Туђманови „Брионски транскрипти” – Ударити Србе да нестану!

Шта је хрватски председник Фрањо Туђман поручио припадницима војног и државног врха на састанку на Брионима непосредно пред акцију „Олуја”, где је један од учесника био и генерал Анте Готовина:

– Чини се да бисмо могли повољну политичку ситуацију у Хрватској, деморализацију у српским редовима, наклоност и људи у Еуропи, једним дијелом у Еуропи, оно што је склоно рјешењу те кризе и у корист Хрватске гдје имамо значи пријатеља Њемачку која нас суздржано подржава и у политичким разговорима, али и у НАТО гдје такођер имају разумијевања за наше погледе. Имамо и наклоност Сједињених Америчких Држава, али до одређене границе, ако ћете господо извршити на професионалан начин, као што сте извршили у западној Славонији у року од неколико дана, то значи молим три, четири дана, максимум осам дана онда можемо рачунати да ћемо и политички, да нећемо политички не само претрпјети штете, него да ћемо политички у том и таквом свијету добити.

– Зашто пустити исток на миру? Зато што се и ти наши пријатељи боје да не уђе Југославија у рат у цјелини, с Југославијом и Русија, па према томе опћи рат. Према томе, исток бисмо пустили тотално на миру, а ово бисмо морали ријешити и југ и сјевер. Ријешити, на који начин? То је сада тема наше данашње расправе. Да нанесемо такве ударце да Срби практично нестану, односно да оно што нећемо одмах захватити да мора капитулирати у неколико дана.

– С тим што сам рекао, и ово што смо казали, да им овдје треба дати излаза да могу… Јер, важно је да им ти цивили, да пођу, па ће онда и војска, и када колоне пођу, то дјелује психолошки једни на друге.

– Један летак овако, значи опће расуло, побједа Хрватске војске уз подршку свијета итд. Срби ви се већ повлачите преко итд. а ми вас позивамо да се не требате повлачити, ми вам јамчимо… Значи, на тај начин им дати пут, а јамчити тобоже грађанска права итд.

– Чекај, идем у Женеву зато да прикријем ово, а не да тамо разговарам. Нећу послати министра, него ћу послати помоћника министра унутарњих послова. То је у четвртак. Према томе, да прикријем ово што спремамо за дан послије.

(Политика)

Шира верзија “Брионских транскрипата” 

Записник са састанка председника Хрватске Фрање Туђмана са војним врхом који је одржан 31. јула 1995. године на Брионима

Почетак у 10.50 сати

Предсједник: Господо, сазвао сам овај састанак да бисмо процијенили садашњу ситуацију, да бих чуо ваша мишљења прије него што донесем одлуку о даљњим нашим потхватима ових дана. Као што знате ми смо били одлучни да пођемо у даљње операције чему је ова операција потхват Грахово-Гламоч требала такођер послужити и у односу на Бихаћ, али и ради опкољавања Книна. Били смо одлучни да пођемо у деблокаду Бихаћа са западне стране.

Међутим, сада је таква ситуација да су нам представници УН Акаши и Столтенберг са Србима тај разлог избили из руку, јер према томе они повлаче своје снаге с подручја Бихаћа. Неће нападати, дозвољавају да се UNCRO постави на те границе, на проматрања. И то јасно да су одмах то доставили читавом свијету. А, свака војна операција мора имати своје политичко оправдање.

Према томе, ми више немамо оправдање да идемо у деблокаду Бихаћа. Али, чини се да бисмо могли повољну политичку ситуацију у Хрватској, деморализацију у српским редовима, наклоност и људи у Еуропи, једним дијелом у Еуропи, оно што је склоно рјешењу те кризе и у корист Хрватске гдје имамо значи пријатеља Њемачку која нас суздржано подржава и у политичким разговорима, али и у НАТО гдје такођер имају разумијевања за наше погледе.

Имамо и наклоност Сједињених Америчких Држава, али до одређене границе, ако ћете господо извршити на професионалан начин, као што сте извршили у западној Славонији у року од неколико дана, то значи молим три, четири дана, максимум осам дана онда можемо рачунати да ћемо и политички, да нећемо политички не само претрпјети штете, него да ћемо политички у том и таквом свијету добити… Према томе, по моме мишљењу будући да нам више не може бити главни циљ да продремо до Бихаћа. Продор до Бихаћа може бити само споредни сада. Ми бисмо морали наћи неку излику за нашу акцију, наш потхват који можемо почети према плану као што је било јучер, или пак сутра, или према јучерашњем плану за сутра, или да се договоримо кад можемо.

Али, ако идемо ових дана у даљње потхвате онда Бихаћ може бити још само као излика и споредно, а противнику онда морамо нанијети или тотални пораз југ и сјевер, да се разумијемо, пуштајући исток на миру сада.

Зашто пустити исток на миру? Зато што се и ти наши пријатељи боје да не уђе Југославија у рат у цјелини, с Југославијом и Русија, па према томе опћи рат.

Према томе, исток бисмо пустили тотално на миру, а ово бисмо морали ријешити и југ и сјевер. Ријешити, на који начин? То је сада тема наше данашње расправе. Да нанесемо такве ударце да Срби практично нестану, односно да оно што нећемо одмах захватити да мора капитулирати у неколико дана.

Према томе, тај предвиђени план који смо имали за сутра требало би преразмотрити и модифицирати. Када чујем ваше просудбе и ваша мишљења, значи онда ћу донијети одлуку. Али да поновим, није главна задаћа деблокада Мостара, него је…

(Упадице: Бихаћа.)

Него је, Мостар ми зато пада на памет, јер вјеројатно ће они доље чачкати нешто на том подручју да би нас свезали и да би нас упозорили ако ми идемо, да имају и они могућности од Неретве, што не одустају, па до Дубровника.

Према томе, није нам главна задаћа Бихаћ него је наношење на неколико праваца таквих удара да се српске снаге више не могу опоравити, него да морају капитулирати.

Код тога можемо рачунати да се у том подручју Југославија неће ангажирати изравно. И ноћас су одржали сједницу своје владе. Позивају, осуђују нашу агресију и позивају Међународну заједницу да осигура престанак непријатељстава и политичке разговоре.

Ви сте вјеројатно читали сви мој одговор Акашију, јесте или нисте?

(Упадице: Јесмо.)

Према томе, као што сте видјели он је ултимативан, али је већ јутрос Столтенберг дошао Шаринићу и каже да би се то могло поправити у оном смислу као што је предсједник тражио и да они предлажу да се између книнских Срба и нас одржи састанак у Женеви у четвртак. И предлажу своју делегацију у којој би био Миле Новаковић, то је онај генерал, њихов министар Војновић, па Мацура, па Пријић и да моле свакако да буде на челу наше делегације предстојник Уреда Шаринић.

Ја сам Шаринићу рекао да може начелно рећи да ми јесмо за преговоре уколико прихваћају оне моје увјете које сам поставио у свом одговору Акашију, али да он неће бити на челу делегације ако дође до тог састанка. Тако да и то можемо, још данас ће звати и можемо и то узети као маску да прихватимо те разговоре, чак да одредимо не знам и своју делегацију, али да поразговоримо о томе да ли сутра или неких наредних дана да идемо у потхват за ослобођење од Баније, Кордуна до Лике, Далмације до Книна, на који начин да то проведемо са задаћом да посао углавном завршимо у три, четири, максимум осам дана. Да остану послије тога само некакве енклаве које би се морале предати.

Ево толико као увод у расправу о свему томе. Молим ваше мишљење. Свак од вас ће бити одговоран онда за оно што се договоримо за проведбу и за међусобну сурадњу, јер без веома усклађене сурадње на свим бојиштима не бисмо могли постићи успјех ослобођења тих подручја у кратко вријеме. С тиме да будем до краја чини ми се јасан да би требало размислити да се значи ове снаге од Грахова усмјере онда према овамо у офанзивним дјеловањима.

Толико као увод. Молим господо, с пуном одговорношћу оно што износите, своје просудбе и своје приједлоге, и онда касније да донесемо одлуку о проведби. Адмирал Домазет.

Давор Домазет: Господине Предсједниче, ја ћу изнијети ситуацију стратешку на разини противника, а онда бих дао и назнаке могуће операције сукладно вашом постављеном сада тезом, јер сам упознат са цијелом операцијом у њеном планирању.

Прво, сматрам да је садашња ситуација, када је питање непријатеља у цјелини гледајући и у Босни и у окупираним дијеловима Хрватске изузетно повољна за нас, за извођење радикалне операције за ослобађање окупираних дијелова Бановине, Лике, Кордуна…

Како су себи задали некакав политички циљ, а с тим и војни да покушају вратити Грахово јер знају његово стратешко значење њихово главно усмјерење је сада према Грахову, како снага са простора окупираног поглавито Лике и Далмације, тако и из Босне и Херцеговине. Они у тијеку покушавају, наглашавам покушавају припремити један противудар који ће имати за сврху само деблокаду Грахова, што је за нас изузетно корисно јер ће на тај простор маневром снага за идућих четири, пет дана не могу бити спремни, а просуђујем да неће моћи ни за осам до десет дана што нам отвара могућност, јер ослобађа позадину и простор иза нас.

Друго, све што је потенцијале могао довести на подручје Бановине и Кордуна и Лике то је довео…

Предсједник: Чујте, одакле би они протуудар према….

Давор Домазет: Протуудар је двоструки, господине Предсједниче. Са Книна, односно сјевероисточно од Книна, ту су снаге које је дијелом снага пребацио са … (гледају по карти.)

…Критично или оно што је значајно су два простора. То је Костајница и Двор на Уни. Рјешавањем једнога, поглавито првога, а затим другога, у другом су мостови за извлачење снага, цјелокупни простор се одсјеца у оперативном смислу и та операција би практично врло брзо могла завршити…

Треће које морамо ријешити то је недвојбено топничко ракетни ватрени удар у којега ће он покушати направити према Загребу. Према томе, у тој етапи недвојбено мора бити своструки обухват односно клијешта на простору Петриње, тако да се уклони. И исти случај је са Карловцем… На такав начин операција има сасвим реалних снага, јер однос укупни, и са тиме бих завршио, је слиједећи. У овим ситуацијама, њихова рецимо та мобилизација је само 17 посто, јучер је податак. То изричито говори колико је разстројство унутар и сада је прво оптерећење како побјећи, а не како се борити.

Укупне снаге на овом подручју су слиједеће 7. корпус уз сва та прегрупирања која има, има 7 тисућа људи. 15. корпус Лика не више од 6 тисућа, Кордун са ојачањима 4,5 и Бановина има 5 тисућа.

(Упадица: а 2. крајишки?)

Он је разбијен, имам податке па ћу ти их дати.

Према томе, операција пружа реалност господине Предсједниче да се у том времену изведе.

Када је у питању источна Славонија односно Барања однос снага је сасвим другачији. Из разлога што је сада укључивање војске Југославије и прије шест дана довожење 18. моторизиране бригаде Нови Сад са комплетном техником, драговољци већ који су се инфилтрирали, укупне снаге на источном сектору су 16 тисућа војника, 160 тенкова и 3 топничке мјешовите пуковније. Те су снаге већ у борбеном распореду, како оклопне, тако и топничке, и са јасним циљем су постављене. Они ће покушати то урадити, ту никакве двојбе нема, заузимањем мостобрана на Барањи, и циљ је избацити једног хрватског војника са тог дијела.

Друго, покушат ће и извести сигурно ватрене ударе по градовима. Они цијене и њихови су планови да би можда у евентуалној позицији, ако би операције дуље трајале, због тога операција на западу и мора краће трајати, могли ако получе резултат покушати чак из правца Тење, јер су испразнили јучер све пучанство и главне су им снаге концентриране тамо, са снагама које има у Барањи и понтоне које доводи из Југославије могао би покушати ићи на одсјецање Осијека…

Предсједник: Господо, у политичком смислу још нешто нисам вам рекао. Билт, ви знате тко је Билт, замијенио је Овена, био је ових дана у Београду и договорио је са Милошевићем такво рјешење политичке кризе у Босни, на тлу бивше Југославије да Милошевић призна Босну и Херцеговину на основу приједлога Контактне скупине. Према томе 49, 51 Федерација, Конфедерација и тако. С тиме, да ако то учини, да му се за рок од 9 мјесеци, суспендирају све санкције. То је значи Милошевић пристао. Иза тога стоји Русија, Француска и Енглеска.

Ми смо са своје стране подузели све кораке да и Њемачка и Сједињене Америчке Државе пруже отпор томе, јер то оставља отворен проблем хрватских подручја и то је својеврстан начин притиска на нас.

Али то спомињем зато да своје операције морамо тако замислити, тако провести да не дамо повода Југославији, Милошевићу и њиховим пријатељима на западу да прихвате интервенције Југославије на хрватском тлу.

Мислим да, то је сада адмирал рекао, ако сачувамо, мислим да чак ми се можемо, међу нама речено, и помирити са губитком Дравског мостобрана, јер ако би они напали са свим снагама тај мостобран Драве у Осијеку, ми бисмо јако тешко то могли зауставити. Ако би ту започели рат, онда, за запад, започињемо рат и са Југославијом. А, они се, као што рекох, боје значи Југославија, Русија, ислам, свјетски рат итд…

Сада још нешто, у тој нашој операцији не знам генерале шта је било са Абдићем. Ми морамо Абдића присилити да стане на нашу страну и да према Великој Кладуши, значи да тамо наиђемо не на противничке снаге, неголи на Муслимане који ће стати на нашу страну. Мислим да у војним разматрањима то треба имати у виду. Абдић је био за сурадњу с нама, па је Изетбеговић био против итд.

Звонимир Червенко: Оно господине Предсједниче што сам вам рекао, разговор је био са њим, обављен је. Он неће са никаквим Муслиманом из Хрватске разговарати и мислим да је он остао на својим позицијама као што јесте, барем за сада.

Предсједник: Добро, остао је на својим позицијама, али ако ми пођемо у офанзиву онда му треба рећи, ако ћеш бити на српској страни онда ћеш доживјети пораз, а ако останеш неутралан и приђеш на нашу страну онда имаш осигурану будућност. То треба дјеловати и војнички и политички.

Сада, Удбину, рекао је адмирал под контролу. То вјеројатно треба гранатирањем уништити. Знате шта је, стратешки гледано шта је недостатак овог нашег разматрања плана? Нема изласка да се…. лијепо је то да је рекао сада адмирал – затворити им преостала троја врата, али им не даш нигдје излаза. (…да се затвара…)

Да се извуку, да побјегну, него их присиљаваш да се боре до краја, што нам намеће веће ангажирање и веће губитке. Према томе, молим, дајте да узмемо у разматрање и то, јер они јесу деморализирани, апсолутно, и већ као што су се исељавали из Грахова и Гламоча, кад су се наши присиљавали, тако се већ дијелом исељавају из Книна. Према томе, дајте да узмемо, у војном разматрању, и ту могућност да им негдје оставимо пут, да се могу дијелом извући. (… ту је Двор на Уни…) Да, али овај Двор на Уни је горе, али ово овдје…

Давор Домазет: Господине Предсједниче, овдје је пут, и два, зато смо у планирању операције имали, на овоме дијелу, оставља се овај пут, овдје је личко, ово гдје је Срб, овдје је поред Срба. Ту се оставља пут и могу изићи, и други пут, оставља се Двор на Уни, јер ми тек у завршном, тек избијемо на Костајници поступно напредујемо и пуштамо да излазе, нећемо ми затворити то. Тако да има два кључна пута.

Предсједник: Да, да си олакшамо да што прије то.

Давор Домазет: О томе смо и размишљали.

Звонимир Червенко: Господине Предсједниче, само кратко, ово смо ми детаљно расправили и план комплетне операције је онакав какав јест, добар, и извршили смо све припреме да можемо то учинити. Уколико нема политичких опортуности да се донесе одлука да се иде на све, ја предлажем – да се умјесто сутра ујутро крене за један или два дана касније, и да се барем иде на прву етапу, прву фазу овог нашег комплетног плана.

Предсједник: Шта то значи, прву етапу?

Давор Домазет: Добро, прва етапа стратешки након операције, тако треба… и, слиједеће. Прву етапу, заузимање Љубова, стављање под надзор Удбине. Напад снага зборног подручја Сплит и специјалних снага МУП-а, с падина Велебита на Грачац, и стварање увјета у другој етапи, избијања на Отрић. Подразумијева нападно дјеловање на…

Предсједник: Колико би та прва етапа трајала?

Давор Домазет: То је два до три дана, два дана, најмање, не, неће више… (… на то, један дан.)

Анте Готовина: Ту имамо само снаге друге бојне, 9 гардијске, са специјалним постројбама.

Давор Домазет: Да, па и не треба више, не треба више.

Анте Готовина: Да, са специјалним постројбама МУП-а, без икакве једне потпоре, јачих оклопних снага у продору. Морат ћемо их створити, значи она не би била више од…

Давор Домазет: Даље, у том истом првом дијелу операције је продор снага 1. гардијске бригаде и осталих снага зборног подручја, сјеверно и јужно од Плитвичких језера. Значи, отклањање опасности дјеловања по Загребу.

Звонимир Червенко: Да, Загреб, Карловац и Сисак.

Давор Домазет: Да, и исто тако, од Карловца, и исто тако продор и избијање у Костајници. То је прва етапа операције, и она је нормално та и рјешава све кључне проблеме.

Звонимир Червенко: Господине Предсједниче, и нема пола Крајине.

Давор Домазет: Она је пресјечена, Крајина, сви витални објекти стратешки су под надзором, створени су увјети за другу етапу операције, која исто толико траје.

Др. Мирослав Туђман: Да се пререже овдје доље, или не, с Велебита, овдје?

Предсједник: Добро, код тога што ради Готовина с овим снагама, које је имао тамо?

Давор Домазет: Не, он с овим снагама ту не ради ништа, јер он је све направио што треба, само чека њихов удар.

Предсједник: Чекај, чекај, па боље је да он ради, неголи да чека протуудар.

Анте Готовина: Ја имам један приједлог, који се може уклопити у план начелника Главног стожера, а то је с оне стране БиХ. Ако ми дозволите, ја бих га и образложио. (Листају по карти…) Овај план се уклапа у план операције од начелника Главног стожера Хрватске војске, а иде из истока према западу, тј. из БиХ, већ с постојећих положаја Босанско Грахово, и исто тако шире подручје Гламоча.

Вриједност ове операције је повезивање снаге 2. крајишког корпуса, избијање на Виторог и тиме стварање увјета за избијање на Јајце, и рјешавање проблема Јајца. Друго, с овим правцем, као у првој фази операција би примила… Операција, у исто вријеме, када крећу снаге са запада према истоку, кренуле би снаге 3. бојне 126. пуковније 1. Хрватског гардијског здруга и специјалних постројби МУП-а Хрватске и Херцег-Босне, у правцу црвене земље, и тиме ставља комплетно Книн под контролу. Тиме би увезале и главне снаге 7. книнског корпуса на обрану Книна…

Предсједник: Господо, у начелу прихваћам овакво размишљање. Код тога ми једино још нешто фали, а то је да у оваквој ситуацији кад ће бити, ако ми пређемо у опће офанзивно дјеловање на читавом подручју, да ће у Книну завладати још већа паника него што сада влада. Према томе, треба предвидјети и неке снаге, које ће изравно дјеловати према Книну, а особито, господо, присјетите се – колико је хрватских мјеста и градова разорено, у Книну још није данас тако…

Према томе, морати ћемо ријешити с UNCROM и тиме, и то, итд. Али, јако би било добро, према томе, оправдање за овакву акцију је њихов протуудар од стране Книна, итд, па према томе, и имамо излику да ударимо, ако можемо с топништвом, као можете по… да се деморализација до краја… не само ово…

Анте Готовина: Господине Предсједниче, у овом тренутку ми комплетно с нашом техником контролирамо Книн. Није уопће то, ако је заповјед за удар на Книн, ми га за неколико сати рушимо, комплетно. С оклопним снагама, средњим, већим дометом ракетни сустав. Ми смо на 20 км зрачне линије овдје од превоја… 20 км од центра Книна. Снаге које иду на Книн с 400 добрих пјешака из 3. бојне 126. пуковније, који су сви из овог краја, и познају одлично тај крај, а имају разлога да се боре ту, и овог тренутка их је тешко држати на узди.

Први хрватски гардијски здруг, који има 300 пјешака, који се овог тренутка у овом простору и доказао, и у сваком случају, на те пјешаке, можемо на то рачунати. Специјалне постројбе МУП-а Хрватске и Херцег-Босне, који имају 350 одличних пјешака, који су се показали у овоме, и у операцији, као изванредни. Значи, да ми имамо негдје око тисућу добрих пјешака, увјежбаних за десантирање, значи за брзо пребацивање на овом тешком терену, ми лако можемо овладати Книном, без икаквог проблема.

Предсједник: Дајте да мало видимо прво реагирање на овај мој одговор, и на садашњу ситуацију у свијету. Дакле, већ сам вам рекао, главни тајник НАТО-а, упознао га је мој амбасадор, и заузет ће се за разумијевање наших. ХФП – одговор на реагирање на мој одговор, синоћњи. Писмо с врло тврдим тоном Хрватски предсједник је категорички одбио, хрватске власти се боје могућег српског напада на источну Славонију. Ако крајишки Срби не примијене 6 точака споразума, присуствоват ћемо разбуктавању у регији, које би могло довести до проширења рата. Уколико се споразум поштује, можда неће бити ескалације рата тијеком слиједећих 2-3 дана.

Изјавио је Richard Holbrooke. И, Richard Holbrooke је у Стејт Департменту, америчком, задужен за то. ХП. (…) Већ прије хрватског одбијања западних снага босанских Срба, генерал Ратко Младић је рекао – да договор неће мијењати његове планове да поновно освоји сва подручја изгубљена у корист Хрвата тијеком задњих неколико дана. Зашто је Караџић дао наредбу начелнику Миловановићу, а не Младићу?

Звонимир Червенко: Зато што је јачи од Младића.

Давор Домазет: Дакле, сукоби између Караџића и Младића, и Младић је под утјецајем Милошевића, а Миловановић је изравно под Караџићем, то је раскол између њих.

Предсједник: Да ли се Младић јавио?

Давор Домазет: Младић се налази тренутно у Мркоњићграду, а заповиједно мјесто Миловановића је у Дрвару.

Анте Готовина: То су вам двије струје, једна Пале, једна Бања Лука. (…)

Звонимир Червенко: Миловановић је већи стручњак од Младића, то је без сваке сумње.

Предсједник: Сада, слушајте, не знам, у ту процјену се не бих сада, али Младића сте разумјели, не може се порећи да је…

Анте Готовина: Бољи је војсковођа.

Предсједник: Да, бољи је војсковођа, да и дрзовит је, и он користи. Слушајте, он, као и Караџић и Милошевић користи до сада то нејединство Еуропе, Француске, Енглеске, Њемачке и Америке, и према томе, они су искористили то до максимума. Друга ствар је што они сада немају снага. Слушајте, када они нису успјели послије нашег „Бљеска“ у западној Славонији да нам освоје Орашки џеп, онда је то најбољи знак, а то им је требало као лијек, да би допустили некакву обједу, и да би створили ту границу на Сави.

Тако да је то знак поприличне њихове беспомоћности. Треба имати смјелости, у једној опћој деморализацији, и слушајте, колико имате искуства, имам га ја из рата, колико ви имате искуства – у једној опћој деморализацији гдје се они више не могу поуздати да ће добити помоћ. Ту треба имати смјелости, итд…

Анте Готовина: Да, од тог ратног плана, који је већ одобрен, то је све предвиђено, значи, оне снаге, које су у обрани, одређене… повољна ситуација, крећу у…

Давор Домазет: … као снаге за гоњење, дани су им точно правци, врло мале снаге, гдје улазе у дубину.

Предсједник: Да ли има нетко од вас неких нових приједлога или мишљења, када можемо поћи у једну такву операцију, свеукупну операцију.

Анте Готовина: Већ сада има велико исељавање цивила из Книна, који одлазе за Бања Луку и Београд. Значи да ми, ако настављамо овај притисак вјеројатно за неко вријеме, неће бити толико цивила, него оних, који морају остати, који немају могућности отићи.

Предсједник: Да ли је могућ удар на Книн, да не покажемо логор, кога UNCRO тамо, УНПРОФОР…

Анте Готовина: Ми можемо јако прецизно, овог тренутка, дјеловати по Книну, без да циљамо у војарну, у којој се налази смјештен UNCRO. (Имамо све снимке, и точно се зна то…)

Давор Домазет: у тој јужној војарни, а његове снаге су сјеверно. Према томе, може се врло прецизно гађати, а да се никако не дође под дјеловање, у…. мало јужније од Книна, то су прецизно…

Анте Готовина: Овога тренутка ни једно наше оружје не дјелује без навођења, значи, непосредно се наводи.

Предсједник: То значи… да нам није главна задаћа спајање према Бихаћу, него… и то ипак захтијева помјерање досадашњих планова. Колико вам треба и за довршење плана и за евентуално прегрупирање снага. Да ли ће то захтијевати прегрупирање снага?

Звонимир Червенко: Два дана. не више.

Предсједник: Генерал Црњац, што?

Миљенко Црњац: Господине Предсједниче, ја исто сматрам да би нам било потребно 2-3 дана да би извршили прегрупирање снага, јер ово је сада нови моменат, генерал Готовина планира 7. и 4… значи, треба довести снаге, дубље. Друга ствар, не знамо, ја до сада нисам знао гдје ће 5. корпус дјеловати. Ако ће дјеловати према генералу Готовини, онда се одмах мијења ситуација и према мени и према Норцу. Иначе, 5. корпус је у оном нашем планирању, било да би он дјеловао према Слуњу, и према стожерном бригадиру Норцу. Сада би 5. корпус највјеројатније требао ићи с њима, и договорити да дјелује према Кулен Вакуфу, односно да дјелује доље…

Предсједник: Колико има Дудаковић, 5. корпус?

Анте Готовина: Има 15.000 (Има?) Да, да, има, али има он још 10, ал их нема с чиме наоружати, и то је проблем. Да али 15.000 има.

Предсједник: Добро, може макар фингирати дјеловање и према западу и према југу.

Звонимир Червенко: Било би најбоље да иде према југу.

Давор Домазет: Не, не, његов је Кулен Вакуф, и нека иде с босанске стране границе.

Предсједник: Знам, али то не значи, ако иде на Кулен Вакуф, с бригадом…. с некаквом сатнијом не може тамо. (Он ће везати те ствари.)… Схватите господо, да је ситуација у њиховим редовима таква, па они су напустили Гламоч, Анте, колико, два дана прије него што смо ми ушли, и само Грахово, а каква ће ту ситуација бити након тих побједа Хрватске и још су глупи па говоре како Хрватску војску воде амерички генерали и НАТО-ови авиони. То је једна опћа психоза деморализације. Само ми не смијемо допустити грешку да нам негдје, разумијете, нанесу неке непотребне губитке.

Др. Мирослав Туђман: Ово је реално за очекивати кад се ово очисти, па када се извуку снаге онда се они могу припремити након десет дана. За то вријеме ми ћемо ово све очистити.

Предсједник: Треба нам умјесто уторка четвртак…

(Гласови: У четвртак ујутро)

Али дотле би требало, молим вас лијепо, да нам дају повода, да провоцирају.

Звонимир Червенко: Једино да Маркача задужимо за то.

Младен Маркач: … и оптужимо их да су нас напали диверзантски да имају намјеру ићи према Масленици, да имају намјеру ићи преко Велебита на прометницу од Карлобага према Стариграду, желе то пресјећи и зато смо морали интервенирати.

Давор Домазет: Мислим да би било најбоље – на сљедећи начин: да зракопловну Удбину – они користе, направимо једну експлозију да су зракопловством ударили и тако маскирамо све наше правце, а нама се отвара…

Предсједник: И овдје да врше протунапад на Грахово, наши су одбацили и иду напријед. Треба исто тако горе на сјеверу у односу на Костајницу…

Владимир Загорец: Ми би њима предсједниче, морали отворити џеп, али они кад почну бјежати они ће морати негдје бјежати, према Книну неће, према Костајници, морамо отворити негдје џеп гдје ће они побјећи – Двор на Уни.

Анте Готовина: Био им је патријарх, одржао је молитву, литургију Двор на Уни и ишао је у Книн – промијенио је – требао је ићи на Бановину, али је промијенио, отишао је у Книн.

Предсједник: Је ли истина да је Аркан с њиме?

Анте Готовина: Да, они га чувају господине предсједниче.

Звонимир Червенко: Ја бих молио предсједника да прецизирамо ако они почну гранатирати Осијек, да ли тамо што учинити господине предсједниче?

Предсједник: Поновно понављам, не смијемо се дати испровоцирати да ми дамо повода Југославији да ступи у рат, разумијете?

Владимир Загорец: То би био повод да ми доље кренемо.

Предсједник: Ми нисмо кадри, било би глупо да идемо истовремено на источну Славонију и на Барању, ту бисмо изгубили подршку оних пријатеља који нас подржавају суздржано. Ако туку Осијек, они ће се искомпромитирати политички пред свијетом, а што бисмо ми могли тући, неко село?

Звонимир Червенко: Немамо адекватног циља.

Анте Готовина: Једино Бели Манастир, ништа више. Ни приближно друго.

Предсједник: То једино ако можемо ударити по некој атерији, не ништа друго. Господо, знате та одлука да идемо има и своје политичке и господарске финанцијске и друге стране.

Звонимир Червенко: Још једну ствар господине предсједниче, ако дозволите, ја бих волио да господин Загорец овдје јасно каже да ли он у стању логистички подржати нас са свим средствима које ми тражимо. Ја знам колико чега имамо, али то је јако битно.

Владимир Загорец: Логистички ми можемо подржати један дио – попис имаш – међутим, утрошак стрељива који је био на Гламочу и Босанском Грахову је релативно велик. Мене сада само занима и ја молим све заповједнике да се обрати пажња на утрошено стрељиво у овим операцијама. Ми у причуви имамо за неких 5 дана, међутим, треба обратити пажњу на топништво, рецимо користи се 100 мм за тенкове, Т-55, пуно више него 130 или 122 за топове.

Анте Готовина: Да, ова је операција била највише изражена тенковска борба.

Владимир Загорец: Да, ту се тенк можда користио више као топ, јер овог стрељива топничког има.

Анте Готовина: Јер то је тако брдовито земљиште, да топови 130 и 122, ракетним суставом долази мање до изражаја јер нису то висоравни него више тенковска борба, значи брз продор.

Владимир Загорец: За пар дана је 3,4 тисуће граната, 100 мм испуцано.

Предсједник: Господо, ја сам пред свима вама, а посебно пред неким ту генералима говорио да у читавом том свом рату заиста трошимо стрељива као да смо Руси или Американци. Према томе, ту се више служити са мањим јединицама, диверзантским дјеловањем и са изненадношћу, ударом мањих снага, пјешачких, па и овим хеликоптерским, односно вртолетним, десантима тамо гдје се не очекује, али се може постићи далеко већи учинак неголи – јасно је, а кад бисмо имали довољно онда би и ја био за то да најприје све уништимо са гранатирањем, па да онда кренемо…

Анте Готовина: Ја сам вам задњи пута рекао дуг је 70 милијуна долара био задњи пута, сада је већ мало већи. Није проблем, али барем нешто да дамо.

Предсједник: Јасан је проблем.

(Упадица: Других проблема неће бити)

Још мало у смислу промиџбе. Дајте ова два дана – мислим да би требало ићи овако – афирмирати нашу побједу, мислим да у промиџбеном смислу нисмо довољно добро искористили, чуо сам, значи, говорило се о 200, 250 мртвих, то је поновио и овај Шорић, а Анте Готовина ми каже да су имали 317, према томе, дајте ради подизања морала у редовима Книна, јавите и објавите то, 300, 350, покажите та три тенка која сте заробили и која су у упораби.

Давор Домазет: Сама граховачка бригада признаје 400 ван строја, сада што мртвих и што рањених…

(Упадица: И топнички дивизион заробљених)

Предсједник: То треба казати.

Давор Домазет: Ми смо екипирали трећу бригаду ХВО са топништвом које је заробљено.

Предсједник: То дајте ради побољшања климе у нашим редовима, а разумије се и њиховим, и у свјет. Гледајте, тај свијет, чак и наши пријатељи, они су све то – наших акција, робовали некој идеји да су Срби толико надмоћни да смо ми беспомоћни и од Масленице па надаље, отказа УНПРОФОР-а, стално су ме упозоравали доживјети ћете пораз итд. Сада смо их мало увјерили, али дајте те податке – тенкове, те топничке батерије, губици, значи, од данас, сутра, прекосутра стално то понављати на телевизији, на радију и ово да они нападају, да покушавају то нападима, да је ово само маневар њихово извлачење, да нису напустили подручја која су освојили у Бихаћу итд.

Др. Мирослав Туђман: Да ли овдје да се на радију преноси порука који су им путеви отворени за извлачење?

Предсједник: Да, то би требало рећи – не да су им отворени, неголи да је опажено да се цивили извлаче тим и тим путевима.

Др. Мирослав Туђман: Да ли то можемо негдје на почетку акције рећи. Да ли можемо објавити да им се да до знања да се ту извлаче цивилима?

Предсједник: Да, рећи да полазе са цивилним аутомобилима, колима итд.

Др. Мирослав Туђман: Али ћеш затворити неке путове, па да им кажеш у ком смјеру да иде да имамо што мање послова.

Предсједник: Гдје је тај пријелаз?

(Др. М. Туђман: Код Срба.)

Др. Мирослав Туђман: Ево, овдје на ауто-карти је још лакше види. То је Кулен Вакуф, Срб, добро сам рекао.

Предсједник: Има даље пут?

Анте Готовина: Има, изиђе на Босански Петровац, према Дрвару, овдје видите.

Др. Мирослав Туђман: Треба рећи да није могуће проћи са тенковима и топовима.

Предсједник: Што је са тим њиховим покретним с којима могу евентуално – рампама…

(Упадица: Мислите на протузрачне…)

Предсједник: Земља-земља.

Анте Готовина: Они не могу, имају уређен положај у Маји (?) и нормално са Арканом могу са простора – знамо те позиције, тако да ћемо то топништвом покушати неутрализирати а ако осјетимо у електроничком извиђању да се они налазе у покрету, онда ћемо зракопловством ићи изравно на њих.

Предсједник: То мислим, да не заборавите.

Анте Готовина: Не, то смо планирали.

Предсједник: У читавој овој операцији, слушајте, гдје морамо ићи на прекидање веза између њих и заузимање кључних положаја јако би радо видио неки вртолетни десант на некакве такве точке које су важне, а гдје немају велике снаге. Нисам чуо ни један, имате ли?

Анте Готовина: Имамо по плану, јер ако гледате ову карту овдје, ви не можете пробијати него тек други дан оклоп, значи послије 24 прва сата не можете, ту инжињерија ради, али убацивање група са хеликоптерским десантом, са приземљењем ми заузимамо ове главне врхове и ту им омогућавамо продор инжењерије и иза инжењерије протуоклопне снаге…

Предсједник: Можда се спустиш на книнску тврђаву да заштитиш UNCRO тамо.

Др. Мирослав Туђман: Нема толико хеликоптера.

Предсједник: Што више смјелости разумијете, то више успјеха.

Др. Мирослав Туђман: Онда може 20 људи стати у хеликоптер.

Анте Готовина: Имамо Херкулеса у Шепуринама.

Др. Мирослав Туђман: Ја да ти додам Цесну као водича.

Предсједник: Дајте јасно ових два дана прегрупирајте али и одморите војску дан прије тога.

Гојко Шушак: Господине предсједниче, ми смо сагледали што би ми направили, а сада остаје оно што ако?

Прво, што ако они бомбардирају Осијек и Винковце, а почињу избјеглице кретати према Загребу. Значи треба стожер Владе постојати који ће тај прихват организирати. То морамо унапријед видјети.

Предсједник: Сазови са предсједником Владе значи један ужи стожер са то. Са војног гледишта задаћа само удар по њиховим битницима.

Гојко Шушак: То знамо, али говорим ако они почну гранатирање, ми ћемо имати и до сто тисућа можда избјеглица. Паника се може створити, они га могу тако гранатирати да стампедо настане преко ноћи. Сада, како се ту поставити, ту морамо бити ми организирани да не изазовемо ми панику овдје, онда су они направили протуефекат. То је једно.

Предсједник: И зауставити их на подручју Ђаковића, не допустити да иду даље.

Гојко Шушак: Друго, ми морамо дати заповједницима јасно на терену господине предсједниче што ако UNCRO почне дјеловати, то није искључено. Ја сам синоћ, Канађани, онако како се понашају то би могли учинити. Бит ће таквих ствари. Ми морамо дати чисте напутке њима. То је једно.

Друго, ја сам мислио предсједниче, то је један стожер. Други стожер је однос са UNCROM нетко тко је стална контакт особа, а у вези је с нама и да с њима то рјешава, да добијемо напутке, јер ће се ствари одвијати пребрзо да би се онда могли тражити около и сазивати. То је други проблем који се мени појављује.

И треће, господине предсједниче, ја нисам сигуран, Анте ти си рекао да ова акција иде у реду, с тиме да добију двије бригаде од Армије БиХ да крену према горе. Анте Готовина: Било би добро када би… Гојко Шушак: То је нереално за очекивати, када би имали, нећеш их добити за два дана, могао бих их добити за два тједна и то што би добио. То је једно.

Друго, њихово возило према Кулен Вакуфу, није реално да ће они то направити, јер би онда Абдић користио прилику и он може мало ослободити толико да провоцира, али ништа друго да направи.

Предсједник: Абдићу треба пренијети моју поруку, не да само остане неутралан, него ли да сурађује са хрватским снагама.

Гојко Шушак: Али не заповиједа Абдић јединицама, него Срби предсједниче. И онда док Абдић те проблеме ријеши…

Предсједник: Нека се Абдић значи тих Срба рјешава.

Гојко Шушак: …Ја мислим да би то психолошки имало ефекат на њих да ми, након првог дана операције по Бенковцу, Обровцу рискирамо бацити летке с нечим што би могло и настрадати, али да знадемо онда унапријед да је то нешто што смо рискирали, али их позвати у ваше име, какав год летак направити, након првог дана операције, у њему казати путове којима се могу извлачити, направити тако да изазове оваква помутња каква је још дупло већа. Али онда треба рискирати, и наћи људе, а ја вјерујем да их има који ће рискирати то направити.

Предсједник: Један летак овако, значи опће расуло, побједа Хрватске војске уз подршку свијета итд. Срби ви се већ повлачите преко итд., а ми вас позивамо да се не требате повлачити, ми вам јамчимо… Значи, на тај начин им дати пут, а јамчити тобоже грађанска права итд.

Др. Мирослав Туђман: Ако могу рећи, ово се показује ипак да они слушају више радио и телевизију него летке. Боље је ићи преко радија и телевизије…

Предсједник: Преко радија и телевизије, али и с летком.

Гојко Шушак: Ићи с летком, али га бацити међу њих. Сам његов осјећај да си ти успио, бити над њиме, бацити му га, то је нешто изазвало.

Предсједник: Слажем се, то исто тако доказује нашу снагу. Добро, ићи ћемо с тиме.

… Што се мене тиче, да ли је сигурније координирати, управљати из Бријуна или из Загреба.

Гојко Шушак: Психолошки би било јако лоше да координирате одавде предсједниче због пука. То би била позиција, многи би то искористили на један начин, знаш војска, гине, а ви… у том контексту је тако.

С друге стране опет, знајући вашу неопрезност, можда је боље стајати овдје него у Загребу. То можемо договорити, али из Загреба да координирате акцијом. Мислим да је то боље.

Предсједник: Апсолутно политички то је боље.

Гојко Шушак: То је једно, друго бит ће и амбасадора предсједниче, Gailbraith и сви који ће бити тамо…

Предсједник: Они ће дигнути реп.

Гојко Шушак: Они су своје обавили, они ће остати. Када то све узмемо у обзир господине предсједниче моја просудба је да прије петка ми не можемо кренути. Предсједниче, ја исто предлажем колико је код Маркач способан њих наговорити на провокације, њега они по Велебиту могу негдје гађати, то нам неће бити неко покриће. Норац скупа с њиме би требао испровоцирати да можда и по Госпићу или нечему лупну двије гранате. Мислим, треба по насељеном мјесту, тамо гдје је Маркач то је под Велебитом, могу лупати цијели дан…

Норац: … извршити са минобацачем или тијеком ноћи или тијеком дана тај простор, палити неколико пројектила.

Гојко Шушак: И задње господине предсједниче, ако би био Шаринић, који већ је у контакту са овим главним заповједником ту, они би ипак на својој разини сваки требали успоставити неки контакт да кажу овима колико времена треба унапријед да то дају.

Младен Маркач: … нису на вријеме они хтјели дати, овај пута би им требало дати само сат времена, само да се сакрију.

Гојко Шушак: Јер, тамо смо имали разумијевања, тамо је био Аргентинац, ја сам му дао два, а он је реагирао за један. Тако бих ја и овдје предсједниче да дадемо, да Хрвоје да или тко већ овоме главноме два, а они дају један.

Предсједник: Онда ћемо господо овако, у четвртак ћу ја доћи у Загреб, рећи ћу и Шаринићу, бит ћемо у Загребу, преговори ће се водити у Женеви у четвртак, а ви дотле све припремите.

Односно ноћас само можете јавити, а онда сутра или прекосутра…

(Упадица: Провокације сутра и прекосутра)

Да.

Гојко Шушак: И за петак, ја мислим да би Готовина тога требао бити најсвјеснији, да и Гардијски здруг и сви они који требају ићи, сви су они на одмору већ.

Предсједник: Што да ли?

Гојко Шушак: Пуштати их кући, мислим да не. Можемо их два дана смјестити да се одморе, то није проблем.

Миљенко Црњац: Ја имам приједлог за други дан предсједниче, не знамо када ће бити акција, али да заповједници Зборног подручја дођу у Главни стожер да договоримо акцију по времену и у простору. То би морали договорити и да ми то знадемо.

Предсједник: Чекајте, данас је понедјељак, а ви се нађите у сриједу.

Младен Маркач: То ћемо ми организирати.

Предсједник: Али у сриједу, то се можете сада одмах договорити, у сриједу у Главном стожеру и у колико сати.

Гојко Шушак: Имају везе, не морају се сада договорити.

Предсједник: Боље је сада то договорити, него по везама.

Звонимир Червенко: Господине предсједниче, ми имамо оперативни тим који зна што ради. Према томе, Црњац, ми бисмо вас позвали и без да сте ово сада рекли.

Предсједник: Знам, али је добро да се нађете поновно заједно ради особног усклађивања. Кинкел обећава да ће нас Њемачка подржавати, али да их обавијестимо унапријед о томе. Бит ће проблем главни са тим UNCRO-вцима, са јапанским бубама. Њихов је приједлог, Акаши је расправљао с њима пет сати, да би онда поднио приједлоге да ће они UNCRO стати према Бихаћу да нас спријечи и да ће ставити проматраче на Динару.

Гојко Шушак: Али они се увреде предсједниче, он говори на границе Бихаћа и српске крајине, нема Хрватске у споразуму. Ја у Женеву ишао не бих.

Предсједник: Чекај, идем у Женеву зато да прикријем ово, а не да тамо разговарам. Нећу послати министра, него ћу послати помоћника министра унутарњих послова. То је у четвртак. Према томе, да прикријем ово што спремамо за дан послије. Тако да ми сузбијемо било какав аргумент у том и таквом свијету да ми нисмо жељели разговарати, него смо жељели само оно што…

Значи, подузет ће Руси у Уједињеним народима све могуће да се утјече на Загреб да се Загреб суздржи. Да хрватска офензива, прије свега да хрватски Срби одустану од офензиве на Бихаћ. Руси су исто против акције босанских Срба, да би то комплицирало и водило не само дипломатском него и…

Значи, ви се састајете у сриједу, када, у колико сати?

Звонимир Червенко: То ћемо разријешити.

Предсједник: Када ћете, договорите се сада.

Звонимир Червенко: Господине предсједниче видимо које проблеме имамо, ја њих лако о томе обавијестим господине предсједниче. Ми се састајемо готово сваки дан. Предсједник: Друга је ствар ви у Стожеру, али са заповједницима да се састанете.

Звонимир Червенко: Добро, значи у сриједу у 16.00 сати.

Предсједник: Значи у духу овога што смо сада разговарали, начелно усугласити се на томе. Кажем да је боље да се сада договорите.

(Упадица: Сриједа, 10 сати ујутро).

Свак ви за себе направите програме, у Стожеру цјеловите уједначити, и онда, не само по данима, него по сатима усугласите како ће ствари ићи. Пола сата ћете остати на ручку и онда можете отићи.

(Завршено у 12.40 сати)

Звонимир Червенко: Ја бих молио предсједника да прецизирамо ако они почну гранатирати Осијек, да ли тамо што учинити господине предсједниче?

Предсједник: Поновно понављам, не смијемо се дати испровоцирати да ми дамо повода Југославији да ступи у рат, разумијете?

(Политика-НИН-НСПМ-Србин инфо)

Извор: http://www.nspm.rs/dokumenti/tudjmanovi-brionski-transkripti-udariti-srbe-da-nestanu.html

4682axe

СРОДНЕ ОБЈАВЕ
Дугин: Трамп попустио под притиском неоконзервативаца – почетак Трећег светског рата?
Ујутру 7. априла 2017. ваздушне снаге САД су први пут од почетка дугогодишњег сукоба у Сирији извршиле масовни ракетни удар ракетама Томахавк  на ваздушну базу ваздушних снага Сирије. То јест на нас. Зашто ми нисмо користили комплекс противракетне одбране? По једној верзији, због тога што их за одбијање тоталног напада снага САД код нас нема довољно, будући да су били предвиђени пре свега против ракетних удара других могућих противника. Друга верзија: Москва није хтела да то нареди, јер би то значило неумитан почетак рата са САД. Вашингтон је донео одлуку, и знао је шта је спреман. Ми не. Шта даље? Пре него што приступимо прогнозама вредело би још једном погледати на контекст – почетне услове који могу довести до почетка Трећег светског рата (до којег и даље може да не дође). Изговор за америчку инвазију Изговор који је Вашингтон користио за наношење удара био је хемијски напад. Да тако нешто није урадио ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
ИМА ЛИ СРБИЈА СНАГЕ ДА НАКОН СМРТИ ЈОСИПА БРОЗА ИЗВРШИ ДЕМИСТИФИКАЦИЈУ ЊЕГОВОГ КУЛТА
Непосредно после смрти Јованке Броз поново су се отвориле неке теме које су већ биле, тако рећи, пале у заборав.  Поново се на скоро истоветан начин покушава вршити манипулација (на жалост и даље успешно) људским умовима. И даље се врши глорификација култа Брозових тако што се покушава извршити замена теза па се тотална ИЗОЛАЦИЈА Јованке Броз која је трајала више од 30 година везује за њен тобожњи пробуђени национализам или покушај преузимања власти после Брозове смрти помоћу личких генерала а који су опет Срби, или опет због некакве болесне љубоморе зато што је Броз наводно био "надарени љубавник" јер је као "највећи син свих народа и народности" био најбољи у свему (најбољи бравар, највећи војсковођа, најлукавији дипломата, најиздржљивији робијаш, најспособнији државник, најпаметнији визионар, најшколованији председник - имао је прегршт почасних доктората, итд.).             И Јованка Броз је имала врло висок чин (како медији објављују - чин пуковника - а то подразумева ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
У Хрватској ни покојници немају право на ћирилицу!
Ако из Срема, преко окупиране Српске Крајине, кренете пут Винковаца, на самом уласку у град наићи ћете на таблу која вас обавештава о градовима пријатељима. Хрвати су педантни, рекли би неки Срби, о свему мисле, ништа не препуштају случају. Све им је уредно. Улице нису прљаве као наше, травњаци су покошени, а трговци услужни. Једном речју, могу нам бити „узор“ у свему. А да ли је баш тако?    Поред наведеног обавештења, преко читаве табле је исписано велико латинично слово „У“ са „крижом“ у врху, које вас такође обавештава о једној битној чињеници: „Нисте добродошли, ако сте Србин!“ То вас, наравно, неће ни најмање изненадити, јер је мржња према Србима одавно постала уобичајени, саставни део хрватског фолклора. И не само фолклора већ пожељна, суштинска, карактерна одредница сваког „свесног домољуба“.  Отићи ћете у град, обавити послове због којих сте дошли, уколико су ти послови у неким државним установама службеници ће вам, кад је то ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Рекордна бекства партизана
Комунисти су се хвалили – а и данас се хвале – својим безбројним успесима (измишљеним), док у ствари међу свим герилама у Другом светском рату они држе рекорд у – бекствима. Наиме, Савезници су авионима и бродовима преко Јадрана пребацили, и тако у задњи час спасили, најмање 27.000 партизана, укључујући и њиховог команданта Тита. Поред Тита, јуна 1944. евакуисани су и чланови савезничких мисија и његовог штаба као и преко стотину партизана, укупно око 200 људи. На тај начин је партизански врховни командант спашен од сигурног заробљавања. ПИШЕ: Ненад ЈАКОВЉЕВИЋ Вољом трију великих сила на конференцији у Техерану, донета је тајна одлука да „се пружи сва могућа помоћ партизанима“. У новембру 1943, пре него што је одлука била и донешена, партизанима је бродовима испору­чено преко 3000 тона залиха. То је истовремено значило да се сва морална, материјална и политичка подршка укида Михаиловићу. Снабдевање је закомпликовано већ у децембру 1943. пошто су Немци покренули офанзиву да би поново ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Englezi: Draža nije zločinac
Iako je od 2. svetskog rata prošlo poprilično godina i dalje postoje velike svađe i sukobi mišljenja na teritoriji Balkana. Tako su Srbi i dalje četnici, Hrvati ustaše a sukobi su i dalje u opticaju. Velika Britanija i njeni istaknuti akademici, istoričari i analitičari već 20 godina pokušavaju da utvrde neutralne činjenice o dešavanjima tokom nacističke okupacije Jugoslavije, a ponekad se rezultati i objave javnosti. Te informacije često i dođu do srpske javnosti. O ovoj temi pričali smo sa nekoliko poštovanijih ljudi u Britaniji kada je reč o istoriji  u periodu od 1939. do 1945. Dejvid Borni istoričar: General Draža Mihajlović je definitivno bio jedna od vodećih firgura u istoriji vezanoj za Jugoslaviju. Nema sumnje da se jako malo zna o njegovom životu u periodu 2. svetskog rata jer su na vlast došli njegovi suparnici komunisti. Oni su na sve načine pokušali da četnike ali i njihovog vođu predstave kao saradnike nemaca i ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Tragom zločina bivšeg predsednika Srbije: “Streljao nam oca, pa preoteo deo imovine”
Dobrivoje Vidić Baja, nekadašnji predsednik Srbije od 1978. do 1982. godine i visoki funkcioner Saveza komunista, osim što je tražio da se posle Drugog svetskog rata strelja ugledni Užičanin Andrija Mirković, koji je za vreme rata krio partizane, uzeo je i deo njegove imovine. Ćerke Andrije Mirkovića Anica Jovčić i Dušanka Gerzić - Naša imovina je išla u neke magacine koji su zvali “narodna dobra”, ali su iz njih uzimali viđeniji komunisti. Uzeli su nam i sve vredne pokretne stvari, odneli su čak i posteljinu i garderobu. Čuli smo od naših Užičana da je Vidić uzeo neke naše stvari. Mislim da je Vidić ubio mog oca jer je bio jako poštovan u Užicu i kao takav je smetao novim vlastima - kaže za “Blic” Dušanka Gerzić, ćerka predratnog gradonačelnika Užica i nosioca Albanske spomenice koji je streljan 1945. godine. U izveštaju za Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju, koji je tek sada ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Дуго скривана тајна јер су у питању Срби
Територија БиХ препуна је српских стратишта из Другог светског рата за која, све до уназад две деценије, готово нико није ни знао, изузев ретких преживелих и родбине несрећника који су тамо скончали од усташке руке! Пријатељи, родбина и потомци покланих Срба тек након пада комунизма почели слободно да посјећују места на којима су страдали њихови најближи, историчар Зоран Пејашиновић ипак истиче да је погрешно у комунистичкој репресији тражити искључивог кривца за недостојно обележавање локација на којима је извршен геноцид над српским народом. Кривица за такав однос у највећој мери лежи у нама самима. Нажалост, показало се да Срби, за разлику од неких других народа, немају културу сећања на своје жртве. До пре неколико година о злочину који је почињен у Гаравицама чак ни на интернету нисте могли скоро ништа да пронађете, а слична ситуација је била и са Шушњаром. На маузолеју на острву Видо, које је највећа гробница Срба страдалих у Првом светском рату, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Зашто је за једне херојско, а за друге погрдно име Шиптар?
Ово је тајна која се крије иза имена нашег јужног суседа а због чега је реч Шиптар за једне херојско име, а за друге увреда изненадићете се и сами. Ћиптари (Фото: Јутјуб) Премда постоји спорење око тога колико дуго Срби и Албанци живе једни поред других, нема никаквог спора око тога да је у питању врло дуги временски период. У свести обичног човека никакву улогу не игра да ли је у питању хиљаду година, или милион година, када нам и пуких 200 година колико нас дели од Карађорђа делује као вечност. Упркос томе, упркос чињеници да мислимо да их познајемо јако добро, они су за нас и даље мистерија. Оно што мислимо да знамо ограничено је на наше национално искуство и на наш угао гледања који се махом не поклапа са њиховим, а оно што не знамо (рецимо, где су били и шта су радили пре 11. века) нам даје за право ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Dati su nam milioni da rasparčamo SFRJ, podmitili smo stranke i političare koji su raspaljivali mržnju među narodima
Moj šef, koji je inače i bio nekada u Američkom senatu je nekoliko puta napomenuo da će biti nekakva prevara u Bosni. Mesec dana pred navodni genocid u Srebrenici mi je rekao da će taj grad biti uporište medija širom sveta i dao nam je instrukcije da zovemo medije. Robert Baer, bivši visoki izaslanik i oficir CIA, ujedno je i autor mnogih dela u kojima je odavao informacije o CIA i o administraciji Bila Klinton i Džordža Buša, zbog čega je nekoliko puta hapšen i privođen. Lični prijatelj, Mitt Waspurh koji je radio u senatu i koji mu je davao pojedine informacije je ubijen u hotelu iz sačmare. Kao visoki operativac CIA radio je na prostoru Jugoslavije u periodu od (1991-1994) i na Bliskom istoku. Robert Baer je učestvovao u nekoliko dokumentaraca na Nacionalnoj Geografiji optužujući vladu Buša za rat zbog nafte! Intervju je obavljen uživo u Kanadi, tokom mog puta pre ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Победа која је задивила свет
Пре сто година – 15. децембра 1914. завршена је Колубарска битка. Она је била и до данас остала јединствен пример у историји ратовања да војска којој се предвиђао потпуни пораз и слом за само десет дана, до ногу потуче свог надмоћнијег противника. „Док цела Европа стоји задивљена пред неслућеним победама Србије и док наши пријатељи, који су до пре две недеље писали некрологе витешки палој српској краљевини размишљају како да протумаче овај легендарни васкрс српске снаге, наша се јуначка војска одмара на успесима какве нико до сада није имао у овом крвавом светском рату.” Овако је почео уводник под насловом „Непобедива Србија” објављен 21 (8) децембра 1914. године, на првој страни „Политике”. Само шест дана раније српска војска ушла је у престолни Београд, чиме је и симболично била завршена једна од наших највећих епопеја у Првом светском рату – Колубарска битка. Ова битка, вођена пре тачно сто година – од 16. новембра ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Поглед на Русију изнутра – Најопаснији је рањени медвед
(Стратфор, 16. 12. 2014) Прошле недеље допутовао сам у Москву у 16:30, 8. децембра. Постаје мрачно у Москви у то време, а Сунце не свиће до 10 сати пре подне у ово доба године, тзв. црни дани насупрот белим ноћима. За свакога ко је научио да живи близу Екватора ово је узнемирујуће. То је први знак да сте не само у страној земљи, на шта сам ја навикао, већ и у страном окружењу. Ипак, док се возимо ка центру Москве, преко сат времена, саобраћај и радови на путу јесу нешто уобичајено. Москва има три аеродрома, а ми смо дошли са најудаљенијег од центра, Домодедово, који је главни међународни аеродром. У Москви је присутна бесконачна рестаурација и док зауставља саобраћај, указује на то да се просперитет наставља, барем у престоници. Наш домаћин нас је сачекао и брзо смо отишли на посао причајући о догађајима током дана. Он је провео велики део времена у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
За злочин… казна!
У “Завршној речи” “Процес Михаиловићу био је правни скандал”, на рочишту поводом рехабилитације Генерала Михаиловића, господин Оливер Антић, “као пуномоћник предлагача рехабилитације команданта Југословенске војске у отаџбини, оценио је” на дан 5-ог маја 2015. да је “процес против Драгољуба Драже Михаиловића, у коме су га комунистичке власти осудиле на смрт стрељањем, био… правни скандал без преседана”!(1) Пошто многи српски родољуби, па чак и поштени српски историчари постављају круцијално питање да ли уопште треба захтевати рехабилитацију врховног команданта Југословенске Војске у Отаџбини од комунистичких злочинаца (2) јер сматрају да брозовистички злочинци уопште немају никакво легитимно право да “рехабилитују” нити Србе, нити Правду, нити Истину Другог светског рата – врло је значајно истаћи да већ и сам назив “Завршне речи” господина Оливера Антића не одговара чињеницама: Иако процес генералу Михаиловићу јесте био и “правни скандал” та секундарна чињеница није уопште суштинска: принципијелно Михаиловић није ни био суђен: комунистичка штампа и комуникеи су сами доказали ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
“Отписани” су били равногорски илегалци, а не Брозови комунисти!
Да ли сте знали да су чувени јунаци Прле, Тихи, Чиби и остали “Отписани” постојали, али су били четници, а не са петокраком на глави како смо их до сада замишљали. Телеграф и аутор многобројних књига о четничком покрету Милослав Самарџић настављају да руше митове и пред јавност износе чињенице које побијају историјско учење генерација у СФРЈнакон Другог светског рата, а након побијања легенде о Валтеру који брани Сарајево и изношења необоривих доказа да је он био четник под командом генерала Драже Михаиловића,доказима рушимо још један стуб комунистичке историје и тврдимо да су “Отписани” били у стваричетници илегалци – никако комунисти! Јунаци многих генерација Прле, Тихи, Чиби, Мрки, Зрики, Бели и други илегалци који су се борили против злогласног мајора Кригера, овековечени у телевизијској серији “Отписани” чије је емитовање празнило улице Београда заиста су постојали, али наравно под другим именима и бојама под којим су се борили. По подацима до којих је дошао наш портал, а уз велику помоћ Милослава ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Највећа лаж о Титу, партизанима и Равногорском покрету
У овом тексту бисмо желели да се критички осврнемо на основну заблуду која још од комунистичког преузимања (тј. преотимања оружаним путем) власти прво у Србији, а затим и у осталим деловима Југославије 1944. г./1945. г. влада међу Југословенима, а пре свега Србима, о улогама Јосипа Броза Тита, његовог партизанског покрета и Југословенске Војске у Отаџбини (Равногорски покрет) ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића у Другом светском рату на просторима Југославије. Овакве заблуде, тј. боље речено, свесно креиране, подржаване и силом заштићене лажи, односно кривотворине, о карактеру, актерима и њиховим улогама у Другом светском рату 1941. г.-1945. г. у Југославији су наравно с крајњим политичким предумишљајем пласиране од стране комунистичких победника 1945. г. како би се њихов основни војно-политички циљ борбе – преотимање политичке власти над читавом земљом оружаним путем у виду револуције, оправдао добијањем подршке од стране што ширих народних маса свих југословенских народа и народности. Међутим, поред овог основног, комунистичко-партизанска револуционарна борба у ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Povodom Dana mladosti: Zašto je Titu bila važna samostalnost Kosova
Najveći problem sa Titom je što su njegov lik i delo i dalje ovejani misterijom i tajnom. Istoričari i istraživači poslednje dve i više decenija pokušavaju da osvetle ko je zaista bio Josip Broz, i šta je zapravo ostavio iza sebe. Piše Veljko Miladinović Datum: 25/05/2016 Dan mladosti, iliti Titov rođendan koji to nije, ali smo voleli tako da ga doživljavamo, praznik je za neizlečive jugonostalgičare koje nikada nije napuštala ljubav prema Titu. Posle dve i po decenije teške političko-ekonomske krize na „zapadnom Balkanu" - ah, kako bi de Tito prevrnuo u grobu da čuje ovaj izraz - popularnost „druga Starog" konstantno oživljava širom nekadašnje države sa šest buktinja. To nije samo odraz ideološke reinkarnacije komunizma ili socijalizma sam samoupravljanjem i ostalim derivatima. Zapravo, nema nikakve veze s tim. Istorijski otklon, i proteklo vreme "koje leči sve", nose sa sobom i tu nus pojavu relativizacije (i hipsterizacije) diktatorskih, totalitarnih ili autoritarnih sistema - ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
О злочинима комуниста над Србима
О злочинима комуниста током и после Другог светског рата, у посткомунистичким земљама, почело је да се говори када је пао Берлински зид, 1989. године. Новоформиране демократске владе отварале су тајне досијее, откопавале масовне гробнице, правиле пописе жртава и достојно их сахрањивале. Од бивших југословенских република најпре се огласила Словенија, откопавајући масовне гробнице жртава комуниста. Онда је тајне архиве отворила и Хрватска, објављујући документа о поратним ликвидацијама у Загребу, да би 31. марта Загреб повукао први корак раписујући међународну потерницу за 86-годишњим Симом Дубајићем, некадашњим Титовим мајором, којег терете за убиство 13.000 ратних заробљеника на Кочевском рогу 1945. године. Тако је иронијом судбине Хрватска постала прва земља бивше Југославије која је расписала потерницу за једним партизаном. Иронијом судбине јер су комунисти после рата највеће чистке правили у Србији, где то питање никад није дошло на дневни ред. Све кривичне пријаве поднете против комуниста до сада су одбијене, забрањено је откопавање безбројних масовних гробница, док приступ добро ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Пролетерске бригаде 1941. и 1942. године
У част Стаљиновог рођендана, у варошици Рудо 21. децембра 1941. комунисти оснивају Прву пролетерску бригаду. После сукоба са Стаљином, 1948. године, они ће једноставно рећи да је 1. пролетерска бригада основана 22. децембра и од тада ће се тај датум славити као „Дан Југословенске народне армије“. Своју 2. пролетерску бригаду формирају 1. марта 1942. године у Чајничу. Том приликом Тито је, поред осталог, изговорио касније много пута поновљену реченицу: „Ми ћемо пуцати и на рођеног оца ако иде против народа!“[1]   Од свог наредбодавца из Москве међутим, Тито одмах добија критику поводом тих потеза; у депеши од 5. марта 1942. Коминтерна замера Брозу што је дао повода „присталицама енглеске и југословенске владе“ да сумњају како „партизански покрет добија комунистички карактер и да се усмерава ка совјетизацији Југославије“. Била је то тајна која се морала чувати све док се енглеске и југословенске трупе (четници) боре против сила Осовине. Зато „Дјед“ у истој депеши, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Кочини Кочићи
Пре једно добрих десет година, један мој познаник, у необавезном разговору саопшти крајње уверљиво, да је једини чист и поштен комуниста човек или човек комуниста друг Коча Поповић, наш Србин човек, из богате буржујске београдске фамилије. “Замисли он је народу поклонио сву своју имовину“. Нисам посебно улазила у расправу. А све из жеље да не заподевам кавгу, тако својствену нама. А и да избегнем да другима у друштву буде непријатно. Овај разговор сам послала у мождану фиоку и оног, последњег пута када се славило ослобађање (читај окупирање српске нам престонице. Бомбардоване око педесет пута у историји) 1944 године. Тог дана, јунак нашег доба са почетка текста, добио је и своју улицу у родном му Београду. Улица Загребачка преименована је. Сада се сетих, како је том приликом, млади јуловски стрелац који је некада фурао имиџ Ернеста Геваре, познатијег као Че, изјавио да Коча јесте грешио али нико није безгрешан (чак и ако је ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
На бомбама је писало “Срећан Ускрс“ (2. део)
ПИСМО ЕНГЛЕСКОМ КРАЉУ Десет дана после ускршњег разарања Београда Божидар Недић, члан Међународне организације бивших ратника и ратних инвалида, пресавио је табак и обратио се краљу Велике Британије. Ово писмо, написано у Београду 27. априла 1944. године завређује да буде у целини објављено: „Његовом царском и краљевском величанству Џорџу VI“ Ваше Величанство, Опростите што се у својој скромности усуђујем да се на Вас обратим. Ја сам обичан ситан грађанин, Ви сте Цар и Краљ, који влада над пространим земљама са стотинама милиона својих поданика. Знам да Ви нећете себе преценити, као што ни ја себе нећу потценити, јер смо ипак сви ми обични људи, јер нас смрт потпуно изједначује. Што сам се усудио да се и на Вас обратим, имам један велики и оправдан разлог који ћу Вам одмах рећи. Над мојим народом, који је окупиран од једне од ратујућих странака, па према томе налази се ван рата, обезоружан и покорен, извршен је страховит злочин, ...
ПРОЧИТАЈ ВИШЕ
Дугин: Трамп попустио под притиском неоконзервативаца – почетак Трећег светског рата?
ИМА ЛИ СРБИЈА СНАГЕ ДА НАКОН СМРТИ ЈОСИПА БРОЗА ИЗВРШИ ДЕМИСТИФИКАЦИЈУ ЊЕГОВОГ КУЛТА
У Хрватској ни покојници немају право на ћирилицу!
Рекордна бекства партизана
Englezi: Draža nije zločinac
Tragom zločina bivšeg predsednika Srbije: “Streljao nam oca, pa preoteo deo imovine”
Дуго скривана тајна јер су у питању Срби
Зашто је за једне херојско, а за друге погрдно име Шиптар?
У име народа: Политичка репресија у Србији 1944-1953
Dati su nam milioni da rasparčamo SFRJ, podmitili smo stranke i političare koji su raspaljivali mržnju među narodima
Победа која је задивила свет
Поглед на Русију изнутра – Најопаснији је рањени медвед
За злочин… казна!
“Отписани” су били равногорски илегалци, а не Брозови комунисти!
Највећа лаж о Титу, партизанима и Равногорском покрету
Povodom Dana mladosti: Zašto je Titu bila važna samostalnost Kosova
О злочинима комуниста над Србима
Пролетерске бригаде 1941. и 1942. године
Кочини Кочићи
На бомбама је писало “Срећан Ускрс“ (2. део)
Share