Да ли су комунисти помагали усташама?

11887544_10205164568501476_1633718364829389528_o

Među prvim zemljama s kojima je Sovjetski Savez uspostavio diplomatske odnose bila je fašistička Italija. Rim i Moskva, iako su im ideologije bile suprotne, jedno vreme imale su istovetan cilj: uništenje evropskog poretka utvrđenog međunarodnim mirovnim ugovorima.

U okviru tog cilja poklopio se zajednički interes da je neophodno rasturiti Jugoslaviju kao “veštačku versajsku tvorevinu”. Sprovodeći svoju politiku i preko Kominterne, Staljin je loše procenjivao da mu od fašizma ne preti nikakva opasnost, jer je okrenut protiv zemalja zapadne demokratije. Bio je ubeđen da će se ta dva buržoaska bloka međusobno uništavati i da bi takav njihov odnos pomogao u “izvođenju” svetske revolucije. Zato je sa Italijom najpre došlo do saradnje na organizovanom terorizmu.

Boljševici su opravdavali terorističke akcije pojedinaca, tvrdeći da bi ubistva pojedinih predstavnika režima mogla da zaplaše i dezorganizuju državnu vlast. U svojoj politici razbijanja Jugoslavije, Kominterna je podržavala i podsticala nacionalne organizacije i grupe na Balkanu koje su se služile terorom i takvom aktivnošću mogle da izazovu šire sukobe među državama na evropskom prostoru. Dvadesetih godina prošlog veka, u Beču je organizovana i grupa jugoslovenskih komunista, kao “vojna ćelija za specijalne zadatke”. Grupom je rukovodio Mustafa Golubić, nekada pripadnik “Crne ruke”, za koga se u to vreme sumnjalo da se bavi konspirativnim radom, između ostalog i planiranjem atentata na kralja Aleksandra.

Ustaški pokret u Hrvatskoj je nastao iz Hrvatske stranke prava, čiji je osnivač bio Josip Frank, zbog toga su pripadnike ove stranke nazivali frankovci. Iako su bili beznačajna politička organizacija, izdvajali su se radikalnim ciljevima. Najznačajni je bio izdvajanje Hrvatske iz Jugoslavije. Frankovci su se od opredelili da im glavno dejstvo bude iz inostranstva. U Beču je bio ogranak, na čijem se čelu nalazio baron Stjepan Sarkotić, biviši general austrougarske vojske, a u Budimpešti Ivo Frank, sin osnivača stranke. U Zagrebu je strankom rukovodio advokat Ante Pavelić. On je formirao terorističku organizaciju “Hrvatski domobran”, koja je zapravo začetak ustaške organizacije.

Pavelić 19. januara 1929. godine napušta zemlju. U Beču i Budimpešti povezuje se sa hrvatskom emigracijom, a zatim u Sofiji s vođstnom VMRO. Zajedniči cilj je – rušiti Jugoslaviju.

Juna te godine Pavelić se sastaje sa važnim ljudima iz italijanskog ministarstva. On traži da se što pre Hrvati naoružaju i dobro organizuju. Drugi njegov zahtev je – ubiti kralja Aleksandra – jer bi se posle toga Jugoslavija raspala. Predstavnici Rima prihvataju ove zahteve, pa je italijanska vlada već od jeseni 1929. finansira ustašku organizaciju sa 200.000 lira mesečno. Tada je to značajna suma novca.Istovremeno Ministarstvo inostranih poslova u Rimu formira specijalno odeljenje koje ima zadatak da pruža novčanu pomoć i obezbeđuje oružje. Koliki je značaj ovoj saradnji davala italijanska strana govori podatak da je uskoro po Pavelićevom dolasku u Italiju došlo i do njegovog susreta sa s Musolinijem.

Jugoslovenski komunisti s budnom pažnjom prate Pavelićeve aktivnosti u inostranstvu. Razlog je jednostavan, zajednička saradnja jer oni u ustaškom pokretu prepoznaju “revolucionarnim karakter” pošto se odlučno bori protiv režima u Beogradu. Tadašnji odnosi Jugoslavije i Italije nagoveštavali su ći mogućnost izbijanja rata koji je trebalo iskoristiti “u borbi protiv srpskog imperijalizma”. Sekretar KPJ Milan Gorkić zalagao se za “strateški sporazum” sa Italijom i Mađarskom, i to po cenu ustupanja nekih oblasti tim državama.

Direktive iz Moskve tražile su stvaranje “borbenog sporazuma” s nacionalnim organizacijama, i da komunisti šalju svoje ljude u Pavelićeve vojne odrede, da tamo iznutra rade. Zahtev da se komunisti upute u Janka Pustu, gde su se obučavali hrvatski teroristi, stigao je posle saznanja da Pavelić planira da u Jugoslaviju ubaci ustaške grupe, obučene za “gerilsku borbu”. Ni ustaški logori u Italiji nisu prošli bez prisustva kumunističkih emisara. Njihov zadatak je bio da se obaveste o ustaškoj spremnosti za zajedničke akcije.

„Metod rada komunista bio je i uspostavljanje direktnog kontakta s pojedinim ustaškim prvacima, u prvom redu s Brankom Jelićem i Mladenom Lorkovićem u Berlinu. Komunisti su nastojali da u ustaškim organizacijama i VMRO zadobiju uticaj i sprovode svoju politiku, ali umesto da steknu vodeći položaj i upravljaju njihovim radom, događalo se da su potpadali pod uticaj ovih terorističkih grupa, svodeći svoju ulogu na podršku i učešće u njihovim akcijama“, pisao je povodom ovih događaja dr Branislav Gligorijević.

partizani-i-ustase-zajedno-april-42-crna-legija-1-proleterskaПартизани из Прве пролетерске заједно са усташама из Црне легије, Источна Босна 1942. г.

Pripreme za ustanak u Hrvatskoj počele su sredinom 1931. godine. Plan je bio da počne u Lici, jer je preko Velebita najlakše bilo dopremiti oružje i municiju. Čovek za vezu u zamlji bio je Andrija Artuković, advokat iz Gospića, čelnik terorističke organizacije “Hrvatska nacionalna omladina”. Početkom 1932. u Beču Pavelić daje Artukoviću deset milona lira pomoći za organizaciju pobune.

Nešto docnije, na novom sastanku, na italijansko-austrijskoj granici, Artuković podnosi izveštaj: “Pripreme se uspešno odvijaju, situacija je povoljna, organizovano je ustaško jezgro, na čijem je čelu Juca Rukavina, bivši austrougarski oficir. Može da se računa na 3.000 ljudi, koje samo treba naoružati”. U martu, u Trstu se sastaje ustaški štab: Pavelić, Gustav Perčec, Branimir Jelić, Servaci. Razrađeni su detalji ustanka. Cilj je bio da se proširi po Hrvatskoj, dok bi Dalmaciju trebalo prepustiti okupaciji fašističke milicije. Ovaj podatak očito govori da je Pavelić još tada prihvatio da Dalmacija u budućnosti pripadne Italiji.

“Ustanak je započeo 7. septembra 1932, kada je desetak uniformisanih ustaša s naoružanjem prebačeno sa italijanske teritorije, preko Zadra. Njihova akcija svela se na napad na žandarmerijsku stanicu u Brušanima. Žandarmi su, međutim, odbili napad i kasnije, u poteri, ubili jednog ustašu, dok su se ostali razbežali, ostavljajući za sobom sedam sanduka eksploziva i municije italijanske proizvodnje. Iako je rukovodstvo KPJ uputilo proglas “cijelom hrvatskom narodu” da svom snagom podupru ustaše, njihova akcija nije naišla ni na kakav odziv.

Jugoslovenske vlasti koncentrisale su u Dalmaciji velike vojne snage i preduzele čišćenje terena. U toj akciji uhapšen je jedan od kolovođa, Juca Rukavina, dok je Andrija Artuković uspeo da pobegne iz zemlje. Čitav ovaj poduhvat, nazvan “Lički ustanak”, dugo i temeljito pripreman od strane ustaša i italijanskih fašista, pretpreo je potpuni neuspeh. To je konačno uverilo Pavelića i njegove moćne zaštitnike da u Jugoslaviji ne može da računa ni na kakvu masovniju akciju. Preostalo mu je ono čemu je bio vičan, a to je izvođenje pojedinačnih terorističkih akcija bez borbe, iz zasede – piše dr Branislav Gligorijević.

Oružani upad ustaške organizacije nije prošao bez potpore jugoslovenskih komunista. Pored proglasa “cijelom hrvatskom narodu” da se priključi Pavelićevim sledbenicima, organizovali su i svoje akcije. U arhivskom fondu Milana Stojadinovaća može da se pronađe izveštaj Evgenija Žukova iz tog perioda iz koga se vidi da u terorističkim aktivnostima u Jugoslaviji komunisti nisu imali većeg uspeha.

Iz ovog dokumenta se vidi i da je u aprilu 1932. pohapšena grupa nižih oficira, koja je po nalogu rukovodstva KPJ pripremala puč u 45. pešadijskom puku u Mariboru, s ciljem da preuzmu vlast u ovom gradu. U to vreme, uhapšena js i grupa od četrdesetak komunista u Bihaću, među kojima je bio i Oskar Davičo, koja je pripremala napad na tamošnji garnizon, kako bi došla do oružja. Iste godine pripreman je i “oružani ustanak” komunista i federalista u Crnoj Gori, i u tu svrhu nabavljano je oružje iz Italije. Prema zamisli glavnog stratega Adolfa Muka, jednog od jugoslovenskih kominističkih prvaka, cilj ustanka je bio direktno pripajanje Crne Gore Sovjetskoj uniji.

Prvi komunistički ustanak

Nakon uvođenja šestojanuarske diktature u Jugoslaviji, KPJ je pozvala na oružani otpor. Ta 1929. godina je obeležena serijom oružanih okršaja komunista i policije. Na čelu Partije nalazio se Jovan Mališić, koji se po zemlji kretao pod imenom Milan Martinović. On i njegovi sledbenici su uzalud pokušavali da pokrenu mase na “oružani ustanak” putem izolovanih uličnih borbi.

Skojevci su bili uglavnom istureni u ovim uličnim pobunama. Ulazili su u oružane okršaje s policijom, ubijali žandarme, ali i sami ginuli. Ova taktika KPJ je izazvala oštre odmazde policije. Posledice su bile da je ubijeno više desetina komunista, među kojima su bile i vođe, uključujući Mališićevog zamenika Đuru Đakovića. Nekoliko stotina članova KPJ je uhapšeno.

Osnovni cilj ove akcije nije više bio svrgavanje buržoazije klasnom borbom, već rušenje jugoslovenske države. Upućivani su pozivi narodu u Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori i Makedoniji da s oružjem izbore nacionalnu samostalnost. U proglasima Hrvatima, komunisti su ih pozivali “da je kucnuo čas da u otvorenoj borbi protiv beogradskih vlastodržaca izvojuje svoju slobodu i državnu samostalnost”. Osnivane su posebne organizacije za ostvarivanje saradnje s frankovcima, odnosno, ustaškim pokretom. Skojevci bili su uglavnom istureni u ovim uličnim pobunama. Ulazili su u oružane okršaje s policijom, ubijali žandarme, ali i sami ginuli.


(Ivan Miladinović / Novosti)

2015-06-21

Изворник: http://www.intermagazin.rs/da-li-su-komunisti-pomagali-ustasama/

Расправљајте на нашој Твитер страници!

Ustase_i_partizani_velika_kladusa_1944Усташе са партизанима (маркирани стрлицама) у Великој Кладуши 1944. г.

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Да се Власи не досете
Ова изрека стара је у српској писаној речи више од 200 година Потиче још од почетка Првог српског устанка када је, негде почетком 1805 године, српска делегација упућена у Цариград на преговоре са Турцима. Циљ је био постизање признања Србији извесног степена самоуправе од стране турског султана. Срби свесни да велике силе (посебно Аустрија) не подржавају неки озбиљнији развој српске аутономије те да могу ове српске намере лако осујетити, како би те силе заварали формулисали су поред правих, и лажне циљеве. „Лажне циљеве“ су наводно требали  да изнесу преко посредника, влашког кнеза Александра за кога се знало да је подмитљив и непоуздан. Али да се „Власи не досете“ послата је и лажна делегација у Букурешт док је права делегација уз дискретну сагласност и подршку Русије отпутовала за Цариград. Тако су врло успешни зачеци српске дипломатије остали упамћени само по изреци „Да се Власи не досете“ али која, како се може ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Руси одлучни да открију сва зверства усташа и нациста у Јасеновцу
Руски академик и историчар Јелена Гускова оцењује да усташки логор Јасеновац, по мучењима и убиствима, није имао премца међу концентрационим логорима у Другом светском рату. Логорашима су резали кожу, а онда су те ране посипали сољу, мучили их глађу и жеђу, излагали ниској температури и тешким физичким радовима – наводи руски академик и историчар Јелена Гускова. „Људи су убијани ножевима, камама, секирама, чекићима, дрвеним маљевима, металним шипкама, мотикама, кочевима, каишевима, вешањем, спаљивањем мртвих у специјалним пећима, а живих у гасним коморама“ – напомиње Гускова у интервјуу агенцији Срна. Оне који су изгубили свест и који су били израњавани – газили су ногама, гушили и давили у Уни и Сави. Гускова верује да ће Међународна комисија за утврђивање истине о Јасеновцу, чији је и сама члан, открити нове архивске материјале, документа и фотографије, које говоре о страшним злочинима нациста и усташа. Она сматра да је број жртава Јасеновца постао политичко питање те да власти Хрватске, у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Величање зла и последице
Пошто су “Коча и Пеко“ добили улице, следи споменик Александру Ранковићу. Шта је наређивао Ранковић и како је Коча Поповић поубијао чак и своје спасиоце? ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Србија ускоро може постати вероватно прва земља на свету која подиже споменик једном шефу тајне полиције. И то тајне полиције која је организовала и спровела једно од највећих масовних убистава грађана Србије у историји! Иницијативу за подизање споменика Александру Ранковићу подржао је и актуелни министар полиције, Небојша Стефановић. Подржава је и председник Социјалистичке партије Ивица Дачић, који иначе тражи да се врати и споменик Ранковићевом шефу, Јосипу Брозу Титу. Брозове изјаве повремено цитира и премијер Александар Вучић, као на пример недавно поводом наводне набавке противавионских ракета из Русије. Када се погледају медији, нарочито званични, Броз и његово доба углавном се приказују позитивно. На том таласу су прошле године у Београду добили улице његови најважнији ратни команданти, “Коча и Пеко“. То би можда било безазлено, да све ове ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Други део Истина “Стрељања Историје”
Други део Истина Стрељања Историје: Inconveniet History: Забрањена Историја! “Храбар је слободан!” “He Who is brave is Free!” (Lucius Annaeus Seneca 4BC – 65 AD)   У Првом наставку “Истина стрељања историје” разјашњени су Мекдауелови докази да “нити Броз нити његов такозвани ‘Титоизам’ – нису уопште учествовали у рату против Нацизма, и нису допринели Победи Другог светског рата”! Међутим, пошто се исти доказ односи и на Брозовог савезника Усташтво, зато – да би се утврдило да лаж јесте лаж; и да би се схватио огроман опсег лажи Броза, Усташтва, Черчила и Ватикана; и зато да би се у име Истине схватила и прихватила нулификација лажи – мора се разлучити шта Мекдауел сматра стварним ратним дејством на тлу Југославије у Другом светском рату, и на основу чега ратна дејства јесу de facto легитимна као таква: Рат се водио против непријатеља! Непријатељ је био окупатор! Рат се водио за ослобођење отаџбине од окупатора! Пошто је исти непријатељ окупиране ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Титова сахрана 8. маја 1980. године: Највећи скуп убица и диктатора
Многе од 124 државне делегације, у којима се налазило и 38 шефова држава или влада, чиниле су такве личности чије ступање на тло Србије, у најмању руку, не би требало да служи на понос На подсећање да је 4. маја пре 36 година “умро друг Тито“, један члан форума на сајту “Погледи“ одговорио је: “Тај још није умро“. И заиста, догађаји током сваког 4. маја подсећају нас на комунистичку паролу из 1980-тих година, која је гласила: “И после Тита – Тито“. Много воде је протекло Савом и Дунавом од тада, а судећи према водећим медијима, и даље се негује култ диктатора, који је у ствари био један од највећих непријатеља Србије у историји. Ове године, један од ретких изузетака је фељтон Пере Симића у “Новостима“ о мрачној Титовој улози у вези концентрационог логора Јасеновац. Иначе доминира афирмативно приказивање овог масовног убице и диктатора, уз несмањени темпо репризирања партизанских филмова, у којима је ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Покушај данашње диктатуре лажи да настави злочиначку оперету Брозовштине!
Шта заиста значи диктатура диригованог медијског дречања против рехабилитације суђења Дражи Михаиловићу? Иако лаж криминализације и њена лоботомистичка контрола мисли немају никакав легитимитет, ипак… Лажљивци врече ли врече: Ми смо једина истина, истина је само оно што ми кажемо! Наравно, узурпатори никад не сматрају себе узурпаторима, међутим… против кога врече узурпатори? Врече против оног дела Српског Народа који је одбио и одбија да живи лаж! Виђено из те реалности, из “Полемике – Зашто је рехабилитација генерала Михаиловића ипак више морално него политичко питање”(1) и “Око чега полемише Мирослав Лазански”(2), уз велико поштовање аутора наведених написа, Г. Стефана Каргановића… ипак… ничу круцијална суштинска питања о “излечењу”! Зато што се ради не само о “нацији” – већ о “излечењу” Поштења Српског Националног Духа и “излечењу” Поштења Истине! Према томе, круцијална су питања: “Излечење” од чега? “Излечењe” кога? Из тога произилази још једно круцијало питање: Да ли је рекламирано “помирење” логично… или је бесмислено? Зашто ова питалица? ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Јосип Броз Тито у првој посети Србији: Оригиналне фотографије из 1914. г.
Фотографије из 1914. г. на којима је усликан Јосип Броз Тито (крајње лево у лежећем положају) - "највећи син свих наших народа и народности" у својој првој посети Србији. Овом приликом је имао одело плаве боје шивено по последњој бечкој моди. Разгледање природних лепота Србије уз стручно објашњавање бечких туристичких водича Први сусрет са Брозовим домаћинима уз најсрдачније изразе захвалности на топлом гостопримству
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Руско ордење Брозовим колаборационистима са фашизмом
Руковање усташа и партизана у Босни 1942. г. У амбасади Руске Федерације у Београду је 19. фебруара 2015. г. одржан свечани пријем поводом празника „Дана Браниоца Отаџбине“ а којом приликом је амбасада Русије доделила одликовања „српским ветеранима Другог светског рата“ за њихов допринос заједничкој совјетско-југословенској (српској) борби против фашизма (како то стоји на званичном сајту амбасаде Русије у Србији). Међутим, овде се под плаштом „српских ветерана“ из Другог светског рата крију Брозови партизани који су у току самог рата пре свега тесно сарађивали са хрватским нацистичким усташама па чак и са Немцима, а најмање се борили управо против фашизма. Овом приликом нећемо улазити у разлоге горње одлуке руских дипломатских представника у Србији али бисмо скренули пажњу на чињеницу да се и након 70 година од завршетка Другог светског рата његова истинска суштина на југословенским просторима и даље фалсификује и прекраја по квази-историографским аршинима Брозове пре свега антисрпске титологије. Југословенска послератна историографија у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
О “капитулацији” Краљевине Југославије (17. априла 1941. г.)
Кликни на текст да га увеличаш и нормално прочиташ! Расправљајте на нашој Твитер страници!
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Фукара: Колекција фотографија
Винстон Черчил. Британска фукара која је у току Другог светског рата на власт у Србији и Југославији довела словеначко-хрватску багру од Јосипа Броза Тита и његове пречанске партизане. Черчил је по жељи Броза мучки и бесомучно бомбардовао Србију у пролеће и јесен 1944. г. како би аустроугарски каплар лекше освојио Србију. Черчил је из дна душе мрзео и Србе и Србију још од времена Првог светског рата   Аустроугарски каплар из Хрватског Загорја за говорницом Првог конгреса УСАОЈ-а у босанском Бихаћу, 27. децембра 1942. г. на територији Независне државе Хрватске коју су му као "слободну" уступиле усташе Анте Павелића. Иза говорнице се налази карта Југославије на којој су означене тзв. "ослобођене" територије од стране његових партизана. Јасно је да Броз није имао скоро никакву подршку у Србији него само преко Дрине на усташкој територији где је од режима у Загребу и добијао "слободне" територије на којима је проглашавао "Совјетске републике" Самопроглашени маршал ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Са 14 година сам доведена у Јасеновац
Милица Секулић (87) прича о масовном страдању Срба у Доњој Градини код Козарске Дубице, од усташа. ДЕВЕТ гробних поља на подручју Доње Градине код Козарске Дубице седам деценија опомињу и крију страшну истину о злочиначком усташком походу под окриљем Независне Државе Хрватске. Током Другог светског рата, у злогласном логору Јасеновац на најмонструознији начин убијено је 700.000 људи, међу њима 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста и 20.000 деце. Преживели логораши били су сведоци стравичних убистава целих породица. Милица Секулић (87) из села Демировац изгубила је бројне чланове породице. – То су биле страхоте, нељудске, страшне. И сада када се сетим, плачем. Имала сам свега 14 година када сам доведена у Јасеновац и свега се сећам. Доведена сам са мајком и сестром. Покушала сам чак да побегнем, али сам одустала, јер нисам хтела мајку да оставим. Људе су трпали у вагоне, било је све заглавило од муке и јада. И мог оца су ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Службеници неће ћирилицу
Закон слабо брине о српском језику и писму, а у пракси се чак ни тако благи параграфи не поштују. Лингвисти упорно траже да се пропишу језичка правила за рекламе, медије, приватни сектор... СРПСКО писмо, ћирилица - мртва слова на папиру, и буквално! То што постоји какав-такав закон који каже када би морала да се користи, што ју је Устав ставио на високо место и заштитио, не значи ништа када се, без казне, ова правила свакодневно крше. Пред судије за прекршаје, као велики изузетак, стигне понекад пријава због непоштовања службеног писма, и то углавном против приватника који нису на прописан начин истакли натпис своје фирме (реклама може да буде латиничка, али основне информације обавезно морају бити исписане ћирилицом). То што поједина јавна предузећа, научни институти, факултети и други који су на државном буџету, или их је држава бар основала, имају латиничке сајтове на интернету, нико не може ни да казни. Важећи закон који ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
У ком свету Србија живи?
И ПОСЛЕ 73 ГОДИНЕ ОД БОМБАРДОВАЊА БЕОГРАДА И СКОРО СВИХ ВЕЋИХ ГРАДОВА У СРБИЈИ НА ПРАВОСЛАВНИ ВАСКРС 16.АПРИЛА 1944.ГОДИНЕ, ТИ ДОГАЂАЈИ СЕ НЕ НАЗОВАЈУ ПРАВИМ ИМЕНОМ. МОРА ЛИ СРПСКИ НАРОД И ДАЉЕ ДА ЖИВИ У ИДЕОЛОШКОМ МРАКУ ИСПРАНИХ МОЗГОВА. Скоро на свим медијима 6.априла 2017.године је објављено подсећање на вандалско бомбардовање Београда које се десило 6.априла 1941.године. Овај нељудски чин изведен од стране немачке фашистичке авијације произвео је велике разорне последице како по бројности људских жртава, изазивања страха, патњи и несигурности, тако по питању материјалних разарања. Подсећање на ове догађаје било је, по процени аутора овог текста, донекле примерено времену и ситуацији у коме се налази држава и друштво у целини. Полагани су венци на спомен обележја страдалих, организоване су одрђене манифестацфије у смислу подсећања на тешке дане безумља коме је српски народ  платио велику цену. Кажу да време лечи све па и најтеже ране се временом зацеле. Али, свакако да су ова ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Pasja groblja žrtava komunizma
Beograd i veći gradovi u Srbiji posuti su neobeleženim masovnim grobnicama, punih kostiju nevinih žrtava komunističkog terora s kraja Drugog svetskog rata. Zapanjujuća je sličnost sa zločinom u Srebrenici, počinjenim 50 godina kasnije. Nedavna presuda prvom predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću ponovo je otvorila pitanje zločina u Srebrenici, koji su počinile snage pod komandom generala Ratka Mladića, oficira nekadašnje Jugoslovenske narodne armije, a poslednje tri godine karijere i Vojske Republike Srpske. Drljavi, američki, pristrasni i kakav god Haški tribunal ipak je osudio većinu nalogodavaca i neke neposredne izvršioce tog stravičnog zločina, grobovi ubijenih su obeleženi i podignut im je spomenik. Nema spomenika žrtvama, ali biće spomenika zločincima U Beogradu ne postoji nijedan državni spomenik hiljadama ljudi koji su streljani bez suđenja, ali se zato planira podizanje spomenika organizatorima i naredbodavcima masakra Aleksandru Rankoviću i Slobodanu Peneziću Krcunu, koji se u delu naroda još uvek doživljavaju kao velike srpske patriote. U Šapcu, pored mosta ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Тито на топ листи највећих масовних убица 20. века
ЛОНДОН – Према процени Дејли мејла, Тито је одговоран за смрт 570.000 људи, махом политичких противника. Британски таблоид је направио листу најгорих масовних убица 20. века. На врху листе су комунистички диктатори Мао Це Тунг и Јосиф Стаљин, на трећем месту је Адолф Хитлер, а Јосипа Броза Тита Дејли мејл је ставио на 13. место. Према процени Дејли мејла, Тито је одговоран за смрт 570.000 људи, махом политичких противника. Режиму Мао Це Тунга приписују 60 милиона жртава, док је Стаљин, како пишу, крив за смрт 40 милиона људи. Лидер нацистичке Немачке Адолф Хитлер је, према Дејли мејлу, проузроковао смрт 30 милиона људи. На четвртом месту је белгијски краљ Леополд II, ком се приписује одговорност за смрт осам милиона људи у колонизованом Конгу. Следи јапански војни диктатор Хидеки Тојо, Хитлеров сарадник у Другом светском рату, ког овај таблоид сматра одговорним за пет милиона жртава. Шести је Турчин Исмаил Енвер Паша са „салдом“ од два милиона жртава. За смрт више ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Истина о 42. хрватској домобранској “Вражјој дивизији”
(Витали Жучни) Војним сломом и распадом Аустро-Угарске монархије, нестала је са попришта као војна формација и 42. хрватска домобранска дивизија, али је настала загонетка, која већ скоро један век има последице за српски народ и српски етнички простор. Током Великог рата, изникли су из редова њених, окупаторски управници у БиХ, Црној Гори и Србији, а после завршетка рата и стварања заједничке државе, тројица политичких вођа. Имали су различиту политичку развојну каријеру, али заједнички антисрпски предзнак  и ратовање у редовима 42. домобранске дивизије КуК „казнене експедиције“. Јединство утицаја свештенства РКЦ и идеологије ХСП (Хрватска странка права) као изразито клерикалне и антисрпске настало је још пре Великог рата, јер је већина резервних официра из 42. хрватске домобранске дивизије била активна у ХСП. То ће се драстично испољити ратним злочинима над српским народом у Великом рату. У злочинима почињеним и у аустро-угарској монархији и у Србији, предњаче примерима својим, старешине у 42.хрватској домобранској дивизији. Генерал-пуковник Стјепан пл. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Србија између српа и чекића
Уочи 20. октобра: Колико је случај Србије и Југославије упоредив са примерима поратне одмазде у Европи?  Уочи годишњицa ослобођења Београда и Србије у Другом светском рату од фашизма  ретко се говори о многим жртвама које су страдале од другог великог зла 20. века – бољшевизма. А када се и пише о овим смутним поратним месецима често се праве компарације и говори  како ни у Западној Европи послератна правда није била уједначена. Наводи се обично пример Француске као земље која је иако демократска ето била подложна ,,етосу одмазде“. На жалост такве компарације су крајње неутемељене и нетачне. Србија и Југославија далеко предњаче у броју побијених у време револуциоанрног терора и освете не само у доносу на  Француску  него и у односу на све земље Источног блока. Како? Улични перформанс у Београду, Теразије 1945. Про­цес де­на­цифи­ка­ци­је на­и­ла­зио је на ма­њи от­пор и мно­го је жу­стри­је во­ђен у зе­мља­ма где на­ци­фа­ши­стич­ка иде­о­ло­ги­ја ни­је би­ла опште при­хва­ће­на. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Povodom Dana mladosti: Zašto je Titu bila važna samostalnost Kosova
Najveći problem sa Titom je što su njegov lik i delo i dalje ovejani misterijom i tajnom. Istoričari i istraživači poslednje dve i više decenija pokušavaju da osvetle ko je zaista bio Josip Broz, i šta je zapravo ostavio iza sebe. Piše Veljko Miladinović Datum: 25/05/2016 Dan mladosti, iliti Titov rođendan koji to nije, ali smo voleli tako da ga doživljavamo, praznik je za neizlečive jugonostalgičare koje nikada nije napuštala ljubav prema Titu. Posle dve i po decenije teške političko-ekonomske krize na „zapadnom Balkanu" - ah, kako bi de Tito prevrnuo u grobu da čuje ovaj izraz - popularnost „druga Starog" konstantno oživljava širom nekadašnje države sa šest buktinja. To nije samo odraz ideološke reinkarnacije komunizma ili socijalizma sam samoupravljanjem i ostalim derivatima. Zapravo, nema nikakve veze s tim. Istorijski otklon, i proteklo vreme "koje leči sve", nose sa sobom i tu nus pojavu relativizacije (i hipsterizacije) diktatorskih, totalitarnih ili autoritarnih sistema - ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Да се Власи не досете
Руси одлучни да открију сва зверства усташа и нациста у Јасеновцу
Величање зла и последице
Други део Истина “Стрељања Историје”
Титова сахрана 8. маја 1980. године: Највећи скуп убица и диктатора
Покушај данашње диктатуре лажи да настави злочиначку оперету Брозовштине!
Јосип Броз Тито у првој посети Србији: Оригиналне фотографије из 1914. г.
Руско ордење Брозовим колаборационистима са фашизмом
“Српске новине”, бр. 688, октобар 2015. г.
О “капитулацији” Краљевине Југославије (17. априла 1941. г.)
Фукара: Колекција фотографија
Са 14 година сам доведена у Јасеновац
Службеници неће ћирилицу
У ком свету Србија живи?
Pasja groblja žrtava komunizma
Тито на топ листи највећих масовних убица 20. века
“Српске новине”, бр. 690, фебруар 2016. г.
Истина о 42. хрватској домобранској “Вражјој дивизији”
Србија између српа и чекића
Povodom Dana mladosti: Zašto je Titu bila važna samostalnost Kosova
Share

Comments are closed.