Нацистички корени Европске Уније

nazi-europe

Европска унија се сматра стандардом демократије, либерализма и људских права. Иако је, можда, све у реду са либерализмом, а можда га има и превише, очигледно је да демократија недостаје. Структура доношења одлука у Европској унији је компликована и недостају јој механизми који би уредили одговорност лидера према народима. Европски парламент, једина демократска институција Уније има само саветодавни статус, те стога не представља европско законодавство. У ствари, тешко искушење европских интеграција је у рукама само уског круга људи. Штавише, ово је својствено систему још од почетка послератног процеса европских интеграција. Уочи референдума, британски медији су објавили важан податак из прошлости Европске уније, који појашњава много о њеној садашњости: процес европских интеграција је од почетка координисала ЦИА ради стварања антируског геополитичког блока у Европи.

Али, ЦИА није градила ЕУ од почетка. Најзначајнији допринос њеном стварању дали су нацисти. Из геополитичке перспективе,  Трећи Рајх су чиниле окупиране државе у Европи и сателити Рајха, што је била нека верзија “уједињене Европе”. Многа нацистичка достигнућа су касније користили у Сједињеним државама – усмереност ка агресивном анти-националном и анти-руском карактеру модерне Европске уније.

Немачки историчари су непрестано објављивали нацистичке документе у којима је садржан план европских интеграција. У Источном Берлину је 1972. године објављена колекција докумената Герхарда Хаса и Волфганга Шумана, насловљена Анатомија агресије – Нови документи у вези са војним циљевима немачког империјализма током Другог светког рата. У овој књизи су углавном представљени велики планови за економску интеграцију Европе под нацистичким вођством, у интересу европске финансијске престонице. Овакве планове је посебно развијало Министаратво економије Рајха, Индустријска група Рајха и Министарство спољних послова Рајха. Друга колекција немачких докумената о повезаности Трећег Рајха и европских интеграција је објављена 1987. године у Западној Немачкој, у Минхену. Наслов је био Европа и Трећи рајх, а саставио је Ханс Вернер Неулен. Посебну пажњу посветио је политичким плановима нацистичког руководства о уједињењу Европе. Михаел Залевски је 1985. године објавио први том Докумената из историје европских интеграција, насловљен План за континенталну Европаку унију, 1939-45. Није тешко погодити о каквој се врсти интеграције радило.

Историчари су приметили да су лингвистички конструкти као “Европска унија”, “”Европска економска заједница” и “Европска конфедерација” који су први објављивани у европским медијима, били званични елементи државне политике, према докумената Трећег рајха.

Европске интеграције и SS

Један од главних за развој “уједињене Европе” је био SS официр Александер Долезалек који је водио SS одељење, посебно настало за ове намене. Долезалек је после Другог светског рата радио за специјалне службе Западне Немачке и Сједињених држава под именом Александер Бомхоф и водио је „Све-европски образовни пројект” (Gesamteuropäischen Studienwerk) у немачком граду Влото. Његове радове о европским интеграцијама су пажљиво проучавали водећи теоретичари из ове области, а имали су утицај и 1946. године на Винстона Черчила, када је бивши британски премијер у Цириху апеловао да се створе Сједињене европске државе. Неки аспекти Шуманове декларације, са којима је започела историја савремене Европе, посебно у смислу пројекта интеграција као средства  да се осигура трајни мир у Европи, могу се наћи у ранијим Долезалековим плановима.

nemacki-cetvrti-rajh1

Овом нацистичком официру барем иде у прилог да су његови планови за трансформацију Европе, барем декларативно, подразумевали чување идентитета народа западног дела континента, нешто што сада не постоји ни у облику хумора. Истовремено су други делови SS правили и развијали планове за доследну германизацију окупиране Европе. То се пре свега односило на увођење немачког језика као обавезног и стварање хомогеног информационог простора. Овом питању је посебан значај дао немачки лингвиста Георг Шмид-Рор из  SS-Ahnenerbe.

И други Долезалекови планови сада звуче прилично савремено и, заправо се у потпуности поклапају са политиком садашњих европских елита. Долезалек је посебно предложио укањање граница између европских држава и увођење заједничког европског пасоша. Источни Европљани су, као и данас, третирани као грађани другог реда. Планови SS су били да се границе у Источној Европи промене, како би се избегао разлог за будуће сукобе. Међутим, није Долезалек био једини у SS који се бавио стварањем “Уједињене Европе”.

Ханс Шнајдер, SS официр,  је 1. марта, 1945. године добио задатак да преузме развој теме “Европске организационе идеје”. Шнајдер, који је радио за Институт “Наслеђе предака”  (Ahnenerbe), је убрзо нестао, да би се појавио након рата са документима и новим именом – Ханс Швертке – и радио у издавачкој кући “Stalling” која се бавила пропагандом “Европске идеје” и европских интеграција. Занимљиво је да је издавачка кућа “Stalling” убрзо ангажовала Ханса Реснера и Вилхелма Шпенглера, бивше официре СД (SD, Sicherheitsdienst – обавештајна служба SS). Организација је декларативно нагињала лево-либералној идеологији, а значајно је да су послератну пропагадну о европским интеграцијама водили исти људи који су водили пропаганду у време нацистичке Немачке. Са геополитичке тачке гледишта, они су покушали да поново створе јединство до кога се дошло уз помоћ немачког оружја, али сада на новим основама, ради поновног успостављања Европе као геополитичког ентитета. Са друге стране,  Сједињене државе су се надале да ће моћи да манипулишу анти-комунистичким уверењима и достигнућима бивших нациста, како би уједињену Европу супротставили Русији, као што је било учињено и уочи Другог светског рата. У оба случаја, Атлантисти су се ослањали на исте снаге.

Рибентропови планови за Европску конфедерцију

Министарство спољних послова Трећег рајха је, такође, радило на нацрту “Уједињене Европе”. Рибентропова канцеларија и SS су заједно обратили посебну пажњу на ово питање после пораза у Стаљинграду. Била је неопходна нека идеја, која би могла да мобилише становништво европских држава против растуће моћи Совјетског савеза. Гебелсова канцеларија за пропаганду је тада издала комунике и позвала на активно спровођење “нове европске слике немачке спољне политике”. Нови “Европски комитет”, створен у оквиру Министарства спољних послова Рајха 1942. године је почео активно да ради. Рибентроп 21. марта 1943. године Хитлеру шаље белешку у којој наводи потребу за “Европском конфедерацијом”. Тај нови политички ентитет је требало да обухвата Немачку, Италију, Француску, Данску, Норвешку, Финску, Словачку, Мађарску, Румунију, Бугарску, Хрватску, Србију, Грчку и Шпанију.

Белешка Министарства спољних послова Немачке од 9. септембра, 1943. године открива структуру будуће Европске конфедерације. Та предложена структура, готово да се уопште не разликује  од постојеће структуре ЕУ. Економским питањима је требало да управља Европски економски савет, а предложено је и стварање Европске монетарне уније и Европске централне банке. Све ове идеје су касније примењене у Европској унији, у либералном облику.

Европска економска заједница и почетак европских интеграција

Још један израз, “Европска економска заједница” је такође, по први и до детаља разрађен у нацистичким документима за интеграцију економског простора европских држава, а тиме су се бавила економска одељења Рајха. Водећи теоретичар обиг питања био је Вернер Дајц, шеф Друштва за економско планирање у Европи и економију великог простора. Нацистички економски теоретичари су планирали да створе једнообразни систем планирања и управљања европском економијом, који би непрестано нарушавао економски суверенитет држава. Истовремено би политички суверенитет држава у овом систему требало да буде замењен “суверенитетом народа”, што би практично довело до уништавања независности традиционалних европских националних држава – као што и јесте случај у садашњој ЕУ.

Економска одељења Рајха су европске интеграције разумела као процес у коме би сви други европски народи требало да промовишу развој немачке економије. Истовремено је било и неких других немачких економиста, који, иако су заступали ову идеју, имали су другачији приступ. Као државни секретар Империјалног министарства економије и SS официр, Густав Шлотерер је заступао процес европског уједињавања на економским основама и у интересу Немачке, повезивањем националних економија. Овај концепт је касније постао основа за савремене процесе европских интеграција. Шлотерерова комисија је, такође, скицирала план рада будуће европске банке са седиштем у Бечу.

Важно је напоменути да је садашња Европска унија израсла из Европске заједнице за угаљ и челик. Исти немачки индустријалци за угаљ и челик из Рурске области у Немачкој су подржали Шлотереров план, а 1951. године иницирали нову заједницу. Шлотерер је, после денацификације, добио посао у Дизелдорфу, центру Рајнско-рурске области и радио као економиста у челичанама.

Имајући у виду активности нациста у стварању Европске уније, не изненађује ни то да је, на пример, Валтер Халштајн, први председник Комисије Европске економске заједнице, један од оснивача ЕУ и један од креатора закона ЕУ, тридесетих и четрдесетих година 20. века био члан Националсоцијалистичке уније правника. Штавише, он је и након Другог светског рата отворено, у вези са европским законима, користио исте фразе и исте логичке конструкције које је користио у време Хитлеровог режима у расправама о новим правним системима окупираних територија.

Наравно да су планови за уједињење Европе постојали и пре Другог светског рата. Нацисти нису измислили ништа ново, али су њихови организациони напори и активности помогли да се покаже да Уједињена Европа није мит, већ политички и економски пројект који се може применити у Европи. Њихова достигнућа су створила основу за европске интеграције у либералној верзији, јер су бивши нацисти постали послератни адвокати “европске идеје”. Исти немачки индустријалци, који су довели нацисте на власт (породице Tyssen и Krupp), касније су иницирали стварање Европске заједнице за угаљ и челик.

ukrajina-nacisti12

Европа је, несумњиво, требало да постане један од полова мултиполарног света. Међутим, урођени белег европским интеграцијама је оставило наслеђе нацистичког пројекта и створило страх у вези са будућношћу европских држава у таквој структури. Либерална ЕУ је нацистичко наслеђе прихватила углавном због заједничке рационалистичке основе у Просветитељству. Ово наслеђе укључује:

  • Хиперцентрализам у сферама економије и политике, који води ка повређивању националног суверенитета држава чланица
  • Укидање суверенитета националних држава Европе
  • Уједињење Европе према једном једином идеолошком стандарду (Наци или либерални) и подређивање националних интереса апстрактној идеји (било Наци или либералној)
  • У основи недемократска природа европских институција које су одговорне финасијским и индустријским елитама, а не народима европских држава
  • Експлоатација слабих периферних држава (Грчка, Источна Европа) од стране западних сила, посебно Немачке
  • Антируска геополитичка оријентација.

Аутор: Гуран Бјорнсон

Изворник: Цеопом Истина

Расправљајте на нашој Твитер страници!

Kyev selfi 2014

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Обама: САД учествовале у пучу у Украјини
Овом веома непопуларном изјавом, амерички председник је признао одговорност за све што се догодило, каже за Спутњик виши научни сарадник у Институту за међународну политику Драган Петровић. Амерички председник Барак Обама изјавио је да су Сједињене Америчке Државе учествовале у пучу и транзицији власти у Украјини од фебруара 2014. године после чега је успостављена прозападно оријентисана влада. "Онда је Путин донео одлуку о Криму и Украјини — не због неке посебне стратегије, већ на првом месту зато што се нашао између протеста на Мајдану и бекства тадашњег председника Виктора Јануковича, пошто смо ми посредовали у споразуму о транзицији власти у Украјини“, објаснио је амерички председник. Обама је рекао да ће САД наставити да делују "на два колосека", вршећи притисак на председника Русије Владимира Путина и помажући Украјини, али је Путину послао поруку да су дипломатска решења и даље на располагању. Сарадник Института за међународну политику Драган Петровић каже за Спутњик да је Обамина изјава признање одговорности за све што се догодило у Украјини. „Потпуно је јасно да су Сједињене Америчке Државе биле те које су стајале иза тог пуча, а да ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Србоцидом у ЕуроТитославију
Недавном одлуком тзв. Међународног суда правде у Хагу о дизнилендском карактеру крвавог растурања Титославије 1990-тих требало би вероватно да се стави тачка на хрватски србоцид у 20-том столећу на просторима Павелић-Брозове Велике Хрватске зарад даљег мирног проширења Европске Уније (ЕУ) и на остатку брдовитог Балкана. Да се потсетимо да је дотични суд пресудио да Србија није починила агресију над Хрватском нити је Хрватска спровела етничко чишћење над (правно гледано) својим сопственим грађанима српске националности. Дакле, и једни и други су се деведесетих играли Дизниленда, а сада је дошло време да се закопају све ратне секире, изврши опште помирење и настави са Drang nach Оsten-ом ЕУ (и наравно НАТО) на остатак Балкана ради његове демократизације и либерализације. Остало је још само да се Београд и Загреб успут договоре о корекцији међудржавне границе на Дунаву (ако питате Банске дворе најбоље је по принципу ХДЗ: „Хрватска до Земуна“ ).  У сваком случају, проширење ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Englezi: Draža nije zločinac
Iako je od 2. svetskog rata prošlo poprilično godina i dalje postoje velike svađe i sukobi mišljenja na teritoriji Balkana. Tako su Srbi i dalje četnici, Hrvati ustaše a sukobi su i dalje u opticaju. Velika Britanija i njeni istaknuti akademici, istoričari i analitičari već 20 godina pokušavaju da utvrde neutralne činjenice o dešavanjima tokom nacističke okupacije Jugoslavije, a ponekad se rezultati i objave javnosti. Te informacije često i dođu do srpske javnosti. O ovoj temi pričali smo sa nekoliko poštovanijih ljudi u Britaniji kada je reč o istoriji  u periodu od 1939. do 1945. Dejvid Borni istoričar: General Draža Mihajlović je definitivno bio jedna od vodećih firgura u istoriji vezanoj za Jugoslaviju. Nema sumnje da se jako malo zna o njegovom životu u periodu 2. svetskog rata jer su na vlast došli njegovi suparnici komunisti. Oni su na sve načine pokušali da četnike ali i njihovog vođu predstave kao saradnike nemaca i ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Брозомбијада
Брозомбиленд Народна власт Ко је финансирао аустроугарског каплара? Загорски Џек Трбосек Друже Тито ми ти се кунемо! Голи оток - омиљено летовалиште Јосипа Броза Тита Највећи син свих наших народа и народности: Од Србије је одвојио Војводину и КосМет а својој Хрватској прикључио Дубровник, Истру и отоке И после Тита - Кита! Јосип Броз Тито (1892.-1980. г.) као војник крваве 42. Вражје дивизије аустроугарске војске на положају у Западној Србији 1914. г. (лежи са упереном пушком) Партизани аустроугарског каплара Јосипа Броза Тита из Прве пролетерске бригаде заједно са усташама поглавника Анте Павелића из Црне легије у Босни априла 1942. г. Члан Централног комитета Комунистичке партије Југославије Милован Ђилас (из Црне Горе) и партизански командант Коча Поповић (Цинцарин) заједно са немачким официрима и војницима за време “Мартовских преговора” 1943. г. (Босни и Херцеговина) када су се обе преговарачке стране договориле о билатералној колаборацији против Југословенске војске у Отаџбини Немачки војник Аугуст Хелер са партизанима Љубићког партизанског одреда у околини Чачка 1941. г. Демократски ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Православна црква на Вису, коју су комунисти срушили 1963. г.
Православна црква св. Ћирила и Методија на тргу града Вис на истоименом острву Јадранског мора Након завршетка Првог светског рата, на острву Вису се појавио покрет Хрвата који је без агитовања и мисионарског залагања СПЦ прелазио у Православље.  Остале су забележене речи угледног вишког домаћина и последњег председника православне црквене општине: “Нећемо да једном ногом стојимо на Вису, а другом у Риму- природније је: једном ногом на Вису а другом у Београду.” Један од ставова ове православне заједнице био је и следећи: “Хоћемо да у свему будемо своји. Када је народна држава- нека је и народна Црква. Е, зато смо пригрлили свето Православље!” Наравно да је било и оних који су спекулисали о природи преласка у Православље, али се на овакве гласине одговарало са: “Прешли смо из властитог уверења, без ичије агитације и наговора и без било какве материјалне користи или награде.” Православна црква св. Кирила и Методија на Вису Да бисмо схватили жељу мештана ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Србија, Хрватска и Европска Унија
Процес проширења Европске Уније (ЕУ) на истоку Старог континента се наставља и након 1. јула 2013. г. када је за сада последња (28.-ма) пуноправна чланица овог клуба постала Република Хрватска. “Велика мотка” Статус кандидата за пуноправно чланство у ЕУ тренутно имају Црна Гора, Србија (без Косова и Метохије - КосМет), Турска и Бивша Југословенска Република Македонија што ће рећи да је Балкан са Малом Азијом (мост између Европе и Азије) следећи регион тајмиран за Еуро-интеграције. Сходно томе, 24. априла текуће године се у Србији одржавају ванредни парламентарни избори како би се про-унионистичка и про-НАТО-овска владајућа пречанско-динариодска СНС (анти-Србијанска назадна странка) дефинитивно учврстила на власти са апсолутном већином у Народној скупштини и тако коначно у наредном четворогодишњем мандату угурала Србију прво у НАТО па онда (вероватно након још једних избора) и у ЕУ. Управо предизборно потписан споразум владајуће коалиције са НАТО пактом о фактичкој војно-политичкој окупацији Србије од стране западне алијансе је уједно ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Службеници неће ћирилицу
Закон слабо брине о српском језику и писму, а у пракси се чак ни тако благи параграфи не поштују. Лингвисти упорно траже да се пропишу језичка правила за рекламе, медије, приватни сектор... СРПСКО писмо, ћирилица - мртва слова на папиру, и буквално! То што постоји какав-такав закон који каже када би морала да се користи, што ју је Устав ставио на високо место и заштитио, не значи ништа када се, без казне, ова правила свакодневно крше. Пред судије за прекршаје, као велики изузетак, стигне понекад пријава због непоштовања службеног писма, и то углавном против приватника који нису на прописан начин истакли натпис своје фирме (реклама може да буде латиничка, али основне информације обавезно морају бити исписане ћирилицом). То што поједина јавна предузећа, научни институти, факултети и други који су на државном буџету, или их је држава бар основала, имају латиничке сајтове на интернету, нико не може ни да казни. Важећи закон који ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
ЕУ стално врши притисак на Србију, мада се она већ решила на уступке
ЕУ врши огроман притисак на Србију, приморавајући је да уводи санкције против Русије, и доводи у реалну опасност ступање у ЕУ, чему су Срби тежили последњих 15 година, одлучивши се на озбиљне уступке за земљу, сматра руководилац Центра за проучавање савремене Балканске кризе Института за славистику РАН, академик Српске Академије наука и уметности Јелена Гускова. Европски комесар за европску политику суседства и преговоре о проширењу Јоханес Хан уочи посете Београду изјавио је у интервјуу за београдски лист Вечерње новости да је Србија дужна да увде санкције против Русије ако жели да ступи у ЕУ. Притисак на Србију се стално врши, и мада је она све време вршила озбиљне уступке како би ступила у ЕУ, притисак ће се наставити. Данас се исти покушај притиска врши на Русију, систем санкција је из исте приче, али са нама је теже разговарати, ми смо јачи, а са Србијом је лако, зато је у тој ситауцији подршка ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Окупација у триста слика
Не може се човек , све и да хоће, отргнути утиску да је,бар што се мене тиче моја домовина Србија окупирана перманентно. Не мислим на окупацију и поробљавање од стране Отоманског царства, ни оног Аустроугарског чак ни оног језивог од стране Трећег Рајха. Било, прошло и не повратило се. Окупација је много опаснија, пефиднија и значајнија ако су мангупи у нашим редовима народским језиком речено, када је њено извориште српски етнички корпус стасао ван Србије. Нека ми Господ опрости на утиску да је мржња тих увек незадовољних, за одбрану сопствених прагова неспособних али уредно крволочних према Србији тзв. Срба пречана, прекодринаца у време Милоша Великог називаних коритарима већа и од оне код самих помуслимањених Срба па и Хрвата. Ако листате Политику из 1921 године пронаћићете полемичке текстове о овој српско- српској ствари. У тектсту се наводи да је тзв.србијански корпус био запањен чињеницом колика је мржња Срба Личана и Крајишника према Србији. Наивни ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
epa05825191 Federica Mogherini (L), the High Representative of the European Union for Foreign Affairs and Security Policy talks with Macedonian President George Ivanov (R) during her visit to Skopje, The Former Yugoslav Republic of Macedonia, 02 March 2017. Mogherini is visiting Macedonia during her Western Balkan tour.  EPA/GEORGI LICOVSKI
Актуелна македонска криза у вези са (не)формирањем владе СДСМ и ДУИ само је врхунац двогодишње политичке заврзламе коју прате међуетничке тензије и добоки економски и социјални проблеми у овој земљи. На унутрашњем плану видљива је пат позиција: након што је на претходним парламентарним изборима владајућа странка ВМРО ДПМНЕ добила 51 мандат, а опозициона СДСМ 49, док су албанске странке добиле укупно 20 мандата (ДУИ је добио 10 мандата, Покрет Беса пет, Алијанса за Албанце три и ДПА два мандата), СДСМ је постигла споразум са албанским партијама о формирању владе, прихватајући заједничку платформу за преговоре које су три албанске странке усвојиле почетком јануара у Тирани. Овом платформом Албанци траже промену Устава ради увођења албанског као другог службеног језика, једнаку заступљеност Албанаца у свим државним институцијама и њихово укључивање у преговоре са Грчком о решавању спора о називу Македонија. Одбијајући да лидеру опозиционе СДСМ Зорану Заеву повери мандат за формирање владе на основама ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Брижит Бардо за Спутњик: Ви сте срећни да имате Путина
Моје срце и биће теже Русији, чији језик, музику, плес, осмехе и сузе обожавам, а посебно словенски дух! Осим тога, ви сте срећни да имате таквог председника — Владимира Путина, каже у интервјуу за Спутњик некадашња дива француске кинематографије. Чувена глумица, која се пре више од четири деценије повукла из гламурозног света филма, данас руководи фондом за заштиту животиња, за који мисли да привлачи велики број људи зато што на његовом челу стоји она, као човек који коначно говори истину, што је данас ретко, а људи ипак умеју то да цене. Друштво умањује ужасе експлоатације животиња, користећи различите трикове: негирање причињене штете, непреузимање одговорности, обезвређивање симпатије коју човек може да осети према животињама. Да ли мислите да сте и сами жртва оваквих ставова током своје борбе за права животиња? — Владе разматрају права животиња само као некакву ствар око које може да се преговара или тргује. Ту нема никаквих осећања, уважавања, никакве човечности. Онима који, као ја, говоре отворено о ужасима којима су животиње подвргнуте на разне ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
У Хрватској ни покојници немају право на ћирилицу!
Ако из Срема, преко окупиране Српске Крајине, кренете пут Винковаца, на самом уласку у град наићи ћете на таблу која вас обавештава о градовима пријатељима. Хрвати су педантни, рекли би неки Срби, о свему мисле, ништа не препуштају случају. Све им је уредно. Улице нису прљаве као наше, травњаци су покошени, а трговци услужни. Једном речју, могу нам бити „узор“ у свему. А да ли је баш тако?    Поред наведеног обавештења, преко читаве табле је исписано велико латинично слово „У“ са „крижом“ у врху, које вас такође обавештава о једној битној чињеници: „Нисте добродошли, ако сте Србин!“ То вас, наравно, неће ни најмање изненадити, јер је мржња према Србима одавно постала уобичајени, саставни део хрватског фолклора. И не само фолклора већ пожељна, суштинска, карактерна одредница сваког „свесног домољуба“.  Отићи ћете у град, обавити послове због којих сте дошли, уколико су ти послови у неким државним установама службеници ће вам, кад је то ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
“Случај Рачак” (15. јануар 1999. г.) – Вокеров Глајвиц
Сажетак: Циљ овог текста је да изврши критичку анализу „Случаја Рачак“ из јануара 1999. г. на основу досада познатог фактографског стања. Важност и актуелност ове тематике је велика обзиром да је овај случај послужио америчкој администрацији и НАТО званичницима да дају ултиматум властима у Београду да са Косова и Метохије (КосМет) повуку све војне и полицијске снаге државе Србије и Савезне Републике Југославије (СРЈ), а ову јужну провинцију Србије препусте на управу снагама НАТО пакта што је практично значило да се од Србије захтевало одрицање од дела своје државне територије па чак и своје независности. Обзиром да је овај ултимативни захтев Вашингтона и Брисела одбијен за време „преговора“ (у ултимативној форми) у замку Рамбује (Француска) западна војна алијанса је директном војном агресијом на Србију и Црну Гору од 24. марта до 9. јуна 1999. г. коначно успела да натера државне органе Србије и СРЈ на потписивање фактичке капитулације у виду ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Србија између српа и чекића
Уочи 20. октобра: Колико је случај Србије и Југославије упоредив са примерима поратне одмазде у Европи?  Уочи годишњицa ослобођења Београда и Србије у Другом светском рату од фашизма  ретко се говори о многим жртвама које су страдале од другог великог зла 20. века – бољшевизма. А када се и пише о овим смутним поратним месецима често се праве компарације и говори  како ни у Западној Европи послератна правда није била уједначена. Наводи се обично пример Француске као земље која је иако демократска ето била подложна ,,етосу одмазде“. На жалост такве компарације су крајње неутемељене и нетачне. Србија и Југославија далеко предњаче у броју побијених у време револуциоанрног терора и освете не само у доносу на  Француску  него и у односу на све земље Источног блока. Како? Улични перформанс у Београду, Теразије 1945. Про­цес де­на­цифи­ка­ци­је на­и­ла­зио је на ма­њи от­пор и мно­го је жу­стри­је во­ђен у зе­мља­ма где на­ци­фа­ши­стич­ка иде­о­ло­ги­ја ни­је би­ла опште при­хва­ће­на. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Virtuelna istorija: Nužnost i slučajnost u političkoj istoriji
Strogo govoreći istorija čovečanstva sastoji se od niza slučajnih događaja, događaja koji nisu morali da se dogode. Ova karakteristika političke istorije očitava se već u prvom istoriografskom delu evropske kulture, Herodotovoj Istoriji, čiji je bukvalni prevod Priče. Ova dezignacija ima za nas dvosruko značenje. Kao prvo, sadržaj knjige ne pretenduje na istinitost, već samo prenosi priče, koje je autor čuo. Herodot je, tako, razlikovao istoriju (u modernom smislu) i istoriografiju, tj. naš uvid u istoriju. Drugo, priče se odnose na nešto što je izuzetno, nestandardno, nešto što je zanimljivo i vredno pažnje. Ono što se odvija po strogim zakonima ne može biti priča, jer se nauka ne bavi akcidencijama. Ove poslednje mogu biti nevažni kurioziteti, sa socijalne tačke gledišta, ali mogu da imaju i odlučujući uticaj na «tok istorije», kakvu je danas shvatamo. S tim uvezi često se postavlja pitanje šta bi bilo da se neka od ovih akcidencija nije desila, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Погледајте насловне стране листа ‘Шарли Ебдо’ пред бомбардовање Србије 1999. (ФОТО)
Погледајте насловне стране листа „Шарли Ебдо“ пред бомбардовање Србије 1999. (ФОТО) АРАНЂЕЛОВАЦ – Српски народни покрет „Наши“ издао је саопштење у којем је позвао све који пале свеће због масакра у редакцији француског сатиричног листа „Шарли Ебдо“ да запале и свећу за убијене у НАТО агресији на СРЈ 1999. године. Ова организација је објавила две насловне стране тог чаописа из 1999. године у коме се вређају Срби. – Сваки злочин је страшан и за осуду, посебно губитак људских живота,  па зато постављамо питање „Зашто се нико од српских политичара не оглашава о жртвама бомбародвања 1999. године„, или је о тим страдањима забрањено говорити, јер су Србе  карикатуристи листа „Шарли Ебдо““  представљали као злочинце уз натписе „шта је нема више ништа да се силује„ и „романтични растанак Србије и Косова„Такве карикатуре су допринеле да дође до војне интервенције на Србију, а српски народ је представљан као геноцидан у злочиначки. У то име позивамо све ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Austrougarski popis: U Dubrovniku žive Srbi, nema nijednog Hrvata
Da je Dubrovnik do 20. veka bio srpski, a ne hrvatski grad govore i činjenice. Prema podacima koje je skupila Austrougarska država, kada je 31. decembra 1890. godine popisala stanovništvo grada Dubrovnika, srpskim jezikom govori apsolutna većina od 5.823 ljudi, italijanskim 677,  češkim 48,  poljskim 6, nemačkim 263 i mađarskim 384. Foto: Dubrovnik – kalendar za prostu 1898 godinu Tu su i podaci za druga mesta u opštini Dubrovnik, a podaci su tu još frapantniji, jer Srbi u većini mesta čine 100 odsto stanovništa. Dakle, iz priloženog možemo videti da hrvatski jezik nije ni postojao kao jezik kojim se pričalo u Dubrovniku i okolini. Ako to nije dovoljno, treba reći da je tadašnji papa, Lav XIII (1810-1903), javno i pismeno priznao Dubrovčanima da su Srbi. Utemeljivač hrvatske istorije: U Dubrovniku se oduvek govorilo srpski Foto: Wikimedia Commons "U Dubrovniku, od pamtiveka, govorilo se srpski, govorilo - kako od pučana, tako od vlastele, kako kod kuće tako i u općini". To je tvrdio Natko Nodilo, koji ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Победа која је задивила свет
Пре сто година – 15. децембра 1914. завршена је Колубарска битка. Она је била и до данас остала јединствен пример у историји ратовања да војска којој се предвиђао потпуни пораз и слом за само десет дана, до ногу потуче свог надмоћнијег противника. „Док цела Европа стоји задивљена пред неслућеним победама Србије и док наши пријатељи, који су до пре две недеље писали некрологе витешки палој српској краљевини размишљају како да протумаче овај легендарни васкрс српске снаге, наша се јуначка војска одмара на успесима какве нико до сада није имао у овом крвавом светском рату.” Овако је почео уводник под насловом „Непобедива Србија” објављен 21 (8) децембра 1914. године, на првој страни „Политике”. Само шест дана раније српска војска ушла је у престолни Београд, чиме је и симболично била завршена једна од наших највећих епопеја у Првом светском рату – Колубарска битка. Ова битка, вођена пре тачно сто година – од 16. новембра ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Тито поклањао Космет Албанцима још 1946. године
Београд – Усвајањем амандамана на Устав СФРЈ почело је распарчавање Југославије и одвајање окупираних територија од Србије, а све под диригентском палицом Јосипа Броза Тита! 26. децембра 1968. године у Савезној народној скупштини усвојени су амандмани на Устав СФР Југославије, којима се шири аутономија покрајина и оне добијају статус сличан републикама. Покрајине су добиле покрајински Уставни закон, чиме је отворен пут готово потпуно самосталној законској, извршној и судској власти. Син наших народа и народности и доживотни председник СФРЈ Јосип Броз Тито је још крајем 1946. године “поклонио” окупиране територије, као и све друге територије са већинским албанским становништвом Албанији и Енвер Хоџи! Тито је, када је о окупираним територијама реч, Асошијетед пресу рекао следеће: “Уколико комунисти дођу на власт у Албанији оно може бити под ингеренцијом Тиране“. Албански шеф државе Енвер Хоџа је увек истицао да му је маршал Тито крајем јуна 1946. године “лично обећао” да ће окупиране територије бити у саставу Албаније, као ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
KOSTA ČAVOŠKI: Kako su komunisti uništili državu srpskog naroda
Piše: Kosta Čavoški Nezavisno Kosovo, Republika Vojvodina, Nezavisni Sandžak, tzv. „Crnogorska nacija“ – ove ekstremističke ideje nastale su pod okriljen KPJ. Catena mundi otkriva kako su komunisti razbili državu srpskog naroda. /…/ Dok je KPJ verovala da je Jugoslavija „jedna nacionalna država“ i stajala „na braniku ideje nacionalnog jedinstva i sviju nacionalnosti u zemlji“, nikome nije smetala ni mala ni velika Srbija niti je postavljao pitanje koje su to zemlje srpske a koje nesrpske. Kada se počev od 1924, po nalogu Kominterne, KPJ počela da bori za ukidanje „velikosrpske hegemonije“, započelo je tugaljivo utvrđivanje koje su to zemlje nesrpske (slovenačke, hrvatske, albanske itd.), a koje jedino mogu biti srpske. Time su na posredan način utvrđene i granice neke buduće, avnojevske ili brionske Srbije. Već 1924. godine KPJ je osporila pripadnost Vojvodine Srbiji kada je zaključila da su imperijalistički ugovori o miru „podvrgli ugnjetavanju srpske buržoazije kompaktne mase Mađara, Nemaca i Rumuna u Vojvodini“. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Обама: САД учествовале у пучу у Украјини
Србоцидом у ЕуроТитославију
Englezi: Draža nije zločinac
Брозомбијада
Православна црква на Вису, коју су комунисти срушили 1963. г.
Србија, Хрватска и Европска Унија
Службеници неће ћирилицу
ЕУ стално врши притисак на Србију, мада се она већ решила на уступке
Окупација у триста слика
Македонија – Геополитичка темпирана бомба на Балкану
Брижит Бардо за Спутњик: Ви сте срећни да имате Путина
У Хрватској ни покојници немају право на ћирилицу!
“Случај Рачак” (15. јануар 1999. г.) – Вокеров Глајвиц
Србија између српа и чекића
Virtuelna istorija: Nužnost i slučajnost u političkoj istoriji
Погледајте насловне стране листа ‘Шарли Ебдо’ пред бомбардовање Србије 1999. (ФОТО)
Austrougarski popis: U Dubrovniku žive Srbi, nema nijednog Hrvata
Победа која је задивила свет
Тито поклањао Космет Албанцима још 1946. године
KOSTA ČAVOŠKI: Kako su komunisti uništili državu srpskog naroda
Share

Comments are closed.