Прекодринска „шешељијада“ и коначно докусуривање Србије

kumovi

Процес коначног уништавања Србије као суверене државе и њеног територијалног интегритета од Хоргоша до Драгаша започео је коначним преласком Др. Војислава Шешеља из Босне у суседну Србију 1990. г. и оснивањем његовог квази „Српског четничког покрета“ у јуну месецу исте године. Остало је неоспорно фактографско стање ствари да Срба више нема тамо где их је „бранио“ „црвени војвода“ који је врло вероватно у Србију био послат од стране службе државне безбедности Хрватске да ради оно што и ради већ четврт столећа. Познато је да је основни циљ свих непријатеља Србије у протеклих сто година управо тај да се њена државна територија врати у границе „Бизмаркове Србије“ из 1878. г. – дакле без матичне територије Србије – Косова и Метохије, као и без Рашке и Војводине. И тако скраћена Србија би морала да буде класични вазал Запада како у политичком тако и у економско-финансијском смислу речи. Ове незахвалне улоге коначног докусуривања Србије се 1990. г. прихватио Хрват из Босне Др. Војислав Шешељ – несуђени српски врховник и велики Србин неоусташког поглавника Др. Фрање Туђмана.[1]

В. Шешељ је чин четничког војводе добио од свог земљака-пречанина војводе Момчила Ђујића који је тек пред смрт ражаловао овог лажног четничког војводу који је до тада ипак успео да додели звања четничког војводе чак и садашњем председнику Републике Србије Томиславу Николићу (особи која иначе има чисто и само хрватско етничко име) на планини Романији у Босни. По коначном пресељењу у Србију В. Шешељ је био под директном заштитом државе са својом приватном службом личног обезбеђења (сачињеној о13100822_1734655436779198_3956733207107550525_nд његових пречана) која је не једанпут млатила неистомишљенике и политичке противнике и по Београду и по унутрашњости Србије. Ускоро оснива тзв. Српску радикалну странку (СРС) – политичку партију пречанских окупатора Србије и наставља свом жестином да јавно лупета о некаквој Великој Србији и етничком чишћењу Хрвата и Муслимана/Бошњака – управо оно што је хрватско-усташка страна једва и дочекала јер га је зато и послала преко Дрине у Србију. Оснива своје паравојне формације које на терену врше етничко чишћење неСрба за време крвавог растурања Југославије 1990.-их што такође директно иде на хрватску национално-пропагандну воденицу. Његова странка има углавном изборну подршку прекодринских динараца који су у Србију дошли са фалангама Јосипа Броза и за које је Србија још увек „непријатељска земља“ како им је то и рекао самозвани „маршал“ (тј. аустроугарски каплар) пред освајање Србије у јесен 1944. г.[2] Оваквој сорти људи је једино и битно да одрже своје материјално-друштвене позиције у (окупираној) Србији а поготово власт па им стога национални интерес Србије не претставља ништа обзиром да су у њој странци којима она није отаџбина. Овакав сој људи је наравно веома лако поткупљив и љепљив на свакојака обећања која се односе на материјалну добит и овоземаљска уживања – управо онај кец из рукава на који игра Запад преко шарене лаже зване Европска Унија. Наравно, превасходна цена овакве неотаџбинске политике су Косово и Метохија који се формално „бране“ само на митинзима и ТВ дебатама док се у суштини ради о класичној издаји и забадању ножа у леђа држави Србији – босанско-пречански синдром Влатка Вуковића из 1389. г. са Газиместана.

Да се потсетимо да је Босанац Др. Војислав Шешељ заједно са Црногорцем Слободаном Милошевићем фактички директно учествовао у реализацији плана пресељења крајишких Срба у Србију августа 1995. г. – плана који су утаначили тадашњи председници Србије и Хрватске у Карађорђеву још пре избијања ратних дејстава на подручју бивше Југославије. Управо је Хрват В. Шешељ био тај који је крстарио и уздуж и попреко по Републици Српској Крајини (РСК) ургирајући тамошње Србе да не потпишу међународни план Контакт групе “З-4” који је те 1995. г. одобрила и Русија као једна од чланица те групе. Тако је Туђманов велики Србин сахранио РСК која би према овом плану била буквално држава у држави јер би имала свог председника, владу, народну скупштину, монету, двојно држављанство и посебне пасоше (путовнице). Захваљујући В. Шешељу руководство РСК одбија план на шта је уследила уз америчко одобрење хрватска казнена операција под шифром “Олуја” што ће довести до пресељења ијекаваца-Крајишника у екавску Србију али не и у ијекавску Републику Српску или такође ијекавску Црну Гору.

Међутим, кад су већ дошли у Србију Крајишници нису хтели да се насељавају на Косову и Метохији већ искључиво у Београду, Новом Саду и другим већим урбаним центрима у Србији али ван КосМета. Како су бранили и одбранили свој кућни праг у Крајини тако су дошли и у Србију да бране њену колевку Косово и Метохију од шиптарских бојовника. Класичан пример у овом случају је Санда Рашковић-Ивић, тзв. “избеглица” из Крајине, рођена у усташком Загребу са завршеним студијама на Загребачком свеучилишту, која је 2014. г. преотела руковођење Демократске странке Србије од рођеног Шумадинца Др. Војислава Коштунице. Наравно, Ф. Туђман је са крајњим задовољством трљао руке јер му се предратни план коначно и остварио: у Хрватској је број Срба сведен на 3−4% у односу на читавих 12% по попису из 1991. г. (иначе, Срба на просторима Броз-Туђманове Хрватске је 1939. г. било чак 24%). Тако је Ф. Туђман скоро у потпуности остварио сан свих хрватских шовиниста и националиста још од доба Анте Старчевића о етнички чистој Хрватској док су Брозови пречани-динарци у Србији знатно ојачали своје позиције.

Као коначни ударац државној суверености и територијалном интегритету Србије долази еуроатлантистичка интеграциона политика експозитуре СРС – Српске назадне странке (СНС), коју су под покровитељством америчке амбасаде у Београду основали најближи Шешељеви партијски пајташи и ратни саборци (подпредседник странке) Томислав Николић (предратни крагујевачки гробар) и (генсек странке) Александар Вучић. Да се само укратко потсетимо да је властито име Томислав чисто и само хрватско и да је Александар Вучић пореклом из околине босанског Бугојна које је иначе чувено по хрватској усташији како из доба поглавника Павелића тако и врховника Туђмана. Ова еурорадикалска странка има за свој главни циљ, што и не крију у свом партијском програму, угуравање Србије у Европску Унију и наравно подразумевано и у НАТО пакт што ће у практичном смислу значити коначно срозавање Србије у границе “Бизмарковог пашалука” ако не и у границе отоманског “Смедеревског санџака”. Наравно, судбина КосМета је у том случају запечаћена у коверти Велике Албаније.

На крају, вероватно је највећи проблем са прекодринском “шешељијадом“ у Србији тај да је она за широке гласачке народне масе веома тешко уочљива и препознатљива као у суштини антисрпска али пре свега антисрбијанска и то из најмање три следећа разлога:

  1. Шешељијадска реторика је формално гледано патриотско-српска која декларативно брани српске националне интересе. Међутим, управо та и таква реторика је оно што неоусташки хадезеовски Загреб и очекује од свог пулена у Београду: лупетање на сва звона о некаквој Великој Србији са западним државним границама код Карлобага, Огулина, Карловца и Вировитице и томе слично. Обзиром да су радикали били не само парламентарна странка у Србији већ и „омиљена опозициона странка“ Слободана Милошевића, тј. део његове владе, овакви декларативни испади „црвеног војводе“ објективно штете међународном угледу Србије – управо оно зашта је Шешељ и послат преко Дрине у Србију још пре почетка разбијања Југославије.
  2. Радикалски и назадњачки политичко-партијски митинзи и јавна иступања су декоративно српски и и наравно великосрпски. И у томе и лежи радикалска шарена лажа потурена Србији. Наиме, и једна и друга странка (фактички иста) нису политичке партије Србије у којима су и регистроване и у којој и делују већ свих Срба што ће рећи у пракси да се Србија злоупотребљава зарад реализовања националне политике пречанских Срба или бар оних који се тако изјашњавају. Јавни политички испади радикала типа паљења хрватске државне заставе у сред србијанске престонице, називање председнице Хрватске погрдним именима и томе слично је само део обавеза које радикалски лидер мора да испуни код својих патрона у Загребу у циљу стварања имиџа о Србима као нације простака и варвара у очима међународне заједнице.
  3. Сам лидер радикала се издаје и претставља као академик са звањем универзитетског професора са зарађеном академском титулом доктора наука и великим списатељским опусом. Међутим, та докторска титула је зарађена на сарајевском свеучилишту у бившој Титославији и то на тематици општенародне одбране и друштвене самозаштите. Оно што је најбитније, Шешељев списатељски опус је на први поглед импресивног количинског карактера али је врло вероватно суштински неауторске природе слично случају Хитлеровог Mein Kampf-а. Тако се, на пример, за најпознатије академско дело „црвеног војводе“ држи обимна студија под насловом Идеологија српског национализма (читаве 1024 странице) [Др Војислав Шешељ, Идеологија српског национализма: Научно и публицистичко дело проф. Др Лазе М. Костића, Београд: Велика Србија а.д., 2002]. Међутим, као што и формално стоји у пуном наслову књиге, који се иначе из тактичких разлога углавном и не наводи, у књизи није у суштини ништа ауторово јер се ради о препричавању и интерпретацијама ставова проф. Лазе М. Костића али уз ненавођење (цитирање) Костићевих изворних радова па се стога и стиче погрешан утисак да се ту ради о некаквом истраживачком раду самог Војислава Шешеља. Иначе, у строго академско-методолошком смислу речи, књига се стога може сврстати у категорију чистих плагијата а аутору (Шешељу) поднети кривична пријава за неовлашћено и незаконито кршење Костићевих ауторских права.

IMG_20150917_115923Проф. Др. Владислав Б. Сотировић

www.global-politics.eu/sotirovic

globalpol@global-politics.eu

© Владислав Б. Сотировић 2016

НАПОМЕНЕ

[1] Vojin Majstorović, „Ko je Vojislav Šešelj: Nesuđeni srpski vrhovnik – Tuđmanov veliki Srbin“: http://ovsishte.com/2016/05/08/ko-je-vojislav-seselj/. Шешељ се оригинално изјашњавао као „Југословен“. Хрватска је, иначе, пуна Хрвата-католика Шешеља док је први и једини Шешељ који се појавио у Србији управо Др. Војислав Шешељ који је успео чак да од Српске академије наука и уметности добије и званичну написмену потврду да је наводно етнички Србин! Да ли сте икада чули да је неки прави Србин из Србије тражио од било које државне или црквене установе званичну потврду о свом етничком пореклу?

[2] О животопису Јосипа Броза или о неколико њих колико их је вероватно у стварности и било, видети у: Vladan Dinić, Tito (ni)je Tito: Konačna istina, Beograd: Novmark, 2013. О истој тематици консултовати и збирку архивске грађе: Перо Симић, Звонимир Деспот, Тито: Строго поверљиво. Архивски документи, Београд: Службени гласник, 2010.

три срс смрада

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
“Отписани” су били равногорски илегалци, а не Брозови комунисти!
Да ли сте знали да су чувени јунаци Прле, Тихи, Чиби и остали “Отписани” постојали, али су били четници, а не са петокраком на глави како смо их до сада замишљали. Телеграф и аутор многобројних књига о четничком покрету Милослав Самарџић настављају да руше митове и пред јавност износе чињенице које побијају историјско учење генерација у СФРЈнакон Другог светског рата, а након побијања легенде о Валтеру који брани Сарајево и изношења необоривих доказа да је он био четник под командом генерала Драже Михаиловића,доказима рушимо још један стуб комунистичке историје и тврдимо да су “Отписани” били у стваричетници илегалци – никако комунисти! Јунаци многих генерација Прле, Тихи, Чиби, Мрки, Зрики, Бели и други илегалци који су се борили против злогласног мајора Кригера, овековечени у телевизијској серији “Отписани” чије је емитовање празнило улице Београда заиста су постојали, али наравно под другим именима и бојама под којим су се борили. По подацима до којих је дошао наш портал, а уз велику помоћ Милослава ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Истина о 42. хрватској домобранској “Вражјој дивизији”
(Витали Жучни) Војним сломом и распадом Аустро-Угарске монархије, нестала је са попришта као војна формација и 42. хрватска домобранска дивизија, али је настала загонетка, која већ скоро један век има последице за српски народ и српски етнички простор. Током Великог рата, изникли су из редова њених, окупаторски управници у БиХ, Црној Гори и Србији, а после завршетка рата и стварања заједничке државе, тројица политичких вођа. Имали су различиту политичку развојну каријеру, али заједнички антисрпски предзнак  и ратовање у редовима 42. домобранске дивизије КуК „казнене експедиције“. Јединство утицаја свештенства РКЦ и идеологије ХСП (Хрватска странка права) као изразито клерикалне и антисрпске настало је још пре Великог рата, јер је већина резервних официра из 42. хрватске домобранске дивизије била активна у ХСП. То ће се драстично испољити ратним злочинима над српским народом у Великом рату. У злочинима почињеним и у аустро-угарској монархији и у Србији, предњаче примерима својим, старешине у 42.хрватској домобранској дивизији. Генерал-пуковник Стјепан пл. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Сачувај нас Боже куге, глади и Хрвата…
Када се помене кољачки нагон Хрвата, сви ће одмах да помисле на усташе и НДХ, али мало ће њих да зна како је тај злочиначки менталитет много старији од усташа. Ова дивљаштва о којима ће сада бити реч се тотално поклапају са усташким кољачким менталитетом (и на жалост данас су већ скоро пали у заборав), једина разлика јесте што су се десила 300 година пре усташког покрета. У тридесетогодишњем рату (1618-1648) између католика и протестаната, на католичкој страни под водством Хабсбуршког цара су се борили многи (Мађари, Пољаци, Италијани, итд), али Немци су тада од свих њих једне посебно упамтили Хрвате. Европа је још у првој половини 17.-ог столећа сковала крилатицу-проклетницу која гласи: „Сачувај нас Боже куге, глади и Хрвата!” Овај срамни белег за читаву једну нацију испливао је на европску површину за време Тридесетогодишњег рата 1618.-1648. г. који се водио између европских католика и протестаната (фактички европски Југ против европског Севера). Овај верски рат се ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Tito je najveći masovni ubica 20. veka!
Frankfurter algemajne cajtung piše da Hrvatska i Slovenija više ne veličaju Josipa Broza Tita koga taj list naziva “jednim od najvećih masovnih ubica 20. veka”. Dnevnik Frankfurter algemajne cajtung piše kako “Hrvatska i Slovenija više ne žele da slave herojskog vođu”. Novinar Karl-Peter Švarc piše da je predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović, kada je stupila na dužnost, odstranila iz službene vile na Pantovčaku Titovu bistu, zato što, kao što je rekla “odbija da identifikuje komunističkog diktatora sa hrvatskim antifašizmom”. – Na reakciju hrvatske levice nije trebalo dugo čekati. Bivši predsednik Josipović je kritikovao taj potez kao loš politički signal, a socijaldemokratski premijer Zoran Milanović je optužio predsednicu da odstranjivanjem Titove biste manipuliše istoriju – piše novinar. – Sporna je i agenda Kolinde Grabar-Kitarović na godišnjicu završetka rata – 26. aprila je učestvovala na komemorativnoj svečanosti u Jasenovcu; tamo su ubijene hiljade Jevreja i Srba. Zvanična proslava Dana pobede se održava pod njenim pokroviteljstvom 9. maja ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Први део Истина “Стрељања Историје”
Први део Истина “Стрељања Историје”: “Почињена зла која захтевамо да се прокуну и казне била су толико умишљена, толико натопљена мржњом, толико разорна, да цивилизација неће опстати ако та зла буду занемарена и поновљена.” (“The wrongs which we seek to condemn and punish have been so calculated, so malignant, and so devastating, that civilization cannot tolerate their being igored, because it cannot survive their being repeated.”) Према овом часном и одговорном цивилизацијском захтеву за Идеале Победе Другог светског рата Роберта Џексона (Robert H. Jackson), истражног судије Нирнбершког трибунала (Nuremberg prosecutor) на процесу Нацистима 1945, и блиском сараднику америчког председника Хари Трумана – у односу на Равноправност Права сваког народа да слободно битише у Правди и Праведности послератне цивилизације; и у односу на легитимитет Истине и Историјске Истине Другог светског рата; и поготово у односу на мржњу према Праву Српског Народа на постојање и живи као Нација у сопственој држави – јесте почињена најгрознија издаја ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ултиматум који је шокирао свет (23. јул 1914. г.)
То је “најужаснији документ који је једна држава икада уручила некој другој држави” оценио је, аустроугарски ултиматум Србији, британски министар спољних послова Едвард Греј. Влада у Београду је коментар сажела у једној реченици: “Не остаје ништа друго него да се гине.” Преносимо из књиге др Андреја Митровића “Србија у Првом светском рату” део из поглавља о јулској кризи 1914. Посланик Владимир барон фон Гизл је 23. јула 1914. у 18 часова уручио ултимативну ноту заступнику српског председника владе Лазару Пачуу, министру финансија. Одговор је тражен, како је изрично стајало у документу, у року од 48 часова. Тренутак предаје био је одређен жељом Беча да се сачека одлазак француског председника Републике из Русије пошто се желело спречити руско-француско саветовање на највишем нивоу поводом ултиматума Србији и тиме онемогућити овим силама да брзо заузму заједнички став. То је било и постигнуто. Такође је било одлучено да текст ултиматума буде стављен на знање другим великим силама ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Комунистичка уравниловка
Један професор економије на једном локалном колеџу у Америци је из свог испита дао слабе оцене већини ученика из разреда. Урадио је то приликом оцењивања њиховог рада који се односио на слободно изабрану тему. Био је изненађен зато што је велика већина  ученика инсистирали на тврдњи "да је социјализам до краја успостављен у целом свету нико неби био сиромашан и нико неби био богат и да је то систем где влада велика једнакост за све". Али професор се није само задржао на томе. Хтео је да им помогне како да те слабе оцене поправе и показао им је конкретне примере како је њихов закључак о једном систему и животу унутар тог система погрешан. Професор је рекао: У реду! Сада ћемо урадити један експеримент у оквиру ваше класе. У експерименту ћемо заменити оцене  доларима... то ће бити ваша егзистенцијална примања која стичете радом приликом запослења а од чега издржавате себе и вашу породицу. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Србија, Хрватска и Европска Унија
Процес проширења Европске Уније (ЕУ) на истоку Старог континента се наставља и након 1. јула 2013. г. када је за сада последња (28.-ма) пуноправна чланица овог клуба постала Република Хрватска. “Велика мотка” Статус кандидата за пуноправно чланство у ЕУ тренутно имају Црна Гора, Србија (без Косова и Метохије - КосМет), Турска и Бивша Југословенска Република Македонија што ће рећи да је Балкан са Малом Азијом (мост између Европе и Азије) следећи регион тајмиран за Еуро-интеграције. Сходно томе, 24. априла текуће године се у Србији одржавају ванредни парламентарни избори како би се про-унионистичка и про-НАТО-овска владајућа пречанско-динариодска СНС (анти-Србијанска назадна странка) дефинитивно учврстила на власти са апсолутном већином у Народној скупштини и тако коначно у наредном четворогодишњем мандату угурала Србију прво у НАТО па онда (вероватно након још једних избора) и у ЕУ. Управо предизборно потписан споразум владајуће коалиције са НАТО пактом о фактичкој војно-политичкој окупацији Србије од стране западне алијансе је уједно ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Како руска наука гледа на четнике и Дражу Михаиловића
Пре тачно месец дана, 14. маја (2015. г.), суд је рехабилитовао Дражу Михаиловића. „Руска реч“ објављује текст који смо опубликовали у последњем броју Недељника, где сада редовно (сваког првог четвртка у месецу) издајемо наш додатак под називом „Р Магазин“. У тексту руски експерти-балканолози говоре о ставу Русије према четничком покрету Драже Михаиловића и његовој рехабилитацији. Фотографија: pogledi.rs Четнички покрет Драже Михајловића у светлу руске науке пише Вјачеслав Чарски, извршни уредник европских редакција RBTH Деценијама је совјетску и руску историјску науку мало интересовао конфликт на територији окупиране Југославије за време Другог светског рата. У совјетском периоду, а затим по инерцији и 90-их година 20. века однос многих руских научника према овом питању био је крајње недвосмислен: Совјетски Савез је спасао свет од нацизма, а његови савезници у Југославији били су Титови партизани који су се херојски борили не само против нацистичког окупатора, него и против колаборациониста и локалних националиста свих боја, међу које ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Василије Крестић: Званична српска политика својим ћутањем о НДХ наноси штету и подстиче усташлук који сваким даном јача
Академик Василије Крестић оцијенио је поводом 76 година од оснивања Независне Државе Хрватске /НДХ/ да је за српски народ изузетно важно да извуче поуке из прошлости да би знао с ким има посла и како да се понаша, али не да би заоштравао односе са Хрватском већ да му се не понове прогон и етничко чишћење из деведесетих година. Крестић је изјавио Срни да, уколико Срби буду заборављали, то ће бити доказ њихове неозбиљности, неодговорности и у крајњем случају примитивизма. „Ако заборавимо, `тешко нама`. Не могу наше жртве бити јефтиније од туђих. Нажалост, испада да их ми не поштујемо, а тражимо од других да их поштују више него ми“, нагласио је Крестић. Крестић је истакао да се чињенице о жртвама НДХ у Јасеновцу и безбројним јамама и стратиштима налазе у документима њемачких официра, као и да је експертска комисија састављена од Хрвата још 1945. године изнијела податак да је у Јасеновцу страдало 500.000 ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Zašto sam protiv spomenika Zoranu Đinđiću!
Verujem da ću posle ovog pisanija izazvati veliki revolt kod ljudi koji nekritički svrstavaju Zorana Đinđića u velikane srpske političke misli, ali imam želju da se po pitanju eventualnog podizanja spomenika u Beogradu povede polemika. Nisam pristalica tog čina, jer, da bi se nekom podigao spomenik, ili po njemu dalo ime ulici, u najmanju ruku mora da protekne određeni period na osnovu koga bi istorija dala svoj sud. Period od tragične smrti Zorana Đinđića je suviše kratak, a na čelu Vlade koju je vodio bio je negde oko dve i po godine, što je malo vremena da bi se sagledalo njegovo delo. Najpre da krenemo od jedne zablude koja nam se stalno servira kako je on bio „prvi demokratski predsednik Vlade“. Taj besmisleni epitet „prvi demokratski“ je apsolutno netačan, jer i pre izbora Zorana Đinđića imali smo višestranačje i izbore i svi predsednici Vlada pre Đinđića proisticali su iz određene vladajuće većine ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Службеници неће ћирилицу
Закон слабо брине о српском језику и писму, а у пракси се чак ни тако благи параграфи не поштују. Лингвисти упорно траже да се пропишу језичка правила за рекламе, медије, приватни сектор... СРПСКО писмо, ћирилица - мртва слова на папиру, и буквално! То што постоји какав-такав закон који каже када би морала да се користи, што ју је Устав ставио на високо место и заштитио, не значи ништа када се, без казне, ова правила свакодневно крше. Пред судије за прекршаје, као велики изузетак, стигне понекад пријава због непоштовања службеног писма, и то углавном против приватника који нису на прописан начин истакли натпис своје фирме (реклама може да буде латиничка, али основне информације обавезно морају бити исписане ћирилицом). То што поједина јавна предузећа, научни институти, факултети и други који су на државном буџету, или их је држава бар основала, имају латиничке сајтове на интернету, нико не може ни да казни. Важећи закон који ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Фалсификати ТВ серије Равна Гора
Серија од које се много очекивало, а која је већину гледалаца разочарала. Још од прве епизоде видело се да нешто не шти­ма: Југословенска војска приказана је кроз лик једног пијаног официра који не хаје за немачки напад, 6. априла 1941, док су комунисти приказани нападно афирмативно, и то чак по стереотипима из доба соцреализма 1950-тих година, које су и они сами превазишли. Меки повез, формат А-5, 160 страна, илустровано. Због прескупе поштарине за једну књигу, препоручујемо пакете са попустима. ПОРУЏБИНЕ ПРЕКО ТЕЛЕФОНА 064/1-880-990, НА АДРЕСУ НИП „Погледи“, Немањина 16, 34.000 Крагујевац, или електронском поштом: pogledikg@gmail.com Потребно је да наведете Вашу пуну адресу, мејл и број телефона. За поруџбине из иностранства молимо кликните ОВДЕ. САДРЖАЈ ПРЕДГОВОР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 ПРВИ ДЕО: КАКО ЈЕ НАСТАЛА СЕРИЈА? Далибор на Равној Гори . . . . . . . ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Prava presuda o Draži Mihailoviću
Redakcija „Blica” došla je u posed jedine originalne, kompletne presude sa suđenja generalu Dragoljubu - Draži Mihailoviću iz jula 1946. godine. Ovaj dokument koji je pre nekoliko decenija nestao iz svih arhiva jugoslovenskih obaveštajnih i civilnih službi ima nemerljivu istorijsku važnost, saglasni su istoričari i pravnici. Presuda ima 45 strana, otkucanih pisaćom mašinom na sada već požutelom papiru. Odlično je očuvana. Na prvoj strani ima pečat sa delovodnim brojem, a na poslednjoj voštani žig koji dokazuje autentičnost dokumenta. Dokument za arhiv SANU Akademik Dragoljub Živojinović kaže da je otkriće originalne presude Mihailoviću izuzetno važna stvar za istorijsku nauku. - Neprimereno je da su se tako važni dokumenti uzimali nezakonito iz državnih arhiva. To nije jedini dokument koji je nelegalno nestao. Neki ljudi su to svesno činili da bi se sakrila njihova uloga u nečasnim istorijskim dešavanjima. Najbolje bi bilo da ovaj dokument završi u arhivu SANU, koja će ga sigurno bolje sačuvati nego neka ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Када је стварно рођен Тито?
Личност Јосипа Броза Тита је пре свега са свих страна замагљена и тешко докучива што се тиче фактографске стране његовог животописа. Сам Броз се није нимало потрудио да за свога живота својим животописцима, државним повесничарима или нацији олакша посао докучивања истинитог чињеничног стања његовог живота што се да објаснити са наше стране хипотетички тројако: Његова истинита биографија је толико политички неморално обојена да би свако аутобиографско изношење правог чињеничног стања о животу и (не)делу овог доживотног председника СФРЈ, самопроглашеног маршала, доушника и директног потказивача Стаљиновог НКВД-а,... била засигурно апсолутно контрапродуктивна у процесу изградње и одржавања култа личности овог типичног балканског диктатора. Сам Броз намерно није желео да распетљава премноге ствари из свог живота, а поготово оне из доба своје тзв. „револуционарне делатности“ преко које се и докопао власти над читавом Југославијом из чисто психолошких разлога како би његова личност била и остала што дуже и што више загонетно-мистична обзиром да овакве личности ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Јосип Броз Тито као робијаш
О пореклу Јосипа Броза Тита воде се многе теорије завере, а по многима није био Југословен, ни Хрват, већ неки страни агент. Тако се у све ове приче умешала и ЦИА која тврди да је био Пољак, али те детаље смо колико-толико чули. Ипак у биографији Броза може се пронаћи податак да је био осуђен на 5 година робије, али о томе како је Тито проводио време “иза браве” се мало зна. Телеграф.рс осим фотографија доживотног председника СФРЈ из затвора вам доноси и причу о овом периоду живота МАРШАЛА. Тито се, према историјским подацима до којих је дошао наш портал у јесен 1920. године вратио у Загреб где ступа у редове Комунистичке партије Југославије. Исте године партија је одлуком краља забрањена. Када 1921. остаје без посла запошљава се у млину у месту Великом Тројству где је са својом тадашњом супругом живео до касног пролећа 1925. године. Ту му се родило троје деце. Прво дете ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Рођени ујак Бориса Тадића је оснивач усташке Црне Легије, Јуре Францетић!
Борис Тадић је рођен 15. јануара 1958. године у Сарајеву (БиХ) од оца Љубе Тадића и мајке Невенке Францетић. Касније је овај детаљ, да му је мајка из усташке породице Францетић, промењен од стране безбедносних служби, за које је Борис ради(о), у Кићановић. Има и рођену сестру Вјеру. Отац Бориса Тадића је из рата изашао са чином капетана ОЗН-е (Одељење за заштиту народа, претеча свих каснијих безбедносних служби СФРЈ, прим. ред.) и сејао је смрт међу Србима Пивљанског краја, те као носилац Партизанске споменице ускоро добија и чин пуковника ОЗН-е! Друг Љуба се повлачи из Сарајева у Београд, где га шаљу да учествује у писању новог програма партије (КПЈ). По успешном завршетку писања новог програма, а на препоруку другова Едварда Кардеља и Вељка Влаховића, Љуба постаје редован професор филозофије, политике и права (касније преиначено у социологија) на Филозофском факултету у Београду. Супруга Невенка се запошљава као неуропсихијатар у Палмотићевој улици у Београду. Младог ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Odgovor novoizabranoj hrvaćanskoj predsednici Kolindi Grabar Kitarović: Tko su Hrvati
Primedba urednika: Tekst je napisan i originalno objavljen januara 2015. g. Novoizabrana HDZ predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović je uspela zasigurno u rekordnom roku nakon pobede na predsedničkim izborima (11. siječnja) tekuće godine da uzburka balkansku javnost ali i nacionalne strasti na brdovitom Balkanu svojom izjavom da su Srbi (po nacionalnosti) u Hrvatskoj Hrvati ako ništa drugo a ono na osnovu toga jer su građani Republike Hrvatske. Jasno je da se ovde u osnovi na implicitan način potura u suštini stara strarčevićanska (i ustaška) teza da su svi Srbi sa prostora Hrvatske (do Drine ako ne i preko nje) podrijetlom etnički Hrvati. Ovu tezu mogu da potvrde ili odbace isključivo znanstvenici i to samo na osnovu postojećih povesnih istočnika ali dok oni ne obave svoj deo posla skrenuli bismo u donjem tekstu pozornost na nekoliko suštinskih stvari i to latiničnim pismenima sa „hrvatskom“ leksikom kako bi nas dotična novopečena predsednica i ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Фукара: Колекција фотографија
Винстон Черчил. Британска фукара која је у току Другог светског рата на власт у Србији и Југославији довела словеначко-хрватску багру од Јосипа Броза Тита и његове пречанске партизане. Черчил је по жељи Броза мучки и бесомучно бомбардовао Србију у пролеће и јесен 1944. г. како би аустроугарски каплар лекше освојио Србију. Черчил је из дна душе мрзео и Србе и Србију још од времена Првог светског рата   Аустроугарски каплар из Хрватског Загорја за говорницом Првог конгреса УСАОЈ-а у босанском Бихаћу, 27. децембра 1942. г. на територији Независне државе Хрватске коју су му као "слободну" уступиле усташе Анте Павелића. Иза говорнице се налази карта Југославије на којој су означене тзв. "ослобођене" територије од стране његових партизана. Јасно је да Броз није имао скоро никакву подршку у Србији него само преко Дрине на усташкој територији где је од режима у Загребу и добијао "слободне" територије на којима је проглашавао "Совјетске републике" Самопроглашени маршал ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
“Отписани” су били равногорски илегалци, а не Брозови комунисти!
Истина о 42. хрватској домобранској “Вражјој дивизији”
Сачувај нас Боже куге, глади и Хрвата…
Tito je najveći masovni ubica 20. veka!
У име народа: Политичка репресија у Србији 1944-1953
Први део Истина “Стрељања Историје”
Ултиматум који је шокирао свет (23. јул 1914. г.)
Комунистичка уравниловка
Србија, Хрватска и Европска Унија
Како руска наука гледа на четнике и Дражу Михаиловића
Василије Крестић: Званична српска политика својим ћутањем о НДХ наноси штету и подстиче усташлук који сваким даном јача
Zašto sam protiv spomenika Zoranu Đinđiću!
Службеници неће ћирилицу
Фалсификати ТВ серије Равна Гора
Prava presuda o Draži Mihailoviću
Када је стварно рођен Тито?
Јосип Броз Тито као робијаш
Рођени ујак Бориса Тадића је оснивач усташке Црне Легије, Јуре Францетић!
Odgovor novoizabranoj hrvaćanskoj predsednici Kolindi Grabar Kitarović: Tko su Hrvati
Фукара: Колекција фотографија
Share
  • ШУМАДИЈА

    Ukraine, America’s “Lebensraum”. Is Washington Preparing to Wage War on Russia?