Титова сахрана 8. маја 1980. године: Највећи скуп убица и диктатора

josip-broz-tito-8-

Многе од 124 државне делегације, у којима се налазило и 38 шефова држава или влада, чиниле су такве личности чије ступање на тло Србије, у најмању руку, не би требало да служи на понос

На подсећање да је 4. маја пре 36 година “умро друг Тито“, један члан форума на сајту “Погледи“ одговорио је: “Тај још није умро“.

И заиста, догађаји током сваког 4. маја подсећају нас на комунистичку паролу из 1980-тих година, која је гласила: “И после Тита – Тито“. Много воде је протекло Савом и Дунавом од тада, а судећи према водећим медијима, и даље се негује култ диктатора, који је у ствари био један од највећих непријатеља Србије у историји. Ове године, један од ретких изузетака је фељтон Пере Симића у “Новостима“ о мрачној Титовој улози у вези концентрационог логора Јасеновац. Иначе доминира афирмативно приказивање овог масовног убице и диктатора, уз несмањени темпо репризирања партизанских филмова, у којима је представљен као нека врста квази-божанства.

Ништа није боља ситуација ни на политичкој сцени. Премијер Александар Вучић упоређује се са Титом, док је Социјалистичка партија – директни наследник Титових комуниста – још једном понизила Србију, тако што је после управо одржаних избора међу народне посланике у републичком парламенту уврстила и Јосипа Броза Тита унука.

Уочи сваког 4. маја понавља се и прича о “највећој сахрани на свету“, која се користи као доказ наводне Титове величине у светским размерама. По правилу се у први план истиче долазак десетак премијера из западног света, попут Маргарет Тачер, док су у ствари многе од 124 државне делегације, у којима се налазило и 38 шефова држава или влада, чиниле такве личности чије ступање на тло Србије, у најмању руку, не би требало да служи на понос.

Тако велики број државних делагација на Титовој сахрани 8. маја 1980. године у Београду био је последица чињенице да је у то доба постојао велики број диктаторских држава, у основи по две линије: комунистичкој и тзв. несврстаној, с тим што су земље “покрета несврстаних“ такође често имале неке врсте социјалистичких режима. Управо “Покрет несврстаних“ наследници Титовог (не)дела тумаче као његов највећи политички успех, али по правилу заобилазе чињеницу да на сахрани 8. маја 1980. није био лидер овог покрета – Фидел Кастро. Наиме, на Шестом самиту “несврстаних“, одржаном 1979. године у Хавани, шеф кубанских комуниста оштро је критиковао осниваче покрета, па међу њима и Југославију и њеног диктатора Тита. Тито је присуствовао самиту, али није ништа одговорио Кастру. Све ово медији су 1979. године прећутали, као што је касније изостало објашњење зашто на сахрану није дошао онај ко би требало да је први – лидер “покрета несврстаних“.

Разуме се, тај покрет је био фарса, као и остали “највећи Титови успеси“. “Несврстане земље“, или “земље у развоју“, економски су биле везане за западни свет и у неким случајевима Југославији су чак скупље продавале своју робу. Међутим, било их је много – стотинак, а како је постојао и велики број класичних комунистичких држава, резултат је био долазак 124 државне делегације на сахрану.

Посебну фарсу овом догађају дала је чињеница што се као најважнији на сахрани појавио Курт Валдхајм, бивши Хитлеров официр, у то доба генерални секретар Организације Уједињених нација. Касније, новинске ступце пунили су фељтони и чланци на тему како је један нациста уопште дошао на тај положај. Историчар Роберт Херцштајн пронашао је документа која повезују Валдхајма са ратним злочинима, а Британија и САД забраниле су му улазак у њихове земље.  Међу осталим ратним одликовањима, откривено је и оно које му је уручио хрватски поглавник Анте Павелић.

Други по указаној почасти 8. маја био је диктатор Совјетског Саваза Леонид Брежњев, али трећи, како су домаћини очекивали, није био кинески диктатор Ђанг Цеминг. Он је послао изасланике, јер је још био забављен прогонима неистомишљеника после Масакра на Тјанмену, или Четвртојунског масакра, 1989. године. Цеминг је преузео управљање Кином управо током овог масакра, јер се показао као најодлучнији у одбрани комунистичког поретка по сваку цену: на ненаоружане студенте и друге демонстранте у центру Пекинга, послао је војску под пуном ратном спремом, укључујући и тенкове, и наредио паљбу. Хиљаде су убијене у кратком року, а потом су уследила масовна убиства и хапшења по целој Кини. Те хиљаде нису ништа у односу на претходне комунистичке диктаторе у овој земљи, нарочито Ма Цедунга, који се сматра највећим убицом у историји света, испред Стаљина, Хитлера и Лењина.

На сахрани је био и севернокорејски диктатор Ким Ил Сунг, један од Титових највећих пријатеља. И данас, када у Северној Кореји влада Ким Ил Трећи (једина комунистичка династија), постоји посебан музејски простор посвећен Титу. Ким Ил Сунг је у много чему надмашио Тита: подигнуто му је преко 500 споменика, од којих се онај у центру Пјонгјанга сматра једним од највећих на свету. Током његове владавине убијено је преко милион и ухапшено више милиона грађана.

У том делу света Тито је имао још два пријатеља: лидере Камбоџе Нородома Сиханука и Пол Пота. Први је био краљ, па премијер, па поново монарх – принц, али се ипак залагао за завођење комунизма и маоизма у Индокини. Подржавао је и Црвене кмере (камбоџанске партизане) којима је на челу, као лидер Комунистичке партије, стајао Пол Пот. Ово је била најзлочиначкија од свих комунистичких формација: поубијала је петину становништва Камбоџе, односно око два милиона људи, жена и деце. Камбоџа је имала своју делегацију на оснивачком самиту “покрета несврстаних“ у Београду 1961. године, а вероватно и на Титовој сахрани (не помиње се изричито на списковима, као ни Северни Вијетнам; делегације Јужне Кореје није било).

У Београд је 8. маја 1980. године дошао и краљ Непала Бирендра Бир Бикрам Шах. Његова политика била је да демократија није за неразвијене земље, тј. да је за њих апсолутистичка власт. Ипак је морао да одржи референдум по питању вишепартијски систем или апсолутизам, и то баш у мају 1980. године. Резултат референдума је, очекивано, ишао у његову корист. Бирендра и његова породица убијени су 2001. године.

На Титовој сахрани био је и председник Пакистана генерал Мухамед Зиа-ул-Хак. Он је упамћен по суровим методама владавине, укључујући и убиства политичких неистомишљеника, али и као организатор муџахедина слатих у Авганистан да ратују против Совјетског Савеза. Погинуо је у авионској несрећи 1988. године (наводно, авион је био миниран).

Био је и лидер Авганистана, Султан Али Киштаманд. Он ће касније, за време Џона Мејџора, добити политички азил у Великој Британији.

На сахрани није било представника Израела, али је присуствовао шеф “Палестинске ослободилачке организације“ Јасер Арафат.

Ту је био и низ диктатора из арапских земаља, на челу са Садамом Хусеином. У младости, Хусеин је био симпатизер пронацистичке струје ирачке армије, због које је хтео да упише војну академију, али није примљен због лоших оцена. Уписао је права, али их није завршио, већ се посветио “револуционарном раду“. Брзо је напредовао у Бат партији јер се истицао по методама мучења неистомишљеника. На састанку руководства ове партије, 22. јула 1979, прочитао је списак руководилаца који треба да напусте положаје. Седницу је директно преносила ирачка телевизија. Прозвани су по изласку из сале хапшени и потом су сви поубијани. Уследиле су систематске ликвидација функционера и официра, у којима је наводно Хусеин и лично учествовао. Ухапшен је после америчке инвазије Ирака 2003, а погубљен 2006. године.

Био је и либијски диктатор Моамер ел Гадафи, који је такође убијен после америчке војне интервенције. Он је дошао на власт 1969. године, на челу пучиста који су свргли либијског краља Идриса. Прогласио је Либију социјалистичком земљом и себе произвео у чин пуковника (био је капетан). Неке од оптужби за финансирање међународних терористичких група је признавао (нпр. групу Карлоса Шакала), тј. њима се хвалио, а неке није (нпр. Црни октобар, која је масакрирала израелске спортисте на Олимпијади у Минхену 1972. године).

Анвар ел Садат, још један арапски диктатор чији живот је трагично окончан, такође је присуствовао Титовој сахрани. Као председника Египта, убили су га завереници египатске војске, на војној паради 1981. године.

Диктатор Замбије Кенет Дејвид Каунда расплакао се поред Титовог ковчега. Сматран је блиским Титовим пријатељем. У Лусаки је саградио кућу специјално за Титове посете. Био је председник Замбије од 1964. до 1991. године, када је дозволио одржавање вишепартијских избора, на којима је поражен.

Ахмед Секу Туре – још једно егзотично име које се у доба Титове владавине често помињало на телевизији и у штампи. Био је диктатор Гвинеје, у којој је, уз прогоне и ликвидације неистомишљеника, заводио социјалистички поредак. Током његове владавине из Гвинеје је побегло око два милиона грађана. Разуме се, и када је дошао на Титову сахрану, у медијима је представљан у суперлативима.

Ту је био и Роберт Мугабе, председник Зимбабвеа. Његова владавина је карактеристична и по другој највећој хиперинфлацији у историји света.

Од суседних земаља, никога није било само из Албаније, док државну делегацију није послала само Грчка. Из Атине је дошао председник тамошњих социјалиста, Андреас Папандреу.

Бугарску делегацију предводио је председник ове земље и њене Комунистичке партије, Тодор Живков. Током Другог светског рата Живков је био политички комесар у једном партизанском одреду, а непосредно после рата функционер ‘’народне милиције’’. Бугарском је владао од 1954. до 1989. године, односно 35 година, као и Тито Југославијом.

Код нас се мало пише о злочинима комуниста у Бугарској, као и у Румунији, коју је на Титовој сахрани представљао још један његов велики пријатељ, Николае Чаушеску. Занимљиво је да је и ‘’Карпатски геније’’ једно време хваљен на Западу, као и Тито. Такође, имао је пријатеље и међу афричким диктаторима. Убијен је у народној побуни 1989. године, заједно са супругом Еленом.

Мађарску је на Титовој сахрани представљао шеф њихове државе и Комунистичке партије, Јанош Кадар. Био је на челу Мађарске од 1956. до 1988. године. ‘’Википедија’’ бележи: ‘’Дана 2. маја 2007. његов гроб је оскрнављен на вандалски начин, украдене су његове кости, лобања, и супругина урна. На гробу је остављена порука: `Убица и издајник не може бити покопан на светом тлу`.“


ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

Изворник: Слобода, лист СНО у Америци, Чикаго, 10. мај 2016.

Расправљајте на нашој Твитер страници!

Brat brata

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Прва постхладноратовска “хуманитарна интервенција” − Вуковар 1991. г.
На редовну годишњицу „Вуковарске операције“ из 1991. г., а која се текуће 2015. г. поклапа са двадесетогодишњицом потписивања Дејтонског споразума, сматрамо да нам је дужност да се огласимо поводом овог историјског догађаја, вероватно најмаркантнијег из времена бруталног и крвавог разбијања бивше СФР Југославије од стране унутрашњих и спољашњих антисрпских војнополитичких чинилаца, тек писати књиге и научне расправе обзиром да је град Вуковар у сваком случају остао упечатљив споменик крваве борбе српског народа против повампирене хрватсконацистичке политике из времена усташко-нацистичке Неовисне Државе Хрватске (NDH, 1941.−1945. г.). Карактер „Вуковарске операције“ Као по обичају након пироманског (када је запаљен симбол демократије - Парламент) бандитско-уличарског државног удара од 5. октобра 2000.-те г. од стране NATO плаћеника (против другог бандита чији су партијско-идеолошки једномишљеници на власт у Србији као плаћеници Черчила и Стаљина дошли октобра 1944. г. с пушком у руци и из шуме и то од преко на Дрини ћуприје), и ове године се јављају ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Dan kada je Smederevo sravnjeno sa zemljom
Leto tek što je počinjalo. Ondašnje novine su objavile da je bilo prijatnih 25 stepeni. Bio je pijačni dan, pa je stanovništvo iz okolnih sela požurilo da u gradu proda šta može. I đaci su baš tada dolazili da preuzmu knjižice. Raspust tek što je počeo. Nemačka okupacija se tog 5. juna 1941. godine u Smederevu nije naročito osećala. Naravno, tu i tamo, videli su se nemački vojnici, ali se narod slobodno kretao, trgovalo se i radilo, pa je i život nekako išao dalje. Samo dan pre, u gradu je gostovala pozorišna trupa iz Novog Sada. A onda se začula eksplozija iz pravca tvrđave, jednog od simbola Smedereva koji se nalazi u centru grada. Dan kada se dogodilo nezamislivo Smederevska tvrđava pre katastrofe sa naslaganom municijom i vojnom opremom, Foto: Wikipedia Posle kapitulacije Jugoslavije, Nemci su odredili Smederevo kao mesto na kome će se skladištiti sva zarobljena oprema, oružje, municija i benzin. U gradu je ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Покушај данашње диктатуре лажи да настави злочиначку оперету Брозовштине!
Шта заиста значи диктатура диригованог медијског дречања против рехабилитације суђења Дражи Михаиловићу? Иако лаж криминализације и њена лоботомистичка контрола мисли немају никакав легитимитет, ипак… Лажљивци врече ли врече: Ми смо једина истина, истина је само оно што ми кажемо! Наравно, узурпатори никад не сматрају себе узурпаторима, међутим… против кога врече узурпатори? Врече против оног дела Српског Народа који је одбио и одбија да живи лаж! Виђено из те реалности, из “Полемике – Зашто је рехабилитација генерала Михаиловића ипак више морално него политичко питање”(1) и “Око чега полемише Мирослав Лазански”(2), уз велико поштовање аутора наведених написа, Г. Стефана Каргановића… ипак… ничу круцијална суштинска питања о “излечењу”! Зато што се ради не само о “нацији” – већ о “излечењу” Поштења Српског Националног Духа и “излечењу” Поштења Истине! Према томе, круцијална су питања: “Излечење” од чега? “Излечењe” кога? Из тога произилази још једно круцијало питање: Да ли је рекламирано “помирење” логично… или је бесмислено? Зашто ова питалица? ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Велеиздајник Вучић у интервјуу за “Wall Street Journal” најавио брисање Косова из Устава Србије!
Домаћи медији у потпуности су игнорисали Вучићев интервју за амерички “Wall Street Journal” у којем је најавио брисање Косова из Устава Србије. Вучићева скандалозна изјава да ће покренути иницијативу за брисање Косова из Устава Србије зарад европских интеграције изгледа да није посебно интересантна домаћим медијима – намерно или случајно, просудите сами. У тексту се наводи да премијер Србије, Александар Вучић, “показује знаке” да ће предложити измене Устава којима ће се избацити одредба о Косову као српској покрајини зарад стицања чланства у Европској унији. “Wall Street Journal” (WСЈ) напомиње да се Вучићева влада противи признавању независности Косова, али додаје да би овај потез олакшао процес признавања Косова некој будућој српској администрацији. Вучић је у интервјуу за WСЈ још додао да не искључује могућност измене преамбуле Устава у којој пише да је “Косово саставни део територије Србије”. WСЈ подсећа да су српски медији прошлог месеца известили да је Вучић говорио о променама Устава у наредне две, три ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Топлички партизани Ђинђићи и Мићуновићи
Од самог почетка “демократских промена“ 1990. године, невоља је била у томе што је Србија очекивала спас од оних који су је гурали у пропаст… Велику и лепу кућу Сотировића у Прекопуцу узурпирали су партизани Ђинђићи, у њој данас живи мајка Зорана Ђинђића. Драгољуба Мићуновића су као комунисту пребацили у разред више у гимназији. ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Демократска странка је некада, по природи ствари, била антикомунистичка. Њен председник др Милан Грол био је у истој влади са генералом Дражом Михаиловићем, секретар др Брана Ивковић био је на Равној Гори, председник Демократске омладине Милија Јанићијевић био је истакнути Дражин сарадник, члан председништва и народни посланик др Драгић Јоксимовић бранио је Дражу на суду, итд. Међутим, када је последњих дана 1989. године обнављана Демократска странка, на скупу су доминирали комунисти попут Милована Ђиласа, Добрице Ћосића и Драгољуба Мићуновића, као и потомци истакнутих комунистичких фамилија, попут Зорана Ђинђића. Писац Борислав Пекић, који је као демократски омладинац робијао ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Рекордна бекства партизана
Комунисти су се хвалили – а и данас се хвале – својим безбројним успесима (измишљеним), док у ствари међу свим герилама у Другом светском рату они држе рекорд у – бекствима. Наиме, Савезници су авионима и бродовима преко Јадрана пребацили, и тако у задњи час спасили, најмање 27.000 партизана, укључујући и њиховог команданта Тита. Поред Тита, јуна 1944. евакуисани су и чланови савезничких мисија и његовог штаба као и преко стотину партизана, укупно око 200 људи. На тај начин је партизански врховни командант спашен од сигурног заробљавања. ПИШЕ: Ненад ЈАКОВЉЕВИЋ Вољом трију великих сила на конференцији у Техерану, донета је тајна одлука да „се пружи сва могућа помоћ партизанима“. У новембру 1943, пре него што је одлука била и донешена, партизанима је бродовима испору­чено преко 3000 тона залиха. То је истовремено значило да се сва морална, материјална и политичка подршка укида Михаиловићу. Снабдевање је закомпликовано већ у децембру 1943. пошто су Немци покренули офанзиву да би поново ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Тито у 42. Вражјој дивизији
Први светски рат започео је силовито. Аустроугарска армада кренула је на Србију са три армије, које су бројале 220.000 војника, које су биле добро опремљене најсавременијим ратним средствима. Против себе имали су српску војску, измрцварену балканским ратовима, бремениту многим проблемима. Није било муниције, није било довољно униформи, није било довољно хране као ни остале ратне опреме. Био је то класичан пример судара Давида и Голијата. Држава која је имала 53 милиона становника напала је земљу са нешто више од четири милиона житеља. Бројне формације аустроугарске војске, дивизије и пукови били су састављени искључиво од јужнословенског живља из Двојне монархије. Хрвати, Словенци, па и Срби, чинили су окосницу удара преко Дрине .Допринос тих јединица, које су у 28. јула 1914. године кренуле да поробе Србију, да је униште као државу, да је избришу са политичке и географске мапе Европе, најбoље могу да сведоче подаци о броју одликованих војника и официра, Хрвата, муслимана, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Злоупотреба ЕУ у походу САД на Русију
„Европа је данас крхка и слаба и није слободна из разлога што је слобода повезана са истином, а у Европи је данас забрањено говорити истину….  Ипак народ Европе се буди и прегрупише а стубови сузбијања истине се полако криве и почињу да пуцају. Народ Европе полако схвата да је његова будућност угрожена, да су угрожени послови, безбедност и миран живот…. „[1] Након Хладног рата поново над Европом кружи дух немира и осећај несигурности и страха, који неће донети никоме добро. То народи Европе у свим државама осећају све више кроз смањење личне безбедности, повећање опште несигурности и кроз пад животног стандарда. Након убрзаног и неоправданог ширења НАТО, водеће силе Запада поред Блиског истока изазивају кризе и ратове у срцу Европе. Постепено интензивирање Украјинске кризе и подршка војној опцији и режиму Украјине у нападима на Новорусију и заговарање даљих припрема за војно решење за Крим јесу веома опасни потези САД и водећих ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Завршен филм о Јасеновцу на који је чекано 70 година!
Мирјана Деспот Након више најављених, али још нереализованих пројеката других аутора, напокон је завршено прво филмско остварење о ужасима усташког концентрационог логора Јасеновац, јер ће се прича о старцу Вукашину и његовом крвнику, кољачу Жилету Фригановићу, ускоро појавити у биоскопима, највјероватније у јануару 2016. године! Ради се о филму заснованом на стварном догађају, у којем је злочинац Жиле Фригановић, према властитом признању, опкладе ради, за неколико сати заклао 1.100 несрећних Срба, а затим и старца Вукашина, чији га је недокучиви мир, а посебно ријечи: „Само ти, дијете, ради свој посао“, ненадано спријечио да настави с клањем. До тада, кољач је уживао у злочинима. На овај играни филм српска јавност чека 70 година, а вјерује се да ће изазвати интензивне реакције и да ће, како за Пресс каже творац филма Милан Зарић, „папи барем кољена клецати“! Зарић истиче да би неприказивање овог играног филма у Републици Српској било равно злочину. Снимање је недавно завршено у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
У Хрватској ни покојници немају право на ћирилицу!
Ако из Срема, преко окупиране Српске Крајине, кренете пут Винковаца, на самом уласку у град наићи ћете на таблу која вас обавештава о градовима пријатељима. Хрвати су педантни, рекли би неки Срби, о свему мисле, ништа не препуштају случају. Све им је уредно. Улице нису прљаве као наше, травњаци су покошени, а трговци услужни. Једном речју, могу нам бити „узор“ у свему. А да ли је баш тако?    Поред наведеног обавештења, преко читаве табле је исписано велико латинично слово „У“ са „крижом“ у врху, које вас такође обавештава о једној битној чињеници: „Нисте добродошли, ако сте Србин!“ То вас, наравно, неће ни најмање изненадити, јер је мржња према Србима одавно постала уобичајени, саставни део хрватског фолклора. И не само фолклора већ пожељна, суштинска, карактерна одредница сваког „свесног домољуба“.  Отићи ћете у град, обавити послове због којих сте дошли, уколико су ти послови у неким државним установама службеници ће вам, кад је то ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Сарадња комуниста и Немаца у чачанском крају 1941. и 1942. г.
Током 1942. године по списковима које су им дали комунисти Немци су у Такову ухапсили и потом убили “300 присталица Драже Михаиловића“. Како је ово било опште познато, неки од тих комуниста су касније, 1949, морали да се изведу пред суд, али казне су биле благе. ПИШЕ: Горан ДАВИДОВИЋ *** 1941: Активне оружане акције од стране комуниста нису предлагане ни разматране у првим месецима окупације Југославије, јер је КПЈ заузимала пасиван став према Немачкој. По извештајима припадника ЈНП “Збор”из Чачка (Покрет Димитрија Љотића), из јуна 1941. године, истиче се да су комунисти једино друштво немачким војницима у граду, тако да су били у могућности да рад својих идеолошких противника пријављују немачким властима. (Међуопштински историјски архив Чачак (МИАЧ), Збирка ЈНП “Збор”, К-1, бр.17.) Чачански комунисти били су у вези са окупаторским војницима, са којима су по директиви требало да остварују контакте и да са њима разговарају “о расположењу у немачкој војсци и свему.” по изјавама самих ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
ШТА СРБИЈА СЛАВИ?
За Владимира Владимировича Путина кажу да се још увек није дистанцирао од тамне стране комунистичке владавине за време трајања Совјетског Савеза. Аналитичари који се баве овим питањима тврде да се у блиској будућности, овај тренутно најауторитативнији политичар на свету неће о тим стварима ни изјашњавати, бар не у негативном смислу, и не само он, већ и они који ће доћи после њега. То је сасвим разумљиво јер Русија је увек била империјална сила: и као царевина и као комунистичка земља али и данас. Велики и јаки никада о себи не говоре лоше. Прослава 16. октобра 2014. године као дана ослобођења престоног града Србије, помало је зачудила обичан свет иако се тај дан прослављао дуги низ година 20.октобра. Шта се и како, ког дана, на који начин стварно дешавало (ко је кога ослободио, од кога и када) тешко је сада после толико година до краја и са сигурношћу просуђивати (што нам није ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ko je Vojislav Šešelj?
Vojislav Šešelj je prvi put došao u Beograd januara 1983. g. Tom prilikom Vuk Drašković pravi intervju sa njim, za "Omladinske novine". Na pitanje "šta je po nacionalnosti?", Šešelj je odgovorio: "Jugosloven". Po izlasku iz zatvora u Zenici i preseljenju u Srbiju, Šešelj postaje član “Hrvatskog sociološkog društva” i drži seriju predavanja u Zagrebu, kao član “Hrvatskog sociološkog društva”. Početkom 1988. g. u porti manastira Ljubostinja, Vuk Drašković, Milan Komnenić, Danko Popović i još neki, uče Šešelja kako se krsti po pravoslavnom obredu. On to do tada nije znao. U junu 1990. g. Šešelj formira takozvani “Srpski četnički pokret”. Kao "četnički vojvoda", a to zvanje mu je dodelio Momčilo Đujić, prilikom Šešeljevog boravka u Americi, u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, on tokom leta 1990. g., između ostalog, otkopčava šlic i zgranutim prolaznicima pokazuje svoj "vojvodski". Besan na Beograđane koji su ga tada smatrali običnim cirkuzantom i uličnim siledžijom, psovao im je majku ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Балканска географија „Турског тока“
Власти у Анкари покушавају да претворе земљу у кључно чвориште енергетских токова који иду ка Европи и да од Турске направе главног играча у плановима свих будућих пројеката транспорта гаса у Европу. Енергетска безбедност Балкана диктира добре односе са Русијом. Танкери са америчким течним гасом из Катара или Алжира не могу доћи у Београд, Софију и Скопље. А све постојеће и планиране маршруте гасовода стижу у регион са истока, а не са запада. Руска компанија „Стројтрансгас“ започела је изградњу гасовода Клечовце-Неготино у Македонији. Са пуштањем у погон овог гасовода Скопље ће добити дуго чекану основу за стварање сопственог савременог енергетског система. У овом тренутку, зависност македонске привреде од спољних енергетских извора оцењује се на 48%. Једино Хрватска у региону има виши проценат зависности – 52%. Међутим, значај пројекта је знатно шири и може се посматрати као кључни елемент стварања општебалканског енергетског система повезаног са пројектом „Турски ток“, који су усагласили Русија и ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Србија, Хрватска и Европска Унија
Процес проширења Европске Уније (ЕУ) на истоку Старог континента се наставља и након 1. јула 2013. г. када је за сада последња (28.-ма) пуноправна чланица овог клуба постала Република Хрватска. “Велика мотка” Статус кандидата за пуноправно чланство у ЕУ тренутно имају Црна Гора, Србија (без Косова и Метохије - КосМет), Турска и Бивша Југословенска Република Македонија што ће рећи да је Балкан са Малом Азијом (мост између Европе и Азије) следећи регион тајмиран за Еуро-интеграције. Сходно томе, 24. априла текуће године се у Србији одржавају ванредни парламентарни избори како би се про-унионистичка и про-НАТО-овска владајућа пречанско-динариодска СНС (анти-Србијанска назадна странка) дефинитивно учврстила на власти са апсолутном већином у Народној скупштини и тако коначно у наредном четворогодишњем мандату угурала Србију прво у НАТО па онда (вероватно након још једних избора) и у ЕУ. Управо предизборно потписан споразум владајуће коалиције са НАТО пактом о фактичкој војно-политичкој окупацији Србије од стране западне алијансе је уједно ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Povodom Dana mladosti: Zašto je Titu bila važna samostalnost Kosova
Najveći problem sa Titom je što su njegov lik i delo i dalje ovejani misterijom i tajnom. Istoričari i istraživači poslednje dve i više decenija pokušavaju da osvetle ko je zaista bio Josip Broz, i šta je zapravo ostavio iza sebe. Piše Veljko Miladinović Datum: 25/05/2016 Dan mladosti, iliti Titov rođendan koji to nije, ali smo voleli tako da ga doživljavamo, praznik je za neizlečive jugonostalgičare koje nikada nije napuštala ljubav prema Titu. Posle dve i po decenije teške političko-ekonomske krize na „zapadnom Balkanu" - ah, kako bi de Tito prevrnuo u grobu da čuje ovaj izraz - popularnost „druga Starog" konstantno oživljava širom nekadašnje države sa šest buktinja. To nije samo odraz ideološke reinkarnacije komunizma ili socijalizma sam samoupravljanjem i ostalim derivatima. Zapravo, nema nikakve veze s tim. Istorijski otklon, i proteklo vreme "koje leči sve", nose sa sobom i tu nus pojavu relativizacije (i hipsterizacije) diktatorskih, totalitarnih ili autoritarnih sistema - ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Tragom zločina bivšeg predsednika Srbije: “Streljao nam oca, pa preoteo deo imovine”
Dobrivoje Vidić Baja, nekadašnji predsednik Srbije od 1978. do 1982. godine i visoki funkcioner Saveza komunista, osim što je tražio da se posle Drugog svetskog rata strelja ugledni Užičanin Andrija Mirković, koji je za vreme rata krio partizane, uzeo je i deo njegove imovine. Ćerke Andrije Mirkovića Anica Jovčić i Dušanka Gerzić - Naša imovina je išla u neke magacine koji su zvali “narodna dobra”, ali su iz njih uzimali viđeniji komunisti. Uzeli su nam i sve vredne pokretne stvari, odneli su čak i posteljinu i garderobu. Čuli smo od naših Užičana da je Vidić uzeo neke naše stvari. Mislim da je Vidić ubio mog oca jer je bio jako poštovan u Užicu i kao takav je smetao novim vlastima - kaže za “Blic” Dušanka Gerzić, ćerka predratnog gradonačelnika Užica i nosioca Albanske spomenice koji je streljan 1945. godine. U izveštaju za Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju, koji je tek sada ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Србија између српа и чекића
Уочи 20. октобра: Колико је случај Србије и Југославије упоредив са примерима поратне одмазде у Европи?  Уочи годишњицa ослобођења Београда и Србије у Другом светском рату од фашизма  ретко се говори о многим жртвама које су страдале од другог великог зла 20. века – бољшевизма. А када се и пише о овим смутним поратним месецима често се праве компарације и говори  како ни у Западној Европи послератна правда није била уједначена. Наводи се обично пример Француске као земље која је иако демократска ето била подложна ,,етосу одмазде“. На жалост такве компарације су крајње неутемељене и нетачне. Србија и Југославија далеко предњаче у броју побијених у време револуциоанрног терора и освете не само у доносу на  Француску  него и у односу на све земље Источног блока. Како? Улични перформанс у Београду, Теразије 1945. Про­цес де­на­цифи­ка­ци­је на­и­ла­зио је на ма­њи от­пор и мно­го је жу­стри­је во­ђен у зе­мља­ма где на­ци­фа­ши­стич­ка иде­о­ло­ги­ја ни­је би­ла опште при­хва­ће­на. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Прва постхладноратовска “хуманитарна интервенција” − Вуковар 1991. г.
У име народа: Политичка репресија у Србији 1944-1953
Dan kada je Smederevo sravnjeno sa zemljom
Покушај данашње диктатуре лажи да настави злочиначку оперету Брозовштине!
Велеиздајник Вучић у интервјуу за “Wall Street Journal” најавио брисање Косова из Устава Србије!
Топлички партизани Ђинђићи и Мићуновићи
Рекордна бекства партизана
Тито у 42. Вражјој дивизији
Злоупотреба ЕУ у походу САД на Русију
Завршен филм о Јасеновцу на који је чекано 70 година!
У Хрватској ни покојници немају право на ћирилицу!
Сарадња комуниста и Немаца у чачанском крају 1941. и 1942. г.
ШТА СРБИЈА СЛАВИ?
Ko je Vojislav Šešelj?
Балканска географија „Турског тока“
Србија, Хрватска и Европска Унија
Povodom Dana mladosti: Zašto je Titu bila važna samostalnost Kosova
Tragom zločina bivšeg predsednika Srbije: “Streljao nam oca, pa preoteo deo imovine”
Србија између српа и чекића
“Српске новине”, бр. 689, децембар 2015. г.
Share

Comments are closed.