Лаж заштићена “Забраном”!

Истина “Стрељања историје” је безкомпромисна:
Пре свега зато што Истина “Стрељања историје”
безкомпромисно анулира лажу и паралажу!
Зато је “Стрељања историје” забрањено да се зна!

Tек данашњим униформисаним катихизисом покушавања покорних слугу да одбијaњем Раденковићевог “Стрељања историје” одбаце Истину “Стрељања историје”, настављајући тако лажну “неприкосновеност прописаности” “Забране Истине”, и покушавајући да “Забраном” и даље држе Истину ћушнуту у бездану лажних “кажњивих деликата” – слуге уствари својим бенавим одбијањем подстичу управо супротан ефекат од оног који покушавају да досегну: уместо да Истину “Стрељања историје” балванизују у непримећене екстремитете заборава – њиховим немуштим покушајима одбијања они напротив, несвјесно подстичу громадне историјске закључке на које до сада није обраћана осебујна пажња, а који димензијама Истине “Стрељања историје” додају још превасходнији и судбоносно још погубнији значај по опстанак и пренемажуће служинчади, и по опстанак цмиздраве “Забране”:

Прво: Јесте огроман али и злочиначки распон америчке “Забране” објављивања не само извештаја генерал Доновановог обавештајног пуковника Роберта Мекдауела (Robert Mcdowell) – који је Мајкл Раденковић насупрот абнормалности “Забранe” ипак објавио у “Стрељању историје” – и подједнако је злочиначки распон “Забране” објављивања докумената из Другог светског рата прикупљених од стране тада једине америчке обавештајне организације “ОСС” (OSS: Office of Strategic Services), од којих је кључна документа први и једини објавио тек Мајкл Раденковић у том истом “Стрељању историје”!

И другo: Јесте огроман али и злочиначки распон “Забране” сазнавања брозовистичког Endlösung-a: Злочинство “Забране” сакрило је најбруталнији генетски инџиниринг, чији наставак “Забрана” обезбеђује и дан-данас:

“Забрана” је забранила да се зна и сазна
Брозово расистичко структурално уништење
Равногорске Србије!

Пошто злочиначки опсег “Забране” која је спречила и спречава сазнање овог злочина додаје круцијалне димензије још превасходнијој и још судбоноснијој непобитности значаја и значења Истине “Стрељања историје”, зато, након краћег увода на ту и такву додатну срж “Стрељања историје” – у односу на досада најсакриванију лаж Другог светског рата – поименце на “Тито – највећа превара Другог светског рата” – која је откривена и анулирана једино у Истини “Стрељања историје” – биће потом сажето обрађена и злочинства “Забране” под “Прво” и “Друго”! А опширнијим подацима, ако их ико благоизволи срицати, може се обскрбити у детаљним анализама “Истина ‘Стрељања историје’, Први и Други део” и приуштеним прилозима.

Увод:
Циљ “Забране” сазнавања јесте заштита лажи!
Зато најмљене слуге узалудно покушавају да одбаце
Истину “Стрељања историје”!

Ненаметљива и лежерна дубокомисленост, заснована на професионалној свеобухватној студиозности и високој моралној одговорности јесте не само круцијална карактеристика Мекдауловог извештаја, већ је и непобитна чињеница да његов громадни опсег сачињава не само оно што јесте рекао – већ и оно што није рекао – а што се консекветно, функционално и неминовно закључује из његовог излагања! Чињеница да Мекдауел нити оптужује, нити пресуђује, нити рекламерски пренаглашава закључке Истине, проистиче из чињеница да се он до те мере држи неминовности објективности, да то доводи до тога да огроман број његових закључака, изречен лежерним реченицама, па чак без потенцирања нити посебним поднасловима, нити чак посебним пасусима нити курзивом… што иако у први мах може да се сматра као да он намерно избегава заоштравања – а у вези са чиме се мора нагласити да је Мекдауел, као командант америчке мисије “Ranger” био код Драже Михаиловића – после изричите Черчилове забране одржавања савезничких контаката са Равном Гором, коју је Черчил наметнуо не само политици Западних Савезника већ и војним штабовима Савезничких снага – мора се дакле нагласити да иако је Мкдауелов живот био директно угрожен већ и при самом одласку на Равну Гору британским покушајем да га уместо код Драже пребаце у Брозов такозвани “врховни штаб” такозване Брозове “НОВ” – а поготово доцније приликом покушаја повратка на савезничку триторију када су њега и Дражу Србијом гониле усташке, Брозове, фолксдојчерске и немачке специјалне убице, бесомучно палећи српска села и покушавајући да убиством Мекдауела спрече његов повратак на савезничку територију – дакле, пошто се претња по живот наставила, зато понављам: може се због тога врло површно закључити да Мекдауелова уздржаност у односу на његове коментаре о председнику Рузвелту и америчком Државном секретаријату, као да бар на изглед произилази из њгове стрепње за голи живот.

Међутим – то није разлог: Иако претња по живот јесте била крволочна, Мекдауелова уздржаност јесте напротив резултанта његове већ поменуте професионалне свеобухватне студиозности; његове тоталне оданости објективном; и његове неприкосновене оданости моралној одговорности… што све заједно непобитно доказује његов речник високе моралне одговорности којим он уздржано, објективно и студиозно раскринкава лаж о Брозу:

Броз – лажни “комуниста”!
Броз – лажни “револуционар”!
Броз – лажни “ратник”!
Броз – лажни “маршал”!

Не због Истине о Дражи и Српском Народу Равногоске Србије и њиховој жртви и доприносу Победи над Нацизмом – него Искључиво због тога што је изнео Истину о Брозу – зато је Мекдауелово Сведочанство Истине једна од најбруталнијих жртава “Забране”!

И баш зато данашње објављивање докумената ОСС-а од августа 1944, најављено у окупираној Србији као да су та документа “тек објављена”, и као да су “ексклузивна документа из Националног архива у Вашингтону” – иако су правим историчарима Равне Горе та иста дкумента позната већ од послератних дана, наравно са изузетком Мекдауеловог забрањеног извештја који је Мајкл Раденковић објавио у “Стрељњу историје” – у окупираној Србији утопљена под насловом “Како је одбијена предаја Немаца 1944.” (Ненад Јаковљевић, Српске новине децембар 2015), из њих једва избијају на видело две врло значајне чињенице – прва: Харолд Мекмилен је био толико деформисан Черчиловим лажима о Брозу да чак сматра да Мекдауел није баш “при чистој свести”; и друга: да је у односу на предају немачких снага Југославија издвојена од свих преговори о предаји – зато да се Титу омогући да прихвати предају непријатеља унутар граница Југославије… Међутим, чак и ове две корисне чињенице, накићене површним рекламерством – утапају се непримећене у униформисану одбрану “Забране” да би се по сваку цену одржала лаж о Брозу… истоветно лакрдији данашње Лаже и Паралаже о староставним часним српским жртвама којима се управо покуашава да прикрије брозовистичко усташки садизам и мржња убиства Равне Горе и Рвногорске Србије. У свом Сведочанству Истине у Раденковићевом “Стрељању историје” Мекдауел бескомпромисно раскринкава и лажи накалемљене Дражи Михаиловићу, Равној Гори и Равногорској Србији; и черчилијанску подлост са којом је он своје лажи бесрамно калемио Србији… лажи које Мекдауел документовано анулира, иако се и у односу на Броза, Мекдауел истоветно високо морално одговорно и тотално објективно односи као и према Чрчиловој проусташкој и проватиканској расистичкој антисрпској политици… и иако чак и не спомиње Труманово злоннамерно удаљавање са положаја Мекдауеловог непосредног предпостављеног генерала Донована, нити Труманово злонамерно растурање ОСС-а (OSS: Office of Strategic Services)! И то иако су – осим громадне “Забране” која ће обезбедити да лаж “стреља историју” – поменути Труманови потези били највероватније најиздајничкији потези које је америчка политика починила током Другог светског рата – издаја идеала Победе, издаја Српског Народа Равногорске Србије, и издаја Равне Горе Драже Михаиловића – све зарад устоличења Броза на историјски лажно пријестоље зарад осуде Равногорске Србије на садистичко убиство од стране Броза и Усташтва у име Ватикановог антисрпског расистичког убиства Православне Равногорске Србије… Мекдауел ипак не оптужује, не пресуђује, не рекламира. Напротив: Медауел само износи Истину са пуном моралном одговорношћу, и непобитном објективном доказаношћу.

Иста таква висока морална одговорност и оданост неминовности објективних чињеница карактерише и Мајкла Раденковића, који у “Стрељању историје”, осим забрањеног Мекдауеловог извештаја, износи и круцијална сакривена и забрањена ОСС документа која недвојбено раскринкавају Брозово усташтво и Брозов усташки расистички антисрбизам усредсређен на убиство Равногорске Србије. Исто као ни Мекдауел, нити Раденковић не рекламира своје закључке – већ, истоветно Мекдауелу, и Раденковић износи Истину коју непобитно доказује и изреченим, али – и неизреченим закључцима! И можда су баш у том сплету објективизма и моралне одговорности Раденковић и Мекдауел открили зaједничку сродност оданости Истини, и највероватније је баш зато Мекдауел и поверио Раденковићу у аманет свој забрањени рукопис… уверен да ће Раденковић обавити обећање посвећено Истини…

…што Раденковић, хвала Богу – и јесте учинио,
истрајући и данас на Истини
упркос униформисаном одбијању лажљиваца
покушајима да лаж камуфлирну копреном “Забране” – одрже на снази!

Међутим, коликогод да су оваква тотална посвећеност објективности, и тотална морална одговорност необични у данашњем свету шићарџијског рекламерства и јевтине паралаже…

…Раденковићево “Стрељње историје” јесте…
…не “једно од”
већ напротив – једини непобитан Докуменат
јединог стварног Сведочанства Истине!

И баш зато што Докуменат “Стрељање историје” анулира Лажу и Паралажу зато данас покорне слуге униформисано покушавају да “Забраном” заштите Лаж!

И зато размере Раденковићевог Документа
и сушанство Истине његове “Стрељане историје”
не може да спречи никаква нити “Забрана”
нити подметачине недотупавних “тумачења”!

Прво: Огроман распон “Забране” да се заштити трајање илузије лажи

Коликогод да превара звана “Маршал Тито” у Другом светском рату – по обиму, по злочинству, по мржњи, по расизму… по невероватним измишљотинама и по још невероватнијем фалсификовању докумената – и коликогод да та превара превазилази чак и античка злочинства наметања лажних Илузија; и коликогод опсег злочинства те лажи даје и “Стрељању историје”, и Сведочанству Истине “Стрељања историје”, и ауторима “Стрељања историје” Раденковићу и Мекдауелу не само антички призвук њиховој функционалној и објективној дубокомислености њихове одговорности Истини… већ и моралну снагу Документа Истине који Истину још од антике чини непобитном… ипак, осврнимо се овом приликом на бројне забране којима је лаж преваре спроведена у трајну трагичну праксу – уствари у трајну трагичну фарсу – и на такорећи лудачки фанатизам “Забране” којим она камуфлира лаж од објективне и моралне одговорности:

Мекдауел упорно анализира Черчилово наметање Броза од најранијих фаза Другог светског рата на територији бивше Југославије, задуго не откривјући “утицаје на Черчила” које и сам Черчил прикрива “тајанственим” чак и од својих најближих британских сарадника, и наравно… чак и од председника Рузвелта! То међутим не спречава Мекдауела да у овом периоду у свом извештају нагомила непобитно доказане нелогичности Черчилових прљавих и преварантских поступака којима Черчил намеће Броза… али онда – и то у врло одређеном тренутку – Мекдауел почиње да инсистира на надолазећој промени када ће Черчилово подмукло роварење нагло прерасти у невероватно префригану и неверовтно организовану заверу у корист Броза – прецизирјући тачно чак временски почетак те супер-организованости черчилијанске завереничке промене:

Све дотадашње фатаморгане о Брозу,
све дотадашње измишљотине о Брозовом ратовању,
нагло, преконоћ,
“прописане” су у некакву стварност:
Илузија Броз – преконоћ је “прописана” за лажну историју!
Стварна Историја преконоће је “стрељана”!
Бити против “новопрописане” илузије-Броз
Декрет је преконоћ “прописао” за кажњив!
Бити за Истину преконоћ је “прописано” за деликт!
“Прописиаана” Лаж “стрељала” је “историју” – Истина је забрањена!

Пажљиво проучавање Мекдауеловог текста повезује разлог и исход:

Тек када је Броз у шесточасовној аудиенцији у Ватикану убедио папу да “није комуниста” – да, да “није комуниста” – него – да јесте “хрватски националиста” – тек тада Черчил производи Броза у “Маршала Тита”! Тек тог тренутка Черчилово притуљено роварење преконоћ прераста у супер организовану савезничку заверу у корист Броза! Тек тог тренутка поплава дотадашњих фатаморгана о Брозу – измишљотине о Брозовом ратовању у које не само да нико није веровао већ их већина Американаца није уопште знала – тег тог тренутка све те лажи преконоћ се “званично” устоличују у прописану лажну историју и…
…и “стрељају” Истину Историје!

Тек тог тренутка тврдити да је Броз лажна илузија постаје кажњиви деликт! Тек тог тренутка британско роварење престаје да буде британско и преконоћ постаје америчка званична политика! Тек тог тренутка Равногорска Србија и Равна Гора осуђени су на погубљење!

Тек тог тренутка “Забрана” сазнавања Истине постаје званичан превасходни протектор Лажи! И док Раденковићеви ОСС документи у “Стрељању историје” непобитно доказују Брозов усташки карактер и његову оданост крволочној расистичкој усташкој мржњи против Срба – тек тог тренутка Мекдауел открива Черчилове дотадашње “тајанствене саветнике”:

Открива Ватиканов прохтев за оживљавањем Аустро-угарског царства! Међутим, стварни Ватиканов прохтев јесте: да се по завршетку рата западни део Југославије претвори у Независну државу Хрватску! Како? Брозовом усташком Инквизицијом Равногорске Србије!

За разлику од председника Рузвелта, и за разлику од већинског јавног мњења Америке, и за разлику од већине политичких и војних кругова – тек од тог тренутка – нрочекивано и необјашњиво – Америка је за Броза: моћ америчке штампе је активирана, хрле улагивачи од њујоршког такозваног “Југословенског клуба” врлих српских исељеника са докторатима и усагшано координирају са наводно “социјалном” и “социјлистичком” европском штампом; Коминтернина пропагандистика употпуњава миље Илузије инсистирајући на измишљеним Брозовим ратним подвизима и његовом изишљеном антифашизму, китећи лажног “Маршала” ђинђувама његове непостојеће заслуге за победу над Нацизмом – у рату у којем уопште није учествовао! Нема ни речи отпора овој лажи јер је “неприкосновеност” лажи драконски заштићена “Забраном”! Ова нагла промена Америке – није наивна: Главе падају: председник Труман збацује генерала Донована са положаја команданта ОСС и чак и укида ОСС(OSS: Office of Strategic Services)! Броз, пресвисо од патолошког страха од Донована, Мекдауела, и Истине – иако зaштићен “Забраном” сазнавања Истине – захтева од протоколарних америчких установа не само да амерички суд суди Мекдауела – већ да га осуди на смрт, и у ганц новој позлаћеној униформи лажног маршала Броз потписује се као “Маршал Југославије” и реклмира себе лажним звањем “команданта” уствари непостојећег “југословенског националног отпора”! А уствари, главе не падају нити због Броза нити Черчила… Не:

Обезбеђена “Забраном” сазнавања Истине Лаж је наметнута Декретом зарад послератног опстанка Усташтва; зарад усташке рсистичке мржње против Срба Србије!

Коминтерна, која се већ давно декларисала за убиство “српске буржоазије” – не хрватске, не југославенске – него искључиво “српске буржоазије” – од тог тренутка Коминтерна је послушни иницијатор ватиканске инквизиције Равногорске Србије! Сагласан је наравно и нацистички обваштајни генерал Рајнхард Гелен који уместо смењеног америчког антинацисте генерала Донована – кумује карактеру послератне америчке обавештајне апаратуре и политиколошке структуре… Лаж опстаје “Забраном” Истине; фашизам опстаје под лажним ореолом “антифашизма”; све феле сарадника и слугу окупатора, сједињују се под стег “неприкосновности” “прописане” лажи – и данас и опстају заштићени једино примитивизмом те исте “Забране” Истине: Примитивизам Брозовог убиства Равногорске Србије, који је у Србији за Броза започео Хинко Мејер, усташким тестерисањем живог српског градоначелника Деспотовца идентичан је усташком масовном убиству Срба: секиром! (“Their primitivism looks the same as their forefathers – as an ax blade”)

Данашњи наследници отимача и убица манипулишу бескрајним легионима егоцентричних идивидуа чијим контролисаним, прописаним, рекламерским “тумачењима” на телевизијским екранима залуђују масе као да су то некакви ауторитети некаквог наводно слободног, и некаквог наводно њиховог јавног мњења – док слуге окоћене у Брозовој диктатури – чија је лаж заштићена “Забраном”, контролишу из сумрака, јер… па тако су одувек царевале лажи диктатура! (“the endless supply of egocentric men stand in the spotlight while you remained in the darkness… that was how lasting empires were built”) Зато ће бити набројано шта је Америка забранила да се сазна зато да би устоличена расистичка лаж могла комотно да манипулише “стрељаном историјом”:

Забрањено је да се зна и сазна пресудан допринос Савезничкој Победи над Нацизмом Српског Народа Равногорске Србије на челу са Равном Гором; забрањено је да се зна и сазна историјски неупоредива крволочност масовног расистичког покоља српског живља од стране усташке антисрпске мржње током Другог светског рата; забрањено је да се зна и сазна огроман опсег и јединствени значај доказа Истине Њујоршког процеса за поштено суђење Дражи Михаиловићу; све до недвно било је забрањено да се зна и сазна операција “Подигач” (Halyard) – најбројније спсавање америчких и савезничких авијатичара из оборених савезничких бомбардера – којег – иако по свом обиму и храбрости превазилази све друге операције спасавања савезничког војног особља са окупиране територије – нема ни данас нити на америчкој телевизији, нити у школским уџбеницима, нити у јавним записима; иако доцније откривен залагањем америчког конгресмена Дервинског, било је забрањено да се зна и сазна чак и да је председник Труман одликовао Дражу Михаиловића орденом Legion of Merit – највишим америчким војним одликовањем страном команданту за – пресудну (instrumental) улогу и допринос Победи над Нацизмом у Другом светском рату; забрањено је да се знају и сазнају debriefings – после-акцијски извештаји америчких авијатичара својим командама након евакуације на савезничке територије о томе да су их спасли Равна Гора и Српски Народ Равногорске Србије прво спасли од немачких, Брозових, и усташких прогонитеља пре него што су их са Прњана евакуисали са окупиране територије; забрањено је да се знају и сазнају масовни протести не само спасених америчких авијатичара, већ и протести огромног броја америчких војних, политичких и јавних ауторитета против Брозове одлуке коју је аминовао амерички Државни секртаријат да се америчким сведоцима забрани присуство на накарадном квази-суђењу, управо на јавном “правном линчу” Драже Михиловића у београдској Гарди…

…засада је довољно набројати да су на основу ових драконских – управо анти-америчких забрана – под Декретом “Забрана” којем је једини циљ да камуфлира “Лаж-Броз” – крајем рата мучки бомбардовани Београд и градови Равногорске Србије – и то не зарад уништења непријатељских војних циљева – него напротив зарад масовног убиства Срба-цивила чак и у бежанији – чије су локације достављене тачно на нишан америчких бомби од стране Брозових салонских назови комуниста попут на пример Коче Поповића…

…савезничка мучка бомбардовања убијала су савезнички Српски Народ Равногорске Србије зато што се жртвовао за савезничку Победу над Нацизмом! Убијањем Српске Нације за “Лаж-Броз” обављеном савезничким бомбардовањем по сумњиво легалним војним наређењима, јесте почетак Холокауста истребљења Равногорске Србије!

Истоветним Декретом истоветна мучка бомбардовања Срба поновила су се и средином и крајем деведесетих током режираног антисрпског растурања бивше Југославије, када се Америка под лажним изговором да наводно “није против Срба” – претгварала да је наводно “против Милошевића”?!?

Међутим, током послератних година, благодарећи трајању издајничког и анти-америчког Декрета “Забрана”, забрањено је на федералном земљишту подизање споменика америчке захвалности Дражи Михаиловићу, Равној Гори и Српском Народу Равногорске Србије за огроман допринос Победи над Нацизмом у Другом светском рату; у оквиру “Забране”, амерички судови, коликогод да су “одуговлачили” пресудe нацистичким хрватским усташама – у сарадњи са булументом сарадника окупатора током рата на тлу бивше Југославије, доносили су углавном правно сумњиве одлуке одузимања православних цркава широм Америке подигнутих од приватних средстава православних задужбинара српског националног избеглиштва. Ово кривоклетство непобитно доказује циљ Ватикановог злочинства – Ватикан је форсирао Броза да спасе послератну улогу Усташтва зато да би уништило Српски корен: Првославље!

Partizani i Nemci kod Cacka 1941Околина Чачка 1941. г.: Партизани Љубићког партизанског одреда са немачким војником Аугустом Хелером.Чист доказ немачко-комунистичке колаборације

Карактеристично је да је изговор америчких органа на све протесте против “Забране” био увек један те исти: Controversy: протести против Броза се априори одбијају због некаве наводне “неусаглашености” у односу на ратна збивања – али “Забрана” никад није дозволила да се сазна које су то “неусаглашености”! Доцније фраза Controversy прераста у морбидну хермафродитску парафразу Conflict Resolution – “разрешење несугласица”; да би коначно, у данашњем свету, прерасла у Political Correctness – “прописано мишљење” – чијим накарадним значењем брозовистичка лаж каља часност Америке масовним лоботомисањем здраве памети: Лоботомија деформисаног образовања, лоботомија наметнутe “политичке исправности”, и декретска “неприкосновеност” “Забране” сазнавања Истине довели су до – не само у окупираној Србији – до данашњег заглављивања у процеп здраве памети (“unimaginably stupid had become a job requirement’) од Вашингтона до Чукарице – здравим резоновањем америчког преседничког кандидата Доналда Трампа, који, без обзира да ли његова расуђивања сматрамо озбиљним или не, али који је “аутентичан” баш зато што није “програмиран униформисаношћу такозваних традиционалих политичара” (Trump is authentic, a straight-talker, less scripted than traditional politicians,” PolitiFact wrote) – зато што не блебеће напамет научену “политичку исправност”, него попут Путина… каже здравом и слободном памећу: оно што мисли…

* * *

Међутим, од свих наведених и ненаведених наказности “Забранe” – de facto срамне за Америку, а спровођене само зато да би се обезбедили опстанак злочинства “Лаж – Маршал Тито”, и опстанак “стрељане историје” – још је неумитнија, прљавија, и трагичнија “Забрана” да се не сазна холокауст брозововистичког убиства Српске Нације под усташоизоидним руководством:

Друго: Огроман распон “Забране” Запада да се не сазна Холокауст убиства Равногорске Србије!

Да, Холокауст је забрањен да се сазна: “Забрана” Запада забранила је да се зна и сазна најефикаснији Endlösung – управо најефикаснији Холокауст истребљења једне нације обављен по завршетку Другог светског рата: забрањено је да се зна и сазна убиство целокупне људске, друштвене, моралне, духовне и материјалне структуре Равногорске Србије – најпоквареније од свега јесте:

“Забрана” је забранила да се сазна разлог убиства:
Расистичка квази-клерикалнa антисрпска мржња!
Зато чињеница да је Српска Нација као таква потпуно уништена,
непобитно квалификује овај Endlösung за Холокауст!

Убиство не само накарадне измишљотине проглашне као некаквом “Великосрпском буржоазијом” – већ масовно убиство Српске Нације: присилно такозвано конфисковања а уствари рзбојничка-фашистичка отимачина имовине; масовно расељавањ и присилно насељавање – забрањнени су да се сазнају! Од Срба који су живели на територијама НДХ, које су Усташе прво масовно и крволочно убијале, у заједници са Усташама, Брозовци су преостале од тих Срба мобилисали, преваспитали, и натукали против Срба Равногорске Србије, обећавши им будућност у Србији у којој могу да отимају, убијају, силују Србе Србије! Ти доведени Срби су пљачкали, клали, убијали, стрељали, силовали, судили Србе Србије као некакве “народне непријатеље” – обављајући злочине по директним прецизним наређењима Брозових Усташа и кадрова Брозовог језгра који су становали по вилама отетим од Срба Србије и давали наређења! Тако је дошло до парадокса: као да Хрвати нису окупирали Србију него као да су за Броза Срби из НДХ окупирали Србију као некаквог “народног непријатеља“ у име некакве наводно “комунистичке” некакве “револуције”! А камуфлирана “Забраном” лаж је остала несазнана: никаква нити револуција нити комунистичка – напротив: Холокауст фашистичког разбојништва расистичке мржње! И… таква истребљена и уништена окупирана Србија остала је у наслеђе наследницима екзекуторе Срба и Србије, наследницима отимача и убица, наследницима лажних ратника и лажних револуционара… Зато је и дан-данас забрањено да се зна и сазна уништење целокупне друштвене и културне структуре Српске Нације, тотално уништење Равногорске Србије, тотално уништење Српске Православне Цркве, тотално послератно фашистичко убиство Равне Горе, потпомогнуто западним наоружањем и истребљењем ваздухопловним снагама под британском командом, фашистичко убиство Драже Михиловића, тотална криминализација животних услова за преживеле српске грађане, раднике и сељаке… Endlösung, de facto Холокауст истребљења Српске Нације… био је забрањен да се зна и сазна:

Границе су биле затворене! Обавештења забрањена!
Забрана Запада изоловала је Српску Нацију у казамат
на немилост холокаустичном мрцварењу
од стране распомамљеног фанатизма
расистичке антисрпске мржње!

Холокауст је чак и данас још забрањен да се зна: чак и данас је дозвољено да се зна само – да, само – напарбирчена брозовистичка лажна документација, фалсификована не само од брозовистичких и усташко-фашистичко-ватиканских кривоклетника не само од Коминтерниних обавештајних органа, и то под руководством врло ефикасне експертизе инфилтрираних Усташа – већ фалсификована и од стране такозваних Западних савезника! И зато што је Истина овог злочинства још увек забрањена, мора се истаћи да је “Забрана” Запада у поратном периоду који је трајао чак до раних педесетих – била пресудна за почињена зжзлочинства брозововистичког усташоизоидног Холокауста, и то са посебном примесом суровог иживљавања ватиканске инквизиције! Лаж обезбеђена “Забраном” и данас је још увек заштићена шарлатанским лажним филтрираним, фалсификованим, и измишљеним наводним “документима” од стране западних политичких агентура. Злочиначка “Забрана” још и данас сакрива Холокауст зато да би докрајчила истребљење и последњих физичких и духовних преживелих остатака Српске Нације! И зато пре него се сетимо брозовистичких филмова, подсетимо се да је данас једини адут локалних и белосветских наследника слуга њихова илузија да су наводно они ти који су наводно изабрани и да су они наводно једини који заслужују – наравно ако благоизволе да се смилују – да као да је једино њихова лаж наводно некакав једини ауторитет да “рехабилитује” Истину – и то да је “рехабилитује” једино онако како се прохте њиховим илузијама о неповредивости њихових “неприкосновених” лажних “тековина”! А лаж “неприкосновености” доказао је већ први филм после лажног “ослобођења” – “Живјеће овај народ”, Вјекослава Афрића: Иако данас Истина “Стрељања историје” доказује трагичан одговор – који ће то “народ” – “живјети” – одговор је такође и први филм Вељка Булајића “Влак без возног реда” у којем се не ради нити о глорификацији Брозових непостојећих офанзива-измишљотина, нити о Орсону Велсу чији је “Грађанин Кејн” устоличен на екрану београдске Кинотеке, зато јер тада Орсон Велс није имао времена да прославља фатаморгане непостојећих Брозових офанзива јер је био презаузет напијаањем вискијем са својим пјташем у лажи – са Брозом – чији је шеф дворске гарде био усташа Марко Месић… Али, Булајићев “Влак без возног реда” имао је итекако тачан “возни ред” који ајзенштајновски упечатљиво одговора на питање Африћевог филма који ће то “народ” “преживети” – јер осим убиства, филм обрађује и геноцид расељавања које је трајало чак до раних педесетих! На исто питање тек данас одговорио је и такозвани филмаџија-наследник Вељка Булајића – Радош Бајић, лажном “Равном Гором” и злонамерно пониженом некаквом наводно “националистички заосталом” предратном Србијом, рачунајући да ће његовом покварењачком шарлатанству придодати “епику” додворавањем британским жбирима… својом изјавом: “Ништа није ваше – све је наше”: Српска Нација уништена је Холкаустом који траје и дан-данас на очиглед целог света крволочном лоботомијском инквизицијом елиминисања и последњих духовних и моралних заосталих остатака Српске Нације. И баш зато и баш због тога данашње најмљене слуге, наследници фашистичких убица и отимача Српске Нације – грчевито покушавају да одбију непобитност “Истине Стрељања историје”!

И као што Путин сматра да “Украјина – није европска земља и поред свих подсећања да је њен западни део био под Аустро-угарксом“, тако би Путин требало да раскринка и издајство совјетске Коминтерне и фамозног расадника зла и лажи – фамознног такозваног хотела “Риц” – да рскринка Коминтернину издајничку сарадњу са Усташтвом и расизмом ватиканске инквизиције… јер би такво Путиново раскринкавање лажи и “Забаране” – било пресудно за преживљвање Првославља, јер… без обзира шта Путин учини или не, претњa јесте преживљавању моралних вредности хришћанске цивилизације – и подједнако је опасна по преживљавање и Истока и Запада…

Без обзира на претњу обезбеђену и камуфлирану
абнормалим трајањем абнормалне “Забране” чак и у наша доба,
и без обзира на упорно одбијање волшебне “Забране”
да се сазна Истина подвале “Броз–Маршал”…
Ипак… на стварном мегдану стварне одбране
стварних моралних цивилизцијских вредности…
илузије и лажи “Забране” данас су хвала Богу
коначно суочени са глоговим колцем:
Суочене су са Документом Истинa “Стрељања историје”!
Српска Нација заслужује Ослобођење у Народ
који зна Истину да сам себи слободан гради будућност”!

Амин… у име Правде Божије!

Часлав М. Дамјановић
Ravnogorskivenac.com

partizani-i-ustase-zajedno-april-42-crna-legija-1-proleterska

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Геноцид над Србима слабо заступљен у читанкама
У своjоj новоj књизи посвећеноj страдању Срба у XX веку и његовом прикривању, професор др Смиља Аврамов користила jе искључиво страна документа и открила драматичне али и децениjама заташкаване размере злочина над српским народом. Недавно обjављена двотомна књига „Геноцид у Југославиjи од 1941-1945. и 1991. године“, професора др Смиље Аврамов, додатно ће „узнемирити“ присталице теориjе о штетности помињања злочина, нарочито геноцида над Србима. Књига се ослања искључиво на писана документа из архива и института страних држава, и бави се не само геноцидом над Србима, већ и проблемом његовог прикривања. Открива имена земаља чиjе су обавештаjне службе играле двоструке игре, оних коjе су заменом теза оптуживале друге државе за све што су оне чиниле. У том контексту, Аврамова види и нову подметачину коjа Србе означава геноцидним народом, расистима, антисемистима, али и разобличава порекло српског прикривања геноцида над собом. – Пошто сам Српкиња коjа брани своj народ, а да би избегла субjективизме, за писање ове двотомне књиге користила сам искључиво страна документа. Боравила сам у Воjном архиву у Риму, Воjном ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Tragom zločina bivšeg predsednika Srbije: “Streljao nam oca, pa preoteo deo imovine”
Dobrivoje Vidić Baja, nekadašnji predsednik Srbije od 1978. do 1982. godine i visoki funkcioner Saveza komunista, osim što je tražio da se posle Drugog svetskog rata strelja ugledni Užičanin Andrija Mirković, koji je za vreme rata krio partizane, uzeo je i deo njegove imovine. Ćerke Andrije Mirkovića Anica Jovčić i Dušanka Gerzić - Naša imovina je išla u neke magacine koji su zvali “narodna dobra”, ali su iz njih uzimali viđeniji komunisti. Uzeli su nam i sve vredne pokretne stvari, odneli su čak i posteljinu i garderobu. Čuli smo od naših Užičana da je Vidić uzeo neke naše stvari. Mislim da je Vidić ubio mog oca jer je bio jako poštovan u Užicu i kao takav je smetao novim vlastima - kaže za “Blic” Dušanka Gerzić, ćerka predratnog gradonačelnika Užica i nosioca Albanske spomenice koji je streljan 1945. godine. U izveštaju za Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju, koji je tek sada ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Некажњено убијање српског народа
Душан Марић: НИКО КАО СРБИ ДАНАС НЕ РАЗУМЕ ФРАНЦУЗЕ By РЕПОРТЕР on 14. новембар 2015. ИСЛАМСКИ, АЛИ И ФРАНЦУСКИ, АМЕРИЧКИ, НЕМАЧКИ, ЕНГЛЕСКИ…. ТЕРОРИСТИ ВЕЋ 25 ГОДИНА НЕКАЖЊЕНО УБИЈАЈУ СРПСКИ НАРОД Пише: Душан Марић Нико Французе овог 14. новембра 2015. године не разуме боље од Срба. Јер оно што су Французи од терориста доживели 13. новембра Срби од терориста доживљавају већ 25 година. Французи су с времена на време жртве исламских терориста. Срби су дуже од две деценије жртва исламских и француских терориста. Удружених са терористима из САД, Немачке, Енглеске, Холандије, Италије, Канаде, Белгије, Канаде, Аустралије…. Исламски терористи који данас, 2015. године, по Блиском истоку одсецају главе невиним људима су још 1994. године на Црном врху између Теслића и Тешња ритуално одсецали главе заробљеним српским војницима. У јесен 1995. и пролеће 1996. године Републици Српској испоручено је неколико десетина обезглављених тела припадника ВРС из Србца, Прњавора и других делова БиХ који су у јесен 1995. године ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
“Краља Перу на бандеру”
Аутентична фотографија из центра (Теразије) окупираног Београда из 1945. г. (Извор фотографије: http://newsite.uimenaroda.net/cr/ ) Пречанска партизанштина изашла из својих динарских вукојебина од преко Дрине дивља по Београду након окупације града 20. октобра 1944. г. Ијекавски динарци са простора усташке Неовисне Државе Хрватске играју Козарачко коло у сред Србије и обарају са власти легалног и легитимног владара земље коју су окупирали заводећи (не)ред у туђој кући. Пречанска багра ће уместо домаћег краља Петра Другог Карађорђевића на власт у Београду довести странца, родом из кајкавског Загорја, бившег аустроугарског каплара из крвничке 42. домобранске хрватске Вражје дивизије у којој је ратовао 1914.-1915. г. у Западној Србији убијајући србијанске цивиле. Брозова дрскост је за време револуционарно-пучистичког отимања власти за време Другог светског рата ишла чак дотле да је сам себе прогласио за "маршала" 29. новембра 1943. г. на поноћном заседању тзв. (пучистичко-револуционарног) АВНОЈ-а у Јајцу на територији Неовисне Државе Хрватске. Заседање је организовано и одржано под окриљем и заштитом ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Šiptarska politika krvi i tla
Na osnovu svih raspoloživih verodostojnih dokumenata, tj. stručno rečeno „arhivske građe“, jasno je da Šiptara (u Evropi znani kao Albanci) do početka 18. stoleća na prostoru KosMeta nije bilo više od nekoliko procenata (na osnovu otomanske popisne knjige „Deftera“ iz godine 1455. za Oblast Vuka Brankovića proizilazi da je Šiptara bilo samo 2%) i to uglavnom u oblasti oko Đakovice, dakle neposredno uz granicu sa današnjom Albanijom. Šiptare kao klasične gorštake je sa prostora severne Albanije (dakle Gegi) na KosMet dovela otomanska administracija nakon 1699. g. kako bi poreskim obveznicima popunila poluprazan prostor nastao usled masovnog iseljavanja srpskih meštana (oko 100.000) pod patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem/Crnojevićem (patrijarh od 1674. g. do 1706. g.). Šiptarske severnoalbanske brđane su naravno odvajkada privlačila veoma plodna kosovsko-metohijska polja koja su bila naseljavana od strane Šiptara zajedno sa stokom (uglavnom ovcama) u talasima a bila svakako daleko pitomija od čitave gorštačke Albanije. Pristizale su čitave porodice ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
У ком свету Србија живи?
И ПОСЛЕ 73 ГОДИНЕ ОД БОМБАРДОВАЊА БЕОГРАДА И СКОРО СВИХ ВЕЋИХ ГРАДОВА У СРБИЈИ НА ПРАВОСЛАВНИ ВАСКРС 16.АПРИЛА 1944.ГОДИНЕ, ТИ ДОГАЂАЈИ СЕ НЕ НАЗОВАЈУ ПРАВИМ ИМЕНОМ. МОРА ЛИ СРПСКИ НАРОД И ДАЉЕ ДА ЖИВИ У ИДЕОЛОШКОМ МРАКУ ИСПРАНИХ МОЗГОВА. Скоро на свим медијима 6.априла 2017.године је објављено подсећање на вандалско бомбардовање Београда које се десило 6.априла 1941.године. Овај нељудски чин изведен од стране немачке фашистичке авијације произвео је велике разорне последице како по бројности људских жртава, изазивања страха, патњи и несигурности, тако по питању материјалних разарања. Подсећање на ове догађаје било је, по процени аутора овог текста, донекле примерено времену и ситуацији у коме се налази држава и друштво у целини. Полагани су венци на спомен обележја страдалих, организоване су одрђене манифестацфије у смислу подсећања на тешке дане безумља коме је српски народ  платио велику цену. Кажу да време лечи све па и најтеже ране се временом зацеле. Али, свакако да су ова ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Обелодањене књиге стрељаних
Највеће откриће Државне комисије за тајне гробнице јесу књиге стрељаних. То, за «Новости», открива историчар Срђан Цветковић, бивши секретар ове комисије, која је формално престала с радом крајем прошле године и чију је скенирану документацију Министарство правде уступило Институту за савремену историју. Књиге стрељаних постојале су за сваки округ, укоричене су, и у њима су вођене прецизне евиденције о онима који су стрељани без судске пресуде, само по налогу ОЗНА-е. Из њих се види да су стрељања била организован и масован, нимало случајан посао, и слична документација не постоји нигде у Европи. — Ликвидације на десетине хиљада људи после рата нису рађене «на реч» или из анархичне освете, како то често покушава да се прикаже, већ по детаљном плану који је подразумевао квоте и стриктну методологију с прецизном евиденцијом — каже Цветковић. — Ово доказују књиге стрељаних по окрузима и спискови за свако село у Србији, које су радили органи ОЗНА-е. На основу ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Ko je Vojislav Šešelj?
Vojislav Šešelj je prvi put došao u Beograd januara 1983. g. Tom prilikom Vuk Drašković pravi intervju sa njim, za "Omladinske novine". Na pitanje "šta je po nacionalnosti?", Šešelj je odgovorio: "Jugosloven". Po izlasku iz zatvora u Zenici i preseljenju u Srbiju, Šešelj postaje član “Hrvatskog sociološkog društva” i drži seriju predavanja u Zagrebu, kao član “Hrvatskog sociološkog društva”. Početkom 1988. g. u porti manastira Ljubostinja, Vuk Drašković, Milan Komnenić, Danko Popović i još neki, uče Šešelja kako se krsti po pravoslavnom obredu. On to do tada nije znao. U junu 1990. g. Šešelj formira takozvani “Srpski četnički pokret”. Kao "četnički vojvoda", a to zvanje mu je dodelio Momčilo Đujić, prilikom Šešeljevog boravka u Americi, u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, on tokom leta 1990. g., između ostalog, otkopčava šlic i zgranutim prolaznicima pokazuje svoj "vojvodski". Besan na Beograđane koji su ga tada smatrali običnim cirkuzantom i uličnim siledžijom, psovao im je majku ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Прва постхладноратовска “хуманитарна интервенција” − Вуковар 1991. г.
На редовну годишњицу „Вуковарске операције“ из 1991. г., а која се текуће 2015. г. поклапа са двадесетогодишњицом потписивања Дејтонског споразума, сматрамо да нам је дужност да се огласимо поводом овог историјског догађаја, вероватно најмаркантнијег из времена бруталног и крвавог разбијања бивше СФР Југославије од стране унутрашњих и спољашњих антисрпских војнополитичких чинилаца, тек писати књиге и научне расправе обзиром да је град Вуковар у сваком случају остао упечатљив споменик крваве борбе српског народа против повампирене хрватсконацистичке политике из времена усташко-нацистичке Неовисне Државе Хрватске (NDH, 1941.−1945. г.). Карактер „Вуковарске операције“ Као по обичају након пироманског (када је запаљен симбол демократије - Парламент) бандитско-уличарског државног удара од 5. октобра 2000.-те г. од стране NATO плаћеника (против другог бандита чији су партијско-идеолошки једномишљеници на власт у Србији као плаћеници Черчила и Стаљина дошли октобра 1944. г. с пушком у руци и из шуме и то од преко на Дрини ћуприје), и ове године се јављају ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
“Случај Рачак” (15. јануар 1999. г.) – Вокеров Глајвиц
Сажетак: Циљ овог текста је да изврши критичку анализу „Случаја Рачак“ из јануара 1999. г. на основу досада познатог фактографског стања. Важност и актуелност ове тематике је велика обзиром да је овај случај послужио америчкој администрацији и НАТО званичницима да дају ултиматум властима у Београду да са Косова и Метохије (КосМет) повуку све војне и полицијске снаге државе Србије и Савезне Републике Југославије (СРЈ), а ову јужну провинцију Србије препусте на управу снагама НАТО пакта што је практично значило да се од Србије захтевало одрицање од дела своје државне територије па чак и своје независности. Обзиром да је овај ултимативни захтев Вашингтона и Брисела одбијен за време „преговора“ (у ултимативној форми) у замку Рамбује (Француска) западна војна алијанса је директном војном агресијом на Србију и Црну Гору од 24. марта до 9. јуна 1999. г. коначно успела да натера државне органе Србије и СРЈ на потписивање фактичке капитулације у виду ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
За злочин… казна!
У “Завршној речи” “Процес Михаиловићу био је правни скандал”, на рочишту поводом рехабилитације Генерала Михаиловића, господин Оливер Антић, “као пуномоћник предлагача рехабилитације команданта Југословенске војске у отаџбини, оценио је” на дан 5-ог маја 2015. да је “процес против Драгољуба Драже Михаиловића, у коме су га комунистичке власти осудиле на смрт стрељањем, био… правни скандал без преседана”!(1) Пошто многи српски родољуби, па чак и поштени српски историчари постављају круцијално питање да ли уопште треба захтевати рехабилитацију врховног команданта Југословенске Војске у Отаџбини од комунистичких злочинаца (2) јер сматрају да брозовистички злочинци уопште немају никакво легитимно право да “рехабилитују” нити Србе, нити Правду, нити Истину Другог светског рата – врло је значајно истаћи да већ и сам назив “Завршне речи” господина Оливера Антића не одговара чињеницама: Иако процес генералу Михаиловићу јесте био и “правни скандал” та секундарна чињеница није уопште суштинска: принципијелно Михаиловић није ни био суђен: комунистичка штампа и комуникеи су сами доказали ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
CIA: Kako je Tito prebacio 70 fabrika iz Srbije u Sloveniju i Hrvatsku
Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) postavila je na internet 12 miliona stranica sa kojih je skinuta oznaka tajnosti. Među njima je i izveštaj o transferu fabrika iz Srbije posle Drugog svetskog rata. Newsweek Srbija ekskluzivno otvara CIA dokument RDP80 - 00810A008600430009 - 4. Da li je Josip Broz Tito naredio da se, ubrzanim tempom, srpska industrija prebaci u zapadne delove SFRJ posle Rezolucije Informbiroa (doneta 1948. u Bukureštu) u strahu od invazije SSSR, ili je nešto drugo imao u glavi – pitanje je na koje Beograd, Zagreb I Ljubljana već 60 godina nude različite odgovore. CIA agentura u nekadašnjoj Jugoslaviji nije imala dilemu. Revnosno prateći sve što se ticalo ekonomije, prosledila je šefovima 13. decembra 1955.  izveštaj o transferu industrije u Sloveniju, primećujući da je oko ovog pitanja ”planula" dva meseca pre toga žestoka polemika između srpskog i crnogorskog rukovodstva Centralnog komiteta komunističke partije s jedne strane i slovenačkog, odnosno hrvatskog rukovodstva s ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Najbolji način stvaranja partizanske vojske J. B. Tita
"Potrebno je zato stvoriti toliko mnogo beskućnika, da ovi beskućnici budu većina u državi. Stoga mi moramo da palimo. Pripucaćemo pa ćemo se povući. Nemci nas neće naći, ali će iz osvete da pale sela. Onda će nam seljaci, koji tamo ostanu bez krova, sami doći i mi ćemo imati narod uza se pa ćemo na taj način postati gospodari situacije. Oni koji nemaju ni kuće ni zemlje ni stoke, brzo će se i sami priključiti nama, jer ćemo im obećati veliku pljačku. Teže će biti sa onima koji imaju neki posed. Njih ćemo povezati uzase predavanjima, pozorišnim predstavama i drugom propagandom... Tako ćemo postepeno proći kroz sve pokrajine. Seljak koji poseduje kuću, zemlju i stoku, radnik koji prima platu i ima hleba, za nas ništa ne vredi. Mi od njih moramo načiniti beskućnike, proletere... Samo nesrećnici postaju komunisti, zato mi moramo nesreću stvoriti, mase u očajanje baciti, mi smo smrtni neprijatelji svakog blagostanja, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Са 14 година сам доведена у Јасеновац
Милица Секулић (87) прича о масовном страдању Срба у Доњој Градини код Козарске Дубице, од усташа. ДЕВЕТ гробних поља на подручју Доње Градине код Козарске Дубице седам деценија опомињу и крију страшну истину о злочиначком усташком походу под окриљем Независне Државе Хрватске. Током Другог светског рата, у злогласном логору Јасеновац на најмонструознији начин убијено је 700.000 људи, међу њима 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста и 20.000 деце. Преживели логораши били су сведоци стравичних убистава целих породица. Милица Секулић (87) из села Демировац изгубила је бројне чланове породице. – То су биле страхоте, нељудске, страшне. И сада када се сетим, плачем. Имала сам свега 14 година када сам доведена у Јасеновац и свега се сећам. Доведена сам са мајком и сестром. Покушала сам чак да побегнем, али сам одустала, јер нисам хтела мајку да оставим. Људе су трпали у вагоне, било је све заглавило од муке и јада. И мог оца су ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Србија и ,Јужни ток’: логичан крај
15. децембар 2014. Петар Искендеров Од свих земаља погођених одлуком Русије да одустане од изградње „Јужног тока“ у Србији постоји вероватно најшира лепеза мишљења о таквом расплету догађаја. Жестина расправе о „руској превари“ и неосновано довођење „Јужног тока“ у везу са продајом НИС-а нису у складу са пасивношћу Београда око „Јужног тока“ коју он показује још од 2008. Било би боље ако би се Србија концентрисала на извлачење највеће могуће користи из новонастале ситуације - која може бити велика - јер друге земље неће пропустити ту прилику. Према речима премијера Србије Александра Вучића, Србија као „мала земља“ не може да реализује тако велике пројекте (као што је „Јужни ток“) „без дозволе Европске комисије“. Извор: AFP / East News. Одлука Русије да обустави реализацију пројекта „Јужни ток“ и да своје сировинске, стручне, техничке и финансијске капацитете усмери на другу страну изазвала је, сасвим логично, збрку у свести Европљана. Њихова реакција у потпуности ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Сарадња комуниста и Немаца у чачанском крају 1941. и 1942. г.
Током 1942. године по списковима које су им дали комунисти Немци су у Такову ухапсили и потом убили “300 присталица Драже Михаиловића“. Како је ово било опште познато, неки од тих комуниста су касније, 1949, морали да се изведу пред суд, али казне су биле благе. ПИШЕ: Горан ДАВИДОВИЋ *** 1941: Активне оружане акције од стране комуниста нису предлагане ни разматране у првим месецима окупације Југославије, јер је КПЈ заузимала пасиван став према Немачкој. По извештајима припадника ЈНП “Збор”из Чачка (Покрет Димитрија Љотића), из јуна 1941. године, истиче се да су комунисти једино друштво немачким војницима у граду, тако да су били у могућности да рад својих идеолошких противника пријављују немачким властима. (Међуопштински историјски архив Чачак (МИАЧ), Збирка ЈНП “Збор”, К-1, бр.17.) Чачански комунисти били су у вези са окупаторским војницима, са којима су по директиви требало да остварују контакте и да са њима разговарају “о расположењу у немачкој војсци и свему.” по изјавама самих ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Православна црква на Вису, коју су комунисти срушили 1963. г.
Православна црква св. Ћирила и Методија на тргу града Вис на истоименом острву Јадранског мора Након завршетка Првог светског рата, на острву Вису се појавио покрет Хрвата који је без агитовања и мисионарског залагања СПЦ прелазио у Православље.  Остале су забележене речи угледног вишког домаћина и последњег председника православне црквене општине: “Нећемо да једном ногом стојимо на Вису, а другом у Риму- природније је: једном ногом на Вису а другом у Београду.” Један од ставова ове православне заједнице био је и следећи: “Хоћемо да у свему будемо своји. Када је народна држава- нека је и народна Црква. Е, зато смо пригрлили свето Православље!” Наравно да је било и оних који су спекулисали о природи преласка у Православље, али се на овакве гласине одговарало са: “Прешли смо из властитог уверења, без ичије агитације и наговора и без било какве материјалне користи или награде.” Православна црква св. Кирила и Методија на Вису Да бисмо схватили жељу мештана ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Прекодринска „шешељијада“ и коначно докусуривање Србије
Процес коначног уништавања Србије као суверене државе и њеног територијалног интегритета од Хоргоша до Драгаша започео је коначним преласком Др. Војислава Шешеља из Босне у суседну Србију 1990. г. и оснивањем његовог квази „Српског четничког покрета“ у јуну месецу исте године. Остало је неоспорно фактографско стање ствари да Срба више нема тамо где их је „бранио“ „црвени војвода“ који је врло вероватно у Србију био послат од стране службе државне безбедности Хрватске да ради оно што и ради већ четврт столећа. Познато је да је основни циљ свих непријатеља Србије у протеклих сто година управо тај да се њена државна територија врати у границе „Бизмаркове Србије“ из 1878. г. – дакле без матичне територије Србије – Косова и Метохије, као и без Рашке и Војводине. И тако скраћена Србија би морала да буде класични вазал Запада како у политичком тако и у економско-финансијском смислу речи. Ове незахвалне улоге коначног докусуривања ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
In memoriam: Др. Зоран Ђинђић (1952. г.-2003. г.)
Да се из једног тоталитаристичког политичког система ипак не може прећи у демократски (тј. анти-тоталитаристички) политички систем без класичне револуције и грађанског рата који је пратећа појава свих правих револуција управо нам ових дана пред још једне одлучујуће (повесне) изборе априла месеца 2016. г. потврђују страначки лидери „демократске“ провенијенције кријући се иза иконе „првог послератног демократског премијера Србије“ (нпр., франфкуртске вести онлајн од 12. марта 2015. г.), „нашег највећег сина демократије“, „српског Кенедија“ – Др. Зорана Ђинђића (1952. г.−2003. г.), једног од Др. у плејади „домаћих“ (тј., пречанских) лидера политичких странака, стојећи тако раме уз раме са својим херцегбосанским земљаком Др. Војиславом Шешељем.[1] Да се у свим тоталитаристичко-једноумним политичким системима мора имати непогрешиви страначко-национални лидер – „највећи син свих наших народа и народности“ – коме се ц(иј)ела нација клања (и носи штафете), а који је наравно под „Законом о заштити лика и дјела“ уверили смо се такође свих протеклих дванаест година ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Геноцид над Србима слабо заступљен у читанкама
Tragom zločina bivšeg predsednika Srbije: “Streljao nam oca, pa preoteo deo imovine”
Некажњено убијање српског народа
“Краља Перу на бандеру”
Šiptarska politika krvi i tla
У ком свету Србија живи?
Обелодањене књиге стрељаних
Ko je Vojislav Šešelj?
Прва постхладноратовска “хуманитарна интервенција” − Вуковар 1991. г.
“Случај Рачак” (15. јануар 1999. г.) – Вокеров Глајвиц
За злочин… казна!
CIA: Kako je Tito prebacio 70 fabrika iz Srbije u Sloveniju i Hrvatsku
Najbolji način stvaranja partizanske vojske J. B. Tita
Са 14 година сам доведена у Јасеновац
Србија и ,Јужни ток’: логичан крај
Сарадња комуниста и Немаца у чачанском крају 1941. и 1942. г.
Beograd – Pasja groblja žrtava komunizma (mapa)
Православна црква на Вису, коју су комунисти срушили 1963. г.
Прекодринска „шешељијада“ и коначно докусуривање Србије
In memoriam: Др. Зоран Ђинђић (1952. г.-2003. г.)
Share

Comments are closed.