Да ли су комунисти помагали усташама?

11887544_10205164568501476_1633718364829389528_o

Među prvim zemljama s kojima je Sovjetski Savez uspostavio diplomatske odnose bila je fašistička Italija. Rim i Moskva, iako su im ideologije bile suprotne, jedno vreme imale su istovetan cilj: uništenje evropskog poretka utvrđenog međunarodnim mirovnim ugovorima.

U okviru tog cilja poklopio se zajednički interes da je neophodno rasturiti Jugoslaviju kao “veštačku versajsku tvorevinu”. Sprovodeći svoju politiku i preko Kominterne, Staljin je loše procenjivao da mu od fašizma ne preti nikakva opasnost, jer je okrenut protiv zemalja zapadne demokratije. Bio je ubeđen da će se ta dva buržoaska bloka međusobno uništavati i da bi takav njihov odnos pomogao u “izvođenju” svetske revolucije. Zato je sa Italijom najpre došlo do saradnje na organizovanom terorizmu.

Boljševici su opravdavali terorističke akcije pojedinaca, tvrdeći da bi ubistva pojedinih predstavnika režima mogla da zaplaše i dezorganizuju državnu vlast. U svojoj politici razbijanja Jugoslavije, Kominterna je podržavala i podsticala nacionalne organizacije i grupe na Balkanu koje su se služile terorom i takvom aktivnošću mogle da izazovu šire sukobe među državama na evropskom prostoru. Dvadesetih godina prošlog veka, u Beču je organizovana i grupa jugoslovenskih komunista, kao “vojna ćelija za specijalne zadatke”. Grupom je rukovodio Mustafa Golubić, nekada pripadnik “Crne ruke”, za koga se u to vreme sumnjalo da se bavi konspirativnim radom, između ostalog i planiranjem atentata na kralja Aleksandra.

Ustaški pokret u Hrvatskoj je nastao iz Hrvatske stranke prava, čiji je osnivač bio Josip Frank, zbog toga su pripadnike ove stranke nazivali frankovci. Iako su bili beznačajna politička organizacija, izdvajali su se radikalnim ciljevima. Najznačajni je bio izdvajanje Hrvatske iz Jugoslavije. Frankovci su se od opredelili da im glavno dejstvo bude iz inostranstva. U Beču je bio ogranak, na čijem se čelu nalazio baron Stjepan Sarkotić, biviši general austrougarske vojske, a u Budimpešti Ivo Frank, sin osnivača stranke. U Zagrebu je strankom rukovodio advokat Ante Pavelić. On je formirao terorističku organizaciju “Hrvatski domobran”, koja je zapravo začetak ustaške organizacije.

Pavelić 19. januara 1929. godine napušta zemlju. U Beču i Budimpešti povezuje se sa hrvatskom emigracijom, a zatim u Sofiji s vođstnom VMRO. Zajedniči cilj je – rušiti Jugoslaviju.

Juna te godine Pavelić se sastaje sa važnim ljudima iz italijanskog ministarstva. On traži da se što pre Hrvati naoružaju i dobro organizuju. Drugi njegov zahtev je – ubiti kralja Aleksandra – jer bi se posle toga Jugoslavija raspala. Predstavnici Rima prihvataju ove zahteve, pa je italijanska vlada već od jeseni 1929. finansira ustašku organizaciju sa 200.000 lira mesečno. Tada je to značajna suma novca.Istovremeno Ministarstvo inostranih poslova u Rimu formira specijalno odeljenje koje ima zadatak da pruža novčanu pomoć i obezbeđuje oružje. Koliki je značaj ovoj saradnji davala italijanska strana govori podatak da je uskoro po Pavelićevom dolasku u Italiju došlo i do njegovog susreta sa s Musolinijem.

Jugoslovenski komunisti s budnom pažnjom prate Pavelićeve aktivnosti u inostranstvu. Razlog je jednostavan, zajednička saradnja jer oni u ustaškom pokretu prepoznaju “revolucionarnim karakter” pošto se odlučno bori protiv režima u Beogradu. Tadašnji odnosi Jugoslavije i Italije nagoveštavali su ći mogućnost izbijanja rata koji je trebalo iskoristiti “u borbi protiv srpskog imperijalizma”. Sekretar KPJ Milan Gorkić zalagao se za “strateški sporazum” sa Italijom i Mađarskom, i to po cenu ustupanja nekih oblasti tim državama.

Direktive iz Moskve tražile su stvaranje “borbenog sporazuma” s nacionalnim organizacijama, i da komunisti šalju svoje ljude u Pavelićeve vojne odrede, da tamo iznutra rade. Zahtev da se komunisti upute u Janka Pustu, gde su se obučavali hrvatski teroristi, stigao je posle saznanja da Pavelić planira da u Jugoslaviju ubaci ustaške grupe, obučene za “gerilsku borbu”. Ni ustaški logori u Italiji nisu prošli bez prisustva kumunističkih emisara. Njihov zadatak je bio da se obaveste o ustaškoj spremnosti za zajedničke akcije.

„Metod rada komunista bio je i uspostavljanje direktnog kontakta s pojedinim ustaškim prvacima, u prvom redu s Brankom Jelićem i Mladenom Lorkovićem u Berlinu. Komunisti su nastojali da u ustaškim organizacijama i VMRO zadobiju uticaj i sprovode svoju politiku, ali umesto da steknu vodeći položaj i upravljaju njihovim radom, događalo se da su potpadali pod uticaj ovih terorističkih grupa, svodeći svoju ulogu na podršku i učešće u njihovim akcijama“, pisao je povodom ovih događaja dr Branislav Gligorijević.

partizani-i-ustase-zajedno-april-42-crna-legija-1-proleterskaПартизани из Прве пролетерске заједно са усташама из Црне легије, Источна Босна 1942. г.

Pripreme za ustanak u Hrvatskoj počele su sredinom 1931. godine. Plan je bio da počne u Lici, jer je preko Velebita najlakše bilo dopremiti oružje i municiju. Čovek za vezu u zamlji bio je Andrija Artuković, advokat iz Gospića, čelnik terorističke organizacije “Hrvatska nacionalna omladina”. Početkom 1932. u Beču Pavelić daje Artukoviću deset milona lira pomoći za organizaciju pobune.

Nešto docnije, na novom sastanku, na italijansko-austrijskoj granici, Artuković podnosi izveštaj: “Pripreme se uspešno odvijaju, situacija je povoljna, organizovano je ustaško jezgro, na čijem je čelu Juca Rukavina, bivši austrougarski oficir. Može da se računa na 3.000 ljudi, koje samo treba naoružati”. U martu, u Trstu se sastaje ustaški štab: Pavelić, Gustav Perčec, Branimir Jelić, Servaci. Razrađeni su detalji ustanka. Cilj je bio da se proširi po Hrvatskoj, dok bi Dalmaciju trebalo prepustiti okupaciji fašističke milicije. Ovaj podatak očito govori da je Pavelić još tada prihvatio da Dalmacija u budućnosti pripadne Italiji.

“Ustanak je započeo 7. septembra 1932, kada je desetak uniformisanih ustaša s naoružanjem prebačeno sa italijanske teritorije, preko Zadra. Njihova akcija svela se na napad na žandarmerijsku stanicu u Brušanima. Žandarmi su, međutim, odbili napad i kasnije, u poteri, ubili jednog ustašu, dok su se ostali razbežali, ostavljajući za sobom sedam sanduka eksploziva i municije italijanske proizvodnje. Iako je rukovodstvo KPJ uputilo proglas “cijelom hrvatskom narodu” da svom snagom podupru ustaše, njihova akcija nije naišla ni na kakav odziv.

Jugoslovenske vlasti koncentrisale su u Dalmaciji velike vojne snage i preduzele čišćenje terena. U toj akciji uhapšen je jedan od kolovođa, Juca Rukavina, dok je Andrija Artuković uspeo da pobegne iz zemlje. Čitav ovaj poduhvat, nazvan “Lički ustanak”, dugo i temeljito pripreman od strane ustaša i italijanskih fašista, pretpreo je potpuni neuspeh. To je konačno uverilo Pavelića i njegove moćne zaštitnike da u Jugoslaviji ne može da računa ni na kakvu masovniju akciju. Preostalo mu je ono čemu je bio vičan, a to je izvođenje pojedinačnih terorističkih akcija bez borbe, iz zasede – piše dr Branislav Gligorijević.

Oružani upad ustaške organizacije nije prošao bez potpore jugoslovenskih komunista. Pored proglasa “cijelom hrvatskom narodu” da se priključi Pavelićevim sledbenicima, organizovali su i svoje akcije. U arhivskom fondu Milana Stojadinovaća može da se pronađe izveštaj Evgenija Žukova iz tog perioda iz koga se vidi da u terorističkim aktivnostima u Jugoslaviji komunisti nisu imali većeg uspeha.

Iz ovog dokumenta se vidi i da je u aprilu 1932. pohapšena grupa nižih oficira, koja je po nalogu rukovodstva KPJ pripremala puč u 45. pešadijskom puku u Mariboru, s ciljem da preuzmu vlast u ovom gradu. U to vreme, uhapšena js i grupa od četrdesetak komunista u Bihaću, među kojima je bio i Oskar Davičo, koja je pripremala napad na tamošnji garnizon, kako bi došla do oružja. Iste godine pripreman je i “oružani ustanak” komunista i federalista u Crnoj Gori, i u tu svrhu nabavljano je oružje iz Italije. Prema zamisli glavnog stratega Adolfa Muka, jednog od jugoslovenskih kominističkih prvaka, cilj ustanka je bio direktno pripajanje Crne Gore Sovjetskoj uniji.

Prvi komunistički ustanak

Nakon uvođenja šestojanuarske diktature u Jugoslaviji, KPJ je pozvala na oružani otpor. Ta 1929. godina je obeležena serijom oružanih okršaja komunista i policije. Na čelu Partije nalazio se Jovan Mališić, koji se po zemlji kretao pod imenom Milan Martinović. On i njegovi sledbenici su uzalud pokušavali da pokrenu mase na “oružani ustanak” putem izolovanih uličnih borbi.

Skojevci su bili uglavnom istureni u ovim uličnim pobunama. Ulazili su u oružane okršaje s policijom, ubijali žandarme, ali i sami ginuli. Ova taktika KPJ je izazvala oštre odmazde policije. Posledice su bile da je ubijeno više desetina komunista, među kojima su bile i vođe, uključujući Mališićevog zamenika Đuru Đakovića. Nekoliko stotina članova KPJ je uhapšeno.

Osnovni cilj ove akcije nije više bio svrgavanje buržoazije klasnom borbom, već rušenje jugoslovenske države. Upućivani su pozivi narodu u Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori i Makedoniji da s oružjem izbore nacionalnu samostalnost. U proglasima Hrvatima, komunisti su ih pozivali “da je kucnuo čas da u otvorenoj borbi protiv beogradskih vlastodržaca izvojuje svoju slobodu i državnu samostalnost”. Osnivane su posebne organizacije za ostvarivanje saradnje s frankovcima, odnosno, ustaškim pokretom. Skojevci bili su uglavnom istureni u ovim uličnim pobunama. Ulazili su u oružane okršaje s policijom, ubijali žandarme, ali i sami ginuli.


(Ivan Miladinović / Novosti)

2015-06-21

Изворник: http://www.intermagazin.rs/da-li-su-komunisti-pomagali-ustasama/

Расправљајте на нашој Твитер страници!

Ustase_i_partizani_velika_kladusa_1944Усташе са партизанима (маркирани стрлицама) у Великој Кладуши 1944. г.

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Дугин: Трамп попустио под притиском неоконзервативаца – почетак Трећег светског рата?
Ујутру 7. априла 2017. ваздушне снаге САД су први пут од почетка дугогодишњег сукоба у Сирији извршиле масовни ракетни удар ракетама Томахавк  на ваздушну базу ваздушних снага Сирије. То јест на нас. Зашто ми нисмо користили комплекс противракетне одбране? По једној верзији, због тога што их за одбијање тоталног напада снага САД код нас нема довољно, будући да су били предвиђени пре свега против ракетних удара других могућих противника. Друга верзија: Москва није хтела да то нареди, јер би то значило неумитан почетак рата са САД. Вашингтон је донео одлуку, и знао је шта је спреман. Ми не. Шта даље? Пре него што приступимо прогнозама вредело би још једном погледати на контекст – почетне услове који могу довести до почетка Трећег светског рата (до којег и даље може да не дође). Изговор за америчку инвазију Изговор који је Вашингтон користио за наношење удара био је хемијски напад. Да тако нешто није урадио ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Odgovor novoizabranoj hrvaćanskoj predsednici Kolindi Grabar Kitarović: Tko su Hrvati
Primedba urednika: Tekst je napisan i originalno objavljen januara 2015. g. Novoizabrana HDZ predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović je uspela zasigurno u rekordnom roku nakon pobede na predsedničkim izborima (11. siječnja) tekuće godine da uzburka balkansku javnost ali i nacionalne strasti na brdovitom Balkanu svojom izjavom da su Srbi (po nacionalnosti) u Hrvatskoj Hrvati ako ništa drugo a ono na osnovu toga jer su građani Republike Hrvatske. Jasno je da se ovde u osnovi na implicitan način potura u suštini stara strarčevićanska (i ustaška) teza da su svi Srbi sa prostora Hrvatske (do Drine ako ne i preko nje) podrijetlom etnički Hrvati. Ovu tezu mogu da potvrde ili odbace isključivo znanstvenici i to samo na osnovu postojećih povesnih istočnika ali dok oni ne obave svoj deo posla skrenuli bismo u donjem tekstu pozornost na nekoliko suštinskih stvari i to latiničnim pismenima sa „hrvatskom“ leksikom kako bi nas dotična novopečena predsednica i ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Мајор Озне о злочинима у Београду 1944/45. год.
Милан Трешњић Милан Трешњић мајор ОЗНЕ у пензији, Београд Одломак из интервјуа Милана Трешњића, мајора ОЗНЕ и некадашњег генералног конзула СФРЈ у Штутгарту, објављен у листу Круг, бр. 8 од 9. марта 1999. и бр. 9 од 17. марта 1999. Разговор водила Соња Ковачевић Ослобађање Дедиња “Првих петнаест дана по уласку у Београд, Озна је била једини суд и закон. За то време је ликвидирано неколико хиљада сарадника окупатора и грађана. Ја се не осећам кривим, иако сам у томе учествовао.” … Октобар је 1944. године Ушао сам у Београд на коњу, није био бео, али је био прелеп. У Младеновцу ме је опколила јединица Руса и са упереним пушкама тражила да им предам коња. Њихови коњићи су били комични, кржљави, ниски. – Дај ми коња, нареди Рус. – Шта ће теби коњ, мени треба коњ! Пошто сам знао руски, јер сам био у VI дивизији, једином батаљону оформљеном у част војне совјетске мисије, и ја подвикнем: – Ја сам официр! – Какав официр? – НКВД-а! Кад ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Стравични злочини комуниста у Србији
О злочинима комуниста током и после Другог светског рата, у посткомунистичким земљама, почело је да се говори када је пао Берлински зид, 1989. године. Новоформиране демократске владе отварале су тајне досијее, откопавале масовне гробнице, правиле пописе жртава и достојно их сахрањивале. Од бивших југословенских република најпре се огласила Словенија, откопавајући масовне гробнице жртава комуниста. Онда је тајне архиве отворила и Хрватска, објављујући документа о поратним ликвидацијама у Загребу, да би 31. марта Загреб повукао први корак раписујући међународну потерницу за 86-годишњим Симом Дубајићем, некадашњим Титовим мајором, којег терете за убиство 13.000 ратних заробљеника на Кочевском рогу 1945. године. Тако је, иронијом судбине, Хрватска постала прва земља бивше Југославије која је расписала потерницу за једним партизаном. Иронијом судбине, јер су комунисти после рата највеће чистке правили у Србији, где то питање никад није дошло на дневни ред. Све кривичне пријаве поднете против комуниста до сада су одбијене, забрањено је откопавање безбројних масовних гробница, док ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Обелодањене књиге стрељаних
Највеће откриће Државне комисије за тајне гробнице јесу књиге стрељаних. То, за «Новости», открива историчар Срђан Цветковић, бивши секретар ове комисије, која је формално престала с радом крајем прошле године и чију је скенирану документацију Министарство правде уступило Институту за савремену историју. Књиге стрељаних постојале су за сваки округ, укоричене су, и у њима су вођене прецизне евиденције о онима који су стрељани без судске пресуде, само по налогу ОЗНА-е. Из њих се види да су стрељања била организован и масован, нимало случајан посао, и слична документација не постоји нигде у Европи. — Ликвидације на десетине хиљада људи после рата нису рађене «на реч» или из анархичне освете, како то често покушава да се прикаже, већ по детаљном плану који је подразумевао квоте и стриктну методологију с прецизном евиденцијом — каже Цветковић. — Ово доказују књиге стрељаних по окрузима и спискови за свако село у Србији, које су радили органи ОЗНА-е. На основу ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Dati su nam milioni da rasparčamo SFRJ, podmitili smo stranke i političare koji su raspaljivali mržnju među narodima
Moj šef, koji je inače i bio nekada u Američkom senatu je nekoliko puta napomenuo da će biti nekakva prevara u Bosni. Mesec dana pred navodni genocid u Srebrenici mi je rekao da će taj grad biti uporište medija širom sveta i dao nam je instrukcije da zovemo medije. Robert Baer, bivši visoki izaslanik i oficir CIA, ujedno je i autor mnogih dela u kojima je odavao informacije o CIA i o administraciji Bila Klinton i Džordža Buša, zbog čega je nekoliko puta hapšen i privođen. Lični prijatelj, Mitt Waspurh koji je radio u senatu i koji mu je davao pojedine informacije je ubijen u hotelu iz sačmare. Kao visoki operativac CIA radio je na prostoru Jugoslavije u periodu od (1991-1994) i na Bliskom istoku. Robert Baer je učestvovao u nekoliko dokumentaraca na Nacionalnoj Geografiji optužujući vladu Buša za rat zbog nafte! Intervju je obavljen uživo u Kanadi, tokom mog puta pre ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Квислинг Јосип Броз Тито – Фото документација
Аустријанац Курт Валдхајм (други са леве стране) заједно са италијанским генералом Ерколе Ронкаљом, пуковником Хансом Хербертом Махолцом и СС-групенфирером Артуром Флепсом на подгоричком аеродрому 22. маја 1943. г.  Два бивша солдата Аустроугарске Монархије из Првог светског рата и сарадника из Другог светског рата: Курт Валдхајм као председник Републике Аустрије и Јосип Броз Тито као председник Југославије - руковање два ратна саборца против Срба у оба светска рата. Наставак послератне квислиншке колаборације аустроугарског каплара из загорског Кумровца  са немачко-нацистичким окупаторима на просторима усташке Независне Државе Хрватске у Другом светском рату. Наравно, УЗНА/УДБА/СДБ није била упозната са чињеницом да је Курт Валдхајм ратовао у униформи Вермахта на просторима Југославије и да је учествовао у усташко-немачкој офанзиви на Козару али јесте била упозната са "чињеницом" да је Дража Михаиловић сарађивао са окупатором Бивши нацистички официр из Другог светског рата - Курт Вајдхајм, као генерални секретар ОУН Фотоаранжман и пратећа објашњења Владислава Б. Сотировића
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Православна црква на Вису, коју су комунисти срушили 1963. г.
Православна црква св. Ћирила и Методија на тргу града Вис на истоименом острву Јадранског мора Након завршетка Првог светског рата, на острву Вису се појавио покрет Хрвата који је без агитовања и мисионарског залагања СПЦ прелазио у Православље.  Остале су забележене речи угледног вишког домаћина и последњег председника православне црквене општине: “Нећемо да једном ногом стојимо на Вису, а другом у Риму- природније је: једном ногом на Вису а другом у Београду.” Један од ставова ове православне заједнице био је и следећи: “Хоћемо да у свему будемо своји. Када је народна држава- нека је и народна Црква. Е, зато смо пригрлили свето Православље!” Наравно да је било и оних који су спекулисали о природи преласка у Православље, али се на овакве гласине одговарало са: “Прешли смо из властитог уверења, без ичије агитације и наговора и без било какве материјалне користи или награде.” Православна црква св. Кирила и Методија на Вису Да бисмо схватили жељу мештана ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Dan kada je Smederevo sravnjeno sa zemljom
Leto tek što je počinjalo. Ondašnje novine su objavile da je bilo prijatnih 25 stepeni. Bio je pijačni dan, pa je stanovništvo iz okolnih sela požurilo da u gradu proda šta može. I đaci su baš tada dolazili da preuzmu knjižice. Raspust tek što je počeo. Nemačka okupacija se tog 5. juna 1941. godine u Smederevu nije naročito osećala. Naravno, tu i tamo, videli su se nemački vojnici, ali se narod slobodno kretao, trgovalo se i radilo, pa je i život nekako išao dalje. Samo dan pre, u gradu je gostovala pozorišna trupa iz Novog Sada. A onda se začula eksplozija iz pravca tvrđave, jednog od simbola Smedereva koji se nalazi u centru grada. Dan kada se dogodilo nezamislivo Smederevska tvrđava pre katastrofe sa naslaganom municijom i vojnom opremom, Foto: Wikipedia Posle kapitulacije Jugoslavije, Nemci su odredili Smederevo kao mesto na kome će se skladištiti sva zarobljena oprema, oružje, municija i benzin. U gradu je ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Одмазда и терор у Београду
Dr Srđan Cvetković | 12. новембар 2015. 17:52 Успостављање народне власти пратио је бруталан обрачун са носиоцима културног и политичког живота окупиране Србије, али и супарничког покрета отпора. Ликвидације су обављане у највећој тајности Недићевог официра и квислинге спроводе на стрељање у Београду Наставци Суочавање са заблудама Друга фаза револуције Одмазда и терор у Београду Грех мањине платила већина Шпијуни Озне на сваком кораку И знање немачког било је грех Озна је успевала да све дозна Озна тужи, суди и стреља Грађански сталеж на удару Ликвидације глумаца и новинара СРБИЈА и њени градови, као центар колаборације, легло "буржоазије и народних непријатеља", као носилац "великосрпског хегемонизма", били су посебно на мети револуционарних снага. У јесен 1944. године, са риком топова, који су се примицали с југа, у Београду међу становништвом, мешала су се двојака осећања - страх и еуфорија. Еуфорију и срећу због ослобођења од нацифашизма мутили су код многих противника револуције страх и подозрење од успостављања комунистичког режима. Страх је храњен гласовима ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Фалсификати ТВ серије Равна Гора
Серија од које се много очекивало, а која је већину гледалаца разочарала. Још од прве епизоде видело се да нешто не шти­ма: Југословенска војска приказана је кроз лик једног пијаног официра који не хаје за немачки напад, 6. априла 1941, док су комунисти приказани нападно афирмативно, и то чак по стереотипима из доба соцреализма 1950-тих година, које су и они сами превазишли. Меки повез, формат А-5, 160 страна, илустровано. Због прескупе поштарине за једну књигу, препоручујемо пакете са попустима. ПОРУЏБИНЕ ПРЕКО ТЕЛЕФОНА 064/1-880-990, НА АДРЕСУ НИП „Погледи“, Немањина 16, 34.000 Крагујевац, или електронском поштом: pogledikg@gmail.com Потребно је да наведете Вашу пуну адресу, мејл и број телефона. За поруџбине из иностранства молимо кликните ОВДЕ. САДРЖАЈ ПРЕДГОВОР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 ПРВИ ДЕО: КАКО ЈЕ НАСТАЛА СЕРИЈА? Далибор на Равној Гори . . . . . . . ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
“Песма о Хрватима” Јована Дучића
"Хрвати су најхрабрији народ на свету, не зато што се никога не боје, већ зато што се ничега не стиде" Јован Дучић Чувени српски песник, прозни писац и дипломата, херцеговачки Требињанин, Јован Дучић, поседовао је веома добро знање из области повести југословенских народа, а поготово његових комшија Хрвата чији је менталитет одлично познавао чак много боље од већине српских професионалних политичара који у већини случајева када се радило о Хрватима нису знали са ким имају посла што је све скупа на крају Србе као колектив прескупо стајало и још увек и стоји и на жалост стајаће их. Дучић је у својим оценама о Хрватима ишао чак и испред повесне науке која тек сада након неколико деценија и полустолећа признаје да је овај Херцеговац једноставно био у праву пишући о менталном устројству и психопатологији овог народа. Вредност Јована Дучића у методолошком смислу речи је у томе што он није прихватао тзв. „повесне чињенице“ тадашње југословенске ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
На бомбама је писало „Срећан Ускрс“ (1. део)
Бесомучно англо-америчко разарање десетина српских и црногорских градова, вароши и села, започето 20. октобра 1943. а окончано 18. септембра 1944. године, уочи Стаљинове инвазије на Србију, једна је од највећих мистерија наше новије историје. О овој великој ваздушној операцији која је прогутала животе хиљаде невиних људи, чак и неколико тек рођених беба, за Титовог живота нико се није усуђивао да каже ни једну једини реч. Нико то није озбиљније покушао да уради ни после његове смрти па чак ни после распада Титове Југославије. Званични режими Србије и Црне Горе, ни данас ништа не покушавају да учине како би се утврдила права истина о највећој и најтрагичнијој ваздушној инвазији која је на наше просторе икад организована. Мистерија којом је ова акција Енглеза и Американаца обавијена истрајава тако и до данашњег дана. Кључне карике те велике енигме потпуно су замагљене. Још се поуздано не зна ни ко је ту операцију захтевао, а ко ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
У Хрватској ни покојници немају право на ћирилицу!
Ако из Срема, преко окупиране Српске Крајине, кренете пут Винковаца, на самом уласку у град наићи ћете на таблу која вас обавештава о градовима пријатељима. Хрвати су педантни, рекли би неки Срби, о свему мисле, ништа не препуштају случају. Све им је уредно. Улице нису прљаве као наше, травњаци су покошени, а трговци услужни. Једном речју, могу нам бити „узор“ у свему. А да ли је баш тако?    Поред наведеног обавештења, преко читаве табле је исписано велико латинично слово „У“ са „крижом“ у врху, које вас такође обавештава о једној битној чињеници: „Нисте добродошли, ако сте Србин!“ То вас, наравно, неће ни најмање изненадити, јер је мржња према Србима одавно постала уобичајени, саставни део хрватског фолклора. И не само фолклора већ пожељна, суштинска, карактерна одредница сваког „свесног домољуба“.  Отићи ћете у град, обавити послове због којих сте дошли, уколико су ти послови у неким државним установама службеници ће вам, кад је то ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Предаја Суверенитета Србије звана “Сарадња” са “Милосрдним Анђелом”
Када је 1914. Године Аустроугарска Влада послала Краљевини Србији ултиматум у коме се, између осталог, захтевало да Краљевина Србија одобри аустроугарским властима да пошаље на територију Србије своје инвестигаторе, укључујући и полицију, Влада Краљевине Србије је прихватила све услове изузев тај један, дозволу Аустроугаским органима власти да делују на територији Краљевине Србије а да - не подлежу јурисдикцији Србије. Последица је врло добро позната: Први Светски Рат! Разлог за ово одбијење Аустроугаског захтева био је заснован на правним и конститутивним принципима. Наиме, да би једна држава могла до постоји као правни идентитет и функционише као независна - та држава мора да располаже својим суверенитетом! Људи који су одбили ултиматум Аустроугарске 1914. године итекако су били свесни чему да тај захтев води губљењу суверенитета и независности, и зато су морали да га одбију и сачувају Независну, Суверену Србију. Разлике између ултиматума Аустроугарске од 1914. године и скорашњег споразума између Владе Србије о ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Prava presuda o Draži Mihailoviću
Redakcija „Blica” došla je u posed jedine originalne, kompletne presude sa suđenja generalu Dragoljubu - Draži Mihailoviću iz jula 1946. godine. Ovaj dokument koji je pre nekoliko decenija nestao iz svih arhiva jugoslovenskih obaveštajnih i civilnih službi ima nemerljivu istorijsku važnost, saglasni su istoričari i pravnici. Presuda ima 45 strana, otkucanih pisaćom mašinom na sada već požutelom papiru. Odlično je očuvana. Na prvoj strani ima pečat sa delovodnim brojem, a na poslednjoj voštani žig koji dokazuje autentičnost dokumenta. Dokument za arhiv SANU Akademik Dragoljub Živojinović kaže da je otkriće originalne presude Mihailoviću izuzetno važna stvar za istorijsku nauku. - Neprimereno je da su se tako važni dokumenti uzimali nezakonito iz državnih arhiva. To nije jedini dokument koji je nelegalno nestao. Neki ljudi su to svesno činili da bi se sakrila njihova uloga u nečasnim istorijskim dešavanjima. Najbolje bi bilo da ovaj dokument završi u arhivu SANU, koja će ga sigurno bolje sačuvati nego neka ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Tito je najveći masovni ubica 20. veka!
Frankfurter algemajne cajtung piše da Hrvatska i Slovenija više ne veličaju Josipa Broza Tita koga taj list naziva “jednim od najvećih masovnih ubica 20. veka”. Dnevnik Frankfurter algemajne cajtung piše kako “Hrvatska i Slovenija više ne žele da slave herojskog vođu”. Novinar Karl-Peter Švarc piše da je predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović, kada je stupila na dužnost, odstranila iz službene vile na Pantovčaku Titovu bistu, zato što, kao što je rekla “odbija da identifikuje komunističkog diktatora sa hrvatskim antifašizmom”. – Na reakciju hrvatske levice nije trebalo dugo čekati. Bivši predsednik Josipović je kritikovao taj potez kao loš politički signal, a socijaldemokratski premijer Zoran Milanović je optužio predsednicu da odstranjivanjem Titove biste manipuliše istoriju – piše novinar. – Sporna je i agenda Kolinde Grabar-Kitarović na godišnjicu završetka rata – 26. aprila je učestvovala na komemorativnoj svečanosti u Jasenovcu; tamo su ubijene hiljade Jevreja i Srba. Zvanična proslava Dana pobede se održava pod njenim pokroviteljstvom 9. maja ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
На бомбама је писало “Срећан Ускрс“ (2. део)
ПИСМО ЕНГЛЕСКОМ КРАЉУ Десет дана после ускршњег разарања Београда Божидар Недић, члан Међународне организације бивших ратника и ратних инвалида, пресавио је табак и обратио се краљу Велике Британије. Ово писмо, написано у Београду 27. априла 1944. године завређује да буде у целини објављено: „Његовом царском и краљевском величанству Џорџу VI“ Ваше Величанство, Опростите што се у својој скромности усуђујем да се на Вас обратим. Ја сам обичан ситан грађанин, Ви сте Цар и Краљ, који влада над пространим земљама са стотинама милиона својих поданика. Знам да Ви нећете себе преценити, као што ни ја себе нећу потценити, јер смо ипак сви ми обични људи, јер нас смрт потпуно изједначује. Што сам се усудио да се и на Вас обратим, имам један велики и оправдан разлог који ћу Вам одмах рећи. Над мојим народом, који је окупиран од једне од ратујућих странака, па према томе налази се ван рата, обезоружан и покорен, извршен је страховит злочин, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Да се Власи не досете
Ова изрека стара је у српској писаној речи више од 200 година Потиче још од почетка Првог српског устанка када је, негде почетком 1805 године, српска делегација упућена у Цариград на преговоре са Турцима. Циљ је био постизање признања Србији извесног степена самоуправе од стране турског султана. Срби свесни да велике силе (посебно Аустрија) не подржавају неки озбиљнији развој српске аутономије те да могу ове српске намере лако осујетити, како би те силе заварали формулисали су поред правих, и лажне циљеве. „Лажне циљеве“ су наводно требали  да изнесу преко посредника, влашког кнеза Александра за кога се знало да је подмитљив и непоуздан. Али да се „Власи не досете“ послата је и лажна делегација у Букурешт док је права делегација уз дискретну сагласност и подршку Русије отпутовала за Цариград. Тако су врло успешни зачеци српске дипломатије остали упамћени само по изреци „Да се Власи не досете“ али која, како се може ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Дугин: Трамп попустио под притиском неоконзервативаца – почетак Трећег светског рата?
КОГА ТО ПРЕМИЈЕР ИМИТИРА?
Odgovor novoizabranoj hrvaćanskoj predsednici Kolindi Grabar Kitarović: Tko su Hrvati
Мајор Озне о злочинима у Београду 1944/45. год.
Стравични злочини комуниста у Србији
Обелодањене књиге стрељаних
Dati su nam milioni da rasparčamo SFRJ, podmitili smo stranke i političare koji su raspaljivali mržnju među narodima
Квислинг Јосип Броз Тито – Фото документација
Православна црква на Вису, коју су комунисти срушили 1963. г.
Dan kada je Smederevo sravnjeno sa zemljom
Одмазда и терор у Београду
Фалсификати ТВ серије Равна Гора
“Песма о Хрватима” Јована Дучића
На бомбама је писало „Срећан Ускрс“ (1. део)
У Хрватској ни покојници немају право на ћирилицу!
Предаја Суверенитета Србије звана “Сарадња” са “Милосрдним Анђелом”
Prava presuda o Draži Mihailoviću
Tito je najveći masovni ubica 20. veka!
На бомбама је писало “Срећан Ускрс“ (2. део)
Да се Власи не досете
Share

Comments are closed.