Окупација у триста слика

zlocini-austrougari-790x476

Не може се човек , све и да хоће, отргнути утиску да је,бар што се мене тиче моја домовина Србија окупирана перманентно. Не мислим на окупацију и поробљавање од стране Отоманског царства, ни оног Аустроугарског чак ни оног језивог од стране Трећег Рајха.

Било, прошло и не повратило се. Окупација је много опаснија, пефиднија и значајнија ако су мангупи у нашим редовима народским језиком речено, када је њено извориште српски етнички корпус стасао ван Србије. Нека ми Господ опрости на утиску да је мржња тих увек незадовољних, за одбрану сопствених прагова неспособних али уредно крволочних према Србији тзв. Срба пречана, прекодринаца у време Милоша Великог називаних коритарима већа и од оне код самих помуслимањених Срба па и Хрвата.
Ако листате Политику из 1921 године пронаћићете полемичке текстове о овој српско- српској ствари. У тектсту се наводи да је тзв.србијански корпус био запањен чињеницом колика је мржња Срба Личана и Крајишника према Србији.

Наивни Србијански геџа, коме је идеја југословенства била страна колико и идеја будизма нашао се у вртлогу из којег ни до дана данашњег не може да нађе излаз. И то ни крив ни дужан.

Оно зло започето 1914. г. које је кулминирало 1945. г. а затим и 1991. г. траје и данас када потомци тих истих владају Србијом настављајући да је комадају и да понижавају оне који су их примили и спасли од покоља. Носиоци титоистичке идеје са камењара и данас су најгласнији у Србији и задовољни тамањењем домородаца. Не мало пута чућете да Републику Српску нисмо хтели да помогнемо, да смо издали Крајину „да је Слобо крив што не посла бар 300.000 Србијанаца“ да бране њихове прагове са којих су они збрисали у виду ластиног репа ширећи своје бизнисе по Шумадији и Поморављу. Наравно пре тога су дрчно одбили план З 4 који им је гарантован од Русије и Француске и који је у датом моменту био заправо највише што су могли добити. А то није било мало, своју територију састављену од Книнске крајине, Барање и Славоније, полицију, химну и Скупштину и право да блокирају сваку одлуку хрватског Сабора. Али су Мартићи умисливши да су Наполеони то глатко одбили очекујући да влашки цигани како најрадије зову Србе источно од Дрине за њих издејствују још једно ослобођење као и 1918. Све мислим ових дана да смо много грешни према Аустроугарима а и према себи. Жртвовасмо државност за већ обрађене и безкарактерне босанскохерцеговачке и хрватске Србе.

Најочигледније примере да је мета иста као и одстојање налазим на друштвеним мрежама ових дана….. Како Миле Додик најављује отцепљење РС, тако онодрински Срби, који себе сматрају јединим и правим Србљем Бога моле да се то не догоди јер ће им Србијанци навалити у новонасталу државу, за време потопа у Србији прошле године у мају један Крајишник жали се цвилећи како је ето ишао да ређа џакове око Калемегдана иако је избеглица а ето Србија му ништа није дала, као да је па била дужна да му било шта и да. Уколико покушате да дате коментар добићете одговор да сте србијанска циганка која се бави најстаријим занатом, да вас они више неће „бранит“, да су Срби са Косова олош који је рођену земљу издао и све у том стилу. Јер, забога само су они страдали и били клани. Овде је вековима углавном текао мед и млеко и ми домородци и не схватамо колико им дугујемо за своје постојање.

КАД БРАНИШ СВОГА ГОСПОДАРА РУКЕ ОКРВАВИ ДО РАМЕНА

Не бих да будем злурада али фасцинантна је та слугерањска карактеристика наше браће, која су нам браћа углавном када њима и колико треба и одговара. Тај поклонички и ропски менталитет ових дана тзв. премијер покушава да примени и на Србе у Србији. И то исте оне који су у своја два устанка, српско турским ратовима сами стекли своју слободу и независност. Толика фрустрираност пореклом пренела се и у Народну Скупштину ономад када се гласало о сновима сина избеглице из Бугојна о Београду на води. Најмање три пута овај син нашег народа прекодринског поновио је да је његова баба пебегла у Србију од покоља усташа те да му је мајка староседелац из Бачке. И можда би и успео да га увек зловољни Чанак није подсетио да то значи да му је и прадеда по мами и по тати био држављанин Аустроугарске. Невероватно али дотични није умео да одговори. Руку на срце а шта би и одговорио.

Комично је и његово упињање да себе прикаже човеком који води милошевску политику а при томе мисли на Милоша Обреновића чија је Србија и под Турцима била слободнија и у којој се ипак знало ко коси а ко воду носи. Још је комичније његово трабуњање да је и Краљ Милан у Скупштини имао проблеме због изградње железнце као и он сам са Београдом на води. Треба бити без малих сивих ћелија ако вам се не учини да човек себе види као првог Краља после Косова.

У исто време гостујући по телевизијама своје постојбине херцегбосне поносне дотични се декларише као Србин западно од Дрине, објашњавајући како они други источно од Дрине при чему мисли на државу Србију, не разумеју ту љубав њих према Републици Српској и љубав оних из те Републике Српке према Србији.

Да ли под том љубављу подразумева и Шешељеве перформансе са „усташким“ заставама, брањење ћирилице у Србији још једне ученице са загребачког Свеучилишта и потомка тате психијатра који нас је својевремено почастио својим психијатријским дијагнозама, а која не сматра да би рецимо ту ћирилицу могла да брани у Вуковару тј. својој постојбини не знам али знам да од те љубави Србији пуца кожа и то до крви.

А можда је та љубав садржана и у оном сарајевском пуцњу из 1914 од стране младог фанатика кога због жгољавости не примише у четнике, ал Србију у црно завише.

Руку на срце није овај момак чудног понашања једини… Има их од месних заједница до свих органа. Рецимо у једној централнобеоградској општини у пет одељења немате ни једног начелника пореклом из Србије. Ту су углавном Ливно, Загреб, Пљевља, Грахово, Кистање, Босански Петровац, Беране.

Као зараза еболе. Држављанства су дељена шаком и капом. Због фотеља али су за сваки случај задржана и она храватска, босанска… Никад се не зна. Уосталом нама са једним држављанством бежања и нема. Као њима за време бомбардовања. Једино можда опет преко Албаније.

Све ово и није тако необично ако се вратимо само 100 година уназад. Погађате Велики је рат у питању. Ту је историја и њена истина баш пала на испиту. Више него икада. Код Добоја је постојао логор за војнике српске Војске и они су тамо интернирани са женама и децом. Републикосрбин ће вам упорно тврдити да су тамо затварани Срби из Босне који наводно нису хтели да се боре против браће из Србије. Рећићете какав безобразлук. Не није. Знају они добро чему је тај логор служио али ће то порицати до судњега дана. Нико и неоспорава да јесу постојали злочини према српском живљу из Босне али шта су очекивали. Бечки валцер. Па Србин из Босне пуцао је у аустроугарског престолонаследника иако је од извесног Цигановића добио поруку коју му је Апис проследио на време да не пуца. А ипак је пуцао. И тиме допринео да се над Србијанцима спроведе до тада невиђени покољ. А сада у Београду има улицу. Данима се распреда о том јуначком делу. Али није Принцип први. Исто је тако извесни Ђуро Кнежевић у сред Кнез Михаилове пуцао на Краља Милана Обреновића и то зато што је чуо да Краљ не воли Босанце. Наравно остаје чињеница да је Србија увучена у рат и то неспремна управо због Невесињске пушке 1876. г.

Када се напокон ослободила ђаво није мировао и не мирује ни данас. Водили смо туђу бригу и туђе ратове уплитањем у хрватско-српске и српско-муслиманске односе, а то чинимо и данас преко инсталираних босанско-херцеговачко-крајишких структура. Ако не дао Бог Хрвати опет дођу пред врата Бања Луке да ли ће опет влашки Цигани бити у помоћ позвани – мислим да хоће јер Миле Додик увелико ради на томе као и онај Ђуро из Кнез Михаилове родом из Грахова …. Гле чуда, родног места Црног нам Гавре Принципа.

Заташкивана истина о Србима пречанима у Великом рату записивана је још од 1914. г. и некако стидљиво прети да изађе на површину. За разлику од Чеха из Осмог корпуса Срби поданици Марије Терезије нису се никада предавали. Они су јуришали крвавећи до рамена али на своју крв.

Душан Николајевић је тако 1915. г. записао да је Личанин који је у Аустрији могао бити само подерани исељеник или слуга пандур бранио свога господара кидишући на Србију ропском мржњом.

За јуначко клање по Мачви одликовано је на стотине Срба и Хрвата, унапређених у корпорале, федвебеле, цугсфирере и бароне. Међу њима су извесни Гојкомир Глоговац, из Билеће, барон Петковић из Шокадије, Прибићевић Светозар кољач из Мачве, а касније високи функционер у Краљевини СХС, као и Светозар Боројевић барон из Глине. Ударну песницу Фрање Јосифа чинили су Срби из Бугојна, Тузле, Бихаћа, Книна… И сви до једног у Вражјој дивизији Јосипа Броза и Влатка Мачека. Међу њима и најпопуларнији писац међу Србима Мирослав Крлежа.

Академик Љуба Стојановић пише врло сликовито о једном догађају када је војвода Вук из групе заробљених аустроугарских војника издвојио Србе питајући ко жели да пређе у војску Србије.Нико али нико од њих није се јавио. Радије су били заробљеници знајући за частан однос србијанског војника према заробљенима.

Сам Арчибалд Рајс у својој књизи Шта сам видео наводи да је до почетка 1915. г. на српску страну прешло једва седамдесетак прекодринских Срба, што потврђују и извештаји српске војне команде у којима пише и да су баш они најкрвождернији и да иду и на бајонет понешени невиђеном мржњом. Касније су се правдали да су се плашили за своје преко Дрине. Србијанци се нису плашили иако им је поклана и нејач и жене и старци од тих истих по Мачви и Шумадији.

Часно су Албанију прешли и часно дочекали повратак на своје прагове. Ови прекодрински када прође рат у њиховим крајевима никада се не враћају мада пијевају пјесме крајишке и друге и то на сав глас.

Где смо били и шта смо радили реторичко је питање. Одговор из ове перспективе јесте нигде и ништа. Сада су јахачи апокалипсе узјахали у пуном замаху.

ИСТОРИЈА У ОГЛЕДАЛУ ИЛИ КАКО ОНИ ТО ВИДЕ

Сума сумарум на све изречено добијамо следећу историјску слику нашег тужног биланса гледану очима острашћене браће нам…. И то би овако изгледало:
Први и други устанак подигли су Срби из Босне и Хрватке, Краљ Милан ослобађао је Србију али су главницу воојске чинили управо Срби из Босне и Хрватске, Албанију су опет они прешли а ми смо лешкарили, Гаврило Принцип заправо био је Шумадинац који је упуцао Фердинанда и увукао Босну у рат, Кнез Милош заправо није из Добриње већ из Бјељине, на Церу и Колубари Срби из Србије клали су Србе из Босне и Хрватске, у Дејтону је Радован Караџић потписник споразума о стварању ентитета Србија, Срби из Босне из Хрватске примили су Србе из Србије у Србију и заштитили их од покоља. У 1945. г. Србијанци су извршили инвазију на Книн и Бања Луку отимали станове и имовину ових питомих људи.

А ти Србијо од терета ни главу не можеш да подигнеш. Омча ти је око врата. Само још да ти извуку столицу.


Аутор Д. И. (из лично-безбедносних разлога на молбу аутора текста пуно име и презиме се не потписује).

Расправљајте на нашој Твитер страници!

2_22_5_POLITICA_G

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Srpske leševe smo nalazili na sve strane! Šiptari su ubijali Srbe i palili crkve!
Mauro del Vekio, bivši general italijanske vojske, koji je predvodio jedinicu od 7.000 vojnika koji su ušli na Kosovo u junu 1999. godine nakon završetka NATO bombardovanja Srbije, rekao je da su tokom prve tri sedmice njegovog mandata izveštaji o telima ubijenih Srba i Roma stizala na njegov sto svakog jutra. On je za italijanski list „Panorama“ izjavio da je to bila „tabu tema“ i da mu nije bilo dozvoljeno da o tome govori sa novinarima. – Ubistva su nastavljena i kasnije, ali ne tako često. Oni koji nisu pobegli sa Kosova bili su pod stalnim rizikom da budu ubijeni ili silovani. Napuštene srpske kuće su sravnjene sa zemljom ili zapaljene. Albanci su napadali i crkve i manastire. Njihov cilj je bio da izbrišu svaki trag srpskog prisustva na Kosovu – rekao je Del Vekio. On je dodao da niko nije sklanjao srpske leševe koji su nalaženi na svim mogućim mestima. – Majke i ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ко су “Ватикански зомбији”? Нација коју је створила Римокатоличка црква
“Istorija je niz laži sa kojima smo se složili” – Napoleon Bonaparta Hrvatska nacija stvorena je od Srba katolika pod uticajem Vatikana. Današnji “hrvatski narod” je veštačka kreacija Rimokatoličke crkve, unapred zamišljena kao instrument jednog zločinačkog projekta, utemeljenog na težnji da se srpski narod uništi unijaćenjem, pokatoličavanjem ili potpunom fizičkom likvidacijom,kako više ne bi predstavljao prepreku daljem vatikanskom prodiranju na istočnoevropske prostore, pa i dalje do Crnog mora.Ovaj projekat nije bio unapred dat kao gotov i zaokružen, već se postepeno razvijao i sazrevao imajući u prvoj fazi ilirsku, a u drugoj fazi jugoslovensku opciju. Međutim, suština rimokatoličkih zločina je stalno ista. Neverovatno je, da najbrojniji narod na Balkanu (srpski narod ), doživi takve gubitke i depresije u zemljama gdje je bio najbrojniji i najdržavotvorniji. Srbi su u 20. veku izgubili: Južnu Srbiju, Dalmaciju, Hercegovinu, Skadar, najsrpskiji grad 19. veka – Dubrovnik, delove Gorskog Kotara, Zapadnu Bosnu, Liku, Kordun, Baniju, Zapadnu i Istočnu ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Englezi: Draža nije zločinac
Iako je od 2. svetskog rata prošlo poprilično godina i dalje postoje velike svađe i sukobi mišljenja na teritoriji Balkana. Tako su Srbi i dalje četnici, Hrvati ustaše a sukobi su i dalje u opticaju. Velika Britanija i njeni istaknuti akademici, istoričari i analitičari već 20 godina pokušavaju da utvrde neutralne činjenice o dešavanjima tokom nacističke okupacije Jugoslavije, a ponekad se rezultati i objave javnosti. Te informacije često i dođu do srpske javnosti. O ovoj temi pričali smo sa nekoliko poštovanijih ljudi u Britaniji kada je reč o istoriji  u periodu od 1939. do 1945. Dejvid Borni istoričar: General Draža Mihajlović je definitivno bio jedna od vodećih firgura u istoriji vezanoj za Jugoslaviju. Nema sumnje da se jako malo zna o njegovom životu u periodu 2. svetskog rata jer su na vlast došli njegovi suparnici komunisti. Oni su na sve načine pokušali da četnike ali i njihovog vođu predstave kao saradnike nemaca i ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Титова сахрана 8. маја 1980. године: Највећи скуп убица и диктатора
Многе од 124 државне делегације, у којима се налазило и 38 шефова држава или влада, чиниле су такве личности чије ступање на тло Србије, у најмању руку, не би требало да служи на понос На подсећање да је 4. маја пре 36 година “умро друг Тито“, један члан форума на сајту “Погледи“ одговорио је: “Тај још није умро“. И заиста, догађаји током сваког 4. маја подсећају нас на комунистичку паролу из 1980-тих година, која је гласила: “И после Тита – Тито“. Много воде је протекло Савом и Дунавом од тада, а судећи према водећим медијима, и даље се негује култ диктатора, који је у ствари био један од највећих непријатеља Србије у историји. Ове године, један од ретких изузетака је фељтон Пере Симића у “Новостима“ о мрачној Титовој улози у вези концентрационог логора Јасеновац. Иначе доминира афирмативно приказивање овог масовног убице и диктатора, уз несмањени темпо репризирања партизанских филмова, у којима је ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Настанак европске супердржаве
Европска унија је креација групе илумината под називом Билдерберг група, која тајно координише заједничку политику међу владама, банкама, корпорацијама, медијима, обавештајним агенцијама... У ПОЧЕТКУ, људи су живели у малим заједницама и племенима која су доносила одлуке у њихово име. Касније, та племена су се ујединила у оно што сад називамо нацијама и државама, па се полако открива следећа фаза плана, спајање нација у супердржаве, као што је Европска унија. То је само један корак од њиховог крајњег циља о светској доминацији - света под диктатуром. У свакој фази плана процес доношења одлука се све више удаљавао од појединаца којих се те одлуке тичу. После племенских вођа, ту моћ су добили краљеви, краљице, председници и премијери, а данас имамо бирократе супердржава које чак и не пролазе кроз процес обмањивања народа који данас називамо "изборима". Данас су глобални политички и банкарски систем, мултинационалне корпорације и медији под контролом "једног центра", а они настављају да ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
KOSTA ČAVOŠKI: Kako su komunisti uništili državu srpskog naroda
Piše: Kosta Čavoški Nezavisno Kosovo, Republika Vojvodina, Nezavisni Sandžak, tzv. „Crnogorska nacija“ – ove ekstremističke ideje nastale su pod okriljen KPJ. Catena mundi otkriva kako su komunisti razbili državu srpskog naroda. /…/ Dok je KPJ verovala da je Jugoslavija „jedna nacionalna država“ i stajala „na braniku ideje nacionalnog jedinstva i sviju nacionalnosti u zemlji“, nikome nije smetala ni mala ni velika Srbija niti je postavljao pitanje koje su to zemlje srpske a koje nesrpske. Kada se počev od 1924, po nalogu Kominterne, KPJ počela da bori za ukidanje „velikosrpske hegemonije“, započelo je tugaljivo utvrđivanje koje su to zemlje nesrpske (slovenačke, hrvatske, albanske itd.), a koje jedino mogu biti srpske. Time su na posredan način utvrđene i granice neke buduće, avnojevske ili brionske Srbije. Već 1924. godine KPJ je osporila pripadnost Vojvodine Srbiji kada je zaključila da su imperijalistički ugovori o miru „podvrgli ugnjetavanju srpske buržoazije kompaktne mase Mađara, Nemaca i Rumuna u Vojvodini“. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Povodom Dana mladosti: Zašto je Titu bila važna samostalnost Kosova
Najveći problem sa Titom je što su njegov lik i delo i dalje ovejani misterijom i tajnom. Istoričari i istraživači poslednje dve i više decenija pokušavaju da osvetle ko je zaista bio Josip Broz, i šta je zapravo ostavio iza sebe. Piše Veljko Miladinović Datum: 25/05/2016 Dan mladosti, iliti Titov rođendan koji to nije, ali smo voleli tako da ga doživljavamo, praznik je za neizlečive jugonostalgičare koje nikada nije napuštala ljubav prema Titu. Posle dve i po decenije teške političko-ekonomske krize na „zapadnom Balkanu" - ah, kako bi de Tito prevrnuo u grobu da čuje ovaj izraz - popularnost „druga Starog" konstantno oživljava širom nekadašnje države sa šest buktinja. To nije samo odraz ideološke reinkarnacije komunizma ili socijalizma sam samoupravljanjem i ostalim derivatima. Zapravo, nema nikakve veze s tim. Istorijski otklon, i proteklo vreme "koje leči sve", nose sa sobom i tu nus pojavu relativizacije (i hipsterizacije) diktatorskih, totalitarnih ili autoritarnih sistema - ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Tuđmanov ministar priznao: Prvi smo napali Srbe da bi počeo rat
Ministar policije u Tuđmanovoj vladi: Prvi su napadnuti Srbi! Napadnuto je Borovo selo kako bi se isprovocirao rat! Prvi su napadnuti Srbi. Napadnuta je Jugoslavija, a ne Hrvatska!. Šušak, Glavaš i Vice Vukojević napali su Borovo Selo kako bi isprovocirali rat“, tvrdi Boljkovac. U ekskluzivnom intervjuu za dnevni list „Vesti“, koji je namenjen srpskoj dijaspori u Nemačkoj, Josip Boljkovac, prvi ministar policije u Tuđmanovoj vladi rekao je kako je Hrvatska 1991. planski napala Srbe u Hrvatskoj i namerno izazvala rat. Boljkovac tvrdi i da su se Tuđman i Milošević tokom celog rata dogovarali i donosili odluke zajedno. „Glavaš me za vreme svedočenja optužio da sam ga proganjao zbog rušenja mosta na reci Dravi u Osijeku. On je rekao da je most srušio da bi se grad zaštitio od tenkova JNA, a ja sam rekao da je JNA u tom trenutku bila regularna vojska jedne međunarodno priznate države, a Hrvatska, koja tada još nije ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
О злочинима комуниста над Србима
О злочинима комуниста током и после Другог светског рата, у посткомунистичким земљама, почело је да се говори када је пао Берлински зид, 1989. године. Новоформиране демократске владе отварале су тајне досијее, откопавале масовне гробнице, правиле пописе жртава и достојно их сахрањивале. Од бивших југословенских република најпре се огласила Словенија, откопавајући масовне гробнице жртава комуниста. Онда је тајне архиве отворила и Хрватска, објављујући документа о поратним ликвидацијама у Загребу, да би 31. марта Загреб повукао први корак раписујући међународну потерницу за 86-годишњим Симом Дубајићем, некадашњим Титовим мајором, којег терете за убиство 13.000 ратних заробљеника на Кочевском рогу 1945. године. Тако је иронијом судбине Хрватска постала прва земља бивше Југославије која је расписала потерницу за једним партизаном. Иронијом судбине јер су комунисти после рата највеће чистке правили у Србији, где то питање никад није дошло на дневни ред. Све кривичне пријаве поднете против комуниста до сада су одбијене, забрањено је откопавање безбројних масовних гробница, док приступ добро ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Други део Истина “Стрељања Историје”
Други део Истина Стрељања Историје: Inconveniet History: Забрањена Историја! “Храбар је слободан!” “He Who is brave is Free!” (Lucius Annaeus Seneca 4BC – 65 AD)   У Првом наставку “Истина стрељања историје” разјашњени су Мекдауелови докази да “нити Броз нити његов такозвани ‘Титоизам’ – нису уопште учествовали у рату против Нацизма, и нису допринели Победи Другог светског рата”! Међутим, пошто се исти доказ односи и на Брозовог савезника Усташтво, зато – да би се утврдило да лаж јесте лаж; и да би се схватио огроман опсег лажи Броза, Усташтва, Черчила и Ватикана; и зато да би се у име Истине схватила и прихватила нулификација лажи – мора се разлучити шта Мекдауел сматра стварним ратним дејством на тлу Југославије у Другом светском рату, и на основу чега ратна дејства јесу de facto легитимна као таква: Рат се водио против непријатеља! Непријатељ је био окупатор! Рат се водио за ослобођење отаџбине од окупатора! Пошто је исти непријатељ окупиране ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Zašto sam protiv spomenika Zoranu Đinđiću!
Verujem da ću posle ovog pisanija izazvati veliki revolt kod ljudi koji nekritički svrstavaju Zorana Đinđića u velikane srpske političke misli, ali imam želju da se po pitanju eventualnog podizanja spomenika u Beogradu povede polemika. Nisam pristalica tog čina, jer, da bi se nekom podigao spomenik, ili po njemu dalo ime ulici, u najmanju ruku mora da protekne određeni period na osnovu koga bi istorija dala svoj sud. Period od tragične smrti Zorana Đinđića je suviše kratak, a na čelu Vlade koju je vodio bio je negde oko dve i po godine, što je malo vremena da bi se sagledalo njegovo delo. Najpre da krenemo od jedne zablude koja nam se stalno servira kako je on bio „prvi demokratski predsednik Vlade“. Taj besmisleni epitet „prvi demokratski“ je apsolutno netačan, jer i pre izbora Zorana Đinđića imali smo višestranačje i izbore i svi predsednici Vlada pre Đinđića proisticali su iz određene vladajuće većine ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Завршен филм о Јасеновцу на који је чекано 70 година!
Мирјана Деспот Након више најављених, али још нереализованих пројеката других аутора, напокон је завршено прво филмско остварење о ужасима усташког концентрационог логора Јасеновац, јер ће се прича о старцу Вукашину и његовом крвнику, кољачу Жилету Фригановићу, ускоро појавити у биоскопима, највјероватније у јануару 2016. године! Ради се о филму заснованом на стварном догађају, у којем је злочинац Жиле Фригановић, према властитом признању, опкладе ради, за неколико сати заклао 1.100 несрећних Срба, а затим и старца Вукашина, чији га је недокучиви мир, а посебно ријечи: „Само ти, дијете, ради свој посао“, ненадано спријечио да настави с клањем. До тада, кољач је уживао у злочинима. На овај играни филм српска јавност чека 70 година, а вјерује се да ће изазвати интензивне реакције и да ће, како за Пресс каже творац филма Милан Зарић, „папи барем кољена клецати“! Зарић истиче да би неприказивање овог играног филма у Републици Српској било равно злочину. Снимање је недавно завршено у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Мржња према земљи слободе
Број Јужних Словена у аустроугарској армади није био непознаница за српски политички и војни врх. “Политика” већ 1. августа 1914. године, значи петог дана од објаве рата, објављује текст “Аустрија је гурнула Словене на Србију” у коме се уочава главни стратешки правац и рачуница Беча који се своди на констатацију: “Ако наши словенски пукови победе Србију, онда нема шта да се брине. Али ако Србија потуче њих, онда ће код тих потучених аустријских Словена остати страшна мржња на Србију.” Није нимало тешко сравнити ову рачуницу јер ћемо њене последице осећати кроз цео двадесети век, а осећамо их и данас. Одмах после првих ратних операција у Србији је настало опште разочарање у “браћу” преко Дрине, Саве и Дунава. Нико није могао да разуме суров и нељудски однос Хрвата, муслимана и Словенаца према цивилном становништву. Пола године касније, тачније 20. јануара 1915. године у листу “Пијемонт”, из пера Душана С. Николајевића, пише: “У ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Величање зла и последице
Пошто су “Коча и Пеко“ добили улице, следи споменик Александру Ранковићу. Шта је наређивао Ранковић и како је Коча Поповић поубијао чак и своје спасиоце? ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Србија ускоро може постати вероватно прва земља на свету која подиже споменик једном шефу тајне полиције. И то тајне полиције која је организовала и спровела једно од највећих масовних убистава грађана Србије у историји! Иницијативу за подизање споменика Александру Ранковићу подржао је и актуелни министар полиције, Небојша Стефановић. Подржава је и председник Социјалистичке партије Ивица Дачић, који иначе тражи да се врати и споменик Ранковићевом шефу, Јосипу Брозу Титу. Брозове изјаве повремено цитира и премијер Александар Вучић, као на пример недавно поводом наводне набавке противавионских ракета из Русије. Када се погледају медији, нарочито званични, Броз и његово доба углавном се приказују позитивно. На том таласу су прошле године у Београду добили улице његови најважнији ратни команданти, “Коча и Пеко“. То би можда било безазлено, да све ове ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Тито поклањао Космет Албанцима још 1946. године
Београд – Усвајањем амандамана на Устав СФРЈ почело је распарчавање Југославије и одвајање окупираних територија од Србије, а све под диригентском палицом Јосипа Броза Тита! 26. децембра 1968. године у Савезној народној скупштини усвојени су амандмани на Устав СФР Југославије, којима се шири аутономија покрајина и оне добијају статус сличан републикама. Покрајине су добиле покрајински Уставни закон, чиме је отворен пут готово потпуно самосталној законској, извршној и судској власти. Син наших народа и народности и доживотни председник СФРЈ Јосип Броз Тито је још крајем 1946. године “поклонио” окупиране територије, као и све друге територије са већинским албанским становништвом Албанији и Енвер Хоџи! Тито је, када је о окупираним територијама реч, Асошијетед пресу рекао следеће: “Уколико комунисти дођу на власт у Албанији оно може бити под ингеренцијом Тиране“. Албански шеф државе Енвер Хоџа је увек истицао да му је маршал Тито крајем јуна 1946. године “лично обећао” да ће окупиране територије бити у саставу Албаније, као ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Јосип Броз Тито као робијаш
О пореклу Јосипа Броза Тита воде се многе теорије завере, а по многима није био Југословен, ни Хрват, већ неки страни агент. Тако се у све ове приче умешала и ЦИА која тврди да је био Пољак, али те детаље смо колико-толико чули. Ипак у биографији Броза може се пронаћи податак да је био осуђен на 5 година робије, али о томе како је Тито проводио време “иза браве” се мало зна. Телеграф.рс осим фотографија доживотног председника СФРЈ из затвора вам доноси и причу о овом периоду живота МАРШАЛА. Тито се, према историјским подацима до којих је дошао наш портал у јесен 1920. године вратио у Загреб где ступа у редове Комунистичке партије Југославије. Исте године партија је одлуком краља забрањена. Када 1921. остаје без посла запошљава се у млину у месту Великом Тројству где је са својом тадашњом супругом живео до касног пролећа 1925. године. Ту му се родило троје деце. Прво дете ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Broz i Hitler išli u isti razred, pravi Tito klao srpsku decu!
Miroslav Todorović, autor „Hohštaplera“, najkontroverznije knjige o Titu otkriva: Ovo je priča podnaredniku austrougarske carevine Josipu Brozu koji je ratujuće u sastavu zloglasne 42 Vražje divizije dobio medalju za hrabrost nabijajući na bajonet prekodrinsku srpsku decu. Josip Broz Tito – veliki sin jugoslovenskih naroda i narodnosti koji se voleo više od majke i oca ili najveći “Hohštapler” u istoriji ovih prostora? Po svemu sudeći ovo je bilo i ostaće jedna od najvećih evropskih enigmi 20. veka, kada je u pitanju zvanična istorija. Onu nezvaničnu probali su da otkriju i “otkriju” mnogi, a među njima je i poznati srpski advokat Miroslav Todorović, autor “Hohštaplera”, kontroverzne knjige koja otkriva gotovo neverovatne stvari o tome da je lažni Tito vladao Jugoslavijom, da je pravi išao u razred sa Hitlerom, da je klao srpsku nejač i kasnije poginuo u Rusiji, a da su potom lažnog Josipa Amroza čuvali masoni, boljševici i Vatikan. Todorović otkriva i ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Virtuelna istorija: Nužnost i slučajnost u političkoj istoriji
Strogo govoreći istorija čovečanstva sastoji se od niza slučajnih događaja, događaja koji nisu morali da se dogode. Ova karakteristika političke istorije očitava se već u prvom istoriografskom delu evropske kulture, Herodotovoj Istoriji, čiji je bukvalni prevod Priče. Ova dezignacija ima za nas dvosruko značenje. Kao prvo, sadržaj knjige ne pretenduje na istinitost, već samo prenosi priče, koje je autor čuo. Herodot je, tako, razlikovao istoriju (u modernom smislu) i istoriografiju, tj. naš uvid u istoriju. Drugo, priče se odnose na nešto što je izuzetno, nestandardno, nešto što je zanimljivo i vredno pažnje. Ono što se odvija po strogim zakonima ne može biti priča, jer se nauka ne bavi akcidencijama. Ove poslednje mogu biti nevažni kurioziteti, sa socijalne tačke gledišta, ali mogu da imaju i odlučujući uticaj na «tok istorije», kakvu je danas shvatamo. S tim uvezi često se postavlja pitanje šta bi bilo da se neka od ovih akcidencija nije desila, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Srpske leševe smo nalazili na sve strane! Šiptari su ubijali Srbe i palili crkve!
Ко су “Ватикански зомбији”? Нација коју је створила Римокатоличка црква
Englezi: Draža nije zločinac
Титова сахрана 8. маја 1980. године: Највећи скуп убица и диктатора
“Српске новине”, бр. 688, октобар 2015. г.
Настанак европске супердржаве
KOSTA ČAVOŠKI: Kako su komunisti uništili državu srpskog naroda
Povodom Dana mladosti: Zašto je Titu bila važna samostalnost Kosova
Равногорци Горске краљеве гарде из Овсишта
Tuđmanov ministar priznao: Prvi smo napali Srbe da bi počeo rat
О злочинима комуниста над Србима
Други део Истина “Стрељања Историје”
Zašto sam protiv spomenika Zoranu Đinđiću!
Завршен филм о Јасеновцу на који је чекано 70 година!
Мржња према земљи слободе
Величање зла и последице
Тито поклањао Космет Албанцима још 1946. године
Јосип Броз Тито као робијаш
Broz i Hitler išli u isti razred, pravi Tito klao srpsku decu!
Virtuelna istorija: Nužnost i slučajnost u političkoj istoriji
Share