Лаж заштићена “Забраном”!

Истина “Стрељања историје” је безкомпромисна:
Пре свега зато што Истина “Стрељања историје”
безкомпромисно анулира лажу и паралажу!
Зато је “Стрељања историје” забрањено да се зна!

Tек данашњим униформисаним катихизисом покушавања покорних слугу да одбијaњем Раденковићевог “Стрељања историје” одбаце Истину “Стрељања историје”, настављајући тако лажну “неприкосновеност прописаности” “Забране Истине”, и покушавајући да “Забраном” и даље држе Истину ћушнуту у бездану лажних “кажњивих деликата” – слуге уствари својим бенавим одбијањем подстичу управо супротан ефекат од оног који покушавају да досегну: уместо да Истину “Стрељања историје” балванизују у непримећене екстремитете заборава – њиховим немуштим покушајима одбијања они напротив, несвјесно подстичу громадне историјске закључке на које до сада није обраћана осебујна пажња, а који димензијама Истине “Стрељања историје” додају још превасходнији и судбоносно још погубнији значај по опстанак и пренемажуће служинчади, и по опстанак цмиздраве “Забране”:

Прво: Јесте огроман али и злочиначки распон америчке “Забране” објављивања не само извештаја генерал Доновановог обавештајног пуковника Роберта Мекдауела (Robert Mcdowell) – који је Мајкл Раденковић насупрот абнормалности “Забранe” ипак објавио у “Стрељању историје” – и подједнако је злочиначки распон “Забране” објављивања докумената из Другог светског рата прикупљених од стране тада једине америчке обавештајне организације “ОСС” (OSS: Office of Strategic Services), од којих је кључна документа први и једини објавио тек Мајкл Раденковић у том истом “Стрељању историје”!

И другo: Јесте огроман али и злочиначки распон “Забране” сазнавања брозовистичког Endlösung-a: Злочинство “Забране” сакрило је најбруталнији генетски инџиниринг, чији наставак “Забрана” обезбеђује и дан-данас:

“Забрана” је забранила да се зна и сазна
Брозово расистичко структурално уништење
Равногорске Србије!

Пошто злочиначки опсег “Забране” која је спречила и спречава сазнање овог злочина додаје круцијалне димензије још превасходнијој и још судбоноснијој непобитности значаја и значења Истине “Стрељања историје”, зато, након краћег увода на ту и такву додатну срж “Стрељања историје” – у односу на досада најсакриванију лаж Другог светског рата – поименце на “Тито – највећа превара Другог светског рата” – која је откривена и анулирана једино у Истини “Стрељања историје” – биће потом сажето обрађена и злочинства “Забране” под “Прво” и “Друго”! А опширнијим подацима, ако их ико благоизволи срицати, може се обскрбити у детаљним анализама “Истина ‘Стрељања историје’, Први и Други део” и приуштеним прилозима.

Увод:
Циљ “Забране” сазнавања јесте заштита лажи!
Зато најмљене слуге узалудно покушавају да одбаце
Истину “Стрељања историје”!

Ненаметљива и лежерна дубокомисленост, заснована на професионалној свеобухватној студиозности и високој моралној одговорности јесте не само круцијална карактеристика Мекдауловог извештаја, већ је и непобитна чињеница да његов громадни опсег сачињава не само оно што јесте рекао – већ и оно што није рекао – а што се консекветно, функционално и неминовно закључује из његовог излагања! Чињеница да Мекдауел нити оптужује, нити пресуђује, нити рекламерски пренаглашава закључке Истине, проистиче из чињеница да се он до те мере држи неминовности објективности, да то доводи до тога да огроман број његових закључака, изречен лежерним реченицама, па чак без потенцирања нити посебним поднасловима, нити чак посебним пасусима нити курзивом… што иако у први мах може да се сматра као да он намерно избегава заоштравања – а у вези са чиме се мора нагласити да је Мекдауел, као командант америчке мисије “Ranger” био код Драже Михаиловића – после изричите Черчилове забране одржавања савезничких контаката са Равном Гором, коју је Черчил наметнуо не само политици Западних Савезника већ и војним штабовима Савезничких снага – мора се дакле нагласити да иако је Мкдауелов живот био директно угрожен већ и при самом одласку на Равну Гору британским покушајем да га уместо код Драже пребаце у Брозов такозвани “врховни штаб” такозване Брозове “НОВ” – а поготово доцније приликом покушаја повратка на савезничку триторију када су њега и Дражу Србијом гониле усташке, Брозове, фолксдојчерске и немачке специјалне убице, бесомучно палећи српска села и покушавајући да убиством Мекдауела спрече његов повратак на савезничку територију – дакле, пошто се претња по живот наставила, зато понављам: може се због тога врло површно закључити да Мекдауелова уздржаност у односу на његове коментаре о председнику Рузвелту и америчком Државном секретаријату, као да бар на изглед произилази из њгове стрепње за голи живот.

Међутим – то није разлог: Иако претња по живот јесте била крволочна, Мекдауелова уздржаност јесте напротив резултанта његове већ поменуте професионалне свеобухватне студиозности; његове тоталне оданости објективном; и његове неприкосновене оданости моралној одговорности… што све заједно непобитно доказује његов речник високе моралне одговорности којим он уздржано, објективно и студиозно раскринкава лаж о Брозу:

Броз – лажни “комуниста”!
Броз – лажни “револуционар”!
Броз – лажни “ратник”!
Броз – лажни “маршал”!

Не због Истине о Дражи и Српском Народу Равногоске Србије и њиховој жртви и доприносу Победи над Нацизмом – него Искључиво због тога што је изнео Истину о Брозу – зато је Мекдауелово Сведочанство Истине једна од најбруталнијих жртава “Забране”!

И баш зато данашње објављивање докумената ОСС-а од августа 1944, најављено у окупираној Србији као да су та документа “тек објављена”, и као да су “ексклузивна документа из Националног архива у Вашингтону” – иако су правим историчарима Равне Горе та иста дкумента позната већ од послератних дана, наравно са изузетком Мекдауеловог забрањеног извештја који је Мајкл Раденковић објавио у “Стрељњу историје” – у окупираној Србији утопљена под насловом “Како је одбијена предаја Немаца 1944.” (Ненад Јаковљевић, Српске новине децембар 2015), из њих једва избијају на видело две врло значајне чињенице – прва: Харолд Мекмилен је био толико деформисан Черчиловим лажима о Брозу да чак сматра да Мекдауел није баш “при чистој свести”; и друга: да је у односу на предају немачких снага Југославија издвојена од свих преговори о предаји – зато да се Титу омогући да прихвати предају непријатеља унутар граница Југославије… Међутим, чак и ове две корисне чињенице, накићене површним рекламерством – утапају се непримећене у униформисану одбрану “Забране” да би се по сваку цену одржала лаж о Брозу… истоветно лакрдији данашње Лаже и Паралаже о староставним часним српским жртвама којима се управо покуашава да прикрије брозовистичко усташки садизам и мржња убиства Равне Горе и Рвногорске Србије. У свом Сведочанству Истине у Раденковићевом “Стрељању историје” Мекдауел бескомпромисно раскринкава и лажи накалемљене Дражи Михаиловићу, Равној Гори и Равногорској Србији; и черчилијанску подлост са којом је он своје лажи бесрамно калемио Србији… лажи које Мекдауел документовано анулира, иако се и у односу на Броза, Мекдауел истоветно високо морално одговорно и тотално објективно односи као и према Чрчиловој проусташкој и проватиканској расистичкој антисрпској политици… и иако чак и не спомиње Труманово злоннамерно удаљавање са положаја Мекдауеловог непосредног предпостављеног генерала Донована, нити Труманово злонамерно растурање ОСС-а (OSS: Office of Strategic Services)! И то иако су – осим громадне “Забране” која ће обезбедити да лаж “стреља историју” – поменути Труманови потези били највероватније најиздајничкији потези које је америчка политика починила током Другог светског рата – издаја идеала Победе, издаја Српског Народа Равногорске Србије, и издаја Равне Горе Драже Михаиловића – све зарад устоличења Броза на историјски лажно пријестоље зарад осуде Равногорске Србије на садистичко убиство од стране Броза и Усташтва у име Ватикановог антисрпског расистичког убиства Православне Равногорске Србије… Мекдауел ипак не оптужује, не пресуђује, не рекламира. Напротив: Медауел само износи Истину са пуном моралном одговорношћу, и непобитном објективном доказаношћу.

Иста таква висока морална одговорност и оданост неминовности објективних чињеница карактерише и Мајкла Раденковића, који у “Стрељању историје”, осим забрањеног Мекдауеловог извештаја, износи и круцијална сакривена и забрањена ОСС документа која недвојбено раскринкавају Брозово усташтво и Брозов усташки расистички антисрбизам усредсређен на убиство Равногорске Србије. Исто као ни Мекдауел, нити Раденковић не рекламира своје закључке – већ, истоветно Мекдауелу, и Раденковић износи Истину коју непобитно доказује и изреченим, али – и неизреченим закључцима! И можда су баш у том сплету објективизма и моралне одговорности Раденковић и Мекдауел открили зaједничку сродност оданости Истини, и највероватније је баш зато Мекдауел и поверио Раденковићу у аманет свој забрањени рукопис… уверен да ће Раденковић обавити обећање посвећено Истини…

…што Раденковић, хвала Богу – и јесте учинио,
истрајући и данас на Истини
упркос униформисаном одбијању лажљиваца
покушајима да лаж камуфлирну копреном “Забране” – одрже на снази!

Међутим, коликогод да су оваква тотална посвећеност објективности, и тотална морална одговорност необични у данашњем свету шићарџијског рекламерства и јевтине паралаже…

…Раденковићево “Стрељње историје” јесте…
…не “једно од”
већ напротив – једини непобитан Докуменат
јединог стварног Сведочанства Истине!

И баш зато што Докуменат “Стрељање историје” анулира Лажу и Паралажу зато данас покорне слуге униформисано покушавају да “Забраном” заштите Лаж!

И зато размере Раденковићевог Документа
и сушанство Истине његове “Стрељане историје”
не може да спречи никаква нити “Забрана”
нити подметачине недотупавних “тумачења”!

Прво: Огроман распон “Забране” да се заштити трајање илузије лажи

Коликогод да превара звана “Маршал Тито” у Другом светском рату – по обиму, по злочинству, по мржњи, по расизму… по невероватним измишљотинама и по још невероватнијем фалсификовању докумената – и коликогод да та превара превазилази чак и античка злочинства наметања лажних Илузија; и коликогод опсег злочинства те лажи даје и “Стрељању историје”, и Сведочанству Истине “Стрељања историје”, и ауторима “Стрељања историје” Раденковићу и Мекдауелу не само антички призвук њиховој функционалној и објективној дубокомислености њихове одговорности Истини… већ и моралну снагу Документа Истине који Истину још од антике чини непобитном… ипак, осврнимо се овом приликом на бројне забране којима је лаж преваре спроведена у трајну трагичну праксу – уствари у трајну трагичну фарсу – и на такорећи лудачки фанатизам “Забране” којим она камуфлира лаж од објективне и моралне одговорности:

Мекдауел упорно анализира Черчилово наметање Броза од најранијих фаза Другог светског рата на територији бивше Југославије, задуго не откривјући “утицаје на Черчила” које и сам Черчил прикрива “тајанственим” чак и од својих најближих британских сарадника, и наравно… чак и од председника Рузвелта! То међутим не спречава Мекдауела да у овом периоду у свом извештају нагомила непобитно доказане нелогичности Черчилових прљавих и преварантских поступака којима Черчил намеће Броза… али онда – и то у врло одређеном тренутку – Мекдауел почиње да инсистира на надолазећој промени када ће Черчилово подмукло роварење нагло прерасти у невероватно префригану и неверовтно организовану заверу у корист Броза – прецизирјући тачно чак временски почетак те супер-организованости черчилијанске завереничке промене:

Све дотадашње фатаморгане о Брозу,
све дотадашње измишљотине о Брозовом ратовању,
нагло, преконоћ,
“прописане” су у некакву стварност:
Илузија Броз – преконоћ је “прописана” за лажну историју!
Стварна Историја преконоће је “стрељана”!
Бити против “новопрописане” илузије-Броз
Декрет је преконоћ “прописао” за кажњив!
Бити за Истину преконоћ је “прописано” за деликт!
“Прописиаана” Лаж “стрељала” је “историју” – Истина је забрањена!

Пажљиво проучавање Мекдауеловог текста повезује разлог и исход:

Тек када је Броз у шесточасовној аудиенцији у Ватикану убедио папу да “није комуниста” – да, да “није комуниста” – него – да јесте “хрватски националиста” – тек тада Черчил производи Броза у “Маршала Тита”! Тек тог тренутка Черчилово притуљено роварење преконоћ прераста у супер организовану савезничку заверу у корист Броза! Тек тог тренутка поплава дотадашњих фатаморгана о Брозу – измишљотине о Брозовом ратовању у које не само да нико није веровао већ их већина Американаца није уопште знала – тег тог тренутка све те лажи преконоћ се “званично” устоличују у прописану лажну историју и…
…и “стрељају” Истину Историје!

Тек тог тренутка тврдити да је Броз лажна илузија постаје кажњиви деликт! Тек тог тренутка британско роварење престаје да буде британско и преконоћ постаје америчка званична политика! Тек тог тренутка Равногорска Србија и Равна Гора осуђени су на погубљење!

Тек тог тренутка “Забрана” сазнавања Истине постаје званичан превасходни протектор Лажи! И док Раденковићеви ОСС документи у “Стрељању историје” непобитно доказују Брозов усташки карактер и његову оданост крволочној расистичкој усташкој мржњи против Срба – тек тог тренутка Мекдауел открива Черчилове дотадашње “тајанствене саветнике”:

Открива Ватиканов прохтев за оживљавањем Аустро-угарског царства! Међутим, стварни Ватиканов прохтев јесте: да се по завршетку рата западни део Југославије претвори у Независну државу Хрватску! Како? Брозовом усташком Инквизицијом Равногорске Србије!

За разлику од председника Рузвелта, и за разлику од већинског јавног мњења Америке, и за разлику од већине политичких и војних кругова – тек од тог тренутка – нрочекивано и необјашњиво – Америка је за Броза: моћ америчке штампе је активирана, хрле улагивачи од њујоршког такозваног “Југословенског клуба” врлих српских исељеника са докторатима и усагшано координирају са наводно “социјалном” и “социјлистичком” европском штампом; Коминтернина пропагандистика употпуњава миље Илузије инсистирајући на измишљеним Брозовим ратним подвизима и његовом изишљеном антифашизму, китећи лажног “Маршала” ђинђувама његове непостојеће заслуге за победу над Нацизмом – у рату у којем уопште није учествовао! Нема ни речи отпора овој лажи јер је “неприкосновеност” лажи драконски заштићена “Забраном”! Ова нагла промена Америке – није наивна: Главе падају: председник Труман збацује генерала Донована са положаја команданта ОСС и чак и укида ОСС(OSS: Office of Strategic Services)! Броз, пресвисо од патолошког страха од Донована, Мекдауела, и Истине – иако зaштићен “Забраном” сазнавања Истине – захтева од протоколарних америчких установа не само да амерички суд суди Мекдауела – већ да га осуди на смрт, и у ганц новој позлаћеној униформи лажног маршала Броз потписује се као “Маршал Југославије” и реклмира себе лажним звањем “команданта” уствари непостојећег “југословенског националног отпора”! А уствари, главе не падају нити због Броза нити Черчила… Не:

Обезбеђена “Забраном” сазнавања Истине Лаж је наметнута Декретом зарад послератног опстанка Усташтва; зарад усташке рсистичке мржње против Срба Србије!

Коминтерна, која се већ давно декларисала за убиство “српске буржоазије” – не хрватске, не југославенске – него искључиво “српске буржоазије” – од тог тренутка Коминтерна је послушни иницијатор ватиканске инквизиције Равногорске Србије! Сагласан је наравно и нацистички обваштајни генерал Рајнхард Гелен који уместо смењеног америчког антинацисте генерала Донована – кумује карактеру послератне америчке обавештајне апаратуре и политиколошке структуре… Лаж опстаје “Забраном” Истине; фашизам опстаје под лажним ореолом “антифашизма”; све феле сарадника и слугу окупатора, сједињују се под стег “неприкосновности” “прописане” лажи – и данас и опстају заштићени једино примитивизмом те исте “Забране” Истине: Примитивизам Брозовог убиства Равногорске Србије, који је у Србији за Броза започео Хинко Мејер, усташким тестерисањем живог српског градоначелника Деспотовца идентичан је усташком масовном убиству Срба: секиром! (“Their primitivism looks the same as their forefathers – as an ax blade”)

Данашњи наследници отимача и убица манипулишу бескрајним легионима егоцентричних идивидуа чијим контролисаним, прописаним, рекламерским “тумачењима” на телевизијским екранима залуђују масе као да су то некакви ауторитети некаквог наводно слободног, и некаквог наводно њиховог јавног мњења – док слуге окоћене у Брозовој диктатури – чија је лаж заштићена “Забраном”, контролишу из сумрака, јер… па тако су одувек царевале лажи диктатура! (“the endless supply of egocentric men stand in the spotlight while you remained in the darkness… that was how lasting empires were built”) Зато ће бити набројано шта је Америка забранила да се сазна зато да би устоличена расистичка лаж могла комотно да манипулише “стрељаном историјом”:

Забрањено је да се зна и сазна пресудан допринос Савезничкој Победи над Нацизмом Српског Народа Равногорске Србије на челу са Равном Гором; забрањено је да се зна и сазна историјски неупоредива крволочност масовног расистичког покоља српског живља од стране усташке антисрпске мржње током Другог светског рата; забрањено је да се зна и сазна огроман опсег и јединствени значај доказа Истине Њујоршког процеса за поштено суђење Дражи Михаиловићу; све до недвно било је забрањено да се зна и сазна операција “Подигач” (Halyard) – најбројније спсавање америчких и савезничких авијатичара из оборених савезничких бомбардера – којег – иако по свом обиму и храбрости превазилази све друге операције спасавања савезничког војног особља са окупиране територије – нема ни данас нити на америчкој телевизији, нити у школским уџбеницима, нити у јавним записима; иако доцније откривен залагањем америчког конгресмена Дервинског, било је забрањено да се зна и сазна чак и да је председник Труман одликовао Дражу Михаиловића орденом Legion of Merit – највишим америчким војним одликовањем страном команданту за – пресудну (instrumental) улогу и допринос Победи над Нацизмом у Другом светском рату; забрањено је да се знају и сазнају debriefings – после-акцијски извештаји америчких авијатичара својим командама након евакуације на савезничке територије о томе да су их спасли Равна Гора и Српски Народ Равногорске Србије прво спасли од немачких, Брозових, и усташких прогонитеља пре него што су их са Прњана евакуисали са окупиране територије; забрањено је да се знају и сазнају масовни протести не само спасених америчких авијатичара, већ и протести огромног броја америчких војних, политичких и јавних ауторитета против Брозове одлуке коју је аминовао амерички Државни секртаријат да се америчким сведоцима забрани присуство на накарадном квази-суђењу, управо на јавном “правном линчу” Драже Михиловића у београдској Гарди…

…засада је довољно набројати да су на основу ових драконских – управо анти-америчких забрана – под Декретом “Забрана” којем је једини циљ да камуфлира “Лаж-Броз” – крајем рата мучки бомбардовани Београд и градови Равногорске Србије – и то не зарад уништења непријатељских војних циљева – него напротив зарад масовног убиства Срба-цивила чак и у бежанији – чије су локације достављене тачно на нишан америчких бомби од стране Брозових салонских назови комуниста попут на пример Коче Поповића…

…савезничка мучка бомбардовања убијала су савезнички Српски Народ Равногорске Србије зато што се жртвовао за савезничку Победу над Нацизмом! Убијањем Српске Нације за “Лаж-Броз” обављеном савезничким бомбардовањем по сумњиво легалним војним наређењима, јесте почетак Холокауста истребљења Равногорске Србије!

Истоветним Декретом истоветна мучка бомбардовања Срба поновила су се и средином и крајем деведесетих током режираног антисрпског растурања бивше Југославије, када се Америка под лажним изговором да наводно “није против Срба” – претгварала да је наводно “против Милошевића”?!?

Међутим, током послератних година, благодарећи трајању издајничког и анти-америчког Декрета “Забрана”, забрањено је на федералном земљишту подизање споменика америчке захвалности Дражи Михаиловићу, Равној Гори и Српском Народу Равногорске Србије за огроман допринос Победи над Нацизмом у Другом светском рату; у оквиру “Забране”, амерички судови, коликогод да су “одуговлачили” пресудe нацистичким хрватским усташама – у сарадњи са булументом сарадника окупатора током рата на тлу бивше Југославије, доносили су углавном правно сумњиве одлуке одузимања православних цркава широм Америке подигнутих од приватних средстава православних задужбинара српског националног избеглиштва. Ово кривоклетство непобитно доказује циљ Ватикановог злочинства – Ватикан је форсирао Броза да спасе послератну улогу Усташтва зато да би уништило Српски корен: Првославље!

Partizani i Nemci kod Cacka 1941Околина Чачка 1941. г.: Партизани Љубићког партизанског одреда са немачким војником Аугустом Хелером.Чист доказ немачко-комунистичке колаборације

Карактеристично је да је изговор америчких органа на све протесте против “Забране” био увек један те исти: Controversy: протести против Броза се априори одбијају због некаве наводне “неусаглашености” у односу на ратна збивања – али “Забрана” никад није дозволила да се сазна које су то “неусаглашености”! Доцније фраза Controversy прераста у морбидну хермафродитску парафразу Conflict Resolution – “разрешење несугласица”; да би коначно, у данашњем свету, прерасла у Political Correctness – “прописано мишљење” – чијим накарадним значењем брозовистичка лаж каља часност Америке масовним лоботомисањем здраве памети: Лоботомија деформисаног образовања, лоботомија наметнутe “политичке исправности”, и декретска “неприкосновеност” “Забране” сазнавања Истине довели су до – не само у окупираној Србији – до данашњег заглављивања у процеп здраве памети (“unimaginably stupid had become a job requirement’) од Вашингтона до Чукарице – здравим резоновањем америчког преседничког кандидата Доналда Трампа, који, без обзира да ли његова расуђивања сматрамо озбиљним или не, али који је “аутентичан” баш зато што није “програмиран униформисаношћу такозваних традиционалих политичара” (Trump is authentic, a straight-talker, less scripted than traditional politicians,” PolitiFact wrote) – зато што не блебеће напамет научену “политичку исправност”, него попут Путина… каже здравом и слободном памећу: оно што мисли…

* * *

Међутим, од свих наведених и ненаведених наказности “Забранe” – de facto срамне за Америку, а спровођене само зато да би се обезбедили опстанак злочинства “Лаж – Маршал Тито”, и опстанак “стрељане историје” – још је неумитнија, прљавија, и трагичнија “Забрана” да се не сазна холокауст брозововистичког убиства Српске Нације под усташоизоидним руководством:

Друго: Огроман распон “Забране” Запада да се не сазна Холокауст убиства Равногорске Србије!

Да, Холокауст је забрањен да се сазна: “Забрана” Запада забранила је да се зна и сазна најефикаснији Endlösung – управо најефикаснији Холокауст истребљења једне нације обављен по завршетку Другог светског рата: забрањено је да се зна и сазна убиство целокупне људске, друштвене, моралне, духовне и материјалне структуре Равногорске Србије – најпоквареније од свега јесте:

“Забрана” је забранила да се сазна разлог убиства:
Расистичка квази-клерикалнa антисрпска мржња!
Зато чињеница да је Српска Нација као таква потпуно уништена,
непобитно квалификује овај Endlösung за Холокауст!

Убиство не само накарадне измишљотине проглашне као некаквом “Великосрпском буржоазијом” – већ масовно убиство Српске Нације: присилно такозвано конфисковања а уствари рзбојничка-фашистичка отимачина имовине; масовно расељавањ и присилно насељавање – забрањнени су да се сазнају! Од Срба који су живели на територијама НДХ, које су Усташе прво масовно и крволочно убијале, у заједници са Усташама, Брозовци су преостале од тих Срба мобилисали, преваспитали, и натукали против Срба Равногорске Србије, обећавши им будућност у Србији у којој могу да отимају, убијају, силују Србе Србије! Ти доведени Срби су пљачкали, клали, убијали, стрељали, силовали, судили Србе Србије као некакве “народне непријатеље” – обављајући злочине по директним прецизним наређењима Брозових Усташа и кадрова Брозовог језгра који су становали по вилама отетим од Срба Србије и давали наређења! Тако је дошло до парадокса: као да Хрвати нису окупирали Србију него као да су за Броза Срби из НДХ окупирали Србију као некаквог “народног непријатеља“ у име некакве наводно “комунистичке” некакве “револуције”! А камуфлирана “Забраном” лаж је остала несазнана: никаква нити револуција нити комунистичка – напротив: Холокауст фашистичког разбојништва расистичке мржње! И… таква истребљена и уништена окупирана Србија остала је у наслеђе наследницима екзекуторе Срба и Србије, наследницима отимача и убица, наследницима лажних ратника и лажних револуционара… Зато је и дан-данас забрањено да се зна и сазна уништење целокупне друштвене и културне структуре Српске Нације, тотално уништење Равногорске Србије, тотално уништење Српске Православне Цркве, тотално послератно фашистичко убиство Равне Горе, потпомогнуто западним наоружањем и истребљењем ваздухопловним снагама под британском командом, фашистичко убиство Драже Михиловића, тотална криминализација животних услова за преживеле српске грађане, раднике и сељаке… Endlösung, de facto Холокауст истребљења Српске Нације… био је забрањен да се зна и сазна:

Границе су биле затворене! Обавештења забрањена!
Забрана Запада изоловала је Српску Нацију у казамат
на немилост холокаустичном мрцварењу
од стране распомамљеног фанатизма
расистичке антисрпске мржње!

Холокауст је чак и данас још забрањен да се зна: чак и данас је дозвољено да се зна само – да, само – напарбирчена брозовистичка лажна документација, фалсификована не само од брозовистичких и усташко-фашистичко-ватиканских кривоклетника не само од Коминтерниних обавештајних органа, и то под руководством врло ефикасне експертизе инфилтрираних Усташа – већ фалсификована и од стране такозваних Западних савезника! И зато што је Истина овог злочинства још увек забрањена, мора се истаћи да је “Забрана” Запада у поратном периоду који је трајао чак до раних педесетих – била пресудна за почињена зжзлочинства брозововистичког усташоизоидног Холокауста, и то са посебном примесом суровог иживљавања ватиканске инквизиције! Лаж обезбеђена “Забраном” и данас је још увек заштићена шарлатанским лажним филтрираним, фалсификованим, и измишљеним наводним “документима” од стране западних политичких агентура. Злочиначка “Забрана” још и данас сакрива Холокауст зато да би докрајчила истребљење и последњих физичких и духовних преживелих остатака Српске Нације! И зато пре него се сетимо брозовистичких филмова, подсетимо се да је данас једини адут локалних и белосветских наследника слуга њихова илузија да су наводно они ти који су наводно изабрани и да су они наводно једини који заслужују – наравно ако благоизволе да се смилују – да као да је једино њихова лаж наводно некакав једини ауторитет да “рехабилитује” Истину – и то да је “рехабилитује” једино онако како се прохте њиховим илузијама о неповредивости њихових “неприкосновених” лажних “тековина”! А лаж “неприкосновености” доказао је већ први филм после лажног “ослобођења” – “Живјеће овај народ”, Вјекослава Афрића: Иако данас Истина “Стрељања историје” доказује трагичан одговор – који ће то “народ” – “живјети” – одговор је такође и први филм Вељка Булајића “Влак без возног реда” у којем се не ради нити о глорификацији Брозових непостојећих офанзива-измишљотина, нити о Орсону Велсу чији је “Грађанин Кејн” устоличен на екрану београдске Кинотеке, зато јер тада Орсон Велс није имао времена да прославља фатаморгане непостојећих Брозових офанзива јер је био презаузет напијаањем вискијем са својим пјташем у лажи – са Брозом – чији је шеф дворске гарде био усташа Марко Месић… Али, Булајићев “Влак без возног реда” имао је итекако тачан “возни ред” који ајзенштајновски упечатљиво одговора на питање Африћевог филма који ће то “народ” “преживети” – јер осим убиства, филм обрађује и геноцид расељавања које је трајало чак до раних педесетих! На исто питање тек данас одговорио је и такозвани филмаџија-наследник Вељка Булајића – Радош Бајић, лажном “Равном Гором” и злонамерно пониженом некаквом наводно “националистички заосталом” предратном Србијом, рачунајући да ће његовом покварењачком шарлатанству придодати “епику” додворавањем британским жбирима… својом изјавом: “Ништа није ваше – све је наше”: Српска Нација уништена је Холкаустом који траје и дан-данас на очиглед целог света крволочном лоботомијском инквизицијом елиминисања и последњих духовних и моралних заосталих остатака Српске Нације. И баш зато и баш због тога данашње најмљене слуге, наследници фашистичких убица и отимача Српске Нације – грчевито покушавају да одбију непобитност “Истине Стрељања историје”!

И као што Путин сматра да “Украјина – није европска земља и поред свих подсећања да је њен западни део био под Аустро-угарксом“, тако би Путин требало да раскринка и издајство совјетске Коминтерне и фамозног расадника зла и лажи – фамознног такозваног хотела “Риц” – да рскринка Коминтернину издајничку сарадњу са Усташтвом и расизмом ватиканске инквизиције… јер би такво Путиново раскринкавање лажи и “Забаране” – било пресудно за преживљвање Првославља, јер… без обзира шта Путин учини или не, претњa јесте преживљавању моралних вредности хришћанске цивилизације – и подједнако је опасна по преживљавање и Истока и Запада…

Без обзира на претњу обезбеђену и камуфлирану
абнормалим трајањем абнормалне “Забране” чак и у наша доба,
и без обзира на упорно одбијање волшебне “Забране”
да се сазна Истина подвале “Броз–Маршал”…
Ипак… на стварном мегдану стварне одбране
стварних моралних цивилизцијских вредности…
илузије и лажи “Забране” данас су хвала Богу
коначно суочени са глоговим колцем:
Суочене су са Документом Истинa “Стрељања историје”!
Српска Нација заслужује Ослобођење у Народ
који зна Истину да сам себи слободан гради будућност”!

Амин… у име Правде Божије!

Часлав М. Дамјановић
Ravnogorskivenac.com

partizani-i-ustase-zajedno-april-42-crna-legija-1-proleterska

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Virtuelna istorija: Nužnost i slučajnost u političkoj istoriji
Strogo govoreći istorija čovečanstva sastoji se od niza slučajnih događaja, događaja koji nisu morali da se dogode. Ova karakteristika političke istorije očitava se već u prvom istoriografskom delu evropske kulture, Herodotovoj Istoriji, čiji je bukvalni prevod Priče. Ova dezignacija ima za nas dvosruko značenje. Kao prvo, sadržaj knjige ne pretenduje na istinitost, već samo prenosi priče, koje je autor čuo. Herodot je, tako, razlikovao istoriju (u modernom smislu) i istoriografiju, tj. naš uvid u istoriju. Drugo, priče se odnose na nešto što je izuzetno, nestandardno, nešto što je zanimljivo i vredno pažnje. Ono što se odvija po strogim zakonima ne može biti priča, jer se nauka ne bavi akcidencijama. Ove poslednje mogu biti nevažni kurioziteti, sa socijalne tačke gledišta, ali mogu da imaju i odlučujući uticaj na «tok istorije», kakvu je danas shvatamo. S tim uvezi često se postavlja pitanje šta bi bilo da se neka od ovih akcidencija nije desila, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Фото албум: Равна Гора 1941.-1945. г.
Драгослав Ђорђевић из села Влакче, као четник Горске краљеве гарде. Комунисти су му убили мајку Јелицу и сестру Олгу. Њега су заробили лета 1945. На монтираном процесу у Тополи осуђен је на смрт. Мучен је и убијен у Капислани у Крагујевцу Ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић у Прањанима 6. септембра 1944. г., на прослави рођендана краља Петра Другог Карађорђевића. Десно, у зеленој кошуљи, је наредник Никола Марковић из села Бозољин код Блажева, један од 26 равногораца који су 11. маја 1941. г. заједно са пуковником Михаиловићем дошли на Равну Гору у Западној Србији. Снимак је начинила америчка војна мисија. Ово је једна од првих фотографија у боји снимљених у Србији Прањани, 6. септембар 1944. г. У левом углу, у првом плану, је капетан Никола Лалић. У средини је ђенерал Михаиловић. До њега је пуковник Мекдауел. Звоник у позадини фотографије постоји и данас Драгослав Димитријевић је био један од омиљених ратних команданата Јасенице и Поморавља ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Обелодањене књиге стрељаних
Највеће откриће Државне комисије за тајне гробнице јесу књиге стрељаних. То, за «Новости», открива историчар Срђан Цветковић, бивши секретар ове комисије, која је формално престала с радом крајем прошле године и чију је скенирану документацију Министарство правде уступило Институту за савремену историју. Књиге стрељаних постојале су за сваки округ, укоричене су, и у њима су вођене прецизне евиденције о онима који су стрељани без судске пресуде, само по налогу ОЗНА-е. Из њих се види да су стрељања била организован и масован, нимало случајан посао, и слична документација не постоји нигде у Европи. — Ликвидације на десетине хиљада људи после рата нису рађене «на реч» или из анархичне освете, како то често покушава да се прикаже, већ по детаљном плану који је подразумевао квоте и стриктну методологију с прецизном евиденцијом — каже Цветковић. — Ово доказују књиге стрељаних по окрузима и спискови за свако село у Србији, које су радили органи ОЗНА-е. На основу ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Предаја Суверенитета Србије звана “Сарадња” са “Милосрдним Анђелом”
Када је 1914. Године Аустроугарска Влада послала Краљевини Србији ултиматум у коме се, између осталог, захтевало да Краљевина Србија одобри аустроугарским властима да пошаље на територију Србије своје инвестигаторе, укључујући и полицију, Влада Краљевине Србије је прихватила све услове изузев тај један, дозволу Аустроугаским органима власти да делују на територији Краљевине Србије а да - не подлежу јурисдикцији Србије. Последица је врло добро позната: Први Светски Рат! Разлог за ово одбијење Аустроугаског захтева био је заснован на правним и конститутивним принципима. Наиме, да би једна држава могла до постоји као правни идентитет и функционише као независна - та држава мора да располаже својим суверенитетом! Људи који су одбили ултиматум Аустроугарске 1914. године итекако су били свесни чему да тај захтев води губљењу суверенитета и независности, и зато су морали да га одбију и сачувају Независну, Суверену Србију. Разлике између ултиматума Аустроугарске од 1914. године и скорашњег споразума између Владе Србије о ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Руско ордење Брозовим колаборационистима са фашизмом
Руковање усташа и партизана у Босни 1942. г. У амбасади Руске Федерације у Београду је 19. фебруара 2015. г. одржан свечани пријем поводом празника „Дана Браниоца Отаџбине“ а којом приликом је амбасада Русије доделила одликовања „српским ветеранима Другог светског рата“ за њихов допринос заједничкој совјетско-југословенској (српској) борби против фашизма (како то стоји на званичном сајту амбасаде Русије у Србији). Међутим, овде се под плаштом „српских ветерана“ из Другог светског рата крију Брозови партизани који су у току самог рата пре свега тесно сарађивали са хрватским нацистичким усташама па чак и са Немцима, а најмање се борили управо против фашизма. Овом приликом нећемо улазити у разлоге горње одлуке руских дипломатских представника у Србији али бисмо скренули пажњу на чињеницу да се и након 70 година од завршетка Другог светског рата његова истинска суштина на југословенским просторима и даље фалсификује и прекраја по квази-историографским аршинима Брозове пре свега антисрпске титологије. Југословенска послератна историографија у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Беч не признаје злочине у Србији
Бечки дневник „Пресе“, поводом стоте годишњице почетка Првог светског рата, констатовао је да је аустроугарска војска била посебно свирепа на Балкану и руском фронту. Дневник се, при том, позвао на списе Швајцарца Арчибалда Рајса, али и нову књигу тима историчара окупљених око Ханеса Лајдингера која је недавно изашла под насловом „Хабсбургшки прљави рат – истрага Аустроугарског вођења рата 1914.-1918.“ Тим историчара окупљених око Лајдингера се супроставио тези Кристофера Кларка који тврди да је читава Европа крива за рат. Историчари окупљени око Лајдингера смарају да је Аустроугарска доследно ишла путем војне конфронтације посебно према југоисточним суседима. До осуде ратних злочина није дошло, констатује „Пресе“, указујући да су изговори били да Република Аустрија, која је заменила дунавску монархију, није могла да се криви за недела аустроугарске војске. Ни после Другог светског рата Аустрија није признала злочине Аустроугарске, како не би нанела штету царском угледу који привлачи туристе. Избрисати цео народ „Београдске болнице су четири пута данас ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Zašto sam protiv spomenika Zoranu Đinđiću!
Verujem da ću posle ovog pisanija izazvati veliki revolt kod ljudi koji nekritički svrstavaju Zorana Đinđića u velikane srpske političke misli, ali imam želju da se po pitanju eventualnog podizanja spomenika u Beogradu povede polemika. Nisam pristalica tog čina, jer, da bi se nekom podigao spomenik, ili po njemu dalo ime ulici, u najmanju ruku mora da protekne određeni period na osnovu koga bi istorija dala svoj sud. Period od tragične smrti Zorana Đinđića je suviše kratak, a na čelu Vlade koju je vodio bio je negde oko dve i po godine, što je malo vremena da bi se sagledalo njegovo delo. Najpre da krenemo od jedne zablude koja nam se stalno servira kako je on bio „prvi demokratski predsednik Vlade“. Taj besmisleni epitet „prvi demokratski“ je apsolutno netačan, jer i pre izbora Zorana Đinđića imali smo višestranačje i izbore i svi predsednici Vlada pre Đinđića proisticali su iz određene vladajuće većine ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Прилог проучавању феномена политолингвистичког аспекта нестанка СФР Југославије
Сажетак: Тема овог рада спада у ред социолингвистичких истраживања у најширем смислу појма социолингвистике као лингвистичке гране која се бави проучавањем феномена односа друштва и језика. У ужем смислу овај истраживачки рад сигурно припада политолингвистичким истраживањима обзиром да се овде ради о пресудном утицају политике на лингвистику. Предмет овог чланка је политолингвистички аспект нестанка Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (SFRJ). Почетак процеса нестајања ове државе се може везати за фамозну Декларацију о називу и положају хрватског књижевног језика (1967. г.) потписане од стране групе хрватских интелектуалаца, а чији је потписник, ако не и главни аутор, био и књижевник Мирослав Крлежа – главни фаворит Јосипа Броза Тита за кандидовање за добијање Нобелове награде за књижевност. Почетак нестанка СФРЈ се сигурно може везати за овај пре свега политички маневар хрватске стране, а којим се хтело коначно озаконити хрватско присвајање српског културно-повесног наслеђа насталог на ијекавском идиому српског народног језика – штокавског говора. На ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Руски историчари о покрету Драже Михаиловића
Данас је за руске политичаре и историчаре у вези са тим догађајем најважније да се не понављају пропагандистичке измишљотине и идеолошки стереотипи које је совјетска наука преносила онако како их је све до деведесетих година добијала из Југославије. Све до ослобођења Југославије руководство Совјетског Савеза је сарађивало и са четницима и са партизанима. У архивама су сачувани документи који сведоче да је Тито све до 1944. године из Совјетског Савеза добијао писма овакве садржине: “Ви говорите да четници сарађују са фашистима, али ми имамо другачије информације. Потрудите се да нађете са њима заједнички језик” Ако погледамо историју читавог региона, видећемо да је четнички покрет логичан наставак некадашњих покрета српских хајдука и јунака. Па ипак је овај покрет у историјском смислу био умногоме јединствен. На Балкану је и иначе увек била снажно изражена традиција која гласи отприлике овако: чим загусти – бежи у шуму! И четнички покрет је у основи био подстакнут управо том традицијом. Четници ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
О рехабилитацији ђенерала Михаиловића
Процес тзв. „рехабилитације“ врховног команданта Југословенске Војске у Отаџбини – ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића поново је (наравно намерно) ушао у субноровски ћорсокак титоистичког судства у Републици Остатака Србије што је потпуно разумљиво и схватљиво уколико се зна где се води и од кога судски поступак. Наравно, субноровским владајућим структурама у титоистичкој Србији у којој аустроугарски каплар из 42. Хрватске домобранске „Вражје дивизије“ и даље влада из гроба („И после Тита, Тито!“) је од кључног значаја да се рехабилитациони процес развлачи што дуже и по могућности у недоглед. Међутим, овде није од нашег интереса да полемишемо о раду (тј. нераду) надлежних правосудних институција у субноровској Србији већ да укажемо на целисходност и моралну страну идеје о Михаиловићевој рехабилитацији. У овом контексту два су кључна питања на која бисмо у доњем тексту изнели своје мишљење: Рехабилитацију за шта? и Рехабилитацију од кога? С једне стране, за сваку је похвалу да је у Србији покренута иницијатива ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Злочини комуниста против Бога и србског народа…
Izveštaj Državne komisije Republike Srbije kaže, da su partizani posle Drugog svetskog rata likvidirali 416 đaka i studenata, 2892 žena domaćica, jer su im muževi bili četnici, 72 novinara, 857 trgovaca, kafedžija, 345 učitelja, 77 glumaca i umetnika!!!. Još pre početka Drugog svetskog rata, bezbožni komunisti su kovali planove o kasapljenju Kraljevine Jugoslavije i srbskoga naroda. Komunistička partija Jugoslavije je na svojim prvim kongresima otvoreno zauzela stav da treba srušiti Kraljevinu Jugoslaviju kao „tamnicu“ jugoslovenskih naroda. Komunisti su na čuvenom komunističkom kongresu u Drezdenu decidirano odlučili i naveli Srbske Zemlje koje su, posle raspada Kraljevine Jugoslavije i izvođenja njihove revolucije, trebale da postanu države. Na tom kongresu, nažalost, Srbija nije bila pomenuta kao buduća država. Dokumenta pokazuju da je Broz već na zasednju Avnoja 1943. kreirao granice republika nove Jugoslavije, samo je Srbiju ostavio nedefinisanu. To je značilo, da Srbija može da bude samo onolika koliko preostane kad se svi ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Једна фотографија из Неовисне Државе Косово
Срушено српско православно гробље и црква у јужном делу Косовске Митровице од стране Шиптара Рушитељи свега што је српско на Косову и Метохији у последње две деценије су управо Брозови шиптарски пионири и омладинци које је он брижљиво одгајао у СФРЈ. Они након две деценије од његове смрти изгледају овако:  
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
ШТА СРБИЈА СЛАВИ?
За Владимира Владимировича Путина кажу да се још увек није дистанцирао од тамне стране комунистичке владавине за време трајања Совјетског Савеза. Аналитичари који се баве овим питањима тврде да се у блиској будућности, овај тренутно најауторитативнији политичар на свету неће о тим стварима ни изјашњавати, бар не у негативном смислу, и не само он, већ и они који ће доћи после њега. То је сасвим разумљиво јер Русија је увек била империјална сила: и као царевина и као комунистичка земља али и данас. Велики и јаки никада о себи не говоре лоше. Прослава 16. октобра 2014. године као дана ослобођења престоног града Србије, помало је зачудила обичан свет иако се тај дан прослављао дуги низ година 20.октобра. Шта се и како, ког дана, на који начин стварно дешавало (ко је кога ослободио, од кога и када) тешко је сада после толико година до краја и са сигурношћу просуђивати (што нам није ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Prava presuda o Draži Mihailoviću
Redakcija „Blica” došla je u posed jedine originalne, kompletne presude sa suđenja generalu Dragoljubu - Draži Mihailoviću iz jula 1946. godine. Ovaj dokument koji je pre nekoliko decenija nestao iz svih arhiva jugoslovenskih obaveštajnih i civilnih službi ima nemerljivu istorijsku važnost, saglasni su istoričari i pravnici. Presuda ima 45 strana, otkucanih pisaćom mašinom na sada već požutelom papiru. Odlično je očuvana. Na prvoj strani ima pečat sa delovodnim brojem, a na poslednjoj voštani žig koji dokazuje autentičnost dokumenta. Dokument za arhiv SANU Akademik Dragoljub Živojinović kaže da je otkriće originalne presude Mihailoviću izuzetno važna stvar za istorijsku nauku. - Neprimereno je da su se tako važni dokumenti uzimali nezakonito iz državnih arhiva. To nije jedini dokument koji je nelegalno nestao. Neki ljudi su to svesno činili da bi se sakrila njihova uloga u nečasnim istorijskim dešavanjima. Najbolje bi bilo da ovaj dokument završi u arhivu SANU, koja će ga sigurno bolje sačuvati nego neka ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Покушај данашње диктатуре лажи да настави злочиначку оперету Брозовштине!
Шта заиста значи диктатура диригованог медијског дречања против рехабилитације суђења Дражи Михаиловићу? Иако лаж криминализације и њена лоботомистичка контрола мисли немају никакав легитимитет, ипак... Лажљивци врече ли врече: Ми смо једина истина, истина је само оно што ми кажемо! Наравно, узурпатори никад не сматрају себе узурпаторима, међутим... против кога врече узурпатори? Врече против оног дела Српског Народа који је одбио и одбија да живи лаж! Виђено из те реалности, из “Полемике – Зашто је рехабилитација генерала Михаиловића ипак више морално него политичко питање”(1) и “Око чега полемише Мирослав Лазански”(2), уз велико поштовање аутора наведених написа, Г. Стефана Каргановића... ипак... ничу круцијална суштинска питања о “излечењу”! Зато што се ради не само о “нацији” – већ о “излечењу” Поштења Српског Националног Духа и “излечењу” Поштења Истине! Према томе, круцијална су питања: “Излечење” од чега? “Излечењe” кога? Из тога произилази још једно круцијало питање: Да ли је рекламирано “помирење” логично... или је бесмислено? Зашто ова питалица? ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Коме треба нова Титоник Србија?
Тренутно се Република Остатака Србије налази на коначном путу и de jure признавања друге албанске националне државе – Косова. Влада у Београду је већ дала зелено светло за примање Косова у Међународни олимпијски комитет, јер без тог светла Косово и не би могло да буде примљено, а управо ових дана та иста Влада најављује и промену Устава, тј. избацивање члана о Косову као интегралном делу државе Србије. И то све зарад испуњавања свих услова Европске Уније како би се ушло у исту јер „Куд мали Мујо, ту и ми“. Двадесет и првог јануара 2014. г. званично је отпочео процес преговора Србије (тј. њених територијалних остатака) са Бриселом о учлањивању ове прве у Европску Унију. Тим поводом се и српски еурофанови нескидају са домаћих мас-медија како би потврдили „не скретање с правога пута“ ка идеалном друштву (комунизам) у новој Титославији која се у континенталним димензијама одазива на име „Европска Унија“. И није ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Како су Сава Ковачевић и Драгица Правица заиграли коло над побијеним жртвама Радачког Бријега
„Када је након првог плотуна један од стрељаних, док му је крв шикљала из груди, узвикнуо ‘Живјела Русија!’ – пришао му је Сава Ковачевић с пиштољом у руци и, уз ружну псовку, испалио му неколико хитаца у главу. Драгица Правица је, на запрепашћење присутних, проверила да ли је смртна казна ваљано извршена, пуцајући из пиштоља у мртве људе. Најтужније и најружније било је коло које се ухватило око побијених људи, ни кривих ни дужних…“ О трагичном 27. фебруару 1942. године, који памти Радачки Бријег на Љубомиру, дуго се и упорно ћутало. Недужне жртве задесио је удес многих које су остављене у дубокој анонимности „погрешне стране историје“ – усљед сложених а промјенљивих политичких и ратних околности, а захваљујући пракси: да их по правилу тумаче само побједници. Тим прије ако је виновнике тих злочина посљератна партијска митологија овјенчала ореолима народних хероја, као што је и био случај са љубомирским. У одмазди за раније ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
“Српске новине”, бр. 691, април 2016. г.
Virtuelna istorija: Nužnost i slučajnost u političkoj istoriji
Фото албум: Равна Гора 1941.-1945. г.
Равногорци Горске краљеве гарде из села Овсишта код Тополе (1941-1945)
Обелодањене књиге стрељаних
Предаја Суверенитета Србије звана “Сарадња” са “Милосрдним Анђелом”
Руско ордење Брозовим колаборационистима са фашизмом
Беч не признаје злочине у Србији
Zašto sam protiv spomenika Zoranu Đinđiću!
Прилог проучавању феномена политолингвистичког аспекта нестанка СФР Југославије
Руски историчари о покрету Драже Михаиловића
Равногорци Горске краљеве гарде из Овсишта
О рехабилитацији ђенерала Михаиловића
Злочини комуниста против Бога и србског народа…
Једна фотографија из Неовисне Државе Косово
ШТА СРБИЈА СЛАВИ?
Prava presuda o Draži Mihailoviću
Покушај данашње диктатуре лажи да настави злочиначку оперету Брозовштине!
Коме треба нова Титоник Србија?
Како су Сава Ковачевић и Драгица Правица заиграли коло над побијеним жртвама Радачког Бријега
Share

Comments are closed.