуција 1917. променила је свет и лишила Србију јединог заштитника у Великом рату. Срби који су се затекли на руској територији упали су у врзино коло грађанског рата. О њиховој улози у тим смутним временима много се и често манипулисало. - Учешће Срба у Грађанском рату и у интервенцији у Русији још увек није до краја истражено. Срби су се борили како на страни интервентних јединица Антанте, тако и на страни Црвене армије - каже руски историчар др Михаил Вашченко. Мало је позната прича о “црвеним” Србима који су имали пресудну улогу у разбијању добровољачког корпуса спремног ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Austrougarski popis: U Dubrovniku žive Srbi, nema nijednog Hrvata
Da je Dubrovnik do 20. veka bio srpski, a ne hrvatski grad govore i činjenice. Prema podacima koje je skupila Austrougarska država, kada je 31. decembra 1890. godine popisala stanovništvo grada Dubrovnika, srpskim jezikom govori apsolutna većina od 5.823 ljudi, italijanskim 677,  češkim 48,  poljskim 6, nemačkim 263 i mađarskim 384. Foto: Dubrovnik – kalendar za prostu 1898 godinu Tu su i podaci za druga mesta u opštini Dubrovnik, a podaci su tu još frapantniji, jer Srbi u većini mesta čine 100 odsto stanovništa. Dakle, iz priloženog možemo videti da hrvatski jezik nije ni postojao kao jezik kojim se pričalo u Dubrovniku i okolini. Ako to nije dovoljno, treba reći da je tadašnji papa, Lav XIII (1810-1903), javno i pismeno priznao Dubrovčanima da su Srbi. Utemeljivač hrvatske istorije: U Dubrovniku se oduvek govorilo srpski Foto: Wikimedia Commons "U Dubrovniku, od pamtiveka, govorilo se srpski, govorilo - kako od pučana, tako od vlastele, kako kod kuće tako i u općini". To je tvrdio Natko Nodilo, koji ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Обама: САД учествовале у пучу у Украјини
Овом веома непопуларном изјавом, амерички председник је признао одговорност за све што се догодило, каже за Спутњик виши научни сарадник у Институту за међународну политику Драган Петровић. Амерички председник Барак Обама изјавио је да су Сједињене Америчке Државе учествовале у пучу и транзицији власти у Украјини од фебруара 2014. године после чега је успостављена прозападно оријентисана влада. "Онда је Путин донео одлуку о Криму и Украјини — не због неке посебне стратегије, већ на првом месту зато што се нашао између протеста на Мајдану и бекства тадашњег председника Виктора Јануковича, пошто смо ми посредовали у споразуму о транзицији власти у Украјини“, објаснио је амерички председник. Обама је рекао да ће САД наставити да делују "на два колосека", вршећи притисак на председника Русије Владимира Путина и помажући Украјини, али је Путину послао поруку да су дипломатска решења и даље на располагању. Сарадник Института за међународну политику Драган Петровић каже за Спутњик да је Обамина изјава признање одговорности за све што се догодило у Украјини. „Потпуно је јасно да су Сједињене Америчке Државе биле те које су стајале иза тог пуча, а да ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
epa05825191 Federica Mogherini (L), the High Representative of the European Union for Foreign Affairs and Security Policy talks with Macedonian President George Ivanov (R) during her visit to Skopje, The Former Yugoslav Republic of Macedonia, 02 March 2017. Mogherini is visiting Macedonia during her Western Balkan tour.  EPA/GEORGI LICOVSKI
Актуелна македонска криза у вези са (не)формирањем владе СДСМ и ДУИ само је врхунац двогодишње политичке заврзламе коју прате међуетничке тензије и добоки економски и социјални проблеми у овој земљи. На унутрашњем плану видљива је пат позиција: након што је на претходним парламентарним изборима владајућа странка ВМРО ДПМНЕ добила 51 мандат, а опозициона СДСМ 49, док су албанске странке добиле укупно 20 мандата (ДУИ је добио 10 мандата, Покрет Беса пет, Алијанса за Албанце три и ДПА два мандата), СДСМ је постигла споразум са албанским партијама о формирању владе, прихватајући заједничку платформу за преговоре које су три албанске странке усвојиле почетком јануара у Тирани. Овом платформом Албанци траже промену Устава ради увођења албанског као другог службеног језика, једнаку заступљеност Албанаца у свим државним институцијама и њихово укључивање у преговоре са Грчком о решавању спора о називу Македонија. Одбијајући да лидеру опозиционе СДСМ Зорану Заеву повери мандат за формирање владе на основама ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Србија између српа и чекића
Уочи 20. октобра: Колико је случај Србије и Југославије упоредив са примерима поратне одмазде у Европи?  Уочи годишњицa ослобођења Београда и Србије у Другом светском рату од фашизма  ретко се говори о многим жртвама које су страдале од другог великог зла 20. века – бољшевизма. А када се и пише о овим смутним поратним месецима често се праве компарације и говори  како ни у Западној Европи послератна правда није била уједначена. Наводи се обично пример Француске као земље која је иако демократска ето била подложна ,,етосу одмазде“. На жалост такве компарације су крајње неутемељене и нетачне. Србија и Југославија далеко предњаче у броју побијених у време револуциоанрног терора и освете не само у доносу на  Француску  него и у односу на све земље Источног блока. Како? Улични перформанс у Београду, Теразије 1945. Про­цес де­на­цифи­ка­ци­је на­и­ла­зио је на ма­њи от­пор и мно­го је жу­стри­је во­ђен у зе­мља­ма где на­ци­фа­ши­стич­ка иде­о­ло­ги­ја ни­је би­ла опште при­хва­ће­на. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Не нападају нас што смо на раскрсници путева, већ због нечег другог!
Више од једног века у српском народу постоји мишљење да су нас кроз историју нападали зато што смо на раскрсници путева. Данас нас осуђују без кривице, чак и када прави кривци исту признају, као што је био случај у недавној изјави Туђмановог министра полиције Бољковца да су Срби у Хрватској нападнути да би се изазвао рат. Ако смо некада били на раскрсници путева, пошто су путеви били ретки, да ли смо то и данас када путева има свуда? Или разлог за непрестане нападе на Србе треба тражити негде другде? Воде ли баш сви путеви у Рим? Увек када је српски народ страдао у новијој историји, Рим, односно Ватикан, се назирао негде у позадини тога страдања. Неки путеви свакако воде у Берлин или Беч, Немцима и њиховој вековној тежњи да буду господари Европе. Србија је на тим путевима увек била камен који треба шутнути. Јер су се о тај камен разбијале њихове илузије и ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Lista američkih brljotina na Balkanu
Ako iscrpljena EU, što zbog nameta koje joj nameće NATO i američkih ratova po svetu, što zbog izdvajana iz budžeta za održavanje u životu „država iz epruvete“ poput Kosova, kao i sankcija i kontrasankcija sa Rusijom, ne može da reši svoje probleme, kako će onda da razreši balkanski čvor. Terorizam, najezda migranata, ekonomska kriza, separatizam… To su boljke sa kojima se EU suočava u svom dvorištu. Kosovo, Makedonija, Srbija, Bosna… zaostala su nerešena pitanja Amerike na Balkanu za koje SAD očekuje da ih EU reši, i to u skladu sa američkim planovima. Može li EU, uz sve svoje jade, da zadovolji i prekookeanskog partnera i prilike na Balkanu da zaokruži na način kako to SAD žele? I šta će se desiti ako u tome ne uspe? Zvanična spoljna politika Amerike navodno je usmerena daleko van Balkana, ali, ako je suditi po rečima umirovljenog bivšeg ambasadora SAD u Srbiji Vilijama Montgomerija, ostala su tri ključna pitanja za američku administraciju za koja se očekuje da će ih rešiti EU — prvo, da nezavisno Kosovo bude ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Тито поклањао Космет Албанцима још 1946. године
Београд – Усвајањем амандамана на Устав СФРЈ почело је распарчавање Југославије и одвајање окупираних територија од Србије, а све под диригентском палицом Јосипа Броза Тита! 26. децембра 1968. године у Савезној народној скупштини усвојени су амандмани на Устав СФР Југославије, којима се шири аутономија покрајина и оне добијају статус сличан републикама. Покрајине су добиле покрајински Уставни закон, чиме је отворен пут готово потпуно самосталној законској, извршној и судској власти. Син наших народа и народности и доживотни председник СФРЈ Јосип Броз Тито је још крајем 1946. године “поклонио” окупиране територије, као и све друге територије са већинским албанским становништвом Албанији и Енвер Хоџи! Тито је, када је о окупираним територијама реч, Асошијетед пресу рекао следеће: “Уколико комунисти дођу на власт у Албанији оно може бити под ингеренцијом Тиране“. Албански шеф државе Енвер Хоџа је увек истицао да му је маршал Тито крајем јуна 1946. године “лично обећао” да ће окупиране територије бити у саставу Албаније, као ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Англоамеричко бомбардовање Лесковца: Седамдесет година од разарања ‘Српског Манчестера’
Broz i Hitler išli u isti razred, pravi Tito klao srpsku decu!
Virtuelna istorija: Nužnost i slučajnost u političkoj istoriji
Tito je za Srbe bio balkanski Hitler
Поглед на Русију изнутра – Најопаснији је рањени медвед
Победа која је задивила свет
Службеници неће ћирилицу
Величање зла и последице
ШТА СРБИЈА СЛАВИ?
Србоцидом у ЕуроТитославију
Погледајте насловне стране листа ‘Шарли Ебдо’ пред бомбардовање Србије 1999. (ФОТО)
Фрањин дух у Колиндином телу
Битка четника и партизана још од црвеног октобра!
Austrougarski popis: U Dubrovniku žive Srbi, nema nijednog Hrvata
Обама: САД учествовале у пучу у Украјини
Македонија – Геополитичка темпирана бомба на Балкану
Србија између српа и чекића
Не нападају нас што смо на раскрсници путева, већ због нечег другог!
Lista američkih brljotina na Balkanu
Тито поклањао Космет Албанцима још 1946. године
Share

Comments are closed.