Окупација у триста слика

zlocini-austrougari-790x476

Не може се човек , све и да хоће, отргнути утиску да је,бар што се мене тиче моја домовина Србија окупирана перманентно. Не мислим на окупацију и поробљавање од стране Отоманског царства, ни оног Аустроугарског чак ни оног језивог од стране Трећег Рајха.

Било, прошло и не повратило се. Окупација је много опаснија, пефиднија и значајнија ако су мангупи у нашим редовима народским језиком речено, када је њено извориште српски етнички корпус стасао ван Србије. Нека ми Господ опрости на утиску да је мржња тих увек незадовољних, за одбрану сопствених прагова неспособних али уредно крволочних према Србији тзв. Срба пречана, прекодринаца у време Милоша Великог називаних коритарима већа и од оне код самих помуслимањених Срба па и Хрвата.
Ако листате Политику из 1921 године пронаћићете полемичке текстове о овој српско- српској ствари. У тектсту се наводи да је тзв.србијански корпус био запањен чињеницом колика је мржња Срба Личана и Крајишника према Србији.

Наивни Србијански геџа, коме је идеја југословенства била страна колико и идеја будизма нашао се у вртлогу из којег ни до дана данашњег не може да нађе излаз. И то ни крив ни дужан.

Оно зло започето 1914. г. које је кулминирало 1945. г. а затим и 1991. г. траје и данас када потомци тих истих владају Србијом настављајући да је комадају и да понижавају оне који су их примили и спасли од покоља. Носиоци титоистичке идеје са камењара и данас су најгласнији у Србији и задовољни тамањењем домородаца. Не мало пута чућете да Републику Српску нисмо хтели да помогнемо, да смо издали Крајину „да је Слобо крив што не посла бар 300.000 Србијанаца“ да бране њихове прагове са којих су они збрисали у виду ластиног репа ширећи своје бизнисе по Шумадији и Поморављу. Наравно пре тога су дрчно одбили план З 4 који им је гарантован од Русије и Француске и који је у датом моменту био заправо највише што су могли добити. А то није било мало, своју територију састављену од Книнске крајине, Барање и Славоније, полицију, химну и Скупштину и право да блокирају сваку одлуку хрватског Сабора. Али су Мартићи умисливши да су Наполеони то глатко одбили очекујући да влашки цигани како најрадије зову Србе источно од Дрине за њих издејствују још једно ослобођење као и 1918. Све мислим ових дана да смо много грешни према Аустроугарима а и према себи. Жртвовасмо државност за већ обрађене и безкарактерне босанскохерцеговачке и хрватске Србе.

Најочигледније примере да је мета иста као и одстојање налазим на друштвеним мрежама ових дана….. Како Миле Додик најављује отцепљење РС, тако онодрински Срби, који себе сматрају јединим и правим Србљем Бога моле да се то не догоди јер ће им Србијанци навалити у новонасталу државу, за време потопа у Србији прошле године у мају један Крајишник жали се цвилећи како је ето ишао да ређа џакове око Калемегдана иако је избеглица а ето Србија му ништа није дала, као да је па била дужна да му било шта и да. Уколико покушате да дате коментар добићете одговор да сте србијанска циганка која се бави најстаријим занатом, да вас они више неће „бранит“, да су Срби са Косова олош који је рођену земљу издао и све у том стилу. Јер, забога само су они страдали и били клани. Овде је вековима углавном текао мед и млеко и ми домородци и не схватамо колико им дугујемо за своје постојање.

КАД БРАНИШ СВОГА ГОСПОДАРА РУКЕ ОКРВАВИ ДО РАМЕНА

Не бих да будем злурада али фасцинантна је та слугерањска карактеристика наше браће, која су нам браћа углавном када њима и колико треба и одговара. Тај поклонички и ропски менталитет ових дана тзв. премијер покушава да примени и на Србе у Србији. И то исте оне који су у своја два устанка, српско турским ратовима сами стекли своју слободу и независност. Толика фрустрираност пореклом пренела се и у Народну Скупштину ономад када се гласало о сновима сина избеглице из Бугојна о Београду на води. Најмање три пута овај син нашег народа прекодринског поновио је да је његова баба пебегла у Србију од покоља усташа те да му је мајка староседелац из Бачке. И можда би и успео да га увек зловољни Чанак није подсетио да то значи да му је и прадеда по мами и по тати био држављанин Аустроугарске. Невероватно али дотични није умео да одговори. Руку на срце а шта би и одговорио.

Комично је и његово упињање да себе прикаже човеком који води милошевску политику а при томе мисли на Милоша Обреновића чија је Србија и под Турцима била слободнија и у којој се ипак знало ко коси а ко воду носи. Још је комичније његово трабуњање да је и Краљ Милан у Скупштини имао проблеме због изградње железнце као и он сам са Београдом на води. Треба бити без малих сивих ћелија ако вам се не учини да човек себе види као првог Краља после Косова.

У исто време гостујући по телевизијама своје постојбине херцегбосне поносне дотични се декларише као Србин западно од Дрине, објашњавајући како они други источно од Дрине при чему мисли на државу Србију, не разумеју ту љубав њих према Републици Српској и љубав оних из те Републике Српке према Србији.

Да ли под том љубављу подразумева и Шешељеве перформансе са „усташким“ заставама, брањење ћирилице у Србији још једне ученице са загребачког Свеучилишта и потомка тате психијатра који нас је својевремено почастио својим психијатријским дијагнозама, а која не сматра да би рецимо ту ћирилицу могла да брани у Вуковару тј. својој постојбини не знам али знам да од те љубави Србији пуца кожа и то до крви.

А можда је та љубав садржана и у оном сарајевском пуцњу из 1914 од стране младог фанатика кога због жгољавости не примише у четнике, ал Србију у црно завише.

Руку на срце није овај момак чудног понашања једини… Има их од месних заједница до свих органа. Рецимо у једној централнобеоградској општини у пет одељења немате ни једног начелника пореклом из Србије. Ту су углавном Ливно, Загреб, Пљевља, Грахово, Кистање, Босански Петровац, Беране.

Као зараза еболе. Држављанства су дељена шаком и капом. Због фотеља али су за сваки случај задржана и она храватска, босанска… Никад се не зна. Уосталом нама са једним држављанством бежања и нема. Као њима за време бомбардовања. Једино можда опет преко Албаније.

Све ово и није тако необично ако се вратимо само 100 година уназад. Погађате Велики је рат у питању. Ту је историја и њена истина баш пала на испиту. Више него икада. Код Добоја је постојао логор за војнике српске Војске и они су тамо интернирани са женама и децом. Републикосрбин ће вам упорно тврдити да су тамо затварани Срби из Босне који наводно нису хтели да се боре против браће из Србије. Рећићете какав безобразлук. Не није. Знају они добро чему је тај логор служио али ће то порицати до судњега дана. Нико и неоспорава да јесу постојали злочини према српском живљу из Босне али шта су очекивали. Бечки валцер. Па Србин из Босне пуцао је у аустроугарског престолонаследника иако је од извесног Цигановића добио поруку коју му је Апис проследио на време да не пуца. А ипак је пуцао. И тиме допринео да се над Србијанцима спроведе до тада невиђени покољ. А сада у Београду има улицу. Данима се распреда о том јуначком делу. Али није Принцип први. Исто је тако извесни Ђуро Кнежевић у сред Кнез Михаилове пуцао на Краља Милана Обреновића и то зато што је чуо да Краљ не воли Босанце. Наравно остаје чињеница да је Србија увучена у рат и то неспремна управо због Невесињске пушке 1876. г.

Када се напокон ослободила ђаво није мировао и не мирује ни данас. Водили смо туђу бригу и туђе ратове уплитањем у хрватско-српске и српско-муслиманске односе, а то чинимо и данас преко инсталираних босанско-херцеговачко-крајишких структура. Ако не дао Бог Хрвати опет дођу пред врата Бања Луке да ли ће опет влашки Цигани бити у помоћ позвани – мислим да хоће јер Миле Додик увелико ради на томе као и онај Ђуро из Кнез Михаилове родом из Грахова …. Гле чуда, родног места Црног нам Гавре Принципа.

Заташкивана истина о Србима пречанима у Великом рату записивана је још од 1914. г. и некако стидљиво прети да изађе на површину. За разлику од Чеха из Осмог корпуса Срби поданици Марије Терезије нису се никада предавали. Они су јуришали крвавећи до рамена али на своју крв.

Душан Николајевић је тако 1915. г. записао да је Личанин који је у Аустрији могао бити само подерани исељеник или слуга пандур бранио свога господара кидишући на Србију ропском мржњом.

За јуначко клање по Мачви одликовано је на стотине Срба и Хрвата, унапређених у корпорале, федвебеле, цугсфирере и бароне. Међу њима су извесни Гојкомир Глоговац, из Билеће, барон Петковић из Шокадије, Прибићевић Светозар кољач из Мачве, а касније високи функционер у Краљевини СХС, као и Светозар Боројевић барон из Глине. Ударну песницу Фрање Јосифа чинили су Срби из Бугојна, Тузле, Бихаћа, Книна… И сви до једног у Вражјој дивизији Јосипа Броза и Влатка Мачека. Међу њима и најпопуларнији писац међу Србима Мирослав Крлежа.

Академик Љуба Стојановић пише врло сликовито о једном догађају када је војвода Вук из групе заробљених аустроугарских војника издвојио Србе питајући ко жели да пређе у војску Србије.Нико али нико од њих није се јавио. Радије су били заробљеници знајући за частан однос србијанског војника према заробљенима.

Сам Арчибалд Рајс у својој књизи Шта сам видео наводи да је до почетка 1915. г. на српску страну прешло једва седамдесетак прекодринских Срба, што потврђују и извештаји српске војне команде у којима пише и да су баш они најкрвождернији и да иду и на бајонет понешени невиђеном мржњом. Касније су се правдали да су се плашили за своје преко Дрине. Србијанци се нису плашили иако им је поклана и нејач и жене и старци од тих истих по Мачви и Шумадији.

Часно су Албанију прешли и часно дочекали повратак на своје прагове. Ови прекодрински када прође рат у њиховим крајевима никада се не враћају мада пијевају пјесме крајишке и друге и то на сав глас.

Где смо били и шта смо радили реторичко је питање. Одговор из ове перспективе јесте нигде и ништа. Сада су јахачи апокалипсе узјахали у пуном замаху.

ИСТОРИЈА У ОГЛЕДАЛУ ИЛИ КАКО ОНИ ТО ВИДЕ

Сума сумарум на све изречено добијамо следећу историјску слику нашег тужног биланса гледану очима острашћене браће нам…. И то би овако изгледало:
Први и други устанак подигли су Срби из Босне и Хрватке, Краљ Милан ослобађао је Србију али су главницу воојске чинили управо Срби из Босне и Хрватске, Албанију су опет они прешли а ми смо лешкарили, Гаврило Принцип заправо био је Шумадинац који је упуцао Фердинанда и увукао Босну у рат, Кнез Милош заправо није из Добриње већ из Бјељине, на Церу и Колубари Срби из Србије клали су Србе из Босне и Хрватске, у Дејтону је Радован Караџић потписник споразума о стварању ентитета Србија, Срби из Босне из Хрватске примили су Србе из Србије у Србију и заштитили их од покоља. У 1945. г. Србијанци су извршили инвазију на Книн и Бања Луку отимали станове и имовину ових питомих људи.

А ти Србијо од терета ни главу не можеш да подигнеш. Омча ти је око врата. Само још да ти извуку столицу.


Аутор Д. И. (из лично-безбедносних разлога на молбу аутора текста пуно име и презиме се не потписује).

Расправљајте на нашој Твитер страници!

2_22_5_POLITICA_G

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Мајор Озне о злочинима у Београду 1944/45. год.
Милан Трешњић Милан Трешњић мајор ОЗНЕ у пензији, Београд Одломак из интервјуа Милана Трешњића, мајора ОЗНЕ и некадашњег генералног конзула СФРЈ у Штутгарту, објављен у листу Круг, бр. 8 од 9. марта 1999. и бр. 9 од 17. марта 1999. Разговор водила Соња Ковачевић Ослобађање Дедиња “Првих петнаест дана по уласку у Београд, Озна је била једини суд и закон. За то време је ликвидирано неколико хиљада сарадника окупатора и грађана. Ја се не осећам кривим, иако сам у томе учествовао.” … Октобар је 1944. године Ушао сам у Београд на коњу, није био бео, али је био прелеп. У Младеновцу ме је опколила јединица Руса и са упереним пушкама тражила да им предам коња. Њихови коњићи су били комични, кржљави, ниски. – Дај ми коња, нареди Рус. – Шта ће теби коњ, мени треба коњ! Пошто сам знао руски, јер сам био у VI дивизији, једином батаљону оформљеном у част војне совјетске мисије, и ја подвикнем: – Ја сам официр! – Какав официр? – НКВД-а! Кад ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Партизани и усташе убијали четнике и цивиле!
Масовна гробница на узвишењу Шибови код Бањалуке у којој су кости око хиљаду зверски убијених војника, припадника црногорских четника којима је командовао Павле Ђуришић, али и жена, стараца и деце, само је једна од многих неоткривених – уверава историчар др Александар Стаматовић. Он, у разговору за „Новости“, наводи и да су црногорске и босанско-херцеговачке четнике током мучног егзодуса, на путу ка Словенији сустизали и убијали и усташе и партизани. – Крајем новембра 1944. године Павле Ђуришић је на основу консултација са Дражом Михаиловићем донео одлуку о покрету четничких трупа из Црне Горе ка Босни. Тако је 2. децембра извршено њихово окупљање из јужне и централне Црне Горе у околини Подгорице које су бројале око 7.000 бораца. Њима се прикључило и око 3.000 жена, деце и стараца из четничких породица, каже Стаматовић. – Придружио се и митрополит црногорско-приморски Јоаникије Липовац са 56 свештеника и монаха. То није био коначан број, јер су поред ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ниједна српска ратна застава није заробљена
Немачки цар Вилхелм II je, током Првог светског рата, затражио од свог генерала Аугуста фон Мекензена, да му донесе барем једну заплењену српску ратну заставу, али је добио одговор који га је запрепастио. Генерал му је одговорио да не поседује ниједну. Од 51. пуковске заставе, колико је поседовала српска војска током балканских и Првог светског рата, ниједна није пала у непријатељске руке, што је био преседан у историји модерног ратовања. Војне заставе 51. пуку српске војске на Бањици је 26. јуна и 30. новембра 1911. године свечано је уручио краљ Петар Први Карађорђевић. Под њима су се српски пукови борили у два балканска и Првом светском рату. Ниједну заставу непријатељи нису заробили. Војничка и народна част је сачувана. Од педесет једне заставе са којима се ратовало од 1912. до 1918. године у депоима Војног музеја у Београду чува се 47 војних барјака. Три су нестала у биткама када су их, вероватно у жељи да не падну ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Pasja groblja žrtava komunizma
Beograd i veći gradovi u Srbiji posuti su neobeleženim masovnim grobnicama, punih kostiju nevinih žrtava komunističkog terora s kraja Drugog svetskog rata. Zapanjujuća je sličnost sa zločinom u Srebrenici, počinjenim 50 godina kasnije. Nedavna presuda prvom predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću ponovo je otvorila pitanje zločina u Srebrenici, koji su počinile snage pod komandom generala Ratka Mladića, oficira nekadašnje Jugoslovenske narodne armije, a poslednje tri godine karijere i Vojske Republike Srpske. Drljavi, američki, pristrasni i kakav god Haški tribunal ipak je osudio većinu nalogodavaca i neke neposredne izvršioce tog stravičnog zločina, grobovi ubijenih su obeleženi i podignut im je spomenik. Nema spomenika žrtvama, ali biće spomenika zločincima U Beogradu ne postoji nijedan državni spomenik hiljadama ljudi koji su streljani bez suđenja, ali se zato planira podizanje spomenika organizatorima i naredbodavcima masakra Aleksandru Rankoviću i Slobodanu Peneziću Krcunu, koji se u delu naroda još uvek doživljavaju kao velike srpske patriote. U Šapcu, pored mosta ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ко су ови људи?
Одговор на насловљено питање изгледа веома лак ако се исти покуша дати кроз друштвне функције које су ове личности у прошлости обављале или које обављају данас, њихове јавне наступе, дубоке трагове које су иза себе оставили како у друштву као целини  тако и појединачно у свести и општем положају сваког грађанина. Потичу из различитих политичких партија са различитим програмским и идеолошким опредељењима. Често су међусобно супротстављени, имају различите приступе по питању управљања и вођења државе са позиције власти. Међусобна супротстављеност и политичка нетолерантност између истих често пута прелазе и на поље личних обрачуна али их лични и партијски интереси исто тако још чешће, лакше и брже уједињују при чему се преко ноћи заборављају све негативно изречене конотације једних према другима. Дакле, пред собом имамо врло различите, често пута непоправљиво међособно супротстављене личности које се бескрупулозно, за све ове године од увођења вишепартијског система у Србији, боре за освајање и очување ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Najbolji način stvaranja partizanske vojske J. B. Tita
"Potrebno je zato stvoriti toliko mnogo beskućnika, da ovi beskućnici budu većina u državi. Stoga mi moramo da palimo. Pripucaćemo pa ćemo se povući. Nemci nas neće naći, ali će iz osvete da pale sela. Onda će nam seljaci, koji tamo ostanu bez krova, sami doći i mi ćemo imati narod uza se pa ćemo na taj način postati gospodari situacije. Oni koji nemaju ni kuće ni zemlje ni stoke, brzo će se i sami priključiti nama, jer ćemo im obećati veliku pljačku. Teže će biti sa onima koji imaju neki posed. Njih ćemo povezati uzase predavanjima, pozorišnim predstavama i drugom propagandom... Tako ćemo postepeno proći kroz sve pokrajine. Seljak koji poseduje kuću, zemlju i stoku, radnik koji prima platu i ima hleba, za nas ništa ne vredi. Mi od njih moramo načiniti beskućnike, proletere... Samo nesrećnici postaju komunisti, zato mi moramo nesreću stvoriti, mase u očajanje baciti, mi smo smrtni neprijatelji svakog blagostanja, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Развојни пут Вука Шнајдера
Она Декартова „cogito ergo sum“,српски речено „мислим дакле постојим“, изгубила је сваки смисао у емисији једне регионалне емисије која нагиње ка помирењу у тзв.региону. Замислите Регион као појам без лика,укуса и мириса. Нема име, не означава ни нацију ни терирорију, ни језик ни конфесију. Безличан појам,безлични људи.Разговори празни. Помало пристрасни, за једнократну употребу, бар за мој укус. Емисија која је центар ове телевизије,носи страни назив за штампу. Али када гостује човек без става и мишљења, пореклом из херцеговачке дивљине, син колонисте и задртог комунисте из Гацког, шеф кабинета Мике Шпиљка,који је како сам рече „био натеран да више воли сина свих народа и народности од оца и матере му“,краљ тргова и опозиције из деведесетих, трибун са Равне горе коме су стотине хиљада људи клицале са уздигнута три (раздвојена) прста,јунак надалеко познатог деветог марта, заточеник оног диктатора Милошевића, националиста тврдог крила, творац добровољачког одреда који позива да се секу руке ономе ко ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
KOSTA ČAVOŠKI: Kako su komunisti uništili državu srpskog naroda
Piše: Kosta Čavoški Nezavisno Kosovo, Republika Vojvodina, Nezavisni Sandžak, tzv. „Crnogorska nacija“ – ove ekstremističke ideje nastale su pod okriljen KPJ. Catena mundi otkriva kako su komunisti razbili državu srpskog naroda. /…/ Dok je KPJ verovala da je Jugoslavija „jedna nacionalna država“ i stajala „na braniku ideje nacionalnog jedinstva i sviju nacionalnosti u zemlji“, nikome nije smetala ni mala ni velika Srbija niti je postavljao pitanje koje su to zemlje srpske a koje nesrpske. Kada se počev od 1924, po nalogu Kominterne, KPJ počela da bori za ukidanje „velikosrpske hegemonije“, započelo je tugaljivo utvrđivanje koje su to zemlje nesrpske (slovenačke, hrvatske, albanske itd.), a koje jedino mogu biti srpske. Time su na posredan način utvrđene i granice neke buduće, avnojevske ili brionske Srbije. Već 1924. godine KPJ je osporila pripadnost Vojvodine Srbiji kada je zaključila da su imperijalistički ugovori o miru „podvrgli ugnjetavanju srpske buržoazije kompaktne mase Mađara, Nemaca i Rumuna u Vojvodini“. ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ко је ко међу Србима?
Народна пословица гласи: „Какав народ таква и власт“. Супротно од ове повесне народне изреке избацили бисмо модерну пост-совјетску аксиому управо дијаметрално супротне корелације: „Каква власт такав и народ“. Аксиому као карту на коју игрју „Велики Брат“ и његова сабраћа након пада Берлинског зида новембра 1989. г. – поставиш демо(но)крате на власт у својим каубојским колонијама и решио си проблем до следећег подизања Берлинског зида. У вртлогу ове игре нашла се и Србија како пре тако и након државног удара са улице од 5. октобра 2000. г. Бити уз Мајку Русију или маћеху Европу питање је сада. Приволети се ил „Царству небеском“ ил „Царству земаљском“!? С једне стране фатаморганско европско „златно теле“, с друге стране трајно валидни морални принцип звани „Косовски завет“ и савест пред Русијом која се жртвовала ради Србије тачно пре сто година када је због ње ушла у Велики рат. На жалост, херцегбосанско-монтенегријанерско-прекодринска колонија Република Остатака Србије је ипак ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
CIA: Kako je Tito prebacio 70 fabrika iz Srbije u Sloveniju i Hrvatsku
Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) postavila je na internet 12 miliona stranica sa kojih je skinuta oznaka tajnosti. Među njima je i izveštaj o transferu fabrika iz Srbije posle Drugog svetskog rata. Newsweek Srbija ekskluzivno otvara CIA dokument RDP80 - 00810A008600430009 - 4. Da li je Josip Broz Tito naredio da se, ubrzanim tempom, srpska industrija prebaci u zapadne delove SFRJ posle Rezolucije Informbiroa (doneta 1948. u Bukureštu) u strahu od invazije SSSR, ili je nešto drugo imao u glavi – pitanje je na koje Beograd, Zagreb I Ljubljana već 60 godina nude različite odgovore. CIA agentura u nekadašnjoj Jugoslaviji nije imala dilemu. Revnosno prateći sve što se ticalo ekonomije, prosledila je šefovima 13. decembra 1955.  izveštaj o transferu industrije u Sloveniju, primećujući da je oko ovog pitanja ”planula" dva meseca pre toga žestoka polemika između srpskog i crnogorskog rukovodstva Centralnog komiteta komunističke partije s jedne strane i slovenačkog, odnosno hrvatskog rukovodstva s ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
У Хрватској ни покојници немају право на ћирилицу!
Ако из Срема, преко окупиране Српске Крајине, кренете пут Винковаца, на самом уласку у град наићи ћете на таблу која вас обавештава о градовима пријатељима. Хрвати су педантни, рекли би неки Срби, о свему мисле, ништа не препуштају случају. Све им је уредно. Улице нису прљаве као наше, травњаци су покошени, а трговци услужни. Једном речју, могу нам бити „узор“ у свему. А да ли је баш тако?    Поред наведеног обавештења, преко читаве табле је исписано велико латинично слово „У“ са „крижом“ у врху, које вас такође обавештава о једној битној чињеници: „Нисте добродошли, ако сте Србин!“ То вас, наравно, неће ни најмање изненадити, јер је мржња према Србима одавно постала уобичајени, саставни део хрватског фолклора. И не само фолклора већ пожељна, суштинска, карактерна одредница сваког „свесног домољуба“.  Отићи ћете у град, обавити послове због којих сте дошли, уколико су ти послови у неким државним установама службеници ће вам, кад је то ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Брозова Југословенска армија са немачко-нацистичким шлемовима – фото архивска документација
Брозова Југословенска армија (касније Југословенска народна армија) са својим врховним командантом након завршетка рата у лето 1945. г. са немачко-нацистичким шлемовима: наставак колаборације са нацизмом и након завршетка рата
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Prava presuda o Draži Mihailoviću
Redakcija „Blica” došla je u posed jedine originalne, kompletne presude sa suđenja generalu Dragoljubu - Draži Mihailoviću iz jula 1946. godine. Ovaj dokument koji je pre nekoliko decenija nestao iz svih arhiva jugoslovenskih obaveštajnih i civilnih službi ima nemerljivu istorijsku važnost, saglasni su istoričari i pravnici. Presuda ima 45 strana, otkucanih pisaćom mašinom na sada već požutelom papiru. Odlično je očuvana. Na prvoj strani ima pečat sa delovodnim brojem, a na poslednjoj voštani žig koji dokazuje autentičnost dokumenta. Dokument za arhiv SANU Akademik Dragoljub Živojinović kaže da je otkriće originalne presude Mihailoviću izuzetno važna stvar za istorijsku nauku. - Neprimereno je da su se tako važni dokumenti uzimali nezakonito iz državnih arhiva. To nije jedini dokument koji je nelegalno nestao. Neki ljudi su to svesno činili da bi se sakrila njihova uloga u nečasnim istorijskim dešavanjima. Najbolje bi bilo da ovaj dokument završi u arhivu SANU, koja će ga sigurno bolje sačuvati nego neka ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
У ком свету Србија живи?
И ПОСЛЕ 73 ГОДИНЕ ОД БОМБАРДОВАЊА БЕОГРАДА И СКОРО СВИХ ВЕЋИХ ГРАДОВА У СРБИЈИ НА ПРАВОСЛАВНИ ВАСКРС 16.АПРИЛА 1944.ГОДИНЕ, ТИ ДОГАЂАЈИ СЕ НЕ НАЗОВАЈУ ПРАВИМ ИМЕНОМ. МОРА ЛИ СРПСКИ НАРОД И ДАЉЕ ДА ЖИВИ У ИДЕОЛОШКОМ МРАКУ ИСПРАНИХ МОЗГОВА. Скоро на свим медијима 6.априла 2017.године је објављено подсећање на вандалско бомбардовање Београда које се десило 6.априла 1941.године. Овај нељудски чин изведен од стране немачке фашистичке авијације произвео је велике разорне последице како по бројности људских жртава, изазивања страха, патњи и несигурности, тако по питању материјалних разарања. Подсећање на ове догађаје било је, по процени аутора овог текста, донекле примерено времену и ситуацији у коме се налази држава и друштво у целини. Полагани су венци на спомен обележја страдалих, организоване су одрђене манифестацфије у смислу подсећања на тешке дане безумља коме је српски народ  платио велику цену. Кажу да време лечи све па и најтеже ране се временом зацеле. Али, свакако да су ова ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Немачки амбасадор Вилхелм: Косово у тренутку отварања поглавља 35 мора бити држава као и Србија
Од Београда се једино не тражи формално признање на почетку, односно биће овако: отварање 35-ог=прво Косово држава, отварање завршних преговора=прво признајте Косово. Зато је Хајнц Вилхелм одбио да одговори на питање „а да ли ће се признање тражити на крају“. Рекавши: „Mогу да говорим само о садашњости, а не шта ће бити у будућности“ ФАКТИ: Све ово предобро знају и Александар Вучић и Ивица Дачић и сви њихови помагачи. Знају и не заустављају се, а то значи да су већ одлучили да признају „Републик Косова“, али то крију од Србије. Томислав Николић већ и признаје да зна. Прави се да му је „очи отворио“ Јоханес Хан, а зна све бар од 2012-те. У току је, дакле, велика игра, а на крају ће бити све сведено на ово: нисмо могли и да добијемо „Београд на води“ и да задржимо Косово, уосталом – ионако смо заједно у ЕУ… НЕМАЧКА не тражи од Србиjе да ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Odgovor novoizabranoj hrvaćanskoj predsednici Kolindi Grabar Kitarović: Tko su Hrvati
Primedba urednika: Tekst je napisan i originalno objavljen januara 2015. g. Novoizabrana HDZ predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović je uspela zasigurno u rekordnom roku nakon pobede na predsedničkim izborima (11. siječnja) tekuće godine da uzburka balkansku javnost ali i nacionalne strasti na brdovitom Balkanu svojom izjavom da su Srbi (po nacionalnosti) u Hrvatskoj Hrvati ako ništa drugo a ono na osnovu toga jer su građani Republike Hrvatske. Jasno je da se ovde u osnovi na implicitan način potura u suštini stara strarčevićanska (i ustaška) teza da su svi Srbi sa prostora Hrvatske (do Drine ako ne i preko nje) podrijetlom etnički Hrvati. Ovu tezu mogu da potvrde ili odbace isključivo znanstvenici i to samo na osnovu postojećih povesnih istočnika ali dok oni ne obave svoj deo posla skrenuli bismo u donjem tekstu pozornost na nekoliko suštinskih stvari i to latiničnim pismenima sa „hrvatskom“ leksikom kako bi nas dotična novopečena predsednica i ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Геноцид над Србима слабо заступљен у читанкама
У своjоj новоj књизи посвећеноj страдању Срба у XX веку и његовом прикривању, професор др Смиља Аврамов користила jе искључиво страна документа и открила драматичне али и децениjама заташкаване размере злочина над српским народом. Недавно обjављена двотомна књига „Геноцид у Југославиjи од 1941-1945. и 1991. године“, професора др Смиље Аврамов, додатно ће „узнемирити“ присталице теориjе о штетности помињања злочина, нарочито геноцида над Србима. Књига се ослања искључиво на писана документа из архива и института страних држава, и бави се не само геноцидом над Србима, већ и проблемом његовог прикривања. Открива имена земаља чиjе су обавештаjне службе играле двоструке игре, оних коjе су заменом теза оптуживале друге државе за све што су оне чиниле. У том контексту, Аврамова види и нову подметачину коjа Србе означава геноцидним народом, расистима, антисемистима, али и разобличава порекло српског прикривања геноцида над собом. – Пошто сам Српкиња коjа брани своj народ, а да би избегла субjективизме, за писање ове двотомне књиге користила сам искључиво страна документа. Боравила сам у Воjном архиву у Риму, Воjном ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Дуго скривана тајна јер су у питању Срби
Територија БиХ препуна је српских стратишта из Другог светског рата за која, све до уназад две деценије, готово нико није ни знао, изузев ретких преживелих и родбине несрећника који су тамо скончали од усташке руке! Пријатељи, родбина и потомци покланих Срба тек након пада комунизма почели слободно да посјећују места на којима су страдали њихови најближи, историчар Зоран Пејашиновић ипак истиче да је погрешно у комунистичкој репресији тражити искључивог кривца за недостојно обележавање локација на којима је извршен геноцид над српским народом. Кривица за такав однос у највећој мери лежи у нама самима. Нажалост, показало се да Срби, за разлику од неких других народа, немају културу сећања на своје жртве. До пре неколико година о злочину који је почињен у Гаравицама чак ни на интернету нисте могли скоро ништа да пронађете, а слична ситуација је била и са Шушњаром. На маузолеју на острву Видо, које је највећа гробница Срба страдалих у Првом светском рату, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Austrougarski popis: U Dubrovniku žive Srbi, nema nijednog Hrvata
Da je Dubrovnik do 20. veka bio srpski, a ne hrvatski grad govore i činjenice. Prema podacima koje je skupila Austrougarska država, kada je 31. decembra 1890. godine popisala stanovništvo grada Dubrovnika, srpskim jezikom govori apsolutna većina od 5.823 ljudi, italijanskim 677,  češkim 48,  poljskim 6, nemačkim 263 i mađarskim 384. Foto: Dubrovnik – kalendar za prostu 1898 godinu Tu su i podaci za druga mesta u opštini Dubrovnik, a podaci su tu još frapantniji, jer Srbi u većini mesta čine 100 odsto stanovništa. Dakle, iz priloženog možemo videti da hrvatski jezik nije ni postojao kao jezik kojim se pričalo u Dubrovniku i okolini. Ako to nije dovoljno, treba reći da je tadašnji papa, Lav XIII (1810-1903), javno i pismeno priznao Dubrovčanima da su Srbi. Utemeljivač hrvatske istorije: U Dubrovniku se oduvek govorilo srpski Foto: Wikimedia Commons "U Dubrovniku, od pamtiveka, govorilo se srpski, govorilo - kako od pučana, tako od vlastele, kako kod kuće tako i u općini". To je tvrdio Natko Nodilo, koji ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Битка четника и партизана још од црвеног октобра!
Борис Субашић | 28. децембар 2014. 11:30 |   Срби су се у руском грађанском рату који је почео 1917. године фанатично тукли на обе стране. Одбијали заклетву српском краљу, али не и аустроугарском цару. Тито: Највише сам волео мисије на српском и руском фронту СМОТРА Руски цар Николај испред српске добровољачке дивизије за Солунски фронт ОКТОБАРСКА револуција 1917. променила је свет и лишила Србију јединог заштитника у Великом рату. Срби који су се затекли на руској територији упали су у врзино коло грађанског рата. О њиховој улози у тим смутним временима много се и често манипулисало. - Учешће Срба у Грађанском рату и у интервенцији у Русији још увек није до краја истражено. Срби су се борили како на страни интервентних јединица Антанте, тако и на страни Црвене армије - каже руски историчар др Михаил Вашченко. Мало је позната прича о “црвеним” Србима који су имали пресудну улогу у разбијању добровољачког корпуса спремног ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Мајор Озне о злочинима у Београду 1944/45. год.
Партизани и усташе убијали четнике и цивиле!
Ниједна српска ратна застава није заробљена
Pasja groblja žrtava komunizma
Ко су ови људи?
Najbolji način stvaranja partizanske vojske J. B. Tita
Развојни пут Вука Шнајдера
KOSTA ČAVOŠKI: Kako su komunisti uništili državu srpskog naroda
Ко је ко међу Србима?
CIA: Kako je Tito prebacio 70 fabrika iz Srbije u Sloveniju i Hrvatsku
У Хрватској ни покојници немају право на ћирилицу!
Брозова Југословенска армија са немачко-нацистичким шлемовима – фото архивска документација
Prava presuda o Draži Mihailoviću
У ком свету Србија живи?
Немачки амбасадор Вилхелм: Косово у тренутку отварања поглавља 35 мора бити држава као и Србија
Odgovor novoizabranoj hrvaćanskoj predsednici Kolindi Grabar Kitarović: Tko su Hrvati
Геноцид над Србима слабо заступљен у читанкама
Дуго скривана тајна јер су у питању Срби
Austrougarski popis: U Dubrovniku žive Srbi, nema nijednog Hrvata
Битка четника и партизана још од црвеног октобра!
Share

Comments are closed.