Друга Србија против Косте Николића, а о ОЗНИ да и не говоримо

Kuca Cveca

ДРУГОСРБИЈАНЦИ ПОНОВО ЈАШУ Ове јесени се у Београду, окуженим духом самопорицања и неотитоизма, појавио Антифашистички манифест, који су обнародовали Савез антифашиста Србије, Жене у црном и Хелсиншки одбор за људска права.

Предвођени Сташом Зајовић и Соњом Бисерко, домаћи „антифашисти“ подсетили су да је Србија, после распада СФРЈ, уместо „антифашизма, демократије и мира“, изабрала „пут национализма, рехебилитације четничког покрета, оживљања пројекта о Великој Србији, нетолеранције и ратне авантуре“. У стилу песме из „наводно ослободилачке борбе“, Млада партизанка бомбе бацала, потписници манифеста су за сва зла нашег друштва, од незапослености, преко корупције, до „масовне апатије“, оптужили „неспособну политичку класу и њену злочиначку равногорску идеологију“ (Борис Тадић равногорац? Ивица Дачић и Дража? Вучићев саветник није Гузенбауер, него Калабић?)

Антифашисти/киње тако усташе против закона о изједначавању четника и партизана као и против рехабилитације четника, чиме се, веле, „оправдавају четнички злочини, рехабилитује фашизам, а сарадници фашиста проглашавају антифашистима и најзад релативизују фашизам и антифашизам“. То све доприноси да у Србији бујају што легалне што нелегалне „фашистичке групе“, које праве „уличне нереде, величају ратне злочине, нападају и убијају представнике мањинских група и бранитеље и бранитељке људских права“ (наравно, није наведен ниједан пример таквих непочинстава). Сви антифашисти треба да се окупе у борби зато што ратни злочини, холокауст и геноцид не застаревају, нарочито они на територији бивше Југославије. „Антифа“ хероји и хероине су погођени „званичним дочецима“ „ратним злочинцима“ који се враћају из Хага, што је, наравно, подстрек за нове – другови, шта? – ратне злочине. Борба против фашизма у Србији неће бити могућа док се не укину закони који су рехабилитовали „геноцидни четнички и неочетнички покрет“, ускликују партизанке и партизани, управо у доба у коме Ивица Дачић пева химне покојној Јованки Броз а „дебели мртвац Гроз“ (израз владике Данила) опет доживљава афирмацију.

Mercedes Tito

ТУЖБА ПРОТИВ „ЧЕТНИЧКИХ ИСТОРИЧАРА“ Свему овоме претходила је кривична пријава коју је Савез антифашиста Србије са Женама у црном, Друштвом за истину о НОБ и Југославији, Хелсиншким одбором за људска права, Удружењем „Наука и друштво“, као и Независним удружењем новинара Војводине, поднео против двојице историчара Косте Николића и Бојана Димитријевића „због лажног сведочења на суду током процеса за рехабилитацију заповедника четничких јединица у Другом светском рату Драже Михаиловића“. Кривична пријава је поднета јер су они „износили нетачне податке и лажне тврдње“, што су другросбијански „антифашисти“ демантовали „правим подацима“ преузетим из књига „од којих су неке деценијама доступне најширој публици“ (то су, наравно, купусаре које су објавили Титови историчари, познати по својој „објактивности и непристрасности“ ). Оно што је узнемирило наше „антифашисте/киње“ (посебно Соњу Бисерко) јесте ново тумачење прошлости, које би могло да утиче на садашњост (рецимо, да се неко сети да је АВНОЈ у Јајцу био нелегалан и нелегитиман и да су границе које су Тито, Ђилас & компанија цртали на основу АВНОЈа нешто што српски народ никад неће признати). Александар Краус је нагласио да је „рехабилитација сарадника окупатора недопустива“ а Сташа Зајовић, „жена у црном“, тражила је од Томислава Николића да се одрекне титуле четничког војводе, па је ускликнула, уместо „Смрт фашизму – слобода народу!“, „Желим солидарност на родној, расној и етничкој основи“. И тако се Друга Србија опет нашла у првим редовима борбе за тумачење историјских збивања. На удару Друге Србије опет се, скупа са колегом Димитријевићем, нашао и Коста Николић. Поновила се 2002. година.

„ЧЕТНИЧКА ЧИТАНКА“ Наиме, 2002. године Завод за уџбенике и наставна средства из Београда објавио је гимназијски уџбеник чији су аутори били, поред Косте Николића, др Момчило Павловић, др Никола Жутић и Зорица Шпадијер. У њему се после Другог светског рата први пут могло прочитати нешто афирмативно о Југословенској војсци ђенерала Михаиловића, која је била званична савезничка војска, иза које је стајала Влада Краљевине Југословије. Ту се могло читати и да су комунисти кренули у борбу против нациста тек кад је Немачка напала СССР, да су четници и партизани заједно ослободили Горњи Милановац, да је Друго заседање АВНОЈа било „против националних интереса српског народа“, (због чега су представници свих грађанских партија Краљевине Југославије на Светосавском конгресу у селу Ба 1944. све његове одлуке проглашене ништавним), да је мит о генијалности Тита на Неретви, према речима „маршаловог“ сарадника Коче Поповића, плод „неконтролисане несамокритичности“ Брозове. Писало је да је крајем 1945. чак и Тито узвикнуо: „Доста више са тим смртним осудама и убијањем! Смртна казна више и нема ефекта – нико се више и не боји смрти!“ Ученици су могли да сазнају да је на Сремском фронту погинуло 13 хиљада голобрадих србских младића. Било је речи и о федерализовању Србије увођењем аутономних покрајина Војводине и Косова, као и то да је рат у бившој СФРЈ крајем 20. века наставак грађанског рата 1941-1945.

Одмах је кренула другосрбијанска кампања против „четничке читанке“. Милош Васић је у недељнику Време оптужио ауторе за ревизионизам – између осталог зато што нису писали о „хрватским партизанима, којих је било поприлично“ (мада је сам Броз у листу Пролетер 16. децембра 1942. сведочио: „Слабост партизанског покрета у Хрватској лежи у томе што он углавном обухвата српско становништво на Кордуну, Лици итд, а међутим врло мали број Хрвата сељака“). Марксољубива другосрбијанка са Филозофског факултета у Београду др Оливера Милосављевић била је ужаснута: „Данас се штампају уџбеници за васпитавање милитантних равногораца“. Др Дубравка Стојановић са истог факултета рекла је: „Проблем је у јасној намери да се прикрије сарадња четника са окупаторима и да се нова историјска свест заснује на четничкој идеологији“.

Коста Николић, један од аутора уџбеника, одговорио је критичарима: „Коме је Херодот оставио тестамент на знање, на право да се бави истраживањима, на право да пише? (…) Заиста бих волео да критичари овог уџбеника јавност обавест о својим научним радовима и референцама које их квалификују да пресуђују, да вреднују и оцењују. Такве библиографије треба сучелити са библиографијама аутора уџбеника, па нека читаоци процене ко је за шта квалификован.“ Поводом оптужби за „говор мржње“ (јер, писало се, на ужас другосрбијанаца, о злочинима усташа), Николић је подсетио да у хрватском уџбенику за матуранте стоји да је НДХ „настала после вишедеценијске борбе против великосрпског хегемонизма и фашизма, па је зато њено проглашење у народу дочекано са великим одушевљењем. У делу текста који говори о концентрационом логору Јасеновац речено је да је у њему страдало 50.000 противника режима НДХ, хрватских антифашиста свих боја и гдјекоји припадник којег другог народа. Толико о говору мржње. Да и не говоримо о лекцијама које се тичу распада СФРЈ и грађанског рата“.

pavelic

Прође деценија и овај историчар би тужен. Титова тзв. Друга Србија није могла да одоли.

ШТА ЧИТАТИ ОД НИКОЛИЋА? Коста Николић, рођен 1963, научни саветник Института за савремену историју у Београду, доктор наука, бави се историјом комунизма у Краљевини Југославији, повесницом српског народа и српског друштва у Другом светском рату, култом Титове личности у СФРЈ, распадом СФРЈ и историјом историографије. До сада је објавио 35 монографија и више од сто научних чланака у часописима у земљи и иностранству.

Његова најновија књига у издању Службеног гласника и Српског кода из Београда свакако ће изазвати нови талас другосрбијанског гнева (поготово ако се зна да су неки од предака наших другосрбијанки били зликовци Титове тајне полиције). Књига се зове Мач револуције / ОЗНА у Југославији 1944–1946. и бави се формирањем југословенске ЧЕКАа, њеним „радом“ у Србији, Хрватској и Словенији, „чишћењем“ армијских јединица, “револуционарном правдом“ и одбраном тоталитарног бољшевичког поретка, успостављеног по узору на Лењинову и Стаљинову ГУЛАГ демократију.

Заснована на тек однедавно доступним изворима и озбиљној литератури, Николићева монографија чита се у једном даху. Пред нама се појављују актери невиђених злодела, од Ранковића и Крцуна, преко Јефта Шашића (мање познатог а битног делатника ОЗНАе чије успомене се обилно цитирају), до обичних извршилаца. Јер ОЗНА није била обавештајна служба какву имају све државе: њен циљ је био, према Николићу, „уништење свих противника револуције“. И то, наравно, свим средствима. Зато су људи без суда и пресуде масовно убијани. Николић наводи наредбу о стрељању похапшених из пера опуномоћеника ОЗНАе 47. дивизије НОВЈ, који се новембра 1944. налазио у Ћуприји: „Само стрељање мора бити извршено у највећој конспирацији, тако да ни сам Штаб бригаде не зна (…) Уколико у току случајева чишћења наиђете на случајеве да поједине породице одржавају везу са четницима у шуми, онога на кога се сумња да одржава везу – стрељајте најконспиративније, а породици забранити кретање из села и обавестите је да је стрељани упућен у логор“. У књизи има и других „пикантерија“ (уствари, крвавих чињеница): рецимо, списак за стрељање „народних непријатеља“ које је ОЗНАи предложио чувени „прадругосрбијанац“ надреалиста Марко Ристић, титопојац и амбасадор ФНРЈ у Француској.

Упркос Соњи & Сташи, историјска истина побеђује. Доказ за то је и ова књига.


Владимир Димитријевић

2013-12-11

Изворник: владимир димитријевић

Расправљајте на нашој Твитер страници!

hitlerscar_1529350c

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Србија између српа и чекића
Уочи 20. октобра: Колико је случај Србије и Југославије упоредив са примерима поратне одмазде у Европи?  Уочи годишњицa ослобођења Београда и Србије у Другом светском рату од фашизма  ретко се говори о многим жртвама које су страдале од другог великог зла 20. века – бољшевизма. А када се и пише о овим смутним поратним месецима често се праве компарације и говори  како ни у Западној Европи послератна правда није била уједначена. Наводи се обично пример Француске као земље која је иако демократска ето била подложна ,,етосу одмазде“. На жалост такве компарације су крајње неутемељене и нетачне. Србија и Југославија далеко предњаче у броју побијених у време револуциоанрног терора и освете не само у доносу на  Француску  него и у односу на све земље Источног блока. Како? Улични перформанс у Београду, Теразије 1945. Про­цес де­на­цифи­ка­ци­је на­и­ла­зио је на ма­њи от­пор и мно­го је жу­стри­је во­ђен у зе­мља­ма где на­ци­фа­ши­стич­ка иде­о­ло­ги­ја ни­је би­ла опште при­хва­ће­на. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Вишедеценијско „ћерање“ четника и партизана
Идеолошка спорења између партизана и четника, односно њихових присталица, деле и историчаре: једни тврде да помирења нема због комунизма, а други да је разлог однос према фашизму. Рочишта одржана почетком ове године у поступку за рехабилитацију команданта четничког покрета Драгољуба Михаиловића, била су још једна прилика за наставак деценијског спора између оних који подржавају партизански и оних којима је дражи четнички покрет. Овај иделошки сукоб није престао ни током ратова ’90-их, ни током НАТО агресије, али ни после 2004. године, кад је усвојен Закон о изменама и допунама Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица. Према овом закону, право на борачке пензије добили су и припадници равногорског покрета, међутим, нема његове практичне примене, јер сведок онима који су поднели захтев мора бити неко ко већ има борачку пензију, а носиоци партизанске споменице неће да сведоче у корист припадника четничког покрета. Као логично намеће се питање зашто у Србији и 2015. непрекидно трају оваква иделошка спорења и зашто нема националног помирења? Утицај комунистичке елите Историчар Чедомир Антић каже за Спутњик како Србија није ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
За злочин… казна!
У “Завршној речи” “Процес Михаиловићу био је правни скандал”, на рочишту поводом рехабилитације Генерала Михаиловића, господин Оливер Антић, “као пуномоћник предлагача рехабилитације команданта Југословенске војске у отаџбини, оценио је” на дан 5-ог маја 2015. да је “процес против Драгољуба Драже Михаиловића, у коме су га комунистичке власти осудиле на смрт стрељањем, био… правни скандал без преседана”!(1) Пошто многи српски родољуби, па чак и поштени српски историчари постављају круцијално питање да ли уопште треба захтевати рехабилитацију врховног команданта Југословенске Војске у Отаџбини од комунистичких злочинаца (2) јер сматрају да брозовистички злочинци уопште немају никакво легитимно право да “рехабилитују” нити Србе, нити Правду, нити Истину Другог светског рата – врло је значајно истаћи да већ и сам назив “Завршне речи” господина Оливера Антића не одговара чињеницама: Иако процес генералу Михаиловићу јесте био и “правни скандал” та секундарна чињеница није уопште суштинска: принципијелно Михаиловић није ни био суђен: комунистичка штампа и комуникеи су сами доказали ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Када је стварно рођен Тито?
Личност Јосипа Броза Тита је пре свега са свих страна замагљена и тешко докучива што се тиче фактографске стране његовог животописа. Сам Броз се није нимало потрудио да за свога живота својим животописцима, државним повесничарима или нацији олакша посао докучивања истинитог чињеничног стања његовог живота што се да објаснити са наше стране хипотетички тројако: Његова истинита биографија је толико политички неморално обојена да би свако аутобиографско изношење правог чињеничног стања о животу и (не)делу овог доживотног председника СФРЈ, самопроглашеног маршала, доушника и директног потказивача Стаљиновог НКВД-а,... била засигурно апсолутно контрапродуктивна у процесу изградње и одржавања култа личности овог типичног балканског диктатора. Сам Броз намерно није желео да распетљава премноге ствари из свог живота, а поготово оне из доба своје тзв. „револуционарне делатности“ преко које се и докопао власти над читавом Југославијом из чисто психолошких разлога како би његова личност била и остала што дуже и што више загонетно-мистична обзиром да овакве личности ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Tito je za Srbe bio balkanski Hitler
Prema izjavi Dušana Bilandžića, na sednici Politbiroa Komunističke partije deset dana po zauzimanju Beograda J. B. Tito je rekao: „Mi se u Srbiji moramo ponašati kao u zemlji koju smo okupirali”. (Bilandžić je zabeležio i Titovu izjavu iz 1974, povodom optužbi da novim ustavom Srbiju želi da svede na Beogradski pašaluk. „Pa to i hoću”, rekao je. Da bude što manja, Srbija je dobila dvije autonomije: Vojvodinu i Kosovo! Dvadeset godina posle pada Berlinskog zida partizani su još jedino u Srbiji tabu tema. Sve krivične prijave do sada su odbijene, zabranjeno je otkopavanje bezbrojnih masovnih grobnica, dok pristup dobro čuvanim dokumentima zavisi isključivo od snalažljivosti pojedinih entuzijasta. Ali, istina polako izbija.Samo od 1944, od ulaska Crvene armije i partizana u Beograd, do 1947, u Srbiji je bez suđenja ubijeno oko 100.000 Srba, a nekoliko stotina hiljada prošlo je zatvore,logore i policijsku torturu.Ogromnom broju ljudi oduzeta je imovina, građanska prava, državljanstvo, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Коме треба нова Титоник Србија?
Тренутно се Република Остатака Србије налази на коначном путу и de jure признавања друге албанске националне државе – Косова. Влада у Београду је већ дала зелено светло за примање Косова у Међународни олимпијски комитет, јер без тог светла Косово и не би могло да буде примљено, а управо ових дана та иста Влада најављује и промену Устава, тј. избацивање члана о Косову као интегралном делу државе Србије. И то све зарад испуњавања свих услова Европске Уније како би се ушло у исту јер „Куд мали Мујо, ту и ми“. Двадесет и првог јануара 2014. г. званично је отпочео процес преговора Србије (тј. њених територијалних остатака) са Бриселом о учлањивању ове прве у Европску Унију. Тим поводом се и српски еурофанови нескидају са домаћих мас-медија како би потврдили „не скретање с правога пута“ ка идеалном друштву (комунизам) у новој Титославији која се у континенталним димензијама одазива на име „Европска Унија“. И није ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
In memoriam: Др. Зоран Ђинђић (1952. г.-2003. г.)
Да се из једног тоталитаристичког политичког система ипак не може прећи у демократски (тј. анти-тоталитаристички) политички систем без класичне револуције и грађанског рата који је пратећа појава свих правих револуција управо нам ових дана пред још једне одлучујуће (повесне) изборе априла месеца 2016. г. потврђују страначки лидери „демократске“ провенијенције кријући се иза иконе „првог послератног демократског премијера Србије“ (нпр., франфкуртске вести онлајн од 12. марта 2015. г.), „нашег највећег сина демократије“, „српског Кенедија“ – Др. Зорана Ђинђића (1952. г.−2003. г.), једног од Др. у плејади „домаћих“ (тј., пречанских) лидера политичких странака, стојећи тако раме уз раме са својим херцегбосанским земљаком Др. Војиславом Шешељем.[1] Да се у свим тоталитаристичко-једноумним политичким системима мора имати непогрешиви страначко-национални лидер – „највећи син свих наших народа и народности“ – коме се ц(иј)ела нација клања (и носи штафете), а који је наравно под „Законом о заштити лика и дјела“ уверили смо се такође свих протеклих дванаест година ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Руси одлучни да открију сва зверства усташа и нациста у Јасеновцу
Руски академик и историчар Јелена Гускова оцењује да усташки логор Јасеновац, по мучењима и убиствима, није имао премца међу концентрационим логорима у Другом светском рату. Логорашима су резали кожу, а онда су те ране посипали сољу, мучили их глађу и жеђу, излагали ниској температури и тешким физичким радовима – наводи руски академик и историчар Јелена Гускова. „Људи су убијани ножевима, камама, секирама, чекићима, дрвеним маљевима, металним шипкама, мотикама, кочевима, каишевима, вешањем, спаљивањем мртвих у специјалним пећима, а живих у гасним коморама“ – напомиње Гускова у интервјуу агенцији Срна. Оне који су изгубили свест и који су били израњавани – газили су ногама, гушили и давили у Уни и Сави. Гускова верује да ће Међународна комисија за утврђивање истине о Јасеновцу, чији је и сама члан, открити нове архивске материјале, документа и фотографије, које говоре о страшним злочинима нациста и усташа. Она сматра да је број жртава Јасеновца постао политичко питање те да власти Хрватске, у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Брозова Југословенска армија са немачко-нацистичким шлемовима – фото архивска документација
Брозова Југословенска армија (касније Југословенска народна армија) са својим врховним командантом након завршетка рата у лето 1945. г. са немачко-нацистичким шлемовима: наставак колаборације са нацизмом и након завршетка рата
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Обелодањене књиге стрељаних
Највеће откриће Државне комисије за тајне гробнице јесу књиге стрељаних. То, за «Новости», открива историчар Срђан Цветковић, бивши секретар ове комисије, која је формално престала с радом крајем прошле године и чију је скенирану документацију Министарство правде уступило Институту за савремену историју. Књиге стрељаних постојале су за сваки округ, укоричене су, и у њима су вођене прецизне евиденције о онима који су стрељани без судске пресуде, само по налогу ОЗНА-е. Из њих се види да су стрељања била организован и масован, нимало случајан посао, и слична документација не постоји нигде у Европи. — Ликвидације на десетине хиљада људи после рата нису рађене «на реч» или из анархичне освете, како то често покушава да се прикаже, већ по детаљном плану који је подразумевао квоте и стриктну методологију с прецизном евиденцијом — каже Цветковић. — Ово доказују књиге стрељаних по окрузима и спискови за свако село у Србији, које су радили органи ОЗНА-е. На основу ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Зашто је за једне херојско, а за друге погрдно име Шиптар?
Ово је тајна која се крије иза имена нашег јужног суседа а због чега је реч Шиптар за једне херојско име, а за друге увреда изненадићете се и сами. Ћиптари (Фото: Јутјуб) Премда постоји спорење око тога колико дуго Срби и Албанци живе једни поред других, нема никаквог спора око тога да је у питању врло дуги временски период. У свести обичног човека никакву улогу не игра да ли је у питању хиљаду година, или милион година, када нам и пуких 200 година колико нас дели од Карађорђа делује као вечност. Упркос томе, упркос чињеници да мислимо да их познајемо јако добро, они су за нас и даље мистерија. Оно што мислимо да знамо ограничено је на наше национално искуство и на наш угао гледања који се махом не поклапа са њиховим, а оно што не знамо (рецимо, где су били и шта су радили пре 11. века) нам даје за право ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
KOSTA ČAVOŠKI: Kako su komunisti uništili državu srpskog naroda
Piše: Kosta Čavoški Nezavisno Kosovo, Republika Vojvodina, Nezavisni Sandžak, tzv. „Crnogorska nacija“ – ove ekstremističke ideje nastale su pod okriljen KPJ. Catena mundi otkriva kako su komunisti razbili državu srpskog naroda. /…/ Dok je KPJ verovala da je Jugoslavija „jedna nacionalna država“ i stajala „na braniku ideje nacionalnog jedinstva i sviju nacionalnosti u zemlji“, nikome nije smetala ni mala ni velika Srbija niti je postavljao pitanje koje su to zemlje srpske a koje nesrpske. Kada se počev od 1924, po nalogu Kominterne, KPJ počela da bori za ukidanje „velikosrpske hegemonije“, započelo je tugaljivo utvrđivanje koje su to zemlje nesrpske (slovenačke, hrvatske, albanske itd.), a koje jedino mogu biti srpske. Time su na posredan način utvrđene i granice neke buduće, avnojevske ili brionske Srbije. Već 1924. godine KPJ je osporila pripadnost Vojvodine Srbiji kada je zaključila da su imperijalistički ugovori o miru „podvrgli ugnjetavanju srpske buržoazije kompaktne mase Mađara, Nemaca i Rumuna u Vojvodini“. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Православна црква на Вису, коју су комунисти срушили 1963. г.
Православна црква св. Ћирила и Методија на тргу града Вис на истоименом острву Јадранског мора Након завршетка Првог светског рата, на острву Вису се појавио покрет Хрвата који је без агитовања и мисионарског залагања СПЦ прелазио у Православље.  Остале су забележене речи угледног вишког домаћина и последњег председника православне црквене општине: “Нећемо да једном ногом стојимо на Вису, а другом у Риму- природније је: једном ногом на Вису а другом у Београду.” Један од ставова ове православне заједнице био је и следећи: “Хоћемо да у свему будемо своји. Када је народна држава- нека је и народна Црква. Е, зато смо пригрлили свето Православље!” Наравно да је било и оних који су спекулисали о природи преласка у Православље, али се на овакве гласине одговарало са: “Прешли смо из властитог уверења, без ичије агитације и наговора и без било какве материјалне користи или награде.” Православна црква св. Кирила и Методија на Вису Да бисмо схватили жељу мештана ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Топлички партизани Ђинђићи и Мићуновићи
Од самог почетка “демократских промена“ 1990. године, невоља је била у томе што је Србија очекивала спас од оних који су је гурали у пропаст… Велику и лепу кућу Сотировића у Прекопуцу узурпирали су партизани Ђинђићи, у њој данас живи мајка Зорана Ђинђића. Драгољуба Мићуновића су као комунисту пребацили у разред више у гимназији. ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Демократска странка је некада, по природи ствари, била антикомунистичка. Њен председник др Милан Грол био је у истој влади са генералом Дражом Михаиловићем, секретар др Брана Ивковић био је на Равној Гори, председник Демократске омладине Милија Јанићијевић био је истакнути Дражин сарадник, члан председништва и народни посланик др Драгић Јоксимовић бранио је Дражу на суду, итд. Међутим, када је последњих дана 1989. године обнављана Демократска странка, на скупу су доминирали комунисти попут Милована Ђиласа, Добрице Ћосића и Драгољуба Мићуновића, као и потомци истакнутих комунистичких фамилија, попут Зорана Ђинђића. Писац Борислав Пекић, који је као демократски омладинац робијао ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Десант на Дрвар и бекство Ј. Б. Тита из земље
Филм о догађајима од 25. маја 1944. године, попут осталих партизанских филмова, апсолутно фалсификује чињенице. Међутим, као и у другим случајевима, телевизије – у овом случају Б 92 – у најавама пишу да се све заиста тако одиграло, чиме настављају комунистичку пропаганду, мада наводно сада живимо у демократском поретку. Шта се, дакле, заиста дешавало у Дрвару? Дрвар, 25. маја 1944. Немци са заплењеном униформом Ј. Б. Тита Пролећа 1944. године комунистички и западни медији надметали су се у преувеличавању бројног стања и борбене вредности југословенских партизана. Совјетска амбасада у Вашингтону у свом билтену за 1. јун пренела је чланке Милована Ђиласа и члана његове мисије у Москви, ‘‘генерала’‘ Ивановића, објављене у ‘‘Правди’‘. Ђилас је писао да су југословенски партизани до тада убили чак 300.000 Немаца, док су они притом имали 100-120.000 палих бораца. Такође је писао: ‘‘Прекаљених 300.000 бораца под командом маршала Тита држе положаје у срцу Балканског полуострва’‘. Ни Ивановић није имао ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Pasja groblja žrtava komunizma
Beograd i veći gradovi u Srbiji posuti su neobeleženim masovnim grobnicama, punih kostiju nevinih žrtava komunističkog terora s kraja Drugog svetskog rata. Zapanjujuća je sličnost sa zločinom u Srebrenici, počinjenim 50 godina kasnije. Nedavna presuda prvom predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću ponovo je otvorila pitanje zločina u Srebrenici, koji su počinile snage pod komandom generala Ratka Mladića, oficira nekadašnje Jugoslovenske narodne armije, a poslednje tri godine karijere i Vojske Republike Srpske. Drljavi, američki, pristrasni i kakav god Haški tribunal ipak je osudio većinu nalogodavaca i neke neposredne izvršioce tog stravičnog zločina, grobovi ubijenih su obeleženi i podignut im je spomenik. Nema spomenika žrtvama, ali biće spomenika zločincima U Beogradu ne postoji nijedan državni spomenik hiljadama ljudi koji su streljani bez suđenja, ali se zato planira podizanje spomenika organizatorima i naredbodavcima masakra Aleksandru Rankoviću i Slobodanu Peneziću Krcunu, koji se u delu naroda još uvek doživljavaju kao velike srpske patriote. U Šapcu, pored mosta ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
ЕУ стално врши притисак на Србију, мада се она већ решила на уступке
ЕУ врши огроман притисак на Србију, приморавајући је да уводи санкције против Русије, и доводи у реалну опасност ступање у ЕУ, чему су Срби тежили последњих 15 година, одлучивши се на озбиљне уступке за земљу, сматра руководилац Центра за проучавање савремене Балканске кризе Института за славистику РАН, академик Српске Академије наука и уметности Јелена Гускова. Европски комесар за европску политику суседства и преговоре о проширењу Јоханес Хан уочи посете Београду изјавио је у интервјуу за београдски лист Вечерње новости да је Србија дужна да увде санкције против Русије ако жели да ступи у ЕУ. Притисак на Србију се стално врши, и мада је она све време вршила озбиљне уступке како би ступила у ЕУ, притисак ће се наставити. Данас се исти покушај притиска врши на Русију, систем санкција је из исте приче, али са нама је теже разговарати, ми смо јачи, а са Србијом је лако, зато је у тој ситауцији подршка ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Други део Истина “Стрељања Историје”
Други део Истина Стрељања Историје: Inconveniet History: Забрањена Историја! “Храбар је слободан!” “He Who is brave is Free!” (Lucius Annaeus Seneca 4BC – 65 AD)   У Првом наставку “Истина стрељања историје” разјашњени су Мекдауелови докази да “нити Броз нити његов такозвани ‘Титоизам’ – нису уопште учествовали у рату против Нацизма, и нису допринели Победи Другог светског рата”! Међутим, пошто се исти доказ односи и на Брозовог савезника Усташтво, зато – да би се утврдило да лаж јесте лаж; и да би се схватио огроман опсег лажи Броза, Усташтва, Черчила и Ватикана; и зато да би се у име Истине схватила и прихватила нулификација лажи – мора се разлучити шта Мекдауел сматра стварним ратним дејством на тлу Југославије у Другом светском рату, и на основу чега ратна дејства јесу de facto легитимна као таква: Рат се водио против непријатеља! Непријатељ је био окупатор! Рат се водио за ослобођење отаџбине од окупатора! Пошто је исти непријатељ окупиране ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Србија између српа и чекића
Да ли сте знали…
Вишедеценијско „ћерање“ четника и партизана
За злочин… казна!
Када је стварно рођен Тито?
Tito je za Srbe bio balkanski Hitler
Коме треба нова Титоник Србија?
11/9 Мистерије рушења Кула близнакиња у Њујорку: Амерички документарни филм са преводом
In memoriam: Др. Зоран Ђинђић (1952. г.-2003. г.)
Руси одлучни да открију сва зверства усташа и нациста у Јасеновцу
Брозова Југословенска армија са немачко-нацистичким шлемовима – фото архивска документација
Обелодањене књиге стрељаних
Зашто је за једне херојско, а за друге погрдно име Шиптар?
KOSTA ČAVOŠKI: Kako su komunisti uništili državu srpskog naroda
Православна црква на Вису, коју су комунисти срушили 1963. г.
Топлички партизани Ђинђићи и Мићуновићи
Десант на Дрвар и бекство Ј. Б. Тита из земље
Pasja groblja žrtava komunizma
ЕУ стално врши притисак на Србију, мада се она већ решила на уступке
Други део Истина “Стрељања Историје”
Share