Ko je Vojislav Šešelj?

kumovi

Vojislav Šešelj je prvi put došao u Beograd januara 1983. g. Tom prilikom Vuk Drašković pravi intervju sa njim, za “Omladinske novine”. Na pitanje “šta je po nacionalnosti?”, Šešelj je odgovorio: “Jugosloven”.

Po izlasku iz zatvora u Zenici i preseljenju u Srbiju, Šešelj postaje član “Hrvatskog sociološkog društva” i drži seriju predavanja u Zagrebu, kao član “Hrvatskog sociološkog društva”.

Početkom 1988. g. u porti manastira Ljubostinja, Vuk Drašković, Milan Komnenić, Danko Popović i još neki, uče Šešelja kako se krsti po pravoslavnom obredu. On to do tada nije znao.

U junu 1990. g. Šešelj formira takozvani “Srpski četnički pokret”. Kao “četnički vojvoda”, a to zvanje mu je dodelio Momčilo Đujić, prilikom Šešeljevog boravka u Americi, u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, on tokom leta 1990. g., između ostalog, otkopčava šlic i zgranutim prolaznicima pokazuje svoj “vojvodski”. Besan na Beograđane koji su ga tada smatrali običnim cirkuzantom i uličnim siledžijom, psovao im je majku srbijansku i cigansku. Činio je to uvek u pratnji svojih poslušnih gorila, odnosno telohranitelja.

U julu 1990. g., u Studentskom gradu, bejzbol palicama je, sve dok nisu pali u nesvest, tukao svoje članove stranke Nedeljka Ašcerića i Vlatka Mrkajica. Naravno, telohranitelji su ih drzali za ruke dok ih je Šešelj premlaćivao.

U avgustu 1990. g., opet uz pomoć svojih telohranitelja, pretukao je i jednu devojku – sportistkinju. Pre toga ona ga je išamarala i džudo zahvatom tresnula o asfalt.

Tokom cele 1990. g. sa grupom siledžija ometa skupove demokratske opozicije u Beogradu.

Aprila 1992. g., sa svojim telohraniteljima, poteže oružje na taksiste koji su štrajkovali pred Saveznom skupštinom i naziva ih bandom i stokom.

Juna 1992. g. tukao je, opet u pratnji svoje telesne garde, učitelje i nastavnike pred Skupštinom Srbije, koji su protestovali zbog bednih plata.

U julu 1992. g. poteže pištolj i na beogradske studente.

NAPRASNA SMRT VOJINA VULETIĆA

Jos nije odgonetnuto zbog čega je Vojin Vuletić, čovek koji je bio najodaniji Šešelju i uz to i potpredsednik “Srpske radikalne stranke”, naprasno umro u jesen 1992. g.

Pokojni Vuletić je na neki način došao u posed jednog pisma od 2. travnja 1991. g., sa pečatom vinkovačkog HDZ-a i potpisom izvesnog “Gavrana”.

Stoka SeseljNaime, neko je 9. marta 1991. g., za vreme velikih demonstracija, opljačkao nekoliko zlatara u Beogradu i to zlato je posebnim kanalima prebačeno Hrvatima. Primopredaji je prisustvovao tadašnji tajnik HDZ-a Zdenko Mijak i o tome obavestio regionalnog šefa policije Josipa Kira u Osijeku. Međutim, neplanirano nekome u Beogradu isplaćeno je na ruke 300.000 maraka, pa je Kir poveo istragu oko toga. Zatražio je pismeno objašnjenje od izvesnog “Gavrana”, a “Gavran” je odgovorio da je nalog o isplati dobio od “Lisice” i upozorio Kira da ćuti o celoj stvari.

To pismo hrvatskog obaveštajca “Gavrana” doslovce glasi:

“Uvaženi gospodine Kir,

Povodom Vaših optužbi da si priuštujem nekontrolirano rasipanje novca, dajući tisuće i tisuće maraka kriminalcima na ruke i bez ikakve potvrde, ubijeđen sam da niste informirani ili to ne kanite biti. Točno je da sam si priuštio nešto slično, ali po šifriranoj zapovjedi od Lisice. Tih 300 tisuća maraka primili su ljudi našeg covjeka u Bgd, za usluge počinjene 9. ožujka.

Vi nedvojbeno znate da “vojvoda” radi za nas i da su nam njegovi ljudi isporučili zlata i ostalih dragocjenosti opljačkanih na dan demonstracija u pet puta višoj vrijednosti od nagrade koju su dobili. Unatoč tome, neodgovornim izjavama dovodite operaciju u opasnost.

Molim Vas da Vaše žbire u mom štabu ušutkate i za sve u vezi sa ovim izvolite se obratiti Lisici.

Za dom spreman.

Vinkovci, 2. travanj 1991. godine”.

U svojstvu potpredsednika “Srpske radikalne stranke”, Vojin Vuletić traži objašnjenje od Šešelja da li se, možda, to pismo odnosi na njega. Vojin Vuletić, tom prilikom, takođe traži od Šešelja da mu objasni još jednu misterioznu činjenicu. Naime, u jeku već krvavoga rata između Srba i Hrvata, u leto 1991. g., ustaške paravojne jedinice bile su zarobile Šešelja. Oduševljeno je javljeno Zagrebu kako je uhvaćena krupna zverka, ali je iz Zagreba smesta naloženo da se Šešelj pusti. Vuletiću je ovo bilo veoma sumnjivo i tražio je od Šešelja objašnjenje. Pošto objašnjenje nije dobio, napustio je demonstrativno stranku i ubrzo potom naprasno umro.

HRVATSKO PREZIME

U svojstvu predsednika “Srpske radikalne stranke”, Vojislav Šešelj u martu 1992. g. odlazi u Madrid, na sastanak sa jednim probisvetom, izvesnim Dolgorukim, kome je tada ponudio krunu Nemanjića i Karađorđevića. Šešelj je, naime, u to vreme bio vatreni monarhista.

Organizator ove Šešeljeve posete i njegov pratilac tokom celog boravka u Madridu bila je gospođa Mirjana Zelen-Maksa, najbliza savetnica hrvatskog predsednika Franje Tuđmana. U tom momentu Hrvatska je već bila međunarodno priznata, a rat u “Srpskoj Krajini” je besneo. Mirjana Zelen-Maksa, Tuđmanova savetnica, je ta koja organizuje i Šešeljevo učlanjenje u jednu katoličku masonsku ložu u Španiji. O svemu ovome opširno je izveštavala i štampa.

Kao što je poznato, podigla se bila i velika prašina u Skupštini Srbije i otvoreno su iznošene sumnje da je Vojislav Šešelj hrvatski čovek u Beogradu. Na te sumnje, Šešelj preko jednog svog člana u “Srpskoj akademiji nauka i umetnosti” obezbeđuje uverenje da je on Srbin. Akademija nauka nije međutim ni matični ured, ni crkva. “Rodni list” izdaju matičari i sveštenici, a ne akademici. Postavlja se pitanje: zašto Šešelj nije pokazao pred Skupštinom ni “Rodni list”, niti “Krštenicu”.

Pre dolaska Josipa Broza u Srbiju prezimena Broz nije bilo u Srbiji. Neka Vojislav Šešelj navede jednog jedinog rođaka u Srbiji. On je, koliko znamo, jedini Šešelj u Srbiji. Telefonski imenici Zagreba, Osijeka, Zadra, Šibenika, Splita, puni su prezimena Šešelj. Spomenućemo samo neke od njih: Stanislava Šešelj, ulica Josipa Duvačića 9, Zagreb; Stjepan Šešelj, ulica Lea Rukavine 4, Zagreb; Vlatko Šešelj, ulica Šubićeva 62, Zagreb; Marija Šešelj, ulica Maslarićeva 6, Zagreb; Krešimir Šešelj, Ludvetov brijeg 16, Rijeka; Vlado Šešelj, Save Jugobujkove 12, Rijeka; Fabijan Šešelj, ulica Slobodana Macure 20 d, Zadar; Franjo Šešelj, ulica Josipa Kolanovica 4, Zadar; Marijana Šešelj, ulica Rivnica 4, Zadar; Romano Šešelj, Velebitska 16, Zadar; Tomislav Šešelj, ulica Branimirova obala 2/10, Split; Branka Šešelj, ulica S. Končarevića 2, Zadar; Ivan Šešelj, Put Murvice 39, Zadar; Marija Šešelj, Slobana Macure 20 d, Zadar; Rade Šešelj, I. Milutinovića 1d, Zadar …

Svi ovi Šešelji su Hrvati i katolici i ne spore svoje rođačke veze sa “četničkim vojvodom” Šešeljem u Srbiji.

Šešelj je za Srbiju koja će se graničiti sa Nemačkom. Hoće da posle svega, srpsku omladinu gurne u rat sa NATO-paktom, tobože sa ciljem da protegne naše državne granice do nemačkih državnih granica. Krije od Srbije da je rodno mesto njegovoga oca samo dvadesetak kilometara daleko od Trebinja, u Hercegovini, pod vlašću Hrvata. Ne može da od Hrvata oslobodi svoje selo, a hoće da srpska omladina gine za zajedničke granice Srbije i Nemačke.

HRVAT ŠEŠELJ SAHRANIO SRPSKU DRŽAVU U HRVATSKOJ

Vojislav Šešelj se već uveliko predstavljao kao četnički vojvoda i kao Ravnogorac, kada je 1988. g. štampao svoju knjigu: “Pledoaje za demokratski Ustav”.

Evo kako je te 1988. g. četnički vojvoda i Ravnogorac Vojislav Šešelj, predlagao da glasi novi Ustav Jugoslavije:

“Jugoslavija je federativna država republikanskog oblika, demokratskog političkog sistema i socijalističkog društvenog uređenja”. (Član 1).

“Grb Jugoslavije predstavlja polje okruženo zlatnim klasjem. Klasje je u podnožju povezano trakom plave boje na kojoj je ispisan datum: 1. decembar 1918. Između vrhova klasja je petokraka zvezda crvene boje sa zlatno-žutim okvirom.” (Član 2).

Taj “četnički vojvoda” otvoreno je, znači, za petokraku i za socijalističko državno uređenje. Ovo narod u Srbiji ne zna, jer Šešeljeve knjige u Srbiji niko ne čita.

13100822_1734655436779198_3956733207107550525_nU svojoj knjizi “Osvajanje slobode”, štampanoj 1988. g., Šešelj objavljuje i svoj intervju londonskom “Obzerveru”. On, doslovce, kaže: “Od malena sam vaspitavan u komunističkom duhu, kroz ukupan obrazovni sistem, omladinske radne akcije, partizanske marševe, ferijalna ljetovanja, dostupnu literature, itd. Kao ubijeđeni komunista, marksista i lenjinista, bio sam aktivista omladinske i partijske organizacije. Pisao sam u osnovi apologetske tekstove političko-teorijske i sociološke sadržine i objavljivao ih u nizu jugoslovenskih listova i časopisa”.

Rekosmo vec da je 1987. g. Šešelj postao član “Hrvatskog sociološkog društva“. U knjizi “Ko je ko u Srbiji”, nalazi se podatak da je, po prijemu u “Hrvatsko sociološko društvo”, Šešelj bio upućen, između ostalog, u Manhajm, u tadašnju Zapadnu Nemačku na obuku. Kakvu obuku? Da li je tada obučen da zagovara smrt Srbije, lansirajući pokliče o etničkim čišćenjima, genocidu i o zajedničkim granicama sa Nemačkom. Da li je tada uvežbavan za poteze od kojih su Srbija i srpski narod imali samo štete.

Narod je zaboravio da je tokom 1992., 1993. i 1994. g. Šešelj uporno predlagao i tražio da miniramo Hidroelektranu Đerdap! Tobože da na taj način sprečimo plovidbu Dunavom. Zagovarao je katastrofu neviđenih razmera.

Šešelj je taj koji je sahranio plan “Z-4″. Po tom planu, “Republika Srpska Krajina” praktično je od međunarodne zajednice dobila status države u državi. “Republika Srpska Krajina“ imala je pravo na svog Predsednika Republike, svoju Vladu, svoj Parlament, imala je pravo da direktno delegira svoje predstavnike u Sabor Hrvatske i u Vladu Hrvatske. “Republika Srpska Krajina“ imala je pravo i na svoju nacionalnu monetu i na posebne pasoše. Građani “Republike Srpske Krajine“ imali su pravo da, istovremeno, budu i državljani Srbije. Vojislav Šešelj je taj koji odlazi u “Srpsku Krajinu“, krstari s kraja na kraj “Srpske Krajine“, galami da se taj plan ne sme prihvatiti, da je on protiv srpskih nacionalnih interesa. On organizuje diverzije na autoputu Beograd-Zagreb, on organizuje diverzije na železničkim prugama i on je taj koji je presudno uticao da odgovor srpskog rukovodstva u “Republici Srpskoj Krajini“ bude negativan i da plan “Z-4” bude odbijen. Ubrzo posle toga usledio je vojnički slom Krajine, što Šešelja nimalo nije potreslo. Kao da je sve i radio da Srbi odu iz “Srpske Krajine“ i da dožive tako strašan poraz i nesreću.

Vojislav Šešelj je taj koji je lansirao laž o tajnom Teslinom oružju kojima raspolažu srpske snage u Bosni i u “Republici Srpskoj Krajini“. Stotine hiljada ljudi poverovale su u te laži koje su skupo koštale srpski narod.

Vojislav Šešelj je taj koji lansira laži o velikoj pomoći koju će dobiti od Žirinovskog, o desetinama hiljada Kozaka koji će doći u Bosnu da stvaraju Veliku Srbiju.

Nema ničeg, nema nijedne jedine reči u njegovoj političkoj strategiji, nastupima, a da nije u biti, u suštini, uperena najdublje protiv interesa srpskog naroda i protiv Srbije.

POD TOPLIM OKRILJEM JUGOSLOVENSKE LEVICE

Vojislav Šešelj je na proteklim izborima dobio onoliko glasova koliko je njegova stranka dobila i na izborima 1992. g. Setimo se Šešeljevog programa iz 1992. g. On je tada obećavao: srpsku Bosnu, srpsku Hercegovinu, srpsku Baniju, srpsku Baranju, srpski Kordun, srpsku Liku, srpsku Slavoniju, srpsku Dalmaciju. On je tada govorio da će se, on lično, u jednome danu kupati u srpskom moru, kod srpskog Dubrovnika, srpskog Splita, srpskog Zadra, srpskog Šibenika (uzgred, Vojislav Šešelj uopšte ne ume da pliva). On je tada govorio da će pred trupama radikala Hrvati izgubiti pamet, da ce poludeti i svi dobrovoljno poskakati u Jadransko more i utopiti se, a on će u roku od nekoliko meseci duž srpske Jadranske obale naseliti milion Srba iz Rumunije. Jedini on je pronasao milion Srba u Rumuniji. Na žalost, ove velike laži donele su mu izborni uspeh. Narod srpski je čedan kao dete, ima čistu dušu i ne pretpostavlja da postoje varalice ovakvoga kalibra. Varalice koje lansiraju krupne laži koje se ne mogu odmah proveriti.

Ove godine, Vojislav Šešelj je ponudio Srbiji progon NATO vojnika iz Bosne i zajedničke granice sa Nemačkom. Ove godine Vojislav Šešelj je ponudio Srbiji da će rešiti sve njene ogromne probleme, da će usrećiti i zaposlene i nezaposlene, i žedne, i gladne, i bose, i penzionere i bolesne, i učitelje, i profesore, i seljake, i devizne štediše, naprosto tako što će radikali prodavati placeve po Srbiji, Titove knjige i štafete, pa će na taj način doći do ogromnih para, pa će na taj način, preko noći, da usreće Srbiju.

Lansirao je i film o radikalskom čudu u Zemunu. Jeste čudo, ali od bezakonja i od kriminala. Mnogim seljacima, domaćinima, otima se zemlja i prodaje ratnim profiterima iz “Kninske Krajine”. Sirotinja od Šešelja nema šta da traži. Rasprodajom tuđe otete zemlje, rasprodajom čak i centralnih zemunskih ulica, otimačinom stanova, prema nekim podacima koji su se ovih dana pojavili u javnosti, inkasirao je više od 200 miliona maraka. Samo deseti deo toga uplaćen je u opštinsku kasu, a sve ostalo zadržao je za sebe i za reklamiranje svojih suludih antisrpskih projekata.

Treba postaviti i ovo pitanje: otkuda mu pare da tako redovno stampa “Zemunske novine” (pise da je to list Zemunske opštine) u milionskim tiražima, i da te milionske tiraže, čije štampanje košta milione maraka, deli besplatno po Srbiji. Među koricama nema ničeg sem njegovih fotografija i reklamiranja suludih projekata protiv srpskog naroda i reklamiranja laži, uvreda i klevetanja svih ostalih u Srbiji, a pre svega “Srpskog pokreta obnove” i njegovog predsednika.

Građani Srbije ne znaju istinu. Ne znaju je zbog toga što državna propaganda i ovaj režim odavno štite Vojislava Šešelja. On je u veoma bliskim odnosima sa JUL-om i u JUL-u je ocenjeno da je Vojislav Šešelj taj koji, bez obzira na svoje nacionalno poreklo, može da obnovi izvorni boljševizam u Srbiji, onaj boljševizam iz 1945. g.

JUL se drži tradicije. Srbi daju komuniste, a Hrvati generalnog sekretara.

Autor: Vojin MAJSTOROVIĆ

Primedba urednika: Originalan članak je napisan nakon avgusta 1995. g. Od strane urednika su obavljene minimalne korekcije teksta tehničkog karaktera.

три срс смрада

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Злочином против геноцида
Након избора новог председника САД мултимилијардера Доналда Трампа хрватска страна поново захуктава хрватско-српске односе плашећи се просрпске политике новоизабраног председника. Наравно, у оваквим и сличним околностима постоји неписано златно правило борбе против непријатељске стране, а које гласи - напад је најбоља одбрана. Стога одређене националистичке структуре у Липој њиној заговарају покретање нове (ревизионистичке) тужбе проив Србије за наводно изазивање рата против Хрватске 1991. г. као и њену окупацију и почињен геноцид на њеној територији иако је то питање пре неколико година, бар засада, званично решено од стране надлежних међународних органа на штету Хрватске. У доњем тексту би да се потсетимо на тај повесни догађај и дамо неке наше примедбе и оцене истог обзиром да се овде у суштини ради, или би бар тако требало да буде, о пребијању повесних рачуна Хрвата и Срба. Повампирена усташија у Туђмановој обновљеној ендехазији 1990.-их г. Међународни суд правде у Хагу (основан 1899. г.) је само неколико ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Титова сарадња са Немцима
У понуђеном Титовом споразуму с Немцима пише: Партизани су спремни да са оружјем у руци иступе против сваког непријатеља на којег Немци укажу, па исто и против Енглеза приликом искрцавања Тито и Милован Ђилас: Хрват и Црногорчина на заједничком задатку уништавања Српства ВЕЋ почетком марта 1943. Тито је преко члана Политбироа Централног комитета КПЈ Милована Ђиласа, команданта своје најелитније јединице, Прве пролетерске бригаде, Константина Поповића, и свог главног обавештајца Владимира Велебита, понудио немачким властима у НДХ споразум о сарадњи: - Команда НОВЈ (Народноослободилачке војске Југославије) сматра: а) да у датој ситуацији не постоји никакав разлог да немачки Вермахт води ратна дејства против НОВЈ с обзиром на ситуацију, противника и интересе једне и друге стране. Према томе, било би у обостраном интересу ако би непријатељства била обустављена. У вези с тим, немачка команда и ова делегација морале би да прецизирају своје предлоге о евентуалној зони и правце економских или других интереса. б) НОВЈ сматра четнике ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Мајор Озне о злочинима у Београду 1944/45. год.
Милан Трешњић Милан Трешњић мајор ОЗНЕ у пензији, Београд Одломак из интервјуа Милана Трешњића, мајора ОЗНЕ и некадашњег генералног конзула СФРЈ у Штутгарту, објављен у листу Круг, бр. 8 од 9. марта 1999. и бр. 9 од 17. марта 1999. Разговор водила Соња Ковачевић Ослобађање Дедиња “Првих петнаест дана по уласку у Београд, Озна је била једини суд и закон. За то време је ликвидирано неколико хиљада сарадника окупатора и грађана. Ја се не осећам кривим, иако сам у томе учествовао.” … Октобар је 1944. године Ушао сам у Београд на коњу, није био бео, али је био прелеп. У Младеновцу ме је опколила јединица Руса и са упереним пушкама тражила да им предам коња. Њихови коњићи су били комични, кржљави, ниски. – Дај ми коња, нареди Рус. – Шта ће теби коњ, мени треба коњ! Пошто сам знао руски, јер сам био у VI дивизији, једином батаљону оформљеном у част војне совјетске мисије, и ја подвикнем: – Ја сам официр! – Какав официр? – НКВД-а! Кад ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Развојни пут Вука Шнајдера
Она Декартова „cogito ergo sum“,српски речено „мислим дакле постојим“, изгубила је сваки смисао у емисији једне регионалне емисије која нагиње ка помирењу у тзв.региону. Замислите Регион као појам без лика,укуса и мириса. Нема име, не означава ни нацију ни терирорију, ни језик ни конфесију. Безличан појам,безлични људи.Разговори празни. Помало пристрасни, за једнократну употребу, бар за мој укус. Емисија која је центар ове телевизије,носи страни назив за штампу. Али када гостује човек без става и мишљења, пореклом из херцеговачке дивљине, син колонисте и задртог комунисте из Гацког, шеф кабинета Мике Шпиљка,који је како сам рече „био натеран да више воли сина свих народа и народности од оца и матере му“,краљ тргова и опозиције из деведесетих, трибун са Равне горе коме су стотине хиљада људи клицале са уздигнута три (раздвојена) прста,јунак надалеко познатог деветог марта, заточеник оног диктатора Милошевића, националиста тврдог крила, творац добровољачког одреда који позива да се секу руке ономе ко ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Титоизам и патриотизам: За кога су се борили Брозови партизани?
Брозова ЈА након рата са немачким шлемовима Једна од највећих и најноторнијих лажи анти-српског и анти-србијанског титоистилког режима након Другог светског рата па све до данас јесте да су југословенски партизани под руководством Јосипа Броза Тита (1892.−1980. г.) водили патриотску борбу за ослобађање земље од страних окупатора и да су југословенски партизани једини водили ту борбу. Међутим, уколико се курталишемо пропагандистичке титоистичке „хисторије“ и повест Другог светског рата на простору Југославије (1941.−1945. г.) сагледамо кроз призму научне и праве историографије долазимо до следећег чињеничног стања које бисмо укратко изнели у доњим редовима. Партизански покрет Комунистичке партије Југославије (КПЈ) под руководством њеног генералног секретара Јосипа Броза Тита се начелно борио за избацивање страних окупаторских формација из Југославије, али ова словом прокламована борба није била главни ратни циљ овог покрета већ само успутно средство за реализацију основног политичког циља КПЈ, а то је било преузимање политичке власти над читавом Југославијом путем оружано-револуционарне борбе како би ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Злочини комуниста против Бога и србског народа…
Izveštaj Državne komisije Republike Srbije kaže, da su partizani posle Drugog svetskog rata likvidirali 416 đaka i studenata, 2892 žena domaćica, jer su im muževi bili četnici, 72 novinara, 857 trgovaca, kafedžija, 345 učitelja, 77 glumaca i umetnika!!!. Još pre početka Drugog svetskog rata, bezbožni komunisti su kovali planove o kasapljenju Kraljevine Jugoslavije i srbskoga naroda. Komunistička partija Jugoslavije je na svojim prvim kongresima otvoreno zauzela stav da treba srušiti Kraljevinu Jugoslaviju kao „tamnicu“ jugoslovenskih naroda. Komunisti su na čuvenom komunističkom kongresu u Drezdenu decidirano odlučili i naveli Srbske Zemlje koje su, posle raspada Kraljevine Jugoslavije i izvođenja njihove revolucije, trebale da postanu države. Na tom kongresu, nažalost, Srbija nije bila pomenuta kao buduća država. Dokumenta pokazuju da je Broz već na zasednju Avnoja 1943. kreirao granice republika nove Jugoslavije, samo je Srbiju ostavio nedefinisanu. To je značilo, da Srbija može da bude samo onolika koliko preostane kad se svi ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Јосип Броз Тито као робијаш
О пореклу Јосипа Броза Тита воде се многе теорије завере, а по многима није био Југословен, ни Хрват, већ неки страни агент. Тако се у све ове приче умешала и ЦИА која тврди да је био Пољак, али те детаље смо колико-толико чули. Ипак у биографији Броза може се пронаћи податак да је био осуђен на 5 година робије, али о томе како је Тито проводио време “иза браве” се мало зна. Телеграф.рс осим фотографија доживотног председника СФРЈ из затвора вам доноси и причу о овом периоду живота МАРШАЛА. Тито се, према историјским подацима до којих је дошао наш портал у јесен 1920. године вратио у Загреб где ступа у редове Комунистичке партије Југославије. Исте године партија је одлуком краља забрањена. Када 1921. остаје без посла запошљава се у млину у месту Великом Тројству где је са својом тадашњом супругом живео до касног пролећа 1925. године. Ту му се родило троје деце. Прво дете ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Тито поклањао Космет Албанцима још 1946. године
Београд – Усвајањем амандамана на Устав СФРЈ почело је распарчавање Југославије и одвајање окупираних територија од Србије, а све под диригентском палицом Јосипа Броза Тита! 26. децембра 1968. године у Савезној народној скупштини усвојени су амандмани на Устав СФР Југославије, којима се шири аутономија покрајина и оне добијају статус сличан републикама. Покрајине су добиле покрајински Уставни закон, чиме је отворен пут готово потпуно самосталној законској, извршној и судској власти. Син наших народа и народности и доживотни председник СФРЈ Јосип Броз Тито је још крајем 1946. године “поклонио” окупиране територије, као и све друге територије са већинским албанским становништвом Албанији и Енвер Хоџи! Тито је, када је о окупираним територијама реч, Асошијетед пресу рекао следеће: “Уколико комунисти дођу на власт у Албанији оно може бити под ингеренцијом Тиране“. Албански шеф државе Енвер Хоџа је увек истицао да му је маршал Тито крајем јуна 1946. године “лично обећао” да ће окупиране територије бити у саставу Албаније, као ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Десант на Дрвар и бекство Ј. Б. Тита из земље
Филм о догађајима од 25. маја 1944. године, попут осталих партизанских филмова, апсолутно фалсификује чињенице. Међутим, као и у другим случајевима, телевизије – у овом случају Б 92 – у најавама пишу да се све заиста тако одиграло, чиме настављају комунистичку пропаганду, мада наводно сада живимо у демократском поретку. Шта се, дакле, заиста дешавало у Дрвару? Дрвар, 25. маја 1944. Немци са заплењеном униформом Ј. Б. Тита Пролећа 1944. године комунистички и западни медији надметали су се у преувеличавању бројног стања и борбене вредности југословенских партизана. Совјетска амбасада у Вашингтону у свом билтену за 1. јун пренела је чланке Милована Ђиласа и члана његове мисије у Москви, ‘‘генерала’‘ Ивановића, објављене у ‘‘Правди’‘. Ђилас је писао да су југословенски партизани до тада убили чак 300.000 Немаца, док су они притом имали 100-120.000 палих бораца. Такође је писао: ‘‘Прекаљених 300.000 бораца под командом маршала Тита држе положаје у срцу Балканског полуострва’‘. Ни Ивановић није имао ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Odgovor novoizabranoj hrvaćanskoj predsednici Kolindi Grabar Kitarović: Tko su Hrvati
Primedba urednika: Tekst je napisan i originalno objavljen januara 2015. g. Novoizabrana HDZ predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović je uspela zasigurno u rekordnom roku nakon pobede na predsedničkim izborima (11. siječnja) tekuće godine da uzburka balkansku javnost ali i nacionalne strasti na brdovitom Balkanu svojom izjavom da su Srbi (po nacionalnosti) u Hrvatskoj Hrvati ako ništa drugo a ono na osnovu toga jer su građani Republike Hrvatske. Jasno je da se ovde u osnovi na implicitan način potura u suštini stara strarčevićanska (i ustaška) teza da su svi Srbi sa prostora Hrvatske (do Drine ako ne i preko nje) podrijetlom etnički Hrvati. Ovu tezu mogu da potvrde ili odbace isključivo znanstvenici i to samo na osnovu postojećih povesnih istočnika ali dok oni ne obave svoj deo posla skrenuli bismo u donjem tekstu pozornost na nekoliko suštinskih stvari i to latiničnim pismenima sa „hrvatskom“ leksikom kako bi nas dotična novopečena predsednica i ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Беч не признаје злочине у Србији
Бечки дневник „Пресе“, поводом стоте годишњице почетка Првог светског рата, констатовао је да је аустроугарска војска била посебно свирепа на Балкану и руском фронту. Дневник се, при том, позвао на списе Швајцарца Арчибалда Рајса, али и нову књигу тима историчара окупљених око Ханеса Лајдингера која је недавно изашла под насловом „Хабсбургшки прљави рат – истрага Аустроугарског вођења рата 1914.-1918.“ Тим историчара окупљених око Лајдингера се супроставио тези Кристофера Кларка који тврди да је читава Европа крива за рат. Историчари окупљени око Лајдингера смарају да је Аустроугарска доследно ишла путем војне конфронтације посебно према југоисточним суседима. До осуде ратних злочина није дошло, констатује „Пресе“, указујући да су изговори били да Република Аустрија, која је заменила дунавску монархију, није могла да се криви за недела аустроугарске војске. Ни после Другог светског рата Аустрија није признала злочине Аустроугарске, како не би нанела штету царском угледу који привлачи туристе. Избрисати цео народ „Београдске болнице су четири пута данас ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
„Novi plamen“, партизани и Јасеновац
Како функционише новокомпонована титоистичка памфлет-пропаганда о Другом светском рату на југословенским просторима може се видети, тј. прочитати, на једном од брозомбистичких портала – „Novi plamen“ (www.noviplamen.org). Тако на овој вашарској интернет страници можете да налетите на колумну званичног „историчара“-гласноговорника новопламених брозомбија Стефана Гужвице: „O ’saradnji’ komunista i ustaša“ (http://noviplamen.org/tekstovi/2016/10/o-saradnji-komunista-i-ustasa) у којој дотични „експерт“ покушава да побије моје тезе о стратешкој сарадњи југокомуниста са кроатоусташама како пре тако и за време Другог светског рата изнете у научним публикацијама: “Anti-Serbian Collaboration Between Tito’s Partisans and Pavelić’s Ustashi in World War II”, Balkan Studies, Vol. 49, 2014 (2015), ISSN (print) 0005-4313, ISSN (online) 2241-1674, Thessaloniki, Greece, pp. 113−156; “Saradnja Brozovih partizana i Pavelićevih ustaša u drugom svetskom ratu na teritoriji Nezavisne države Hrvatske” (“Collaboration between Broz’s partisans and Pavelić’s ustashi in the WWII on the territory of the Independent State of Croatia”), Serbian Studies Research, Vol. 5, No. 1, 2014, ISSN 2217-5210, Novi Sad, Serbia, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ко су “Ватикански зомбији”? Нација коју је створила Римокатоличка црква
“Istorija je niz laži sa kojima smo se složili” – Napoleon Bonaparta Hrvatska nacija stvorena je od Srba katolika pod uticajem Vatikana. Današnji “hrvatski narod” je veštačka kreacija Rimokatoličke crkve, unapred zamišljena kao instrument jednog zločinačkog projekta, utemeljenog na težnji da se srpski narod uništi unijaćenjem, pokatoličavanjem ili potpunom fizičkom likvidacijom,kako više ne bi predstavljao prepreku daljem vatikanskom prodiranju na istočnoevropske prostore, pa i dalje do Crnog mora.Ovaj projekat nije bio unapred dat kao gotov i zaokružen, već se postepeno razvijao i sazrevao imajući u prvoj fazi ilirsku, a u drugoj fazi jugoslovensku opciju. Međutim, suština rimokatoličkih zločina je stalno ista. Neverovatno je, da najbrojniji narod na Balkanu (srpski narod ), doživi takve gubitke i depresije u zemljama gdje je bio najbrojniji i najdržavotvorniji. Srbi su u 20. veku izgubili: Južnu Srbiju, Dalmaciju, Hercegovinu, Skadar, najsrpskiji grad 19. veka – Dubrovnik, delove Gorskog Kotara, Zapadnu Bosnu, Liku, Kordun, Baniju, Zapadnu i Istočnu ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Руси одлучни да открију сва зверства усташа и нациста у Јасеновцу
Руски академик и историчар Јелена Гускова оцењује да усташки логор Јасеновац, по мучењима и убиствима, није имао премца међу концентрационим логорима у Другом светском рату. Логорашима су резали кожу, а онда су те ране посипали сољу, мучили их глађу и жеђу, излагали ниској температури и тешким физичким радовима – наводи руски академик и историчар Јелена Гускова. „Људи су убијани ножевима, камама, секирама, чекићима, дрвеним маљевима, металним шипкама, мотикама, кочевима, каишевима, вешањем, спаљивањем мртвих у специјалним пећима, а живих у гасним коморама“ – напомиње Гускова у интервјуу агенцији Срна. Оне који су изгубили свест и који су били израњавани – газили су ногама, гушили и давили у Уни и Сави. Гускова верује да ће Међународна комисија за утврђивање истине о Јасеновцу, чији је и сама члан, открити нове архивске материјале, документа и фотографије, које говоре о страшним злочинима нациста и усташа. Она сматра да је број жртава Јасеновца постао политичко питање те да власти Хрватске, у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Србија између српа и чекића
Уочи 20. октобра: Колико је случај Србије и Југославије упоредив са примерима поратне одмазде у Европи?  Уочи годишњицa ослобођења Београда и Србије у Другом светском рату од фашизма  ретко се говори о многим жртвама које су страдале од другог великог зла 20. века – бољшевизма. А када се и пише о овим смутним поратним месецима често се праве компарације и говори  како ни у Западној Европи послератна правда није била уједначена. Наводи се обично пример Француске као земље која је иако демократска ето била подложна ,,етосу одмазде“. На жалост такве компарације су крајње неутемељене и нетачне. Србија и Југославија далеко предњаче у броју побијених у време револуциоанрног терора и освете не само у доносу на  Француску  него и у односу на све земље Источног блока. Како? Улични перформанс у Београду, Теразије 1945. Про­цес де­на­цифи­ка­ци­је на­и­ла­зио је на ма­њи от­пор и мно­го је жу­стри­је во­ђен у зе­мља­ма где на­ци­фа­ши­стич­ка иде­о­ло­ги­ја ни­је би­ла опште при­хва­ће­на. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Стравични злочини комуниста у Србији
О злочинима комуниста током и после Другог светског рата, у посткомунистичким земљама, почело је да се говори када је пао Берлински зид, 1989. године. Новоформиране демократске владе отварале су тајне досијее, откопавале масовне гробнице, правиле пописе жртава и достојно их сахрањивале. Од бивших југословенских република најпре се огласила Словенија, откопавајући масовне гробнице жртава комуниста. Онда је тајне архиве отворила и Хрватска, објављујући документа о поратним ликвидацијама у Загребу, да би 31. марта Загреб повукао први корак раписујући међународну потерницу за 86-годишњим Симом Дубајићем, некадашњим Титовим мајором, којег терете за убиство 13.000 ратних заробљеника на Кочевском рогу 1945. године. Тако је, иронијом судбине, Хрватска постала прва земља бивше Југославије која је расписала потерницу за једним партизаном. Иронијом судбине, јер су комунисти после рата највеће чистке правили у Србији, где то питање никад није дошло на дневни ред. Све кривичне пријаве поднете против комуниста до сада су одбијене, забрањено је откопавање безбројних масовних гробница, док ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
У ком свету Србија живи?
И ПОСЛЕ 73 ГОДИНЕ ОД БОМБАРДОВАЊА БЕОГРАДА И СКОРО СВИХ ВЕЋИХ ГРАДОВА У СРБИЈИ НА ПРАВОСЛАВНИ ВАСКРС 16.АПРИЛА 1944.ГОДИНЕ, ТИ ДОГАЂАЈИ СЕ НЕ НАЗОВАЈУ ПРАВИМ ИМЕНОМ. МОРА ЛИ СРПСКИ НАРОД И ДАЉЕ ДА ЖИВИ У ИДЕОЛОШКОМ МРАКУ ИСПРАНИХ МОЗГОВА. Скоро на свим медијима 6.априла 2017.године је објављено подсећање на вандалско бомбардовање Београда које се десило 6.априла 1941.године. Овај нељудски чин изведен од стране немачке фашистичке авијације произвео је велике разорне последице како по бројности људских жртава, изазивања страха, патњи и несигурности, тако по питању материјалних разарања. Подсећање на ове догађаје било је, по процени аутора овог текста, донекле примерено времену и ситуацији у коме се налази држава и друштво у целини. Полагани су венци на спомен обележја страдалих, организоване су одрђене манифестацфије у смислу подсећања на тешке дане безумља коме је српски народ  платио велику цену. Кажу да време лечи све па и најтеже ране се временом зацеле. Али, свакако да су ова ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Najbolji način stvaranja partizanske vojske J. B. Tita
"Potrebno je zato stvoriti toliko mnogo beskućnika, da ovi beskućnici budu većina u državi. Stoga mi moramo da palimo. Pripucaćemo pa ćemo se povući. Nemci nas neće naći, ali će iz osvete da pale sela. Onda će nam seljaci, koji tamo ostanu bez krova, sami doći i mi ćemo imati narod uza se pa ćemo na taj način postati gospodari situacije. Oni koji nemaju ni kuće ni zemlje ni stoke, brzo će se i sami priključiti nama, jer ćemo im obećati veliku pljačku. Teže će biti sa onima koji imaju neki posed. Njih ćemo povezati uzase predavanjima, pozorišnim predstavama i drugom propagandom... Tako ćemo postepeno proći kroz sve pokrajine. Seljak koji poseduje kuću, zemlju i stoku, radnik koji prima platu i ima hleba, za nas ništa ne vredi. Mi od njih moramo načiniti beskućnike, proletere... Samo nesrećnici postaju komunisti, zato mi moramo nesreću stvoriti, mase u očajanje baciti, mi smo smrtni neprijatelji svakog blagostanja, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Злочином против геноцида
Титова сарадња са Немцима
Мајор Озне о злочинима у Београду 1944/45. год.
Развојни пут Вука Шнајдера
Титоизам и патриотизам: За кога су се борили Брозови партизани?
Злочини комуниста против Бога и србског народа…
Јосип Броз Тито као робијаш
Тито поклањао Космет Албанцима још 1946. године
Десант на Дрвар и бекство Ј. Б. Тита из земље
Odgovor novoizabranoj hrvaćanskoj predsednici Kolindi Grabar Kitarović: Tko su Hrvati
Беч не признаје злочине у Србији
„Novi plamen“, партизани и Јасеновац
“Српске новине”, бр. 691, април 2016. г.
Ко су “Ватикански зомбији”? Нација коју је створила Римокатоличка црква
Руси одлучни да открију сва зверства усташа и нациста у Јасеновцу
Србија између српа и чекића
Стравични злочини комуниста у Србији
У ком свету Србија живи?
Najbolji način stvaranja partizanske vojske J. B. Tita
Beograd – Pasja groblja žrtava komunizma (mapa)
Share

Comments are closed.