Прекодринска „шешељијада“ и коначно докусуривање Србије

kumovi

Процес коначног уништавања Србије као суверене државе и њеног територијалног интегритета од Хоргоша до Драгаша започео је коначним преласком Др. Војислава Шешеља из Босне у суседну Србију 1990. г. и оснивањем његовог квази „Српског четничког покрета“ у јуну месецу исте године. Остало је неоспорно фактографско стање ствари да Срба више нема тамо где их је „бранио“ „црвени војвода“ који је врло вероватно у Србију био послат од стране службе државне безбедности Хрватске да ради оно што и ради већ четврт столећа. Познато је да је основни циљ свих непријатеља Србије у протеклих сто година управо тај да се њена државна територија врати у границе „Бизмаркове Србије“ из 1878. г. – дакле без матичне територије Србије – Косова и Метохије, као и без Рашке и Војводине. И тако скраћена Србија би морала да буде класични вазал Запада како у политичком тако и у економско-финансијском смислу речи. Ове незахвалне улоге коначног докусуривања Србије се 1990. г. прихватио Хрват из Босне Др. Војислав Шешељ – несуђени српски врховник и велики Србин неоусташког поглавника Др. Фрање Туђмана.[1]

В. Шешељ је чин четничког војводе добио од свог земљака-пречанина војводе Момчила Ђујића који је тек пред смрт ражаловао овог лажног четничког војводу који је до тада ипак успео да додели звања четничког војводе чак и садашњем председнику Републике Србије Томиславу Николићу (особи која иначе има чисто и само хрватско етничко име) на планини Романији у Босни. По коначном пресељењу у Србију В. Шешељ је био под директном заштитом државе са својом приватном службом личног обезбеђења (сачињеној о13100822_1734655436779198_3956733207107550525_nд његових пречана) која је не једанпут млатила неистомишљенике и политичке противнике и по Београду и по унутрашњости Србије. Ускоро оснива тзв. Српску радикалну странку (СРС) – политичку партију пречанских окупатора Србије и наставља свом жестином да јавно лупета о некаквој Великој Србији и етничком чишћењу Хрвата и Муслимана/Бошњака – управо оно што је хрватско-усташка страна једва и дочекала јер га је зато и послала преко Дрине у Србију. Оснива своје паравојне формације које на терену врше етничко чишћење неСрба за време крвавог растурања Југославије 1990.-их што такође директно иде на хрватску национално-пропагандну воденицу. Његова странка има углавном изборну подршку прекодринских динараца који су у Србију дошли са фалангама Јосипа Броза и за које је Србија још увек „непријатељска земља“ како им је то и рекао самозвани „маршал“ (тј. аустроугарски каплар) пред освајање Србије у јесен 1944. г.[2] Оваквој сорти људи је једино и битно да одрже своје материјално-друштвене позиције у (окупираној) Србији а поготово власт па им стога национални интерес Србије не претставља ништа обзиром да су у њој странци којима она није отаџбина. Овакав сој људи је наравно веома лако поткупљив и љепљив на свакојака обећања која се односе на материјалну добит и овоземаљска уживања – управо онај кец из рукава на који игра Запад преко шарене лаже зване Европска Унија. Наравно, превасходна цена овакве неотаџбинске политике су Косово и Метохија који се формално „бране“ само на митинзима и ТВ дебатама док се у суштини ради о класичној издаји и забадању ножа у леђа држави Србији – босанско-пречански синдром Влатка Вуковића из 1389. г. са Газиместана.

Да се потсетимо да је Босанац Др. Војислав Шешељ заједно са Црногорцем Слободаном Милошевићем фактички директно учествовао у реализацији плана пресељења крајишких Срба у Србију августа 1995. г. – плана који су утаначили тадашњи председници Србије и Хрватске у Карађорђеву још пре избијања ратних дејстава на подручју бивше Југославије. Управо је Хрват В. Шешељ био тај који је крстарио и уздуж и попреко по Републици Српској Крајини (РСК) ургирајући тамошње Србе да не потпишу међународни план Контакт групе “З-4” који је те 1995. г. одобрила и Русија као једна од чланица те групе. Тако је Туђманов велики Србин сахранио РСК која би према овом плану била буквално држава у држави јер би имала свог председника, владу, народну скупштину, монету, двојно држављанство и посебне пасоше (путовнице). Захваљујући В. Шешељу руководство РСК одбија план на шта је уследила уз америчко одобрење хрватска казнена операција под шифром “Олуја” што ће довести до пресељења ијекаваца-Крајишника у екавску Србију али не и у ијекавску Републику Српску или такође ијекавску Црну Гору.

Међутим, кад су већ дошли у Србију Крајишници нису хтели да се насељавају на Косову и Метохији већ искључиво у Београду, Новом Саду и другим већим урбаним центрима у Србији али ван КосМета. Како су бранили и одбранили свој кућни праг у Крајини тако су дошли и у Србију да бране њену колевку Косово и Метохију од шиптарских бојовника. Класичан пример у овом случају је Санда Рашковић-Ивић, тзв. “избеглица” из Крајине, рођена у усташком Загребу са завршеним студијама на Загребачком свеучилишту, која је 2014. г. преотела руковођење Демократске странке Србије од рођеног Шумадинца Др. Војислава Коштунице. Наравно, Ф. Туђман је са крајњим задовољством трљао руке јер му се предратни план коначно и остварио: у Хрватској је број Срба сведен на 3−4% у односу на читавих 12% по попису из 1991. г. (иначе, Срба на просторима Броз-Туђманове Хрватске је 1939. г. било чак 24%). Тако је Ф. Туђман скоро у потпуности остварио сан свих хрватских шовиниста и националиста још од доба Анте Старчевића о етнички чистој Хрватској док су Брозови пречани-динарци у Србији знатно ојачали своје позиције.

Као коначни ударац државној суверености и територијалном интегритету Србије долази еуроатлантистичка интеграциона политика експозитуре СРС – Српске назадне странке (СНС), коју су под покровитељством америчке амбасаде у Београду основали најближи Шешељеви партијски пајташи и ратни саборци (подпредседник странке) Томислав Николић (предратни крагујевачки гробар) и (генсек странке) Александар Вучић. Да се само укратко потсетимо да је властито име Томислав чисто и само хрватско и да је Александар Вучић пореклом из околине босанског Бугојна које је иначе чувено по хрватској усташији како из доба поглавника Павелића тако и врховника Туђмана. Ова еурорадикалска странка има за свој главни циљ, што и не крију у свом партијском програму, угуравање Србије у Европску Унију и наравно подразумевано и у НАТО пакт што ће у практичном смислу значити коначно срозавање Србије у границе “Бизмарковог пашалука” ако не и у границе отоманског “Смедеревског санџака”. Наравно, судбина КосМета је у том случају запечаћена у коверти Велике Албаније.

На крају, вероватно је највећи проблем са прекодринском “шешељијадом“ у Србији тај да је она за широке гласачке народне масе веома тешко уочљива и препознатљива као у суштини антисрпска али пре свега антисрбијанска и то из најмање три следећа разлога:

  1. Шешељијадска реторика је формално гледано патриотско-српска која декларативно брани српске националне интересе. Међутим, управо та и таква реторика је оно што неоусташки хадезеовски Загреб и очекује од свог пулена у Београду: лупетање на сва звона о некаквој Великој Србији са западним државним границама код Карлобага, Огулина, Карловца и Вировитице и томе слично. Обзиром да су радикали били не само парламентарна странка у Србији већ и „омиљена опозициона странка“ Слободана Милошевића, тј. део његове владе, овакви декларативни испади „црвеног војводе“ објективно штете међународном угледу Србије – управо оно зашта је Шешељ и послат преко Дрине у Србију још пре почетка разбијања Југославије.
  2. Радикалски и назадњачки политичко-партијски митинзи и јавна иступања су декоративно српски и и наравно великосрпски. И у томе и лежи радикалска шарена лажа потурена Србији. Наиме, и једна и друга странка (фактички иста) нису политичке партије Србије у којима су и регистроване и у којој и делују већ свих Срба што ће рећи у пракси да се Србија злоупотребљава зарад реализовања националне политике пречанских Срба или бар оних који се тако изјашњавају. Јавни политички испади радикала типа паљења хрватске државне заставе у сред србијанске престонице, називање председнице Хрватске погрдним именима и томе слично је само део обавеза које радикалски лидер мора да испуни код својих патрона у Загребу у циљу стварања имиџа о Србима као нације простака и варвара у очима међународне заједнице.
  3. Сам лидер радикала се издаје и претставља као академик са звањем универзитетског професора са зарађеном академском титулом доктора наука и великим списатељским опусом. Међутим, та докторска титула је зарађена на сарајевском свеучилишту у бившој Титославији и то на тематици општенародне одбране и друштвене самозаштите. Оно што је најбитније, Шешељев списатељски опус је на први поглед импресивног количинског карактера али је врло вероватно суштински неауторске природе слично случају Хитлеровог Mein Kampf-а. Тако се, на пример, за најпознатије академско дело „црвеног војводе“ држи обимна студија под насловом Идеологија српског национализма (читаве 1024 странице) [Др Војислав Шешељ, Идеологија српског национализма: Научно и публицистичко дело проф. Др Лазе М. Костића, Београд: Велика Србија а.д., 2002]. Међутим, као што и формално стоји у пуном наслову књиге, који се иначе из тактичких разлога углавном и не наводи, у књизи није у суштини ништа ауторово јер се ради о препричавању и интерпретацијама ставова проф. Лазе М. Костића али уз ненавођење (цитирање) Костићевих изворних радова па се стога и стиче погрешан утисак да се ту ради о некаквом истраживачком раду самог Војислава Шешеља. Иначе, у строго академско-методолошком смислу речи, књига се стога може сврстати у категорију чистих плагијата а аутору (Шешељу) поднети кривична пријава за неовлашћено и незаконито кршење Костићевих ауторских права.

IMG_20150917_115923Проф. Др. Владислав Б. Сотировић

www.global-politics.eu/sotirovic

globalpol@global-politics.eu

© Владислав Б. Сотировић 2016

НАПОМЕНЕ

[1] Vojin Majstorović, „Ko je Vojislav Šešelj: Nesuđeni srpski vrhovnik – Tuđmanov veliki Srbin“: http://ovsishte.com/2016/05/08/ko-je-vojislav-seselj/. Шешељ се оригинално изјашњавао као „Југословен“. Хрватска је, иначе, пуна Хрвата-католика Шешеља док је први и једини Шешељ који се појавио у Србији управо Др. Војислав Шешељ који је успео чак да од Српске академије наука и уметности добије и званичну написмену потврду да је наводно етнички Србин! Да ли сте икада чули да је неки прави Србин из Србије тражио од било које државне или црквене установе званичну потврду о свом етничком пореклу?

[2] О животопису Јосипа Броза или о неколико њих колико их је вероватно у стварности и било, видети у: Vladan Dinić, Tito (ni)je Tito: Konačna istina, Beograd: Novmark, 2013. О истој тематици консултовати и збирку архивске грађе: Перо Симић, Звонимир Деспот, Тито: Строго поверљиво. Архивски документи, Београд: Службени гласник, 2010.

три срс смрада

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
О злочинима комуниста над Србима
О злочинима комуниста током и после Другог светског рата, у посткомунистичким земљама, почело је да се говори када је пао Берлински зид, 1989. године. Новоформиране демократске владе отварале су тајне досијее, откопавале масовне гробнице, правиле пописе жртава и достојно их сахрањивале. Од бивших југословенских република најпре се огласила Словенија, откопавајући масовне гробнице жртава комуниста. Онда је тајне архиве отворила и Хрватска, објављујући документа о поратним ликвидацијама у Загребу, да би 31. марта Загреб повукао први корак раписујући међународну потерницу за 86-годишњим Симом Дубајићем, некадашњим Титовим мајором, којег терете за убиство 13.000 ратних заробљеника на Кочевском рогу 1945. године. Тако је иронијом судбине Хрватска постала прва земља бивше Југославије која је расписала потерницу за једним партизаном. Иронијом судбине јер су комунисти после рата највеће чистке правили у Србији, где то питање никад није дошло на дневни ред. Све кривичне пријаве поднете против комуниста до сада су одбијене, забрањено је откопавање безбројних масовних гробница, док приступ добро ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
За злочин… казна!
У “Завршној речи” “Процес Михаиловићу био је правни скандал”, на рочишту поводом рехабилитације Генерала Михаиловића, господин Оливер Антић, “као пуномоћник предлагача рехабилитације команданта Југословенске војске у отаџбини, оценио је” на дан 5-ог маја 2015. да је “процес против Драгољуба Драже Михаиловића, у коме су га комунистичке власти осудиле на смрт стрељањем, био… правни скандал без преседана”!(1) Пошто многи српски родољуби, па чак и поштени српски историчари постављају круцијално питање да ли уопште треба захтевати рехабилитацију врховног команданта Југословенске Војске у Отаџбини од комунистичких злочинаца (2) јер сматрају да брозовистички злочинци уопште немају никакво легитимно право да “рехабилитују” нити Србе, нити Правду, нити Истину Другог светског рата – врло је значајно истаћи да већ и сам назив “Завршне речи” господина Оливера Антића не одговара чињеницама: Иако процес генералу Михаиловићу јесте био и “правни скандал” та секундарна чињеница није уопште суштинска: принципијелно Михаиловић није ни био суђен: комунистичка штампа и комуникеи су сами доказали ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Православна црква на Вису, коју су комунисти срушили 1963. г.
Православна црква св. Ћирила и Методија на тргу града Вис на истоименом острву Јадранског мора Након завршетка Првог светског рата, на острву Вису се појавио покрет Хрвата који је без агитовања и мисионарског залагања СПЦ прелазио у Православље.  Остале су забележене речи угледног вишког домаћина и последњег председника православне црквене општине: “Нећемо да једном ногом стојимо на Вису, а другом у Риму- природније је: једном ногом на Вису а другом у Београду.” Један од ставова ове православне заједнице био је и следећи: “Хоћемо да у свему будемо своји. Када је народна држава- нека је и народна Црква. Е, зато смо пригрлили свето Православље!” Наравно да је било и оних који су спекулисали о природи преласка у Православље, али се на овакве гласине одговарало са: “Прешли смо из властитог уверења, без ичије агитације и наговора и без било какве материјалне користи или награде.” Православна црква св. Кирила и Методија на Вису Да бисмо схватили жељу мештана ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Рецензија књиге: dr Dušan Stupar, „Draža: Istina o četnicima“, Beograd, 2015
Само месец дана након званичне рехабилитације врховног команданта Југословенске војске у Отаџбини (ЈВуО) и министра војног у влади проф. Београдског универзитета Слободана Јовановића – ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића, од стране државно-судских органа Републике Србије, у јуну месецу 2015. г. се појавила новопечена књига у форми монографије dr Dušana Stupara, Draža: Istina o četnicima: Ravnogorsko četništvo 1941−1945., Beograd: Vukotić medija−НИП Зрењанин (384 стр.) на латиничном алфабету. Књига се, бар у Београду у Кнез Михаиловој, налазила на ударном месту у излозима књижара које су је продавале како би одмах пролазницима запала за око. Књига на први поглед привлачи радозналост пролазника како својим насловом, обзиром да један просечни грађанин Србије (поготово Србин), очекује да прочита праву истину о „четницима“ Драже Михаиловића након вишедеценијског комунистичког мрака над овом круцијалном темом савремене повести југословенских народа и народности, тако и фотографијом самога Драже Михаиловића на насловној страни књиге. Цена књиге је приступачна (500 рсд), а квалитет ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Величање зла и последице
Пошто су “Коча и Пеко“ добили улице, следи споменик Александру Ранковићу. Шта је наређивао Ранковић и како је Коча Поповић поубијао чак и своје спасиоце? ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Србија ускоро може постати вероватно прва земља на свету која подиже споменик једном шефу тајне полиције. И то тајне полиције која је организовала и спровела једно од највећих масовних убистава грађана Србије у историји! Иницијативу за подизање споменика Александру Ранковићу подржао је и актуелни министар полиције, Небојша Стефановић. Подржава је и председник Социјалистичке партије Ивица Дачић, који иначе тражи да се врати и споменик Ранковићевом шефу, Јосипу Брозу Титу. Брозове изјаве повремено цитира и премијер Александар Вучић, као на пример недавно поводом наводне набавке противавионских ракета из Русије. Када се погледају медији, нарочито званични, Броз и његово доба углавном се приказују позитивно. На том таласу су прошле године у Београду добили улице његови најважнији ратни команданти, “Коча и Пеко“. То би можда било безазлено, да све ове ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ово је прави Валтер – четнички потпуковник!
После писања Телеграфа, који је уз помоћ аутора бројних књига о четничком покрету Милослава Самарџића разбио многе митове из историје коју су генерације у СФРЈ училе о комунистичком Валтеру, који је бранио Сарајево, да је он био четник и под командом Драгољуба Драже Михаиловића, наш портал иде корак даље и доноси право име јунака из Сарајева, а то је потпуковник Жарко Тодоровић! Велико занимање за прошлу тему – о офанзиви четника на осовинске формације у области Сарајева и у самом Сарајеву – аутоматски нам је поставило нови задатак: Валтер. Наиме, сви знају за филм ”Валтер брани Сарајево”, али испоставило се да је ретко коме познато на основу којих догађаја је тај филм снимљен. У Другом светском рату заиста су постојала два Валтера: – Владимир Перић Валтер, комуниста, и – Потпуковник Жарко Тодоровић Валтер, четник. Први Валтер је после проглашен народним херојем, а други се и данас налази на списку народних непријатеља и ратних злочинаца, који је ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ко су “Ватикански зомбији”? Нација коју је створила Римокатоличка црква
“Istorija je niz laži sa kojima smo se složili” – Napoleon Bonaparta Hrvatska nacija stvorena je od Srba katolika pod uticajem Vatikana. Današnji “hrvatski narod” je veštačka kreacija Rimokatoličke crkve, unapred zamišljena kao instrument jednog zločinačkog projekta, utemeljenog na težnji da se srpski narod uništi unijaćenjem, pokatoličavanjem ili potpunom fizičkom likvidacijom,kako više ne bi predstavljao prepreku daljem vatikanskom prodiranju na istočnoevropske prostore, pa i dalje do Crnog mora.Ovaj projekat nije bio unapred dat kao gotov i zaokružen, već se postepeno razvijao i sazrevao imajući u prvoj fazi ilirsku, a u drugoj fazi jugoslovensku opciju. Međutim, suština rimokatoličkih zločina je stalno ista. Neverovatno je, da najbrojniji narod na Balkanu (srpski narod ), doživi takve gubitke i depresije u zemljama gdje je bio najbrojniji i najdržavotvorniji. Srbi su u 20. veku izgubili: Južnu Srbiju, Dalmaciju, Hercegovinu, Skadar, najsrpskiji grad 19. veka – Dubrovnik, delove Gorskog Kotara, Zapadnu Bosnu, Liku, Kordun, Baniju, Zapadnu i Istočnu ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Србија, Хрватска и Европска Унија
Процес проширења Европске Уније (ЕУ) на истоку Старог континента се наставља и након 1. јула 2013. г. када је за сада последња (28.-ма) пуноправна чланица овог клуба постала Република Хрватска. “Велика мотка” Статус кандидата за пуноправно чланство у ЕУ тренутно имају Црна Гора, Србија (без Косова и Метохије - КосМет), Турска и Бивша Југословенска Република Македонија што ће рећи да је Балкан са Малом Азијом (мост између Европе и Азије) следећи регион тајмиран за Еуро-интеграције. Сходно томе, 24. априла текуће године се у Србији одржавају ванредни парламентарни избори како би се про-унионистичка и про-НАТО-овска владајућа пречанско-динариодска СНС (анти-Србијанска назадна странка) дефинитивно учврстила на власти са апсолутном већином у Народној скупштини и тако коначно у наредном четворогодишњем мандату угурала Србију прво у НАТО па онда (вероватно након још једних избора) и у ЕУ. Управо предизборно потписан споразум владајуће коалиције са НАТО пактом о фактичкој војно-политичкој окупацији Србије од стране западне алијансе је уједно ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Сарадња комуниста и Немаца у чачанском крају 1941. и 1942. г.
Током 1942. године по списковима које су им дали комунисти Немци су у Такову ухапсили и потом убили “300 присталица Драже Михаиловића“. Како је ово било опште познато, неки од тих комуниста су касније, 1949, морали да се изведу пред суд, али казне су биле благе. ПИШЕ: Горан ДАВИДОВИЋ *** 1941: Активне оружане акције од стране комуниста нису предлагане ни разматране у првим месецима окупације Југославије, јер је КПЈ заузимала пасиван став према Немачкој. По извештајима припадника ЈНП “Збор”из Чачка (Покрет Димитрија Љотића), из јуна 1941. године, истиче се да су комунисти једино друштво немачким војницима у граду, тако да су били у могућности да рад својих идеолошких противника пријављују немачким властима. (Међуопштински историјски архив Чачак (МИАЧ), Збирка ЈНП “Збор”, К-1, бр.17.) Чачански комунисти били су у вези са окупаторским војницима, са којима су по директиви требало да остварују контакте и да са њима разговарају “о расположењу у немачкој војсци и свему.” по изјавама самих ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Englezi: Draža nije zločinac
Iako je od 2. svetskog rata prošlo poprilično godina i dalje postoje velike svađe i sukobi mišljenja na teritoriji Balkana. Tako su Srbi i dalje četnici, Hrvati ustaše a sukobi su i dalje u opticaju. Velika Britanija i njeni istaknuti akademici, istoričari i analitičari već 20 godina pokušavaju da utvrde neutralne činjenice o dešavanjima tokom nacističke okupacije Jugoslavije, a ponekad se rezultati i objave javnosti. Te informacije često i dođu do srpske javnosti. O ovoj temi pričali smo sa nekoliko poštovanijih ljudi u Britaniji kada je reč o istoriji  u periodu od 1939. do 1945. Dejvid Borni istoričar: General Draža Mihajlović je definitivno bio jedna od vodećih firgura u istoriji vezanoj za Jugoslaviju. Nema sumnje da se jako malo zna o njegovom životu u periodu 2. svetskog rata jer su na vlast došli njegovi suparnici komunisti. Oni su na sve načine pokušali da četnike ali i njihovog vođu predstave kao saradnike nemaca i ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Предаја Суверенитета Србије звана “Сарадња” са “Милосрдним Анђелом”
Када је 1914. Године Аустроугарска Влада послала Краљевини Србији ултиматум у коме се, између осталог, захтевало да Краљевина Србија одобри аустроугарским властима да пошаље на територију Србије своје инвестигаторе, укључујући и полицију, Влада Краљевине Србије је прихватила све услове изузев тај један, дозволу Аустроугаским органима власти да делују на територији Краљевине Србије а да - не подлежу јурисдикцији Србије. Последица је врло добро позната: Први Светски Рат! Разлог за ово одбијење Аустроугаског захтева био је заснован на правним и конститутивним принципима. Наиме, да би једна држава могла до постоји као правни идентитет и функционише као независна - та држава мора да располаже својим суверенитетом! Људи који су одбили ултиматум Аустроугарске 1914. године итекако су били свесни чему да тај захтев води губљењу суверенитета и независности, и зато су морали да га одбију и сачувају Независну, Суверену Србију. Разлике између ултиматума Аустроугарске од 1914. године и скорашњег споразума између Владе Србије о ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Када је стварно рођен Тито?
Личност Јосипа Броза Тита је пре свега са свих страна замагљена и тешко докучива што се тиче фактографске стране његовог животописа. Сам Броз се није нимало потрудио да за свога живота својим животописцима, државним повесничарима или нацији олакша посао докучивања истинитог чињеничног стања његовог живота што се да објаснити са наше стране хипотетички тројако: Његова истинита биографија је толико политички неморално обојена да би свако аутобиографско изношење правог чињеничног стања о животу и (не)делу овог доживотног председника СФРЈ, самопроглашеног маршала, доушника и директног потказивача Стаљиновог НКВД-а,... била засигурно апсолутно контрапродуктивна у процесу изградње и одржавања култа личности овог типичног балканског диктатора. Сам Броз намерно није желео да распетљава премноге ствари из свог живота, а поготово оне из доба своје тзв. „револуционарне делатности“ преко које се и докопао власти над читавом Југославијом из чисто психолошких разлога како би његова личност била и остала што дуже и што више загонетно-мистична обзиром да овакве личности ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
“Отписани” су били равногорски илегалци, а не Брозови комунисти!
Да ли сте знали да су чувени јунаци Прле, Тихи, Чиби и остали “Отписани” постојали, али су били четници, а не са петокраком на глави како смо их до сада замишљали. Телеграф и аутор многобројних књига о четничком покрету Милослав Самарџић настављају да руше митове и пред јавност износе чињенице које побијају историјско учење генерација у СФРЈнакон Другог светског рата, а након побијања легенде о Валтеру који брани Сарајево и изношења необоривих доказа да је он био четник под командом генерала Драже Михаиловића,доказима рушимо још један стуб комунистичке историје и тврдимо да су “Отписани” били у стваричетници илегалци – никако комунисти! Јунаци многих генерација Прле, Тихи, Чиби, Мрки, Зрики, Бели и други илегалци који су се борили против злогласног мајора Кригера, овековечени у телевизијској серији “Отписани” чије је емитовање празнило улице Београда заиста су постојали, али наравно под другим именима и бојама под којим су се борили. По подацима до којих је дошао наш портал, а уз велику помоћ Милослава ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Квислинг Јосип Броз Тито – Фото документација
Аустријанац Курт Валдхајм (други са леве стране) заједно са италијанским генералом Ерколе Ронкаљом, пуковником Хансом Хербертом Махолцом и СС-групенфирером Артуром Флепсом на подгоричком аеродрому 22. маја 1943. г.  Два бивша солдата Аустроугарске Монархије из Првог светског рата и сарадника из Другог светског рата: Курт Валдхајм као председник Републике Аустрије и Јосип Броз Тито као председник Југославије - руковање два ратна саборца против Срба у оба светска рата. Наставак послератне квислиншке колаборације аустроугарског каплара из загорског Кумровца  са немачко-нацистичким окупаторима на просторима усташке Независне Државе Хрватске у Другом светском рату. Наравно, УЗНА/УДБА/СДБ није била упозната са чињеницом да је Курт Валдхајм ратовао у униформи Вермахта на просторима Југославије и да је учествовао у усташко-немачкој офанзиви на Козару али јесте била упозната са "чињеницом" да је Дража Михаиловић сарађивао са окупатором Бивши нацистички официр из Другог светског рата - Курт Вајдхајм, као генерални секретар ОУН Фотоаранжман и пратећа објашњења Владислава Б. Сотировића
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Тито на топ листи највећих масовних убица 20. века
ЛОНДОН – Према процени Дејли мејла, Тито је одговоран за смрт 570.000 људи, махом политичких противника. Британски таблоид је направио листу најгорих масовних убица 20. века. На врху листе су комунистички диктатори Мао Це Тунг и Јосиф Стаљин, на трећем месту је Адолф Хитлер, а Јосипа Броза Тита Дејли мејл је ставио на 13. место. Према процени Дејли мејла, Тито је одговоран за смрт 570.000 људи, махом политичких противника. Режиму Мао Це Тунга приписују 60 милиона жртава, док је Стаљин, како пишу, крив за смрт 40 милиона људи. Лидер нацистичке Немачке Адолф Хитлер је, према Дејли мејлу, проузроковао смрт 30 милиона људи. На четвртом месту је белгијски краљ Леополд II, ком се приписује одговорност за смрт осам милиона људи у колонизованом Конгу. Следи јапански војни диктатор Хидеки Тојо, Хитлеров сарадник у Другом светском рату, ког овај таблоид сматра одговорним за пет милиона жртава. Шести је Турчин Исмаил Енвер Паша са „салдом“ од два милиона жртава. За смрт више ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
ИМА ЛИ СРБИЈА СНАГЕ ДА НАКОН СМРТИ ЈОСИПА БРОЗА ИЗВРШИ ДЕМИСТИФИКАЦИЈУ ЊЕГОВОГ КУЛТА
Непосредно после смрти Јованке Броз поново су се отвориле неке теме које су већ биле, тако рећи, пале у заборав.  Поново се на скоро истоветан начин покушава вршити манипулација (на жалост и даље успешно) људским умовима. И даље се врши глорификација култа Брозових тако што се покушава извршити замена теза па се тотална ИЗОЛАЦИЈА Јованке Броз која је трајала више од 30 година везује за њен тобожњи пробуђени национализам или покушај преузимања власти после Брозове смрти помоћу личких генерала а који су опет Срби, или опет због некакве болесне љубоморе зато што је Броз наводно био "надарени љубавник" јер је као "највећи син свих народа и народности" био најбољи у свему (најбољи бравар, највећи војсковођа, најлукавији дипломата, најиздржљивији робијаш, најспособнији државник, најпаметнији визионар, најшколованији председник - имао је прегршт почасних доктората, итд.).             И Јованка Броз је имала врло висок чин (како медији објављују - чин пуковника - а то подразумева ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Тито поклањао Космет Албанцима још 1946. године
Београд – Усвајањем амандамана на Устав СФРЈ почело је распарчавање Југославије и одвајање окупираних територија од Србије, а све под диригентском палицом Јосипа Броза Тита! 26. децембра 1968. године у Савезној народној скупштини усвојени су амандмани на Устав СФР Југославије, којима се шири аутономија покрајина и оне добијају статус сличан републикама. Покрајине су добиле покрајински Уставни закон, чиме је отворен пут готово потпуно самосталној законској, извршној и судској власти. Син наших народа и народности и доживотни председник СФРЈ Јосип Броз Тито је још крајем 1946. године “поклонио” окупиране територије, као и све друге територије са већинским албанским становништвом Албанији и Енвер Хоџи! Тито је, када је о окупираним територијама реч, Асошијетед пресу рекао следеће: “Уколико комунисти дођу на власт у Албанији оно може бити под ингеренцијом Тиране“. Албански шеф државе Енвер Хоџа је увек истицао да му је маршал Тито крајем јуна 1946. године “лично обећао” да ће окупиране територије бити у саставу Албаније, као ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Вишедеценијско „ћерање“ четника и партизана
Идеолошка спорења између партизана и четника, односно њихових присталица, деле и историчаре: једни тврде да помирења нема због комунизма, а други да је разлог однос према фашизму. Рочишта одржана почетком ове године у поступку за рехабилитацију команданта четничког покрета Драгољуба Михаиловића, била су још једна прилика за наставак деценијског спора између оних који подржавају партизански и оних којима је дражи четнички покрет. Овај иделошки сукоб није престао ни током ратова ’90-их, ни током НАТО агресије, али ни после 2004. године, кад је усвојен Закон о изменама и допунама Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица. Према овом закону, право на борачке пензије добили су и припадници равногорског покрета, међутим, нема његове практичне примене, јер сведок онима који су поднели захтев мора бити неко ко већ има борачку пензију, а носиоци партизанске споменице неће да сведоче у корист припадника четничког покрета. Као логично намеће се питање зашто у Србији и 2015. непрекидно трају оваква иделошка спорења и зашто нема националног помирења? Утицај комунистичке елите Историчар Чедомир Антић каже за Спутњик како Србија није ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
О злочинима комуниста над Србима
За злочин… казна!
Православна црква на Вису, коју су комунисти срушили 1963. г.
Рецензија књиге: dr Dušan Stupar, „Draža: Istina o četnicima“, Beograd, 2015
Величање зла и последице
Ово је прави Валтер – четнички потпуковник!
Ко су “Ватикански зомбији”? Нација коју је створила Римокатоличка црква
Србија, Хрватска и Европска Унија
Сарадња комуниста и Немаца у чачанском крају 1941. и 1942. г.
Englezi: Draža nije zločinac
Предаја Суверенитета Србије звана “Сарадња” са “Милосрдним Анђелом”
Када је стварно рођен Тито?
“Отписани” су били равногорски илегалци, а не Брозови комунисти!
“Српске новине”, бр. 689, децембар 2015. г.
Квислинг Јосип Броз Тито – Фото документација
Тито на топ листи највећих масовних убица 20. века
ИМА ЛИ СРБИЈА СНАГЕ ДА НАКОН СМРТИ ЈОСИПА БРОЗА ИЗВРШИ ДЕМИСТИФИКАЦИЈУ ЊЕГОВОГ КУЛТА
11/9 Мистерије рушења Кула близнакиња у Њујорку: Амерички документарни филм са преводом
Тито поклањао Космет Албанцима још 1946. године
Вишедеценијско „ћерање“ четника и партизана
Share
  • ШУМАДИЈА

    Ukraine, America’s “Lebensraum”. Is Washington Preparing to Wage War on Russia?